Piknik je bila obavezna stvar tokom mog detinjstva. Čuveni 1.Maj oduvek je bio dan kada se ujutru ustaje sa velikim osmehom na licu i sprema se za veliki dan u prirodi sa porodicom. Tata bi bio zadužen za roštilj, mama za hranu, sestra i ja za loptu i badminton. Sa uzbuđenjem bi seli u auto, pustili muziku i krenuli na izletište pored Tise. Ova reka je veoma posebna, jer osim u Japanu, jedino na njoj je moguće videti čuveni fenomen cvetanja Tise. Tiski cvet je u stvari insekt koji spada u vodene cvetove. Larva ovog insekta provodi tri godine u mulju reke a zatim izlazi na površinu, razmnožava se, polaže jaja i do zalaska sunca završava svoj životni vek. Ovi insekti zlatnozelenog tela izlaskom na površinu vode u velikim rojevima kreiraju prizor za pamćenje. Pored ove reke nalazi se takodje spomenik žrtvama racije gde je nekada bilo izletište a danas je na tom prostoru izgradjen golf teren.
Dolaskom na odredište, trčali smo da nadjemo svoje mesto pod suncem gde bi raširili ćebe i postavili roštilj. A zatim je zabava mogla da počne. Bili su to nezaboravni dani provedeni sa porodicom. Vremenom sam shvatila da je sve to zamenilo odlazak u restorane. Sve je danas brže i lakše ali nema više onih čari. Zato sam odličila da vratim piknik u rutinu. Datum je nebitan, bitno je ono što dobijemo odlaskom na piknik.
Već neko vreme živim u Norveskoj i priroda je svuda čarobna. To je nešto što ovde mnogo volim. Kamperi na sve strane, reke, more, šume i mir. Tako da na samo 300 metara od kuće imam sve što mi treba za resetovanje od svakodnevnice. Sada sam samo loptu zamenila knjigom i dobrim vinom. Zvuke vrabaca zamenio je zvuk galebova ali jedno je isto – priroda koja leči. Šetnjom pored reke ili mora često naiđem na kućice za pecanje, talpe ili kućice za izlet i posmatranje ptica. I eto ambijenta. Ono što mi se ovde posebno dopada je što nema nigde restorana u prirodi a samim tim ni gužvi na jednom mestu. Korpe za piknik su veoma popularne i mogu se naći u većini prodavnica. Svako pored reke ili mora nađe malo parče raja za sebe i porodicu. Hranu ponesemo od kuće i fenomenalno je! Naravno da se nalaze i mesta za roštiljanje ako to volite.
Jednom prilikom tokom šetnje pored reke u potrazi za novim mestom za piknik, lokacija nam se sama nametnula! Reka se povukla a za sobom ostavila šljunkovito poluostrvo, osamljeno, osunčano i neodoljivo! Znali smo da je to ono što tražimo za našu vikend piknik avanturu. Vetric koji pirka, reka koja žubori, sunce i predivna priroda. Izula sam sandale i šetala po plićaku, gazeći kamenje. To je nešto što uvek radim još od detinjstva. Jednostavno gde god da odemo pored vode, moram da kvasim noge. Vino, jezz muzika sa telefona, slani krekeri je sve od toga što smo mi uradili. Za ostali ugođaj pobrinula se majka priroda. Ja sam svoje baterije napunila i ponoviću ovakav vid izleta bez sumnje, a vas ostavljam da uživate u par fotografija koje su nastale prilikom piknika. I da! Ne zaboravite da pokupite smeće za sobom. Želimo čistu planetu i svi moramo dati svoj mali doprinos! Pozdravljam vas do sledećeg čitanja.
Nedaleko od Bečeja u sred ravnice naše divne Vojvodine uzdiže se dvorac iz bajke. Mami uzdahe i zove vas da priđete bliže i doživite malo magije, malo istorije, da čujete priču o ljubavi i prijateljstvu . Dvorac Fantast je jedan od najlepših vojvođanskih dvoraca a sagrađen je 1925.godine kao mešavina više stilova. Dvorac čine divne kupole i toranj a prepliću se barokni, neoklasični i romantični stil. Fantast je raskošan, bogat i moćan, baš kao i njegov graditelj Bogdan Dunđerski.
A post shared by 𝕍𝕠𝕛𝕧𝕠𝕥𝕜𝕚𝕟𝕛𝕒 (@bojanahedonista) on
Bogdan je bio nemirnog duha, boem, patriota,hedonista. Svoje bogatskvo nasledio je od oca a godinama ga je samo uvećavao. Nije se nikada ženio ali je celog života bio zaljubljen i živeo sa Marom Dinjaški, ženom lokalnog kovača. Priče kažu da je kovaču poklonio desetak jutara zemlje i određenu sumu novca da bi Maru prepustio njemu. Njegova ljubav prema Mari bila je toliko snažna da je svog velikog prijatelja, poznatog srpskog slikara Uroša Predića, zamolio da njen lik stavi u ikonu Bogorodice na ikonostasu njegove kapele Svetog Đorđa koja se nalazi u sastavu imanja. Prema predanjima, bazen ispred dvorca Bogdan je punio mlekom kako bi se Mara kupala. Na žalost,Mara je rano preminula a njena bolest i umiranje bili su jedan od potresnijih trenutaka u Bogdanovom životu.
