Matala na Kritu – mesto gde duh hipika i dalje živi

Dolazak proleća i cveća koje je preplavilo i bašte i pijace, podsetio me je na “ DECU CVEĆA „, kako su ih zvali. Hipici su hedonistički omladinski pokret koji je nastao početkom 1960. u SAD-a. u Hejt Ešburiju, jednom delu San Franciska. Izražavali su pobunu protiv američkog potrošačkog društva, protiv rata koji je besneo u Vijetnamu i odnosio mlade živote, protiv rasizma i bilo kakvog vida diskriminacije.Zalagali su se za slobodu, ljubav i mir. Za očuvanje prirode, proizvodnju organske hrane a pokazivali su veliko interesovanje za jogu, budizam i generalno istočnjačku filozofiju. Nisu se uklapali u tadašnju dominantnu kulturu već su zastupali liberalne principe i način života. To su bili mladi ljudi željni temeljnih društvenih promena.Spontano su počeli da se udružuju i obrazuju komune u kojima žive po svojim pravilima. U to vreme okupljali su se revolucionarni mislioci, talentovani pisci i muzičari koji su obeležili hipi pokret. Njihova muzika bila je psihodelični rok čiji su predstavnici bili Jefferson Airplane, Grateful Dead, Janis Joplin, The Doors, Pink Floyd, Džimi Hendriks, Bob Dilan , Bitlsi i drugi.Hipici su nosili dugu kosu, neformalnu odeću, farmerke zvoncare, cvetne košulje, kožne sandale, bedževe, perle. Nakit su pravili od drveta, vune, gline i šarenih kamenčića. Devojke su uglavnom imale cveće u kosi i mahom su živeli u prirodi.Njihov upečatljiv simbol je bilo cveće uz obrazloženje da ono nije neprijatelj nikome. Postojale su dve vodeće struje- jedna koja je bila politički aktivna i revolucionarna i druga koja je okrenuta duhovnosti, unutrašnjoj revoluciji ali i drogama. Posle Vudstoka 1969.godine, na kome se okupilo pola miliona ljudi u okviru festivala “ LETO LJUBAVI “ ili “ 3 DANA MIRA I MUZIKE “ , koji je bio vrhunac pokreta, istovremeno dolazi i do zamora i postepenog gašenja pokreta. Mnogi se vraćaju porodicana, umorni od hipi načina života, a neki se okreću politici ili verskim sektama. Hipici napuštaju velike gradove i povlače se u unutrašnjost u manjim grupama.Mirovni simbol je nastao tokom kampanje za nuklearno razoružanje UK. Letos sam imala priliku da bar malo osetim duh hipika.Plaža MatalaNa jugu Krita, nalazi se mesto Matala- plaža slobode i ljubavi, plaža hedonizma. Sa jedne strane plaže nalaze se praistorijske veštačke pećine koje su hipici 60-ih godina koristili kao sklonište. Na ovoj plaži su bili jedno sa prirodom, čitave ulice ukrasili su divnim slikama, širili su ljubav i mir i skromno živeli u slobodi. Svake godine se na Matali organizuje festival pod sloganom “ Today is life. Tomorrow never comes “ .Na žalost, mnogi su hipike u ovom malom ribarskom mestu doživeli kao kulturološki šok, pa su ih na čelu sa grčkim episkopom proterali.Ali nisu uspeli da unište duh koji su hipici ostavili za sobom. Svaka uličica, svaka staza magično je oslikana. Svakim korakom budi se njihova energija, pogled vam luta na sve strane u želji da upijete svaki detalj. I po koji hipik i dalje živi na Matali, istim mirnim životom kao nekada. Uglavnom prodaju nakit koji sami prave. Ako budete leteli na ostrvo Krit, ne propustite da posetite ovu divnu plažu i doživite hipi atmosferu i dočekate zalazak sunca. Kroz slike koje slede, vam prenosim deo atmosfere i hedonizam sa Matale.Matala je jedna od nešto više od 400 plaža u Grčkoj koje su nagrađene Plavom zastavom. Ova ekskluzivna ekološka oznaka dodjeljuje se plažama koje nude čistoću i sigurna područja za kupanje, a imaju stroge kriterijume koji se odnose na kvalitet vode i očuvanjem okoline.Matala ima za svakoga ponešto. Iako je postala popularna turistička destinacija, ipak zadržava šarm i karakter mirnog ribarskog mesta , započeto već u 20. veku, te opuštenog načina života hipija 60-ih i 70-ih godina. Polovina plaže obrubljena je stablima , sa impresivnim formacijama peščanih stena s njihovim poznatim špiljama koje se čudnim klizanjem uvlače u more, stvarajući jednu od najneobičnijih plaža na ostrvu .Nakon povratka sa Krita, izašla je knjiga “ HIPI “ , čuvenog autora Paula Koelja. On u knjizi priča o mladiću duge kose i brade iz Brazila, Paolu, koji je u potrazi za smislom života. On putuje kroz Boliviju, Peru, Argentinu i stiže u Amsterdam gde zatiče grupu mladih ljudi koji meditiraju, nose šarenu odeću, igraju uz muziku i pričaju o slobodi. U Amsterdamu upoznaje Holanđanku Karlu i postaju saputnici na čuvenom hodočašću hipika u Nepal.Preporučujem da obavezno pogledate i kultni film tj.mjuzikl “ KOSA „. Ovaj film govori o seoskom dečaku koji je regrutovan za rat u Vijetnamu i na putu sreće Hipije i postaje dobar prijatelj sa njima…Uživajte u čitanju i što bi hipici rekli- Vodite ljubav a ne rat!Srdačno vaša, Bojana

