Piknik je bila obavezna stvar tokom mog detinjstva. Čuveni 1.Maj oduvek je bio dan kada se ujutru ustaje sa velikim osmehom na licu i sprema se za veliki dan u prirodi sa porodicom. Tata bi bio zadužen za roštilj, mama za hranu, sestra i ja za loptu i badminton. Sa uzbuđenjem bi seli u auto, pustili muziku i krenuli na izletište pored Tise. Ova reka je veoma posebna, jer osim u Japanu, jedino na njoj je moguće videti čuveni fenomen cvetanja Tise. Tiski cvet je u stvari insekt koji spada u vodene cvetove. Larva ovog insekta provodi tri godine u mulju reke a zatim izlazi na površinu, razmnožava se, polaže jaja i do zalaska sunca završava svoj životni vek. Ovi insekti zlatnozelenog tela izlaskom na površinu vode u velikim rojevima kreiraju prizor za pamćenje. Pored ove reke nalazi se takodje spomenik žrtvama racije gde je nekada bilo izletište a danas je na tom prostoru izgradjen golf teren.
Dolaskom na odredište, trčali smo da nadjemo svoje mesto pod suncem gde bi raširili ćebe i postavili roštilj. A zatim je zabava mogla da počne. Bili su to nezaboravni dani provedeni sa porodicom. Vremenom sam shvatila da je sve to zamenilo odlazak u restorane. Sve je danas brže i lakše ali nema više onih čari. Zato sam odličila da vratim piknik u rutinu. Datum je nebitan, bitno je ono što dobijemo odlaskom na piknik.
Već neko vreme živim u Norveskoj i priroda je svuda čarobna. To je nešto što ovde mnogo volim. Kamperi na sve strane, reke, more, šume i mir. Tako da na samo 300 metara od kuće imam sve što mi treba za resetovanje od svakodnevnice. Sada sam samo loptu zamenila knjigom i dobrim vinom. Zvuke vrabaca zamenio je zvuk galebova ali jedno je isto – priroda koja leči. Šetnjom pored reke ili mora često naiđem na kućice za pecanje, talpe ili kućice za izlet i posmatranje ptica. I eto ambijenta. Ono što mi se ovde posebno dopada je što nema nigde restorana u prirodi a samim tim ni gužvi na jednom mestu. Korpe za piknik su veoma popularne i mogu se naći u većini prodavnica. Svako pored reke ili mora nađe malo parče raja za sebe i porodicu. Hranu ponesemo od kuće i fenomenalno je! Naravno da se nalaze i mesta za roštiljanje ako to volite.
Jednom prilikom tokom šetnje pored reke u potrazi za novim mestom za piknik, lokacija nam se sama nametnula! Reka se povukla a za sobom ostavila šljunkovito poluostrvo, osamljeno, osunčano i neodoljivo! Znali smo da je to ono što tražimo za našu vikend piknik avanturu. Vetric koji pirka, reka koja žubori, sunce i predivna priroda. Izula sam sandale i šetala po plićaku, gazeći kamenje. To je nešto što uvek radim još od detinjstva. Jednostavno gde god da odemo pored vode, moram da kvasim noge. Vino, jezz muzika sa telefona, slani krekeri je sve od toga što smo mi uradili. Za ostali ugođaj pobrinula se majka priroda. Ja sam svoje baterije napunila i ponoviću ovakav vid izleta bez sumnje, a vas ostavljam da uživate u par fotografija koje su nastale prilikom piknika. I da! Ne zaboravite da pokupite smeće za sobom. Želimo čistu planetu i svi moramo dati svoj mali doprinos! Pozdravljam vas do sledećeg čitanja.
𝘽𝙤𝙟𝙖𝙣𝙖'𝙨 𝙬𝙤𝙣𝙙𝙚𝙧𝙛𝙪𝙡 𝙬𝙤𝙧𝙡𝙙 