Svoj patriotizam Bogdan je dokazao testamentom koji je napisao 1940. godine ostavivši celokupnu imovinu Matici srpskoj. Bogdan Dunđerski je preminuo 1943. u 82. godini života. Sahranjen je u kapeli Sveti Đorđe koju je sagradio pored dvorca. U ovoj kapeli danas se održavaju romantična venčanja.
Sam dvorac nosi nazi Fantast a ime potiče od najlepšeg grla na imanju koji je 1932. godine na beogradskom hipodromu odneo sve tri titule. Kada je uginuo, Fantast je sahranjen u sklopu imanja. Ovo je odlična destinacija za sve ljubitelje konja i jahanja. Na imanju se uzgajaju i treniraju čuvena grla “ Remedy for love“ .
Dvorac Fantast je inspirisao Vanju Čobanov da napiše roman koji nosi naziv “ Remedy for love“. Ovo je istorijsko poetični i ljubavni roman u kome se prepliću prošlost i sadašnjost. Junakinja Ana je izmorena od bračnog života i dok bude tumarala ovim predivnim imanjem ,srešće novu ljubav…
Dok šetate imanjem oko dvorca Fantast, osetićete deo šarma tadašnjeg vremena. Popnite se na vrh kule uskim kružnim stepenicama i zagledajte se u lepote koje okružuju dvorac, odakle puca pogled na predivnu vojvođansku ravnicu. Ovaj dvorac krije priču iz prošlog veka kada su konji slobodno trčali gazdinstvima, kada su društvo pravili pesnici i slikari. Bilo je to vreme boema, sanjara, konja i vina…
Tražite informacije o izložbi “Čarobna Milena” i iskustvu posete Domu Jevrema Grujića u Beogradu? Ova izložba posvećena je jednoj od najznačajnijih srpskih umetnica – Mileni Pavlović Barili, a postavka se nalazi u jedinstvenom muzeju koji spaja istoriju, diplomatiju i umetnost.
Dom Jevrema Grujića predstavlja spomenik kulture u duhu neorenesanse i neobaroka. Prolaskom kroz vrata ove kuće, zakoračili ste u prošlost,avangardu i tradiciju. U prostranim salonima tokom 19. i 20. veka organizovani su brojni balovi koji su okupljali elitu tadašnjeg vremena. Neki od redovnih posetilaca Doma Jevreme Grujića, bili su kraljica Marija Karađorđević, Paja Jovanović, Jovan Dučić, Milan Rakić i drugi.
Upravo ovde, pod ovim krovom potpisan je tajni ugovor između Srbije i Bugarske 1912.godine koji se ticao oslobađanja Južnih Slovena a na kome je kasnije zasnovan Balkanski savez. Dom Jevrema Grujića nalazi se u Svetogorskoj ulici 17 u Beogradu a sagrađen je 1896. godine po projektu poznatog beogradskog arhitekte Milana Kapetanovića. Ujedno predstavlja i prvu zgradu koju je zaštitio Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, odmah po osnivanju 1961. godine i jedinu članicu Evropskog udruženja istorijskih kuća. Ova jedinstvena kuća-muzej čuva umetničku kolekciju sakupljanu tokom dva i po veka tradicije jedne diplomatske porodice.
U Martu 2019.godine imala sam priliku da posetim ovo predivno kulturno i istorijsko zdanje u okviru čajanke koju je održala naša uvažena novinarka i blogerka, Branislava Antović . Izložba je organizovana u čast proslave 109 godina od rođenja ove srpske ali i svetske umetnice. Uz stručno vođenu izložbu, imali smo zadovoljstvo da se upoznamo sa radom naše čuvene slikarke Milene Pavlović Barili. Rođena je u Požarevcu 5. novembra 1909. godine kao dete umetnika (otac Bruno Barilli bio je poznati italijanski pesnik i kompozitor, a majka Danica Pavlović studirala je umetnost). Milena je još u svojoj ranoj mladosti izražavala zainteresovanost i talenat za umetnost. Studirala je slikarstvo u Beogradu i Minhenu a zatim usavršava i nastavlja svoju slikarsku karijeru u evropskim prestonicama poput Londona, Pariza i Rima.
