Budimpešta-hedonizam kome se iznova vraćam

Kud god da krenem njoj se vraćam ponovo, mojoj lepotici, mađarskoj prestonici Budimpešti. Očarala me je na prvi pogled svojim lepotama i uspe da me iznenadi svaki put. Uvek krije još po neku tajnu, uvek čuva još po neki novi kutak. Sa svojih 9 mostova koji spajaju ljude, istoriju, Budim i Peštu, dobila je posebne čari i oplemenila promenadu Dunava.

Kako je govorio Ivo Andrić, mostovi su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji su i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo. Budimpeštu mnogi nazivaju Parizom Istoka. Grad je nastao spajanjem Budima i Pešte. Zanimljivo je da Dunav na svom toku kroz Evropu protiče kroz četiri glavna grada, a čiji svi nazivi počinju slovom B, bar na srpskom jeziku ( Beograd, Budimpešta, Beč, Bratislava). Obavezno se prošetajte nekim od mostova kada ste u Budimpešti.

Fotografija nastala tokom krstarenja

Ono što je svakako zaštitni simbol prestonice,prepoznatljiv širom sveta i šta morate posetiti na svom putovanju u Budimpešti je svakako Mađarski parlament. Ova impozantna građevina oduzima dah kako svojim spoljašnjom arhitekturom tako i unutršnjošću. Parlament je građen u neogotskom stilu, a prepoznatljivom izgledu doprinela je i neorenesansna kupola. Izgradnja ove impozantne građevine u Budimpešti završena je 1902. godine. Posebnu lepotu Parlamentu daje izvanredan položaj na levoj obali Dunava, i obavezna preporuka i glavna atrakcija je krstarenje Dunavom jer ćete tako napraviti najlepse fotografije Parlamenta.

Mađarski parlament je treći po veličini na svetu sa 690 prostorija i 18 000 m2 i moguće je otići u organizonani obilazak na engleskom jeziku. Na moju sreću, nije bilo zasedanja parlamenta, tako da sam mogla da zavirim u salu Parlamenta. Najčuvaniji a ujedno i najznačajniji eksponat u Parlamentu je kruna Svetog Ištvana( Stefana) koja se nalazi i na zastavi Mađarske. Stražari mirno stoje pored nje, čuvaju je kao deo svoje istorije i smenjuju se često. Smena stražara kojoj sam prisustvovala je čitava procedura, mirno, sa puno poštovanja. Isto tako stražari se smenjuju u čuvanju zastave isped samog Parlamenta u Budimpešti .

Zaljubljena u Parlament

Kada ste već u blizini parlamenta, spustite se uz obalu Dunava gde se nalazi spomenik koji nosi ime “ JEVREJSKE CIPELE“. Njega čini više od desetina pari bronzanih cipela, kao pomen na strahote koje su se desile na bedemu Dunava 1944. kada je streljano preko 20 000 Jevreja u Budimpešti …

Obavezno se prošetajte glavnom ulicom Budimpešte, VACI . Ona je glavna pešačka i shopping zona, sa mnoštvom restorana, kafića , hotela. Lično sam odabrala da odsednem baš u hotelu koji je u glavnoj ulici jer odatle ste na 15 minuta pešačenja gde god da se uputite. U Vaci ulici, nalazi se jedan od najčuvenijih restorana sa tradicionalnom mađarskom kuhinjom i muzikom, SZAZEVES ETTEREM. Tamo sam probala guščiju džigericu,paprikaš od soma, najbolja vina i uživala u zvucima violine. Moja topla preporuka je da ga posetite, ili slučajno zalutate kao što sam ga ja sasvim slučajno otkrila nakon trećeg boravka u Budimpešti, ako slučajnosti uopšte postoje.

Vaci ulica

Obavezno probajte mađarski gulaš u nekom od restorana u Vaci ulici. Ili pak na pijaci gde mnogi lokalci jedu. Central markethol je nastao početkom 19. veka. Ova impozantna građevina privlači veliki broj turista u Budimpešti . Najveća gužva je svakako na drugom spratu gde su smešteni restorani brze i tradicionalne mađarske hrane. Pored kuvane hrane i langoša Markethol nudi ono po čemu su Mađari poznati, razne vrste sireva i kobasica.

Sledeći put kada sam posetila moju miljenicu Budimpeštu, odlučila sam da odsednem u apartmanu sa koga se pruža nestvaran pogled na Baziliku svetog Ištvana. Na izgradnji Bazilike koja je gradjena u renesansnom stilu, učestvovao je sam Gistav Ajfel. Najsvetija stvar iz mađarske istorije, mumificirana desna šaka kralja Ištvana, osnivača Mađarske nacije, nalazi se baš u ovoj bazilici, položena na crvenom jastuku u pozlaćenom kovčegu. Svakog 20. avgusta , na Dan državnosti ovaj kovčeg se iznosi iz bazilike i nosi se na čelu parade kroz Budimpeštu. Bazilika mi je bila prvo što ugledam uz jutarnju kafu, prvi pogled sa kojim mi je počinjao dan.

Kad ste već u blizini Bazilike, ne zaboravite da svratite u čuveni LANGOS RETRO BUFE.

Takođe, kada ste u Budimpešti morate posetiti nezaobilaznu, nadaleko čuvenu i najstariju poslastičarnicu u Budimpešti, ŽERBO, koja radi od davne 1858. godine. Osnivač je Emil Gergeaud, izuzetno talentovan poslastičar, dobitnik mnogobrojnih nagrada u svetu gde je predstavljao svoje proizvode,takodje i dobitnik Francuske legije časti. Enterijer kafića zadržan je do danas, preovladava grandiozni luster, ukrašeni plafoni gipsanim radovima. Uneo je parisku atmosferu koja je doprinela užitku. Brojne uticajne ličnosti posetile su ovo mesto tokom svog boravka u Budimpešti, medju kojima su Kraljica Elizabeta II, pokojna princeza Dajana, Bred Pit, Antonio Banderas, Madona i mnogi drugi. Isprobala sam nekoliko različitih kolača, izuzetnog kvaliteta ali moj najveći favorit je Doboš torta i Žerbo kocke, kolač po kome je i sam objekat dobio ime. Uvek možete kupiti kolače za svoje najmilije a ljubazno osoblje će ih zapakovati jer je poslastičarnica upravo i poznata po specijalnim pakovanjima.

Za magičan doživljaj Budimpešte neizbežno je posetiti Margitsziget, ostrvo koje se nalazi između Budima i Pešte, na Dunavu. Ostrvo je najpoznatija rekreativna zona u Budimpešti, sa mnoštvom parkova, vrtova i turitičkih atrakcija kao što su muzička fontana , mala japanska bašta sa ribnjakom ,ili možete jednostavno sesti na travu i uživati u lepom danu. Ovde ćete najčešće sresti porodice sa decom tokom vikenda. Ovo je njihova oaza mira. Margaret ostrvo je najpopularnije za beg od gradske vreve. Pored mnogih festivala ovde se održavaju i trke. Godišnji maraton se takođe održava i u ovom delu Budimpešte.