Čajanka nekada i sada

Istorija čaja

Istorija čaja vodi nas daleko u prošlost, na Daleki Istok do legende o kineskom caru. Prema legendi, čaj je otkrio car Šen Nong koji je vladao u vreme “ Pet vladara“. Prilikom jednog putovanja seo je ispod drveta gde je zagrevao vodu a par listova je palo sa drveta i upalo u toplu vodu dajući joj karaktetističnu boju i miris.

Zeleni čaj
Žene koje beru čaj

Prema drugoj legendi, smatra se da je lišće sa obližnje biljke palo u vodu, i da je u pitanju kamilica. Zatim je probao taj napitak prijatnog ukusa i tako je počeo da se priprema čaj. Ovo je samo jedna od brojnih legendi o istoriji čaja koji je danas izuzetno popularan u Rusiji, Turskoj, Indiji, Velikoj Britaniji, Kini, Japanu i mnogim drugim zemljama u kojima postoji kultura ispijanja čaja. U Japanu postoje čajne škole gde se uče veštine pripremanja i posluživanja čaja.

Za Kineze je čaj simbol života. Pije se da bi se utišala buka sveta koja ometa misao. Umetnost pripremanja čaja nazivaju Cha dao. U Pekingu se, šoljica čaja koju vam pruža domaćin, prihvata obema rukama i tako izražava zahvalnost. U nekim krajevima Kine se gost koji primi čaj zahvali tako što tri puta udari u sto.

Čajanke

Tradiciju ispijanja čaja u 5 sati popodne uvodi Ana, vojvotkinja od Bedforda u Engleskoj. Čajanke su u početku podrazumevale čaj i posluženje -sendviče, kolače a kasnije u 19.veku počinju da se pretvaraju u izdašne obroke čime su domaćini isticali svoj status. Englezi u čaj dodaju kockice šećera ili mleko, a vrlo retko isečeni komad limuna, što Japanci i Kinezi smatraju svetogrđem prema ovom piću.

Čajanka u prirodi

Čaj je zaista veličanstveni napitak! Ujutru nam budi inpiracije i kreativnost, osvežava duh i telo. Uveče nas opušta pred spavanje, zimi nas greje i otklanja loše raspoloženje. Uz zvuke klasične ili jazz muzike u pozadini čak i ispijanje čaja u domu dobija posebnu notu.

Čajanka nekada

Čak i danas kraljica Elizabeta II priređuje čajanke u bašti Bekingemske palate gde uz prijatne razgovore ugosti više stotina gostiju. A sat vremena kasnije, povlači se u svoje odaje uz pratnju himne.

Na čajanku se stiže na vreme. Ne previše rano a ni sa zakašnjenjem, jer oba postupka mogu uvrediti domaćina. Trudite se da zapamtite imena ljudi sa kojima ispijate čaj i nikada ne diskutujte o politici. Držite se laganih tema. Ako u čaj dodajete šećer, uvek koristite sopstvenu kašičicu da promešate. Kada završite, kašičicu spustite na tanjirić.