Prva izložba Milene Pavlović Barili održana je u Beogradu, da bi zatim usledile izložbe u Požarevcu, Londonu, Parizu, Rimu i Njujorku. Na izložbi u Vašingtonu upoznaje Roberta Tomasa Astora Goslina i udaje se za njega. Svoj stil menjala je nekoliko puta tokom svoje kratke ali bogate karijere. Njeni početni radovi odisali su senzibilitetom i realnošću dok se poslednja faza njenog stvaralaštva vezuje za njen boravak u Americi, kada se u njenim radovima može osetiti prisustvo nostalgije za Srbijom. Milena je takođe pisala pesme na italijanskom i francuskom jeziku a radila je i ilustracije za poznate časopise kao što su Vogue, Glamur, Harpers Bazar itd. Milena je 1944. pala sa konja i tom prilikom je povredila kičmu usled čega je nekoliko meseci provela u gipsu. Smatra se da je uzrok njene smrti iznenadni srčani udar. Umrla je 6. marta 1945. godine u Njujorku, sa samo 36 godina, ostavljajući iza sebe bogatu karijeru. Nakon 4 godine od njene smrti, urna je položena 1949. godine na groblju za strance u Rimu.
Nakon odlične izložbe napravili smo predah uz čaj i zasladili se čuvenom tortom kraljice Natalije. Kad god bi kraljica došla u posetu Domu Jevrema Grujića, spremala se njena omiljena čokoladna torta, po originalnom receptu iz 1885.godine. Natalija Obrenović smatrana je najlepšom ženom svog vremena, bila je omiljena u narodu i bila je rusko-moldavsko-rumunskog porekla.
U svom kratkom i tragično okončanom životu, Milena je uradila mnogo i ostavila iza sebe bogatu zbirku svojih slika. U rodnom Požarevcu nalazi se galerija koja nosi njeno ime, čuva preko 900 njenih dela kao i lične predmete i fotografije. Milena je osvojila i osvaja mnoga srca. Milena je bila i ostala čarobna.
Dobro došli u jedan od 5 ovakvih kafica u svetu! Nalazi se baš u mom rodnom Zrenjaninu!
Gledajući čuvenu seriju PRIJATELJI nisam ni sanjala da ću jednog dana bar na trenutak osetiti kako je to srkati kafu zavaljen u čuvenoj sofi. Ali eto, neki snovi mogu postati stvarnost! Sobe iz čuvene serije PRIJATELJI su nam skoro svima toliko poznate da se osećamo kao kod kuće čak iako nikada ranije nismo boravili u istim.
Koliko smo samo puta, gledajući seriju koja je obeležila dobar deo našeg života, poželeli da popijemo kafu u Central Perk kafeu, dodirnemo žice gitare presmešne Fibi dok zamišljamo zvuke čuvene pesme Smelly cat, da osetimo atmosferu Monikine kuhinje, da boravimo u njihovoj dnevnoj sobi ili da odigramo partiju stonog fudbala kao Džoi i Čendler?! Sada je to moguće u mom rodnom gradu! Ugostitelj iz Zrenjanina napravio je u ulici Kralja Petra I vernu repliku čuvenog Central Perka. Ideju je dobio prilikom boravka u Singapuru gde se takođe nalazi jedan ovakav kafic. Skoro sam potpuno sigurna da će mu biti zahvalni svi posetioci koji nogom kroče u Central Perk.
Nadam se da sam van bar približno dočarala CENTRAL PERK jer moja sreća nije se mogla opisati rečima. Jednog lepog dana ako vas put navede u Zrenjanin, nemojte propustiti da počastite sebe jednom kafom u kafiću prijatelja naše mladosti. A dok uživate u kafi možete i gledati seriju na tv, potpuni ugodjaj, zaista!
JAZZ Bašta je mesto u kojoj jazz muzika diše i živi svakoga dana. Uz zvuke ove muzike hedonizma, građani a i stranci, traže svoj mir upravo u ovoj bašti, skrivenoj od očiju javnosti. U Karađorđevoj 43, nalazi se ovaj raj koji se krije na vrhu stepenica koje vode sa Brankovog mosta. Sama izgradnja zgrade, počela je davne 1870. godine. a ovo zdanje i dalje se čuva od zuba vremena.
Stalno se održavaju nastupi uživo sa akcenton na jazz muziku. Predivno, bajkovito uređen prostor bašte, zvuci jazz-a koji se šire vazduhom, nateraće vas da se zaljubite i iznova vraćate ovom mestu. Pokušaću da vam dočaram ovaj skriveni dragulj u nekoliko slika, a vama savetujem da odete u posetu prvom prilikom. Obrisi starog gramofona, ramovi starih slika, tanjiri iz doba naših baka, stare komode svuda naokolo pričaju nam priče nekih drugih vremena i šapatom pozivaju da oslušnete čarobne zvuke koji se šire vazduhom ove skrivene bašte.
Najbolji slikoviti prikaz gradova i njihovih znamenitosti kroz istoriju naći ćemo upravo na razglednici. One na neki način predstavljaju ličnu kartu grada.