Andrássy  bulevar, poznat i pod nazivom „avenija kulture“  zbog velikog broja kulturnih znamenitosti koje su smeštene duž bulevara, a među kojima su najpoznatije Opera, Kuća terora itd. On vodi do Hősök tere, Trga Heroja, jednog od glavnih gradskih trgova Budimpešte koji je posvećen vođama sedam plemena koji su osnovali Mađarsku. Ceo trg je pod zaštitom Unesko organizacije a pored njega se nalaze dva muzeja koji čuvaju veliko nacionalno blago. U pitanju su Muzej primenjene i savremene umetnosti. Na Trgu heroja se svake godine u septembru odigrava legendarna trka konja, Nacionalni galop, koja datira iz pretprošlog veka.

Trg heroja, najlepši trg u Budimpešti
Jednom prilikom Trg heroja izgledao je ovako

Preko puta najlepšeg trga u Budimpešti, trga Heroja, nalazi se zgrada ambasade republike Srbije, zgrada koja čuva i krije ljubavne tajne iz prošlog veka. Prema legendi ova zgrada je bila poklon grofice iz Transilvanije našem pesniku u diplomati Jovanu Dučiću.

Jedna od mojih omiljenih atrakcija je i dvorac Vajdahunjad koji predstavlja repliku rumunskih dvoraca. Posetite ovaj dvorac iz bajke koji zapravo nije ni postajalo u prošlosti, već je izgrađen prilikom proslave Milenijumske svečanosti od dasaka i kartona početkom prošlog veka, ali je zbog svog zanimljivog izgleda, oduševio stanovnike Budimpešte pa je odlučeno da dvorac bude u potpunosti izgrađen 1904. godine i ima 4 različite strane: gotičku, baroknu, renesansnu i romaničku arhitekturu. Oko samog dvorca nalazi se jezero gde u letnjim periodima možete voziti pedalinu, hraniti patke,a u zimskom periodu jezero se pretvara u veličanstveno klizalište. Ili jednostavno možete ručati ili popiti kafu u restoranu sa predivnim pogledom na sam dvorac i jezero.

Tokom svakodnevne šetnje velelepnom mađarskom prestonicom, naići ćete na mnogo bronzanih figura koje krase Budimpeštu od kojih je najpoznatija ona na prilazu Trgu slobode. U pitanju je statua Ronalda Regana koja je podignuta u čast njegovog doprinosa za okončanje Hladnog rata. Takodje ćete videti statuu debelog policajca, čudnog pajaca, dame sa kišobranom, slikara, žene sa psom i druge.

Sečinjijev lančani most je najpoznatiji od 9 mostova u Budimpešti . Ovaj most predstavlja prvi stalni prelaz preko Dunava u Budimpešti i bio je veoma značajan za ujedinjenje Budima i Pešte. Naziv je dobio po grofu Ištvanu Sečenjiju, koji je bio začetnik ideje i ktitor izgradnje mosta. Grof je saznao da mu je otac preminuo u Beču, a kako je bila zima bilo je nemoguće preći most jer je bio zatvoren što je odložilo sahranu njegovog oca. Nakon toga dolazi na ideju i počinje izradnja mosta koji je završen 1983.godine čime je ujedno i došlo do ujedinjena Budima i Pešte. Takođe je poznato da skulpture lavova na ulazu nemaju jezik. Bila je anegdota da je skulptor rekao da će skočiti sa mosta ako neko nađe manu njegovoj impesivnoj građevini. Lavovi nemaju jezik, reče neko, a skulptor je bio razočaran i postiđen te je skočio sa mosta. Kasnije se otkrilo da lavovi ipak imaju jezik ali ga je teško uočiti zbog visine stubova na kojima se nalaze. Most dobija posebne čari noću kad se popale svetla na mostu a Dunav posluži kao ogledalo u kojima se vide obrisi veličanstvenog mosta, Parlamenta, Budima i Fišermenovog bastiona. Tada je idealno vreme za romantične šetnje.

Prelaskom preko mosta stižemo u Budim, brdovitiji deo Budimpešte. Uspinjačom se možete popeti do Budimske tvrđave i uživati u sjajnom pogledu na Peštu i Dunav, napraviti nezaboravne fotografije. Obavezno posetiti Budimski kraljevski dvorac i Istorijski muzej Budimpešte. Budimska tvrđava predstavlja stari grad, kako ga mnogi zovu. Kao centralni deo nekadašnjeg Budima, ovo utvrđenje pretrpelo je mnogobrojne opsade i osvajače prilikom čega je pretrpeo dosta oštećenja. Tvrđava je zbog toga više puta obnavljana, pa danas sama tvrđava ima vrlo raznoliku arhitekturu. Ispod samog zamka nalazi se veliki broj hodnika koji svedoče o dalekoj prošlosti Budimpešte. Prema legendi bitno mesto su lavirinti u kojima je Vlad Tepeš, poznatiji kao Drakula, bio zarobljen 14 godina. Ovo mesto je interesantno i zbog skulptura koje se nalaze unutra.

U Budimu morate ručati u restoranu koji je kandidat Mišelinovu zvezdicu, koja ju najveće i najvrednije priznanje u kulinarskom svetu koje dobijaju restorani sa prestižnom ponudom i uslugom. To je mađarski restoran koji vraća u davno zaboravljeno i nestalo gastronomsko iskustvo ali na originalan i nov način u neformalno ugodnoj atmosferi, sa velikim izborom hrane, poslastica i vina. Moja topla preporuka su hortobagyi palacsinta, slane palačinke sa sitno mlevenim mesom u sosu. Nešto najbolje što sam ikada probala. A kasnije probajte čuveni mađarski dezert somlói galuska. I zalite čašom dobrog cvenog ili belog vina, šta već volite.

Posle ukusnog ručka šetnju nastavljamo do Ribarskog bastiona sa koga se se pruža jedan od najlepših pogleda na Peštu, Dunav, mostove, zgradu Parlamenta, a i sama kula je interesantna po nesvakidašnjem izgledu i arhitekturi. Iako srednjevekovni izgled kule odaje utisak da je izgrađena u davnoj prošlosti, kompleks Ribarskog bastiona građen je tek 1905. godine. Naziv je dobio po tome što su tokom borbi u srednjevekovnim ratovima, ribari bili zaduženi za odbranu ove strane uzvišenja, a kompleks sačinjava sedam kula koje simbolizuju sedam plemena, osnivača Mađarske.

Ako budete uporni i čekate u redu pola sata kao ja, imaćete šansu da popijete kafu u najvišoj kuli sa veličanstvenim pogledom, da dočekate zalazak sunca i naravno fotografišete sve te lepote. Mogu vam reći da je vredelo svakog čekanja a slike će vam to i dočarati.

U Starom Budimu, takodje se nalazi vrlo primetna Crkva svetog Matije u neo-gotskom stilu koja datira iz 1015. godine. Menjala je izgled kroz istoriju od baroknog do današnjeg izleda.U njoj je krunisano nekoliko kraljeva a ime je dobila po mađarskom kralju Matiji koji se u njoj dva puta venčavao. Izaziva veliko divljenje turista i uvek su guzve oko nje kao i oko fontane koja se nalazi pored.

Nezaobilazna atrakcija u obilasku Budimpešte je i brdo Gelert sa koga se pruža izvanredan panoramski pogled na grad. Kao na dlanu se vide Dunav, Budim i Pešta kao i mostovi koji ih spajaju. Na vrhu brda Gelert je jedan o naprepoznatljiviih statua Budimpešte, spomenik slobode, ženska figura SLOBODA koja drži granu palme, simbol pobede. Ovaj spomenik podignut je u znak sećanja na Sovjetske trupe koje su poginule u toku oslobađanja Mađarske 1945. godine.