Ako su vam uz čaj posluženi kolačici, prelomite ih na pola, džem prvo kašikom stavite na svoj tanjirić a zatim ga nanosite nožem. Na tanjir nikada ne stavljajte previše hrane jer se smatra nepristojnim. Dozvoljeni broj je tri. Salvetu stavite na kolena, nikako oko vrata. Usta brišite papirnim salvetama jer nije lepo ostavljati tragove karmina. Čaj se ispija elegantnim pokretima sa blago podignutim malim prstom, bez srkanja.

Dame, obucite se lepo. Haljine, suknje i košulje, stavite neku ogrlicu, minđuše. Nežno se našminkajte i osmehujte.

Pribor za čajanku

Najpoželjnije je koristiti porcelanski pribor, osim toga od keramike, gline ili gvožđa. Osnovni pribor za čaj su: čajnik, cediljka, mali bokal za mleko, kašičica za mešanje, posuda za šećer i šolja za čaj. Kažu da prilikom pripreme čaja, uvek treba staviti jednu kašiku više nego što ima osoba. To je specijalna kašika za čajnik. I najvažniji deo je dobro raspoloženje.

Ako volite da putujete i pravi ste hedonista kao ja, pridružite se maloj školi čaja koja vas vodi na put oko sveta. Dopustite da odete u Južnu Ameriku sa šoljicom Mate čaja. Skoknite do Kine, prestonice čaja i istražite regiju Yunnan u potrazi za najkvalitetnijim listovima čaja dok ispijate Pu Erh čaj. Upoznajte čarobnu kombinaciju bambusa, jasmina i hrizanteme. Izgubite se u poljima cimeta i kurkume u Indiji dok u ruci držite Ayurvedic čaj. Otplovite do majke Afrike sa omiljenom kombinacijom Rooibos čaja. I za kraj, zamislite trešnjino drvo u cvetu ispod planine Fiji dok u ruci držite zeleni čaj a oko vas su rasuti origami papiri.

Kada pričam o čajevima i čajankama, ne mogu da ne spomenem ludu čajanku iz svima nam poznatog vrtnog filma “ ALISA U ZEMLJI ČUDA “.

Alisa u zemlji čuda i luda čajanka

Osim ove čajdžinice, imala sam jedinsvenu priliku da prisustvujem čajanci koja se odžala u Domu Jevrema Grujića u prisustvu divne Branislave Antović koja je bila naš domaćin. Nekoliko divnih i nasmejanih žena, uživalo je u stručno vođenoj izložbi slika naše poznate slikarke iz Požarevca- Milene Pavlović Barili. Čajanka je bila začinjena ženskim pričama i ukusnom tortom kraljice Natalije. Izložbu možete posetiti do 31.Marta i uživati u portretima, ilustracijama i šoljici čaja.

Predivna osoba, čovek, domaćica Branislava Antović
U domu Jevrema Grujića

Dok ispijate omiljenu šoljicu čaja, preporučujem da vam društvo pravi knjiga “ Kći plantažera čaja “ . Radnja se odvija izmedju dve zemlje čaja, Indije i Engleske u periodu pre i za vreme Prvog svetkog rata. Zanimljiv kontrast istorije ove dve zemlje, ljubav koja se rađa, porodična plantaža i rivalstvo zadovoljiće ukus mnogih čitalaca. Bujna indijska brda Asame usled tamnih oblaka rata, zameniće Engleska u kojoj dve sestre pronalaze utehu kod rodbine nakon očeve smrti. Borba sa siromaštvom, ljubomornim ljudima i stradanjima koje rat donosi, otežaće Klarisin san da otvori svoju čajdžinicu.

Srdačno, vaša Bojana

NAPOMENA : Tekst se ne može koristiti bez saglasnosti.

Hygge-danski recept za sreću

Sociolog Kjetil Rolness napisao je o Norvežanima i njihovoj ljubavi prema hygge atmosferi u nekoliko različitih konteksta. U knjizi „S ukusom treba graditi dom“, on piše o ugodnosti i estetici, a veruje da je najpozitivnije što možete reći Norvežanima – „Kako ste divno sredili dom!“ Za dušu norveškog naroda ništa nije lepše čuti od ovoga, ali udobnost nije povezana samo s onim čime se fizički okružujemo, već i s emocijama, raspoloženjima i načinom interakcije s drugima. Udobnost stvara poseban mikrokosmos, privatni svet spokoja, individualnosti i harmonije. Norvežani koji uživaju zapravo čine najtiši pokret u svetu. Odupiru se hladnoći, cinizmu i otuđenju savremenog sveta.