Prva štampana razglednica u istoriji vezana je za grad Sombor. Ovu dopisnici objavio je časopis “ Zmaj“ čiji je osnivač i urednik bio naš pesnik, Jovan Jovanović koji je svoj čuveni nadimak dobio upravo po ovom časopisu. Redakcija časopisa nalazila se u Beču a 1870.g došli su na ideju da prepisku sa svojim čitaocima održavaju preko dopisnica.
Petar Manojlović, geodetski oficir iz Srbobrana bio je zadužen za nastanak prve razglednice. On je joj je dao izgled oslikavši zmaja raširenih krila, simbole Carigrada i Moskve a između njih parobrod pod srpskom zastavom. Početkom 1871.g štampan je ceo tiraž u Beču. A zatim kreće istorija i put razglednica kroz istoriju. Prva razglednica poslata je 6/18. maja 1871. iz Beča u Sombor. Razglednicu je napisao i poslao izdavač „Zmaja“ Jovan Joca Manojlović svom stricu Dimitriju Manojloviću koji je bio somborski advokat.
Pomenuta razglednica je bila u posedu ćerke Joce Manojlovića sve do tridesetih godina prošlog veka a kasnije je prodata belgijskom kolekcionaru na aukciji u Salzburgu za 11 000 evra.
Poštanske marke
Nezamislivo je poslati razglednicu bez poštanske marke. Prva poštanska marka izdata je 1.maja 1840. g u Velikoj Britaniji. Na njoj je bio lik kraljice Viktorije. Osnivačem poštanske marke smatra se Vilijem Dokvra, britanski trgovac. Tako je ovo malo ali značajno parče papira sa sličicom postalo deo istorije.
Razglednica je uvek predstavljala ličnu kartu grada. Fotografi su beležili znamenitosti svog grada koje su štampali u određenom formatu a kasnije prodavane turistima. Ne postoji čovek koji bar jednom za svog života nije poslao razglednicu svojoj porodici ili prijateljima. Gde god da otputujete, one krase tezge uličnih prodavaca. Lično sam veliki obožavalac razglednica i iste sakupljam već godinama. Mislim da ima nešto posebno u njima. One svedoče o vremenu kada su nastale, o arhitekturi koja je tada dominirala, one su večni istorijski izvor.
Moji hedonisti nikako ne smeju propustiti priliku da posete CAFE NEW YORK u Budimpešti , koji važi za najlepši kafić na svetu. Ovaj raskošni kafe je bio glavno mesto okupljanja umetnika, pisaca, filozofa i političara početkom 20. veka. New York Cafe je preživio nekoliko različitih era i turbulente istorijske događaje, ali je do danas ljubomorno sačuvao svoj luksuz, sofisticiranost i ostao omiljeno mesto okupljanja umetnika . U pitanju je jedan od najstarijih kafića u Budimpešti, a nalazi se u New York Palace hotelu, impozantnom zdanju iz 1894. godine.
Posebno popularan je bio u krugu pesnika , pisaca i urednika novina koji su svoja dela dovršavali upravo na galeriji ovog cafea. Nakon Drugog svetskog rata bio je zatvoren, a u novom izdanju osvanuo je 1954. godine pod nazivom Hungária. Renoviran je 2006. godine poštujući originalni stil. New York Palace je danas hotel, u čijem se sklopu nalazi ovaj čuveni kafić . Interijer je uređen po uzoru na doba italijanske renesanse.
Njega krase veličanstvene slike na plafonu, dizajnerski nameštaj, raskošne lampe, služi se tradicionala i italijanska kuhinja, dezerti, kafe i vina. Posetioci imaju priliku da se opuste uživaju u zvucima klasične muzike koji proizvode vešte ruke pijanista. Jednostavno kafe NJUJORK zadovoljava potrebe čak i onih najizbirljivijih. Najbolji izgled ovog nesvakidašnjeg kafea dočaraće vam fotografije koje sam napravila. Ono što još posebno važno je da rezervišete mesta inače se može desiti da čekate u redu da neko ode kako bi ste imali mesto.
Nedavno sam bila u poseti prvoj čajdžinici u srcu Beograda, Smalltree Salon de the na Vračaru nedaleko od Hrama Svetog Save. Jedinstveno mesto , rodjeno iz puno ljubavi prema čaju, privuklo je moju paznju jer je u salonu zabranjeno pušenje tako da zaista možete uživati u mirisima čaja uz listanje knjiga koja vas vodi kroz istoriju čaja i neka prošla vremena.
Pogledajte sve te limenke čaja, pažljivo birane da oplemene kutak za vašu malu čajanku. Kese čaja već spremne i upakovane čekaju na policama da ih ponesete u svoj dom. Takodje možete kupiti i čajnik i sami napraviti magiju i uživati kasnije u toplini svog doma,uz dobar film ili knjigu. Miris čaja vas svakako neće ostaviti ravnodušnim.