Sinagoga Dohany u Budimpešti je najveća u Evropi a druga najveća na svetu, odmah posle one u Njujorku. Sagrađena je sredinom 19. veka u mavarskom stilu sa elementima vizantijske i gotske arhitekture. Moze da primi 3000 ljudi pod svoj krov. Na žalost, 1944. godine ova velelepna građevina postaje utočište mnogih budimpeštanskih jevreja koji su trazili sklonište i utehu u teškom ratnom periodu.

U dvorištu sinagoge nalazi se sahranjeno više od 2000 ljudi koji su umrli od zime i gladi. A takodje se nalazi i memorijalni park, spomenik u obliku drveta izgrađen od metala i predstvalja žalosnu vrbu na čijim je listovima vajar ispisao imena od nekoliko hiljada Jevreja stradalih u Mađarskoj tokom Drugog svetskog rata. Kada duva vetar čućete tužno njihanje i zveckanje ovih listova.

U Budimpešti takodje možete posetiti Zoološki vrt, vodeni svet ili uživati u termalnim bazenima koji su nadaleko čuveni.

Moji hedonisti nikako ne smeju propustiti priliku da posete CAFE NEW YORK, koji vazi za najlepši kafić na svetu. Ovaj raskošni kafe je bio glavno mesto okupljanja umetnika, pisaca, filozofa i političara početkom 20 veka. Njega krase veličanstvene slike na plafonu, dizajnerski nameštaj, raskošne lampe, služi se tradicionala i italijanska kuhinja, dezerti, kafe i vina. Posetioci imaju priliku da se opuste uživaju u zvucima klasične muzike koji proizvode vešte ruke pijanista. Jednostavno kafe NJUJORK zadovoljava potrebe čak i onih najizbirljivijih. Najbolji izgled ovog nesvakidašnjeg kafea dočaraće vam fotografije koje sam napravila.

Baš sam se raspisala ovog puta, ali Budimpešta je neiscrpna destinacija za mene, jer koliko god puta da je posetim uvek ću pronaći nešto što nisam videla, mesto koje nisam posetila. I već sada znam koja su to meste i imam ih na spisku za neko sledeće druženje sa mojom mađarskom lepoticom . Zato vam savetujem da je posetite prvom prilikom i sami se upustite u avantutu i otkrijete sve njene čari i lepote. Još ako ste gurman i hedonista kao ja, uživanja će biti na pretek.

Kao što ste već navikli, ostavljam vam preporuku za knjigu koja odgovara destinaciji. U pitanju je knjiha ROMANSA U BUDIMPEŠTI. Junakinja Keti je poslovna žena sa Menhetna koja želi da se skloni od problema i odlazi u Budimpeštu. Dok uživa u hotelskom bazenu, sreće zgodnog Danca Jana sa kojim će provesti par dana. Nakon toga se zbog posla hitno vraća za Ameriku, ostavljajući iza sebe ljubav razdojenu okeanom. Da li će Keti pronaći pravu sreću, saznajte sami.

Takodje preporuka za film, The Grand Budapest Hotel u kome ćete sigurno uživati.

Srdačno vaša, Bojana

NAOMENA: Tekst i fotografije se ne mogu koristiti bez saglasnosti.

Veličanstveni dvorac Bårdshaug – Norveška bajka

Veličanstveni dvorac Bårdshaug Herregård nalazi se u centru gradića Orkanger, na samo pola sata vožnje od Trondheima. Njegov osnivač zvao se Christian Thams. Kao dom osnivača, dvorac je deo uzbudljive priče, ne samo o dinastiji Thams, već i o industriji, inovacijama, izvozu, prinčevima, kraljevima i radnicima. Bio je veoma bogat čovek, industrijalac, ljubitelj prirode i strastveni lovac.

Farma Bårdshaug osnovana je 1860. godine. Christian Thams je kupio farmu za započeo izgradnju. Prošlo je 14 godine pre nego što je opsežan posao završen, a rezultat je bila seoska kuća i jedinstven pogled na prirodu kao što je to i danas slučaj. Današnji Bårdshaug u velikoj meri je sačuvan baš kao i u Thams-ovo doba, sa mešavinom međunarodne i nacionalne arhitekture, romantične tradicije, u stilovima od severa do Louis – seize stila. Dekor čitavog dvorca govori mnogo o čoveku koji je tu živeo.

Ugaone i baštenske sobe služile su kao dnevne sobe za dame, gde su se odvijale čajanke uz zvuke klasične muzike koje su dopirali od klavira smeštenim u uglu sobe. Bašta ima izlaz u park kojim se možete prošetati o osetiti čari svih godišnjih doba.

Dnevna soba je posebno izgradjena a završena je 1904. godine nakon dugotrajnog rezbarenja drveta. Rezbarije su u Orkdal stilu. Dnevna soba se koristi i danas za proslave. Ako želite da se osećate kao baronica De Spengler koja je ovde provodila svoje dane, možete prošetati odajama dvorca.

Bogata biblioteka bila je takozvana muška soba, koja svedoči u velikoj ljubavi Thams-a prema knjigama. Takođe su svuda po zidovima su suveniri tj. trofeji iz lova koji je bio velika Thams- ova strast. Često je vreme provodio na Safariju u Africi i Keniji. Glava nosoroga je trofej koji se zaista izdvaja od ostalih.

Kupatilo u dvorcu bilo je završeno 1907. i bilo je veoma napredno za ono vreme. Kad je kralj Haakon VII posetio dvorac povodom otvaranja železničke pruge Thams, koja je prva železnica u Norveskoj, rekao je da je kupatilo u rezidenciji hotela lepše nego kraljevsko. Verovao je da čak ni njegov svekar, kralj Engleske nije imao tako opremljeno kupatilo.

Železnica se zove Tham paviljon, koja je poznata i kao Zgrada Norveske. Građevima se nalazi pored samog hotela, a bila je doprinos Norveske na svetskoj izložbi u Čikagu 1893. Paviljon je proizveden po Thams-ov ideji i nacrtima ovde U Orkangeru, zatim je čitava gradjevima prevezena brodovima do Amerike. Ovo je bio početak avanturističkog putovanja za paviljon, koji se posle 123 godine vratio ponovno u Orkanger.

Thams paviljon

Thams paviljon i Bårdshaug danas stoje jedan naspram drugog, kao spomenici norveške istorije i tradicije.

Da bismo bolje iskusili istorijat Thams-a, preporučuje se vožnja vozom do rudnika, koji je takodje bilo vlasništvu ovog čoveka. Voz je pretvoren u muzej koji saobraća od ranog Proleća do kraja Avgusta.

U sjajnim sobama dvorca, možete noći ti, održati svoje venčanje, proslaviti rodjendan ili otići u obilazak sa vodičem. Takodje je moguće iznajmiti čitavu seosku kuću za vikend što vam omogućava pristup svim svim sobama.

Ja sam uzivala u avanturi, večeri i igrama u samom dvorcu i nadam se da ćete bar malo osetiti atmosferu i hedonizam kojim ovo mesto zrači.

Srdačno vaša, Bojana

NAPOMENA: Tekst se ne može koristiti bez saglasnosti.