Pisanje novogodišnjih razglednica u toku…

Počinje zima i vreme je za ušuškavanje. Vreme je da uzmete omiljenu pidžamu, obujete tople čarape, papuče. Vreme je da se udobno smestite u svoju fotelju, zgrabite ćebe i uživate pored okićene jelke, uz Božićne pesme, film ili knjigu. I ne zaboravite šulju tople kafe, čaja ili tople čokolade sa simetom.

28. Februar je Međunarodni dan hygge-a! Poslednjeg dana februara, mog omiljenog meseca, malo zbog toga što sam rodjena u februaru, a malo jer je poseban i drugačiji od ostalih meseci u godini.

Sama reč hygge potiče iz norveškog jezika i znači blagostanje, a Danci joj daju šire značenje krajem 18.veka. Danas se Danci smatraju najsrećnijom nacijom na svetu. Iako su im 2018.godine titulu preuzeli Norvežani.

Hygge je umeće uživanja u čaroliji koju sami stvarate u toplini svog doma. Mirišljave sveće, vatra koja pucketa, toplo ćebe, omiljena knjiga, uz kafu ili čaj, lagana muzika, mir i apsolutno uzivanje u trenutku. U zimskim danima, ljubitelji hygge koncepta života vole da štrikaju.

Čitanje pored kamina
Šolja kafe i maršmelou

Šalove, kape ili džempere. A opet, kasnije obući taj ručno pravljeni džemper, uživati u njegovoj toplini dok u ruci držite toplu šolju kafe, takodje je hygge.

Nakon čitanja,možete sebi napraviti kupku sa eteričnim uljima, upaliti sveću i pustiti neku spa relax muziku i uz čašu vina opustiti se i proslaviti hygge dan.

Relaksirajuća kupka

Ugodite sebi ili drugima, odvojite svaki dan pola sata za sebe i imajte svoje hygge vreme. Neprocenjivo je umeće da sami sebi stvorite udobnost koja izaziva sreću i zadovoljstvo.

Za Dansku se kaže da je najsrećnija nacija na svetu. Oni znaju da uživaju, oni imaju svoj hygge. Pročitajte knjigu i probajte da usvojite bar neki od hygge recepata.

Knjigu možete kupiti u knjižarama Vulkan

Do sledećeg posta, srdačno vaša Bojana.

Šeširi – poseban šarm u svetu mode

Kada spomenete šešir, ovo je slika koju momentalno stvorim pred očima. Retro je moja velika ljubav. Često patim jer nisam imala priliku da živim u tom vremenu. Ali je pravilo pokazalo da se moda stalno vraća, pa ko zna možda budem imala prilike da doživim duh tog vremena. Zato često biram i gledam filmove koji obrađuju tematiku tog doba.

Jedan od najstarijih šešira, za koji postoje saznanja, nosio je čovek po nadimaku Ötzi, još u bronzanom dobu. Njegovo telo uključujući i šešir, pronađeno je u ledu u planinama između Austrije i Italije. Pretpostavlja se da je živeo u okolini tih planina 3.300 godina pre nove ere, a njegov šešir je bio napravljen od medveđe kože i krzna i imao je remen od kože na bradi kako šešir ne bi spadao sa glave po vetrovitom vremenu.

Šeširdžijski zanat u Srbiji, zasnovan je sredinom 19.veka u Beogradu. Prva modistkinja, koja je dosla u Beograd iz Novog sada 1848.godine, bila je Persida Milošević. Ona je u svom salonu u Beogradu izrađivala šišire od svile i slame po “ bečkom ukusu „. Kasnijih godina, u našem glavnom gradu a i šire, počinju da niču nove modističke radnje. Jedna od tih je i šeširdžinica Ercegovac, koju sam posetila i napravila sjajne fotografije u želji da podsetim na lepotu nošenja šešira. Zanatska radnja Ercegovac, neguje tradiciju izrade šešira jos od davne 1927.godine!👒 Njen osnivač je Vojislav Ercegovac, koji nakon Prvog Svetskog rata dolazi u Beograd, prvobitno radeći kao trgovački putnik, a zatim 1.Avgusta 1927.godine otvara sopstvenu radnju za izradu ženskih šešira. Moda i oblici šešira su se menjali tokom vremena, ali je zadržan kvalitet i prepoznatljivo ime.