Small treeSalon de the nudi potpuni ugodjaj svojim ambijentom. Okruženi ste čajevima iz celog sveta, koje možete odabrati po jačini ili nameni i u tome će vam pomoći ljubazno osoblje. Čaj će vam biti poslužen kako dolikuje, u različitom priboru koji će vam približiti lepotu ispijanja čaja.Ako volite da putujete i pravi ste hedonista kao ja, pridružite se maloj školi čaja, koju povremeno organizuje ovaj divan kutak, koja vas vodi na put oko sveta. Dopustite da odete u Južnu Ameriku sa šoljicom Mate čaja. Skoknite do Kine, prestonice čaja i istražite regiju Yunnan u potrazi za najkvalitetnijim listovima čaja dok ispijate Pu Erh čaj. Upoznajte čarobnu kombinaciju bambusa, jasmina i hrizanteme. Izgubite se u poljima cimeta i kurkume u Indiji dok u ruci držite Ayurvedic čaj. Otplovite do majke Afrike sa omiljenom kombinacijom Rooibos čaja. I za kraj, zamislite trešnjino drvo u cvetu ispod planine Fiji dok u ruci držite zeleni čaj a oko vas su rasuti origami papiri. Ono što će vas sigurno ostaviti bez daha je čuveni kineski cvetajući čaj. Jedna loptica čaja dovoljna je za pripremu 1l čaja koji možete poslužiti svojim gostima, a njihovo oduševljenje garantovano neće izostati.
U Smalltree Salon de the, takođe možete odabrati i kupiti čaj po vašoj želji, ili organizovati seminar uz čajanku, proslaviti rodjendan ili pak samo odvesti svoje prijateljice na šolju toplog čaj uz šačicu ženskih razgovora. To je ono što nam posebno greje dušu u jesenjim i zimskim mesecima. Dok ispijate omiljenu šoljicu čaja, preporučujem da vam društvo pravi knjiga “ Kći plantažera čaja “ . Radnja se odvija izmedju dve zemlje čaja, Indije i Engleske u periodu pre i za vreme Prvog svetkog rata. Zanimljiv kontrast istorije ove dve zemlje, ljubav koja se rađa, porodična plantaža i rivalstvo zadovoljiće ukus mnogih čitalaca. Bujna indijska brda Asame usled tamnih oblaka rata, zameniće Engleska u kojoj dve sestre pronalaze utehu kod rodbine nakon očeve smrti. Borba sa siromaštvom, ljubomornim ljudima i stradanjima koje rat donosi, otežaće Klarisin san da otvori svoju čajdžinicu.
Ako još uvek niste, obavezno pogledajte film “ Čaj sa Musolinijem“. Sjajna glumačka ekipa, a film prati život starijih dama iz Engleske, Amerike, koje žive u Italiji dok je rat na pomolu. Radnja filma prožeta je životnim sudbinama,modom, umetnošću i lepotom prijateljstva.
U skladu sa sajmom venčanja koji se uvek održava nekako u ovom periodu godine , odlučila sam da se malo prisetim svog venčanja, da ponovo uđem u ulogu buduće mlade i podelim sa vama neke korisne savete. Ima tu mnogo priprema i stresa, obaveza i slatkih muka. Ono što je prvo i najvažnije, nabaviti planer za venčanja. Minino planer je bio moj verni vodič i saputnik na ovom slatkom putovanju. Idite sa njim ruku pod ruku i sve pažljivo zapisujte, papir trpi sve.
Kuma nije dugme. A moja je bila prava lavica, zadužena da organizuje moje devojačko veče za pamćenje u dosluhu sa mojom sestrom. Fotografije najbolje opisuju naš provod.
Nakon što zakažete venčanje i odaberete svoje kumove, možete krenuti sa daljim pripremama. Mi smo se odlučili samo za opštinsko venčanje jer lično ne robujemo tradiciji. Šta god da volite, bitno je da udesite da vama bude lepo tog dana. Zakažite salu u muziku bar 6 meseci unapred pogotovo ako se venčavate u prolećnim mesecima. Naš datum je bio zakazan, jedini slobodan termin te godine, 30.Apri. Mi smo se odlučili da naše venčanje proslavimo u sali Lux Events Center. http://www.lux.rs/banket-sala
A post shared by 𝕍𝕠𝕛𝕧𝕠𝕥𝕜𝕚𝕟𝕛𝕒 (@bojanahedonista) on
Ono što nam se najviše dopalo je menadžer koji je najveći perfekcionista koga smo upoznali. Ni jedna stvar nije prepuštena slučaju. Dobili smo čak i vodič sa preporukama za bendove, cvetne aranžmane, pozivnice… Vozača koji nas je nakon proslave odvezao do kuće i koji je vozio goste u obližnje hotele. Za svaku preporuku briga o bezbednosti. Lux Events Center ima predivnu baštu u kome se i održalo naše venčanje i parking sa dovoljnim brojem mesta kao i čuvara koji pomaže gostima.Bend koji je svirao na našoj svadbi je Blah blah bend. Fenomenalan sastav, koji zrači energijom, muzika koja je prilagođena svima. Mi smo se opredelili za neku disco muziku iz 80-ih i pretežno stranu muziku.Verenički prsten i burme poručili smo u zlatari Andrejević. Svaka vaša zamisao može biti ispunjena. Ako vam se ne svidja ništa u ponudi, ne očajavajte. Nadji sliku na internetu koja vam se dopada i uvek vam zlatar može uraditi željeni dizajn.