Hedonizam u bočici parfema

Jos se secam, kao da je juce bilo, a prosle su tri i po godine. Poslednja priprema pred izlalak iz sobe na dan mog vencanja bilo je stavljanje parfema i tada je nastala ova divna fotografija. Lady Million je naziv parfema koji sam nosila tog dana. I taj miris uvek probudi moja secanja,ponovo prozivim taj dan uz siroki osmeh. Parfemi imaju secanje…

Istorija nastanka parfema

Istorija nastanka parfema seže u daleku prošlost. Prvo ime parfema bilo je Taputi, a ime je dobio po istoimenom hemičaru poreklom iz Persije. Parfem je pronađen na Kritu i smatra se da je star oko 4000 godina. U stara vremena uglavnom su se koristile začinske biljke, badem, korijander, smola. Međutim najstariji parfem u svetu, pronađen je na Kipru od strane italijanskih arheologa. Pronašli su čitavu fabriku parfema u iskopinama a bočice su trenutno izložene u muzeju Capitoline u Rimu.

Avicena, persisjki naučnik i hemičar prvi uvodi upotrebu cveća u proizvodnji parfema i smatra se osnivačem ružine vodice. Prvi savremeni parfem, stvoren je 1370. godine na zahtev mađarske kraljice Eržebet. Bila je to mešavima esencija lavande i ruzmarina, takozvana “ Mađarska vodica „. Sva lepota i čari pravljenja parfema doživljavaju procvat u renesansnoj Italiji. Zatim u 16. veku, lični kreator parfema Katarine Mediči, prenosi umetnost pravljenja parfema u Francusku, koja od 19. veka postaje i ostaje glavni evropski centar u proizvodnji parfema.

U Francuskoj, u Kelnu, nastaje Kelnska voda ( Eau de Cologne ) a izmisili su je Italijani, kao lakši miris. U Francuskoj istoriji, najveći korisnik parfema bio je Luj 15. koji je parfem koristio i kao zamenu za vodu i sapun. Dušu parfema predstavlja eterično ulje a moju dušu na priču o parfemima pokrenuo je čuveni film “ Miris žene „. Svi mi imamo bar jedno osobu u životu za koju vezujemo određenu mirisnu notu. I gde god se nalazili, ako samo osetimo trag poznatog mirisa, zatvorićemo oči i probuditi sećanja na nju.

U jednoj ulici u Beogradu, ukrštaju se dve priče, dva vremena, staro i novo a spaja ih ista strast. Velika ljubav prema parfemima. Beograd uvek lepo miriše i mirisi su se smenjivali kroz istoriju, a Ulica Kralja Petra odiše mirisnom pričom, a na vama je da izaberete koja više leži vašoj duši. Sa jedne strane ulice imamo poslednjeg srpskog parfimera, zanatliju Nenada Jovanova u parfimeriji Sava. Sa druge strane je moderna parfimerija Metropoliten. I jedna i druga kriju zanimljivu pricu…

Parfimerija “ SAVA „

Pravljenje parfema u porodici Jovanov počelo je još pre Drugog svetskog rata, a prva radnja nalazila se na Topličinom vencu. U toku rata Beograđani su za parfeme trampili namirnice, a nakon završetka rata, ova porodica je u toku nacionalizacije ostala bez svoje radnje. Od 1954. Nenadovi roditelji Leposava i Dragoljub ponovo otvaraju parfimeriju, ali ovoga puta na drugoj adresi, u Ulici kralja Petra 75 gde se i danas nalazi.

Čika Nenad sa puno ljubavi čuva miris Beogradske istorije. Sve je isto kao kada su, ne tako davne. 1954. god prvi put otvorena vrata za mušterije. Identične bočice, police, alati za pravljenje, kao i pumpice iz tridesetih godina 20. veka, vraćaju nas u neka stara vremena. U laboratoriji Parfimerije “ Sava „, stvaraju se originalni parfemi od raznih eteričnih ulja, a trenutno je u ponudi više od 30 mirisnih nota. Svakoj mušteriji čika Nenad poklanja veliku pažnju, a izlazi u susret i onima koji žele da imaju posebno za njih napravljen parfem.

Parfimerija “ METROPILITEN „

Jedna od najzanimljivijih parfimerija u Beogradu sa netipičnom ponudom parfema kao što je parfem “ Eight & Bob “ za koji se veze izuzetno zamiljiva istorija. Albert Fouquet, sin pariskog aristokrata, bio je deo elitnog francuskog društva ranog 20.veka i veliki poznavalac parfema. Fouquet je stvorio i usavršavao različite esencije za svoju ličnu upotrebu uz pomoć Philippea, porodičnog batlera.  Jedne noći tokom letnjog odmora 1937. godine na francuskoj rivijeri, Albert je upoznao mladog američkog studenta koji je obilazio Francusku, a zvao se John F. Kennedy. Isti onaj Kenedi koji će nakon nekoliko decenija postati najomiljeniji predsednik Amerike ikada. Kenedijev šarm i simpatičnost nagovorili su Alberta da mu ustupi uzorak svoje kolonjske vode. Vrativši se s odmora, Kenedi je poslao pismo Albertu zahvalivši mu se na poklonu i informišući ga o uspehu koji njegov parfem uživa među Kenedijevim prijateljima. Zatražio je od Alberta da mu pošalje osam uzoraka, “i ako vaša proizvodnja dopušta, još jedan za Boba.”


Bez da je potpuno razumeo zahtev, Albert je odlučio da posalje kutiju s dovoljno uzoraka ali je pre toga želeo da Philippe pronađe neke lepe staklene bočice u pariskoj apoteci. Albert ih je smatrao prikladnim za njegovu kolonjsku vodu i nazvao ih u stilu Kenedijevog zanimljivog zahteva: “EIGHT & BOB”.
Nekoliko meseci kasnije Albert nije mogao verovati kada je počeo primati pisma iz SAD-a s zahtevima raznih holivudskih reditelja, producenata i glumaca kao što su Cary Grant i James Stewart. Svi su želeli “EIGHT & BOB” kojeg su otkrili preko Josepha Kennedyja, Dzonovog oca.

Koko Šanel je rekla, stavi parfem tamo gde zelis da te neko poljubi. Parfem je ono sto zena poslenje stavi na sebe nakon pripreme za izlazak iz kuce. Parfem je nesto sto nas jednim delom definise. I zaista cesto povezujemo osobu sa odredjenim parfemom.

Nezaobilzna preporuka za knjigu koja ce probuditi vasa cula. Kada Elena stigne u Pariz, prestonicu mirisa u kojoj se oni još prave u skladu sa pravilima drevnog umeća, poželeće da svojim parfemima osvoji ovaj grad. Elena ume da shvati i ispuni želje, da napravi miris koji će pomoći da se ponovo osvoji stara ljubav, da se pobedi stidljivost, pronađe spokoj… Stavite svoj omiljeni parfem i pustite ga da vas vodi na tajanstveni put mirisa.

Neka zamiriše sve oko vas …

Srdačno , vaša Bojana

NAPOMENA :Tekst se ne može koristiti bez saglasnosti.

Santorini-hedonizam obasjan suncem

Santorini je malo vulkansko ostrvo i biser Egejskog mora, koji pripada grupi Kiklada, izdvaja se i osvaja srca turista i avanturista svojim belim fasadama, plavim krovovima i nezaboravnim izlascima i zalascima sunca.  Ostrvo je nastalo negde oko 1600. god pre nove ere, kada je na Santoriniju oksplodirao vulkan, za koji se veruje da je razrušio Minojsku civilizaciju- Krit. Navodno su talasi cunamija bili visoki oko 60 metara i smatra se da je ovo najveća vulkanska eksplozija ikada. Ovaj dogadjaj poslužio je Platonu kao inspiracija za čuvenu Atlantidu. Sa jedne strane ostrva, imamo blažu obalu i najveći deo plaža se danas nalazi na tom delu ostrva. Sa druge strane, imamo strmu liticu, koja predstavlja grotlo jednog najmoćnijeg vulkana u istoriji. I upravo na ivici tog grotla sagrađeni su današnji turistički biseri – gradovi Oia i Fira.

Dok se približavate ovom raju, pogled će vam privući divna kombinacija boja, tako topla i osvežavajuća za oči. Na ostrvu se nalazi mnoštvo crkvi koje oduzimaju dah svojom veličanstvenošću. Velike plave kupole dominiraju celim Santorinijem i njegov su zaštitni znak. Takodje na ostrvu ima mnogo magaraca, koji su i jedno od atraktivnih prevoznih sredstava po samom ostrvu. Postoji anegdota da na Santoriniju koji ima svega oko 13 000 stanovnika, ima više magaraca nego ljudi i više vina nego vode. Magarac je čest motiv na raznim suvenirima koji posetioci rado nose svojim kućama.

Ostrvo je sušno, tako da kišu nećete videti. Meštani su to pametno iskoristili za uzgajanje vinove loze i proizvodju vina. Dok šetati uskim ulicama Santorinija, zaljubićete se u svaki ćošak, svaki detalj. A često ćete uočiti mačke koje šetaju ili leže ispod vinove loze.

Oia

Oia je šarmantno, tradicionalno selo na vrhu litice, sa čuvenim plavim kupolama na kućama, uskim ulicama, sa mnoštvom kafica i taverni. Oia ima i nekoliko kulturnih atrakcija, kao što je Pomorski muzej, koji sadrži malu knjižaru, koja me je očarala svojim šarmom, a u muzeju se nalaze predmeti iz pomorskog života kao i ostaci venecijanske tvrđave.

Mnogi umetnici, zaljubili su se u ovo predivno selo i tu našli svoju inspiraciju i svoj mir, tako da ćete tokom šetnje naići na veliki broj umetničkih galerija.

Thira ( Fira )

Glavni grad ostrva Santorini, podseća na Meksiko zbog ogoljene vegetacije, velikog broja kaktusa i toplog vetra koji dočekuje turiste. Fira je mesto odakle puca pogled i plavetnilo vam osvaja dušu. Mesto gde ćete se pažljivo osvrtati oko sebe, u želji da ništa ne propustite. Savršena kombinacija tradicionalnog i modernog, idealno mesto za kupovinu. U Firi se osim magarcima, mozete prevesti i žičarama.

Najpopularnija plaža na Santoriniju sa crnim peskom i sitnim šljunkom je Perisa. Voda je kristalno čista, plaža čista i uređena, sa okolnim kaficima i restoranima, bez preterane gužve. Pesak je veoma topao pa se preporučuje nošenje papuča do samog ulaska u vodu.

Magični zalasci sunca na Santoriniju

Svaki zalazak je kao sa razglednice. Trenutak kada sunce upada u more i odlazi na spavanje do novog jutra, kada nas ponovo obraduje lepotom svog izlaska dok ispijamo prvu kafu, zaista se mora doživeti. Santorini je jedino mesto gde se organizovano dočekuje zalazak sunca svake večeri. Slavi se lepota življenja i jednostavnosti.

Želim da vam preporučim knjigu koju svakako morate poneti na Santorini da upotpunite svoje putovanje. U pitanju je hormonski putopisno-ljubavni triler baziran na otkrićima da hormoni upravljaju našom psihom. Radnja romana smeštena je na glamurozni kruzer koji krstari magičnim grčkim ostrvima uvodeći nas u tajne Mikonosa, Rodosa, Krita, Patmosa i Santorinija. Ovaj roman daje odgovor šta ili ko vlada našim niskim strastima…

Uživajte u fotografijama i uz sjajnu knjigu i obavezno uvrstite Santorini na svoju listu putovanja.

Srdačno, vaša Bojana.

Carska bara – Amazonija Banata

Dok se vozite banatskom ravnicom od koje zastaje dah, na samo 15-ak kilometara od mog rodnog Zrenjanina, nalazi se carstvo biljaka i životinja u okviru prirodnog rezervata koji obuhvata deo oko Tise i Begeja.

Na samom ulasku u ovaj specijalni rezervat prirode, sačekaće vas tabla dobrodošlice. Na tabli se nalazi silueta carske čaplje, jedinstvene u Evropi i ujedno jedne od najugroženijih vrsta. Zato je baš silueta ove čaplje odabrana za simbol Rezervata.

Laganu šetnju nastavljamo u „debeloj ladovini “ mnoštva stabala, a tišinu bi povremeno presecali zvuci raznih vrsta ptica i insekata. Ptice su najveća impresija rezervata i ima ih 250 vrsta ptica- čaplje, patke, galebovi, guske, orlovi… Od insekata se najčešće vidjaju vilinski konjici. U okviru Carske bare, nalazi se i preko 500 vrsta biljaka. Najlepši ukrasi bare su definitivno beli i žuti lokvanj.

Dolazimo do glavne turističke atrakcije ,brodića kojim možete zaploviti Carskom barom, uživati u nestvarnim lepotama prirode. Takodje možete voziti bicikl uz obalu ili prošetati nasipima koji okružuju baru. Možete i prespavati u hotelu “ SIBILA “ koji se nalazi u sklopu kompleksa, ili pak samo ostati na ručku i uživati u raznovrsnim ribljim specijalitetima.

Nekada davno, na Carskoj bari je lovio prestolonaslednik Ferdinand, dok je boravio na ovim prostorima kao gost nekadašnjeg vlasnika dvorca Kaštel, koji se nalazi u obližnjem selu Ečka.

Nedaleko od Carske bare pronađeni su dokazi na koji pokazuju da je istorija ovog područja bila veoma burna i da datira od pre 6000 godina. Postoje mnoge legende u vezi nastanka Carske bare, a jedna od najpoznatijih ličnosti vezanih za legendu je Atila – Bič božiji.
U okolini rezervata žive brojne nacije koje čine da ovaj prostor karakterišu raznolika kulturna dobra. Postoje i arheološka nalazišta koja to potvrđuju.



Nastanak imena rezervata, vezuje se za događaj iz 1781. godine, kada je u Beču na licitaciji trgovac Lazar Lukač kupio čitavo navedeno područje i izgradio je dvorac Kaštel, koje se nalazi u neposrednoj blizini u selu Ečka. Na dvorcu su se često organizovali balovi kojima su prisustvovali plemići Austrougarskog carstva i njihova carska porodica.

Otuda se može reći da Carska bara nosi ovo ime zbog austrougarskih careva, koji su ovaj prostor posećivali zbog lova na divljač.

Ostavljam vas da uživate u nekoliko fotografija sa Carske bare i nadam se da ćete posetite ovaj rezervat u kome vlada hedonizam, lepota i mir koji donosi boravak u prirodi. Mnogi je nazivaju i Amazonijom Banata.