Pozivnice su meni bila veoma bitna stavka . Želela sam retro izgled i divan tekst koji opisuje nas. Pozivnica nam sada stoji uramljena na zidu. Naručili smo ih preko interneta, tj poslala sam im tekst i došli smo lično da vidimo kako izgleda jedan primerak. Ostalih 250 pozivnica bilo je odštampano za sat vremena. Svaka čast za ekspeditivnost. Dok vi popijete kaficu, vaše pozivnice će biti spremne za preuzimanje. Poručili smo ih u Comlabu. http://website.informer.com/visit?domain=comlab.rs
Sala za venčanja mora imati dobru dekoraciju koja prati vašu priču, bojama koje vas čine sretnim. Mi smo se opredelili za svećnjake i narandžasto žutu kombinaciju cveća. Nekada mi je smešno kada kažem mi, jer sam čitavu svadbu ja organizovala. Svi znamo da mi žene maštao o tome od malih nogu i sanjamo savršeno venčanje. Cvećara Nađin kutak je bila zadužena da oplemeni našu malu bajku. https://www.nadjinkutak.co.rs/
Što se tiče venčanice, odabrala sam da je kupim da bude dizajnirana prema meni. Kao mala često sam zajedno sa sestrom krišom izvlačila iz ormana i oblačila maminu venčanicu i maštala da tako jednom radi i moja ćerka ako je budem imala. Moju venčanicu dizajnirala je Mirjana Vučić čiji se salon nalazi u Novom Sadu. Dobra stvar kada kupite venčanicu je i ta što možete da se slikate kad god poželite. To je bila moja odluka. Da ne gubimo dragocene sate tog divnog dana lutajući po ulicama Beograda i tražeći idealnu lokaciju za slikanje. To smo odradili nekih mesec dana nakon svadbe.
Cipele moraju da budu udobne. I mislite o tome. Ako već želite sve da izgleda savršeno tog dana, nemojte biti lenje, tražite i mesecima ako treba dok ne nađete one prave koje vama pristaju baš kao što je staklena cipelica pristajala Pepeljugi. Ja sam svoje idealne cipelice za plesanje pronašla u Ušću u prodavnici Via Spiga. Šminka i frizura, su ono čemu mi žene pridajemo mnoga značaja. Zakažite svoje termine na vreme. Obavezno imajte probnu šminku i frizuru da vidite kako sve to skupa izgleda. Šminka treba da odgovara onome što inače volite. Nemojte se toliko našminkati da vas jedva prepoznaju. Nešto lagano, nežno i prirodno.
Što se tiče mladoženje, red je da ga spomenem, odelo smo pronašli u Ranku, a cipele u u Massimo Dutti – ju. Ranko je butik gde će vas dočekati ljubazno i nasmejano lice čoveka koji godinama radi kao krojač i koji će vaše odele dovesti do savršenstva.Moja želja je bila da me tata dovede do baldahina. Najvažniji čovek u mom životu, odrastanju,predao me je mom suprugu. Večno sam zahvalna svojoj majci što je baš njega odabrala i što su me ceo život svojim primerom učili šta je ljubav i poštovanje. Nakon naše kratke ali slatke ceremonije venčanja, usledilo je slikanje i žurka. Nismo želeli da maltretiramo ni sebe ni goste, ipak smo svi došli da se dobro provedemo.
Prvi ples kojim se otvara veselje bio je uz pesmu Džon Legenda, All of me. Ako želite dim na plesom podijumu, samo recite. Želje će vam biti ispunjene.Tortu koja se iznela u ponoć uz pesmu Tine Tarner, Simple the best, za nas su napravile vešte ruke poslastičara iz firme Anči kolači iz Pančeva. https://www.ancikolaci.com/
Naša bajka zvana venčanje je završena a onda smo uplovili u bračne vode. Sve je isto u braku da vam kažem. Ako ste se udale za partnera, sve ćete deliti, i obaveze i sreću i tugu. Koračaćete zajedno ka nekom sledećem višem cilju. Gradićete svoju tradiciju, svoju tvrđavu i svoju ljubav onako kako vi osećate da je ispravno.
Za naše predivne fotografije zadužen je Foto video studio Memories by Bata i njegov tim koji sam poprilično namučila svojim zahtevima. Hvala im na strpljenju i na saradnji. http://www.fotobata.rs/Nadam se da će ovaj post koristi svima vama koji uskoro stajete na ludi kamen. Srećno!Srdačno vaša Bojana.