Botanička bašta Jevremovac – 130 godina hedonizma

Zastani na tren… U srcu Beograda nalazi se ovaj biser, zaboravljeni raj i sklonište za hedoniste, utočište i mir koji nam je svima potreban, posebno u savremenom dobu kada je stres na sve strane i žurba je postala svakodnevnica. Zato sam jednog dana zastala na tren… Botanička bašta Jevremovac, osnovana je davne 1889. godine zaslugom našeg naučnika Josifa Pančića koji je bio tvorac ideje, i kralja Milana Obrenovića koji je poklonio zemljište za istu i postavio samo jedan uslov- da Botanička bašta nosi naziv njegovog dede Jevrema, od koga je i nasledio pomenuto imanje. Tako je nastao Jevremovac, koji ove godine obeležava 130 godina postojanja. I evo ukratko moje posete i utisaka- otvaram vrata Jevremovca za vas.

Jedna od najznačajnijih uloga Botaničke bašte, osim što ima preko 1000 biljnih vrsta i u otvorenom i zatvorenom delu, je očuvanje životne sredine, utočište za mnoge posebne biljne vrste i naučna istraživanja i radove. Jedna od retkih i ugroženih vrsta je Ramonda kraljice Natalije koja je retka i ugrožena vrsta. Ponos bašte su i Pančićeve omorike, koje ponosno stoje već godinama i predstavljaju živi ostatak perioda pre ledenog doba. Omoriku je Pančić otkrio na Tari u mestu Zaovine 1877.

Na samom ulazu u Botaničku baštu, nakon veličanstvene kapije, čeka vas bista našeg naučnika i botaničara, Josifa Pančica, koja ponosno stoji i svakodnevno dočekuje svoje znatiželjne posetioce.

Po mnogima, najlepši deo Jevremovca je otvoreni deo bašte čije posebno mesto zauzima Japanski vrt, sklad jedinstvenosti i harmonje. U japanskim baštama prisutna su tri osnovna elementa : kamen, voda i biljke. I ova umetnost je toliko vidljiva i izražena simbolikom. Kamen je simbol balansiranja energije u prirodi i mesto gde prebivaju duhovi. Voda je simbol stalne promene i okeana, dok biljke ističu simboliku svaka za sebe. Trešnjin cvet , čija je lepota neopisiva, simbolizuje večitu mladost i proleće. Bor je simbol ljubavi i dugovečnosti, a javor kao listopadno drvo, podseća posetioce na prolaznost života.

Upravo sam i ja svoj predah potražila u japanskom kutku. Mir, cvrkut ptica, miris cveća, mostovi koje prelazite simbolizuju savladavanje prepreka u životu. I tu sam zastala na duže. Ovo je vrt u kome ćete naći inspiraciju, videti ljude da sede i meditiraju i nećete čuti ništa osim prirode. Voda mi pruža neopisivi smiraj duše. Ovo je mesto gde mnogi mladenci prave fotografije sa svojih venčanja, mesto gde ćete videti mamu u šetnju sa svojom bebom ali i mesto gde rado dolaze penzioneri da na miru, na klupi u hladovini pročitaju novine.

Najstariji stanovnik botaničke bašte je hrast lužnjak, koji sa svojih 140 godina starosti predstavlja prirodnu, kulturnu i istorijsku vrednost naše zemlje. Svaka biljka je neobična na svoj način i krije svoju priču. Ponos naše bašte je i drvo ginkgo, neverovatna biljka koja odoleva zubu vremena. Preživela je nuklearne bombe u Japanu i uspela da se održi samo u Japanu i Kini, dok je pre ledenog doba rasla u Evropi i Aziji. Bambus takodje opstaje na području bašte, možda jer nemamo pande. 😉

Staklena bašta, viktorijanskog stila, sa centralnom kupolom i dva krila, predstavlja pravu džunglu i dom za preko 1000 tropskih i mediteranskih vrsta, kako zeljastih tako i drvenastih. Tako da u srcu Beograda, možete doživeti i tropske kišne šume.

U blizini staklenika, nalazi se dečiji kutak, sa stolicama ofarbanim tako da liče na pečurke. Vaši mališani će se zabaviti, boraviti u zdravom prirodnom okruženju a i naučiti nešto lepo.

U sladu sa temom, želim da vam preporučim knjigu SAVRŠEN OTROV, od AMANDE KVIK.

Radnja knjige prati viktorijansku botaničarka Lusinda Bromli koja ima veoma redak dar – sposobnost da otkrije skoro svaku vrstu otrova. Takođe, u svojoj bašti gaji mnogo retkih i neobičnih vrsta, uključujući i paprat koja je nedavno ukradena iz njene staklene bašte – i kojom je ubijen čovek iz visokih društvenih krugova. Da bi pronašla ubicu, Lusinda angažuje detektiva, Kejleba Džounsa. Tako počinje avatura u svakom smislu.

Nadam se da sam ukratko uspela da vam dočaram naš Jevremovac i da vam probudim radoznalost i želju da je sami posetite. Naša Botanička bašta, zaista predstavlja celu planetu na malom prostoru i zaslužuje da bude vidjena. Zato knjigu pod ruku, obiđite ovaj skriveni raj a zatim nađite slobodnu klupu i uživajte u čitanju. Društvo će vam praviti cvrkut ptica.

Do sledeće avanture, srdačno vaša Bojana

Šetnja kroz Narodni muzej – 175 godina postojanja

Prvi put sam zakoračila u prostorije Muzeja sa svojim drugarima i drugaricama iz Osnovne škole. Na ovu avanturu nas je povela nastavnica istorije i naša divna razredna Slavica Novaković koja nas je učila kulturi svakodnevno. A onda se desilo zatvaranje Muzeja i rekontrukcija koja je potrajala nekoliko godina. Ali evo, konačno je došao i taj dan i vrata Narodnog Muzeja su otvorena za sve zainteresovane posetioce.

Davne 1844. godine, Jovan Sterija Popović apelovao je nadležnim državnicima da se prikupljaju starine i tako osnovao kolekciju Muzeuma srpskog. Ovaj značaj prikupljanja i čuvanja stvari, koje svedoče o prošlim vremenima, nastavljen je do danas. Tako je 10. Maja obeleženo 175.godina od osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu.

Narodni muzej Beograda
Ulaz u Narodni muzej

Stalna postavka Narodnog muzeja, organizova je na tri nivoa i obuhvata period od paleolita do savremene umetnosti 20.veka. Zakoračite u laganu šetnju kroz Praistoriju, preko Antike i Srednjeg veka do Novog veka i Modernog doba.

Najzanimljiviji deo postavke iz Praistorije je fosil ljudske vilice koji predstavlja najstariji istočnoevropski fosil hominida. Vilica je pronađena 2006. godine u pećini Mala Balanica u Sićevu nadomak Niša i predstavlja jedinstveni nalaz u svetu, za koji se smatra da je star više od 500 000 godina.

Vilica hominida

U atrijumu Muzeja, gde počinje tura obilaska, nalazi se arheološka zbirka koja obuhvata vremenski period od paleolita do rimske kulture i umetnosti. Atmosferi obilaska dodatno je doprinela klasična muzika, izvođena od strane veštih dečijih ruku.

Nalazište Lepenski Vir
Riboliki izrazi lica

Najčešći način sahranjivanja je bio u horizontalnom položaju, sa rukama pored tela ili na grudima, položeni paralelno uz tok reke i glavom okrenutom nizvodno od Dunava.

Izuzetak predstavlja, ujedno i prvi otkriveni skelet, koji je nađen u polusedećem položaju i pretpostavlja se da je u pitanju osoba koja je imala poseban status u zajednici.

Nastavljamo dalje do Antike, Rimskog carskog perioda, Đerdapa i Egipatske zbirke.

Slavna Dupljajska kolica stara oko 3500 godina

Beogradska mumija, predstavlja poklon srpskom narodu od strane filantropa, advokata i dobrotvora, Hadži Pavla Riđičkog. On je mumio kupio u Luksoru za vreme svog putovanja po Egiptu i poklonio je Narodnom muzeju u Beogradu 1888.godine. U pitanju je mumija staroegipatskog sveštenik Nesmina.

Staroegipatski sveštenik Nesmin
Milentijska rozeta
Zakoračite u Srednji vek
Picaso, Glava Fernande 1909.
Kraljica Natalija Obrenović
Katarina Ivanović- Italijanski vinigrad 1842.
Autoportret prve srpske slikarke, Katarine Ivanović
Đura Jakšić- Devojka u plavom
Paja Jovanović, Portret supruge Muni 1917.
Nadežda Petrović- Žena sa suncobranom
Žena pod velom

U okviru manifestacije “ MUZEJI ZA 10″ , sugrađani će imati priliku da uživaju u besplatnoj poseti Narodnom Muzeju u periodu od 13-19.Maja.

Ja sam vam prenela delić atmosfere i zaista sam uživala u hedonizmu prilikom obilaska Muzeja. Bilo je zadovoljstvo koračati kroz istoriju i potpuno se prepustiti. Zato nema izgovora, pravac u Muzej. Svake Nedelje posete su potpuno besplatne.

Srdačno vaša, Bojana

Vitez fest – doživite prošlost

Hrabrost, plemenitost i dostojanstvo (moje omiljene osobine), krasili su vitezove od davnina. Oni su pripadali nižem plemstvu, a tokom 12.veka napravljena je razlika između običnih vitezova i plemića. Najpre su nastali turniri viteštva koji su se održavali u palatama Francuske, Engleske i Nemačke. Vitezovi su tokom takmičenja iskazivali svoje veštine i demonstrirali snagu. Turnir je imao za cilj zbaciti protivnika sa konja ili mu izbiti koplje a često i borbu prsa u prsa. Pobednik turnira dobijao je venac od cveća od gospodarice dvorca ili lejdi.

Sistem vrednosti se vremenom menjao, pa je osim borbe, u doba renesanse biti vitez uključivalo i lep način odevanja, poznavanje poezije i lepo ophođenje prema damama. Jednom rečju- kavaljerstvo. Ovde ne mogu a da se ne setim neodoljivog Hit Ledžera u ulozi Ser Vilijama Tačera, u filmu PRIČA O VITEZU , koja mi je najlepše dočarala doba viteštva, naporne treninge, borbu, ljubav, udvaranje i pobedu.

Pre nekoliko dana, imali smo priliku da osetimo duh viteštva u okviru manifestacije VITEZ FEST i u našoj zemlji i to na dve lokacije. U pitanju su Kalemegdan i Smederevska tvrđava.

Posetioci su imali priliku da dožive srednji vek, da vide kako su živeli vitezovi u 14.veku i da uđu u šatore koji su pravljeni ručno, baš kao i oružje i odeća. Imali ste priliku da gađate u metu uz pomoć strele i luka i da bar na nekoliko minuta priuštite sebi Robin Hud avanturu. Festival se održava od 2004. godine na praznik Vrbicu. Tokom manifestacije,okupili su se vitezovi iz celog sveta i demonstrirali su borbe koje simbolizuju države iz kojih dolaze. Festival je namenjen svim ljudima od 7 do 77, što se kaže, koji teže plemenitosti, vrlinama, viteškom kodu i koji uživaju u spektakularnim borbama ili da na kratko budu dvorske lejdi.

Imala sam priliku da upijem malo viteške atmosfere i uzivam u njihovoj veličanstvenosti i prenosim vam par fotografija sa Kelemegdana. Dok je na smederevskoj tvrđavi održana “ BITKA NACIJA “ , lomili su se mačevi i koplja u nepoštednoj borbi koja je mnoge podsetila na “ IGRU PRESTOLA “ .

Kao mala uvek sam maštala o princu na belom konju. I zamislite, suprug me je zaprosio u Beču u beloj kočiji koju su vukli beli konji. Moj san se ostvario, ja sam svog viteza našla i želim da ga i vi nađete, ako još niste. I ne prestajte nikada da verujete u bajke.

Srdačno vaša Bojana

Pisma i hedonizam u mirisu hartije

Miris stare hartije, naliv pero i pisaću mašinu zamenile su elektronske forme pisama. Nekada su se važne vesti i emocije prenosili na beli papir po kome se razlivalo mastilo i pisma su bila jedini način komunikacije. Pismo govori više od reči. Jer kada cveće, koje dobijamo od svojih ljubljenih, uvene i dalje ostaju pisma kao svedoci nekadašnjih ljubavi, zaboravljena u fijokama stolova čuvajući uspomene od zaborava.

Svetski dan pisanja pisama se obeležava 11. Maja. Obeležite ovaj dan tako što ćete uputiti par lepih reči dragim osobama. Nekada su to redovno radili Mozart, Betoven, Oscar Wilde, Mark Twain i mnogi njihovi savremenici, pa zašto se ne bismo i mi priključili ovim velikanima bar jednom godišnje?!

Pisanje ljubavnih pisama dostiglo je svoj vrhunac u 18.veku a zatim počelo da izumire sa aristokratijom. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak kada je prepiska putem pisama u pitanju, svakako su strastvena pisma Tatjane i Onjegina iz romana EVGENIJE ONJEGIN . Ukoliko niste, obavezno pročitajte pomenuti Puškinov roman.Pisma su nekada imala pečat koji je potvrđivao autentičnost. Gravurom pečata se ostavljao otisak preko svežeg voska i to je osiguravalo da se pismo ne može otvoriti a da se pri tom ne naruši otisak. Ovakve pečate na pismima uglavnom su koristili vladari, grofovi i crkva. Kasnije počinju da se koriste poštanske marke; a prva srpska poštanska marka, izdata je 1866.godine. Svako pismo je moralo imati i poštansku markicu. U mom rodnom Zrenjaninu, tadašnjem Velikom Bečkereku, otvorena je prva Pošta, 22.06.1737.

Pisma i poštanske markice

Stara, nepravedno zaboravljena pisma…Nedavno sam poželela da napišem pismo svojoj baba teti koja je je u domu staraca u Hrvatskoj. Obilazila sam knjižare ali uzalud jer sam u svakoj dobila isti odgovor- to je zastarelo!Kako zastarelo?! I zašto smo to dopustili?! Prvo je što sam pomislila. A onda se setih da mozda ima još nas koji ne misle tako. I koji bi želeli da vratimo stare dobre vrednosti u opticaj.