Koko Šanel je rođena u Somiru, 19. avgusta 1883. godine kao vanbračno dete trgovačkog putnika i pralje. Odrastala je u siromašnoj porodici zajedno sa dve sestre i 2 brata. Na žalost, veoma rano su ostali bez majke koja je umrla od tuberkuloze kada je Koko imala samo 12 godina. Njen otac i tetke odlučuju da je protiv njene volje posalju zajedno sa sestrama u sirotište katoličkog manastira Obazena. Njena braća poslata su na popljoprivredno imanje na rad. Tako počinje novi, tužni početak priče jedne devojčice koja je prerano razdvojena od svoje porodice i sigurnosti koju ona pruža, a koja će promeniti svet.
Koko je oduvek bila čudna i drugačija devojčica, na sreću, jer svet je prepun običnih devojčica. Volela je da se igra na groblju, sahranjuje svoje lutke i nikada nije prežalila što ih je otac napustio, te je izmislila priču kako je njen otac bogat i poslovan čovek koji živi u Njujorku i da nema vremena da je poseti. Nikada nije gubila nadu da će tata doći po nju i sestre. Ali na žalost, to se nikada nije desilo. U sirotištu je izučila krojački zanat i nakon svoje 18. godine seli se u grad Mulen gde je živela u kući za katoličke devojke. Počela je povremeno da radi kao zabavljačica u kabareu gde i dobila nadimak KOKO zbog pesama koje je pevala „Ko je video Koko“ i „Ko Ko Ri Ko“. A neki tvrde da je nadimak dobila jer je volela rano da ustaje. U tom periodu života u kabareu, postaje i ljubavnica Etjenu Balzanu, sa kim se seli u Pariz . Uronila je u njegov svet luksuza, život na viskoj nozi i počela da živi slobodno. Šanel je iz zabave uradila dizajn šešira za nekoliko Balzanovih poznanica i tako njen hobi postaje sve popularniji medju ženama, imala je sve više narudžbina i počeo je da se pretvara u posao. U Parizu je otkrila svoj životni poziv i 1910. godine uz finansijsku pomoć svoje velike ljubavi, kapetana Boja, otvorila svoj prvi pariski butik „ŠANEL Moda“ u ulici 21 Rue Cambon u kojem je kreirala i prodavala šešire i postala cenjena modistkitnja.
Bila je posebna, mrzela je vulgarnost, govorila je da luksuz mora da bude udoban, inače nije luksuz. Volela je da uzima odeću iz ormara svojih ljubavnika i skraja odela za sebe. Počela je da nosi košulje sa dubljim izrezom i pantalone iznad članaka što je tada bilo nezamislivo za ženu. Koristila je vuneni žersej i tvid za izradu odeće i opravdavala svoju odluku time da žena treba da jede i smeje se u isto vreme a da se pri tom ne onesvesti od stezanja korseta. Tokom 30-ih godina , dečački izgled bio je njen zaštitnički znak. Odbacila je kitnjastu modu i korset koje su sputavale slobodu tela i stvorila je minimalistički stil. Lepota je u jednostavnosti, često je govorila. Njena popularnost i poznanstva su se širila iz dana u dan a 1919. godine otvara modnu kući „CHANEL“ u Parizu gde je bilo zaposleno 4000 radnika.
Ljudi su se često smejali njenom načinu oblačenja, a upravo je to što je drugačija bila tajna njenog uspeha. Svoju inspiraciju crpila je svuda. Pomagala je i privatno svojim poznanicima te je u svoj dom primila na 9 meseci Igora Stravinskog koji je sa porodicom pobegao iz Rusije. Igor joj je na poklon dao jedino što je doneo sa sobom iz Rusije, ikonu, koja je stajala u njenoj sobi do smrti Takođe je bila prijateljica sa Pikasom, Dalijem,Aleksandom Dimom… Jedan od osnovnih simbola u njenom stanu, životu i u kreacijama je cvet kamelija. Priča se da je bila u vezi sa Aleksandrom Dimom koji je napisao čuvenu „Damu sa kamelijama“ u kojoj je Koko pronašla sebe. Salvador Dali je specijalno za nju napravio čuvenu sliku klasa žita. Sve svoje ideje crpela je iz svog apartmana u ulici Cambon iako u njemu nikada nije prespavala iz straha od mraka nego je većinu svog života do smrti provela u hotelu “ RIC “ Naručila je da se postave ispresecana ogledala na stepenicama apartmana kako bi mogla da gleda reviju i reakciju publike a da oni nju ne vide. Taj apartman je nalik muzeju i ostao je kao insiracija za generacije koje će kasnije kreirati za kuću Šanel na čijem je čelu bio Karl Lagerfeld sve do svoje iznenadne smrti.