Sećam se kada smo seka i ja našle kutiju punu pisama koje su naši roditelji razmenjivali dok je tata služio vojsku u Ćupriji a mama za to vreme bila u Zrenjaninu. Sećam se kako smo ih vidjali da ponekada uzmu da pisma pa čitaju uz kaficu i smeše se stvarima koje su tada pisale njihove mlade duše. A onda razmene poglede od kojih ti se istopi srce. Tada sam zavolela pisma. Zbog mame i tate i njihove ljubavi. I onda sam počela da sakupljam razna pisma za dane kada ću i ja nekome pisati.Svoja prva pisma počela sam da pišem drugarici koju sam upoznala na letovanju davnih 90-ih. Kako tada nije bilo drugog načina komunikacije, razmenile smo adrese i brojeve fiksnih telefona. Jednom nedeljno bismo jedna drugoj pisale šta nam se to zanimljivo desilo, o novim simpatijama, sitnim i krupnim dečijim problemima u školi.

Sećam se s kakvim žarom sam odlazila u knjižare i birala pismo,uvek drugačije, usklađivala boje sa raspoloženjem ili godišnjim dobima.A onda uzbuđenje kada trčiš do poštanskog sandučeta i proveravaš da li je stiglo pismo. Pa ga otvoriš pažljivo, sedneš i uživaš čitajući svaku napisanu reč dok u pozadini svira lagana jazz muzika. I tako godinama…Onda odrasteš, dese se prve ljubavi. Pa umesto drugarici, sve češće počneš pa pišeš momku koji je u vojsci u drugom gradu. Raduješ se svakom slovu, zamišljaš nečiju sreću dok čita slatke reči…

Nedostaju takva uzbuđenja i radosti. Bilo bi lepo i danas umesto poruke na viberu ponekada dobiti ili poslati pismo. Osetiti miris hartije. Bilo bi lepo za promenu otvoriti poštansko sanduče i umesto računa ili daleko bilo, plave sudske koverte, naći neko lepo šareno pismo koje će vam ulepšati dan dok ga budete čitali.Zato, ako imate nekoga daleko ili blizu, skuvajte kaficu, pustite laganu muziku, uzmite papir i olovku i započnite magiju. Podarite nekome trenutak radosti. A znam sigurno da će radost biti obostrana. I onome koji piše i onome ko čita… A onda u laganu šetnju do prve pošte po markicu, zalepite i ubacite u sanduče. Zdravije je i emotivnije nego pritisnuti SEND…A i SEEN će biti uzbudljiviji…Ni ovoga puta vam neću ostati dužna za preporuku knjige na istu tematiku. Čeka vas jedna lagana letnja ljubavma priča u gostionici i promene na svim poljima. Uživajte u čitanju.

Knjigu možete kupiti u knjižarama Vulkan.

Pored ove, verovatno je mnogo vas pročitalo i knjigu naše spisateljice, Jelene Bačić Alimpić- Pismo gospođe Vilme.

P.S.pismo i dalje nisam našla pa sam sama improvizovala. Ako znate gde se mogu kupiti pisma- javljajte! Biću vam veoma zahvalna!

Srdačno vaša, Bojana Hedonista

Jazz muzika i hedonizam

Sav taj jazz

Priča o jazz muzici počela je u 19.veku, u Nju Orleansu kada afrički narod dolazi na prinudni rad u Južnu Ameriku. U doba ropstva, daleko od svoje kolevke, ovaj narod želeo je da sačuva bar mali deo svoje tradicije. Počeli su da sviraju benžo, jedini afrički instrument koji je i danas prisutan u jazz muzici. Ta muzika bila je mešavina crnačke folklorne muzike i lokalnog zvuka. U početku su svirali po zabačenim barovima, daleko od ušiju javnosti, ali jazz muzika počinje da se širi sa juga na sever Amerike a tokom Prvog svetskog rata, ovaj neodoljivi ritam stiže i na tlo Evrope, i to najpre u Francusku.

Prva ploča na kojoj je snimljen jazz nastala je 26. Februara 1917. godine. U pitanju su momci koji su činili bend po imenu THE ORIGINAL DIXIELAND JASS. Njihova kompozicija LIVERY STABLE BLUSS predstavlja prvi jazz singl ikada izdat. Prodat je u preko milion primeraka. Bend ubrzo menja naziv JASS u JAZZ. Jedna od anegdota je da su ljudi često u šali precrtavali slovo J (JASS-ASS ).

The Original Dixieland Jazz Band
Dželi Rol Morton

Jazz se izvodi na različitim duvačkim instrumentima, gitari, klaviru, udaraljkama. Ova muzika improvizuje i meša ritmove. Izvođači često u dogovoru uportrebljavaju instrumente na šaljiv način. Najpoznatiji jazz muzičari u istoriji bili su Dželi Rol Morton ( koji je tokom svog života tvrdio da je on izmislio jazz 1902.godine i privlačio veliku pažnju svojim prednjim dijamantskim zubima ), Luj Armstrong, Djuk Elington, Beni Gudmen, Bili Holidej, Ela Ficdžerald, Čet Bejker i drugi…

Ela Ficdžerald
Luj Armstrong

Prvi srpski džez orkestar „Studentski Micky Jazz“ osnovao je Rafael Blam 1927. godine. Srbija takođe može da se pohvali i velikim internacionalnim džez festivalima. Najstariji i najpoznatiji je BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL , koji traje od 1971. godine (sa prekidom od 1990. do 2005. godine), a značajni su i NIŠVIL na kome je 2011. Miša Blam ,poznati jazz muzičar i publicista dobio nagradu za životno delo ) i Novosadski Jazz festival.

Pre četiri godine, na inicijativu kompozitora i pijaniste Herbija Henkoka, na UNESCO konferenciji, doneta je odluka da se poslednji dan Aprila proglasi za međunarodni dan jazz-a. Naša prestonica ne zaostaje za svetom kada je u pitanju obeležavanje ovog datuma. U pitanju je JAZZ CRAWL FESTIVAL koji se održava četvrtu godinu za redom, Ovaj festival podrazumeva “ šetanje“ izvođača i publike od mesta do mesta i komunikaciju izvođača i publike u klubskom ambijentu.

Herbi Henkok

Jedna od lokacija održavanja JAZZ CRAWL FESTIVALA je JAZZ BAŠTA, u kojoj jazz muzika diše i živi svakoga dana. Uz zvuke ove muzike hedonizma, građani a i stranci, traže svoj mir upravo u ovoj bašti, skrivenoj od očiju javnosti. U Karađorđevoj 43, nalazi se ovaj raj koji se krije na vrhu stepenica koje vode sa Brankovog mosta. Sama izgradnja zgrade, počela je davne 1870. godine. a ovo zdanje i dalje se čuva od zuba vremena. Stalno se održavaju nastupi uživo sa akcenton na jazz muziku. Predivno, bajkovito uređen prostor bašte, zvuci jazz-a koji se šire vazduhom, nateraće vas da se zaljubite i iznova vraćate ovom mestu. Pokušaću da vam dočaram ovaj skriveni dragulj u nekoliko slika, a vama savetujem da odete u posetu prvom prilikom.

Ne znam za vas, ali meni je jazz više od muzike. To je ritam slobode, borba jednog naroda za ljudsku ravnopravnost, ali i muzika koju ćemo čuti u restoranima, salonima. Jazz je muzika koja mi redovno pravi društvo uz knjigu, dok kuvam ručak, pa čak i sada dok vam pišem… Jazz je uvek sa mnom i u meni… I zamislite, udala sam se baš 30. Aprila, na Međunarodni dan Jazz-a…

Srdačno vaša, Bojana