Volela je jedinstvenost i udobnost, te je stoga dizajnirala prvu Šanel torbu 1929.godine i bila je prva žena u istoriji mode koja je stavila lanac na torbu kako žene ne bi stalno morale da je drže u ruci. Najhrabriji akt je da mislite o sebi i to glasno. Kreirala je crveni karmin za koji se tada smatralo da je neadekvatan. Kreirala je za poznate žene kao što su Marlen Ditrih i Greta Garbo koje su sa ponosom nosile njene kreacije. Uvela je malu crnu haljinu kao obavezan modni komad u ormaru svake žene, suknje i kostime koji su postali prepoznatljiv znak Šanel brenda.
Šanel je bila zadužena i za popularizaciju sunčanja i preplanulog tena žene, jer se to tada smatralo da samo sirotinja ima taman ten dok je bela put bila rezervisana samo za aristokratiju. To se menja u dobu Koko Šanel i žene na plažama skidaju svoje šešire i započinje era sunčanja.
Miris parfema
Čuveni Chanel N°5 ima svoj put do nas koji je počeo u leto 1920. kada je Coco Chanel sa svojim tadašnjim ljubavnikom knezom Dimitrijem Pavlovičem otišla na Azurnu Obalu gde je upoznala Ernesta Beauxa, rusko-francuskog hemičara i parfimera koji je radio za rusku kraljevsku porodicu. Tada je bilo popularno korišćenje aldehida. Esenciju parfema koji odoleva vremenu čine jasmin, jogrovan i ruža sa određenom dozom aldehida. Legenda kaže da se svake minute negde u svetu proda jedna bočica Chanel N°5 parfema.
Coco je želela da njen parfem bude drugačiji, mešavina svežine i senzualnosti. Konačno nakon 10 meseci rada, Ernesto je za Coco Chanel kreirao deset magičnih uzoraka parfema u broju od 1 do 5 i 20 do 25. Verujući da joj broj 5 donosi sreću, Coco je odabrala uzorak pod brojem 5, a njegovo zvanično lansiranje je simbolično usledilo 5. maja 1921. godine kada je parfem ugledao svetlost dana. Odlučila je da na čep parfema utisne čuveno duplo C. Svoj parfem reklamirala je tako što ga je nanosila gde god da krene. I tokom večeri žene bi joj prilazile da pitaju koji je to tajanstveni miris. A takodje je svoje parfeme poklanjala vojnicima koji su ih nosili svojim ženama po povratku u Ameriku.
Žena koja ne koristi parfem, nema budućnost. Parfem stavite na mesto na koje želite da vas neko poljubi, savetovala je Coco. Njena najveća ljubav bio je Boj Kapel, oženjen čovek sa kojim se viđala, poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1919. godine. To je duboko potreslo Šanel, te je u znak sećanja na izgubljenu ljubav kreirala svoj čuveni parfem “ Šanel 5″ 1921. godine. Kažu da posle njegove smrti više nikada nije bila ista. Ulazila je u neobavezne veze kao što je veza sa Dimitrijem Romanovim, ali klasne razlike nisu dozvoljavale da se to završi brakom. Kada je počeo nacistički rat, Koko je bila primorana da zatvori svoju radnju i vrata svog apartmana te je sve vreme provodila u voljenom “ RICU „. Tokom rata bila je u vezi sa nemačkim oficirom pa je bila proglašena i za izdajnika što joj se svakako odrazilo na karijeru. Šanel se potpuno povukla iz sveta mode na 15 godina i sve vreme živela je od prihoda prodaje svog parfema.
U svojim 70-im godinama , 1954. godine odlučuje da se vrati na scenu, iznervirana time što je Kristian Dior ponovo počeo da vraća u modu korsete i da opterećuje žene koje je ona prethodno oslobodila. Ponovo je vredno radila kao i na početku i živela za svoje snove i kreacije. Poslednjih godina svog života bila je vrlo usamljena. Baš je pripremala svoju novu prolećnu kolekciju kad je počela da se oseća bolesno i umorno. Preminula je u svojoj 78 godini u hotelu “ RIC“ od srčanog udara. Na njenoj sahrani u Švajcarskoj, modeli su sedeli u prvim redovima. Posebna i drugačija od početka do kraja svog života.
Jedan od njenih čuvenih citata bio je „Nema vremena za svakodnevnu dosadu. Postoji vreme za rad. I vreme za ljubav. To ne ostavlja prostor za neko drugo vreme“. Moramo se složiti da je KOKO unela revoluciju u svet mode, izgradila modnu imperiju, postala jedna od najkontroverznijih ličnosti 20- veka. Nije bila zadovoljna svojim životom, pa ga je kreirala… Ostala je zapamćena kao žena nezaustavljive ambicije, čija su umetnička vizija, upornost, snaga i strast prema modi postale njen zaštitni znak.
Ovog puta ću vam preporučiti film “ Koko pre Šanela“ i tri knjige na temu KOKO ŠANEL, a na vama je koju ćete izabrati. U svakom slučaju nećete pogrešiti. KOKO je KOKO , jedna jedina, drugačija i neponovljiva i svako će njen život i stvaralaštvo doživeti na svoj način…
Bojana hedonista 