U ovoj divnoj zanatskoj radnji naići ćete na ljubazno osoblje uz čiju pomoć ćete najlakše odabrati model koji vam pristaje. A takodje možete poručiti ili čak i sami dizajnirati šešir po vašoj meri i prilici.

U mom rodnom gradu Zrenjaninu, bila je otvorena jedina fabrika šešira na prostorima stare Jugoslavije pod nazivom “ Begej“ . Njeni začetnici su braća Dragan, koji su 1919.godine očevu radionicu iz Melenaca preselili u Zrenjanin.

Šešire su kreirali umetnici i dizajneri mode ali i mnoge uticajne žene su kroz istoriju diktirale modu.

Nekada je bilo nezamislivo pojaviti se bez šešira na glavi, bilo da su u pitanju pozorišta, balovi, prijemi, opera, pa čak i na konjskim trkama, tokom teniskih mečeva a nosili su ih i lovci ukrašene perom fazana ili pauna. Šešir mora da zadovolji proporcije i naravno biti u skladu sa prilikom za koju je namenjen, odećom, tašnom, rukavicama.

Ne mogu pričati o šeširima a da ne spomenem čuvenu Gabrijel Coco Chanel koja je svoju karijeru u svetu mode započela upravo kreiranjem šešira, koji su bili nezaobilazni modni detalj žena a kreirala ih je za sve važne žene u Francuskoj, što ju je veoma brzo i proslavilo.
Neki modeli postali su večiti! Svi se sećamo čuvene Dzeki Kenedi i jednostavna “ toka “ koja je bila njen zaštitni znak.
Čuvene francuske beretke i danas ne izlaze iz mode.

Nakon kupovine, žene su svoje šešire nosile u ovim divnim kutijama i čuvale ih za specijalne prilike.

Divnom modnom detalju- šeširima, posvećen je i jedan događaj u Beogradu. Tokom letnjeg perioda, u boemskoj četvrti, Sakadarliji, održava se defile šešira a žiri bira najlepše iz nekoliko kategorija-damski, etno, dečiji i najlepši par šešira.

Šeširi su se nosili i na dvorovima, na čajankama, na poljima kako bi se ljudi zaštitili od letnje žege. Na hipodromu, dok su gledali trke konja. I tada se uvek seti Džulije Roberts u filmu LEPA ŽENA, kada je dominirala u raznim prilikama sa svojim šeširima. Žena sa šeširom nikada nije sama…

Dok sam pisala tekst o šeširima, pažnju mi je privukla naslovna strana knjige – KRISTIJAN. Radnja se dešava u Parizu, gde Koper Rajli upoznaje prjatnog sredovečnog dizajnera, nezainteresovanog za slavu u uspeh. Njegovo ime je Kristijan Dior. Svesna njegove genijalnosti, ona ga nagovara da započne karijeru koja će ga lansirati do zvezda .

Knjigu možete kupiti u knjizarama Vulkan

Srdačno vaša, Bojana

NAPOMENA:Tekst se ne može koristiti bez saglasnosti.

Mimoze-žuti hedonizam

Sećanja imaju miris… Ugledah danas u vazi na stolu mimoze i obuzme me blaženi osmeh… Zatvorih oči a miris mi obuzme telo, čula i probudi sećanja… Koliko je nežna žena sa mimozom…

Ove godine, prvog vikenda u Februaru održan je 50. praznik Mimoze u Herceg Novom. Mlade mažoretkinje nose grančice mimoze i marširaju duž hercegnovske rivijere. Novljani su maksimalno angažovani tokom ove manifestacije kada dominiraju riba i vino, da je praznik s punim pravom počeo da se naziva karnevalom mimoze.

Mimoza je bilo omiljeno cveće moje bake. Mimoza potiče iz Australije a baka je iz Evrope. Ali imaju nešto zajedničko. Obe su lepe i neodoljive. Mimoza svoju lepotu pokazuje kada je oko nje sve mirno. U slučaju bilo kakve smetnje, mimoza sklapa lišće nakon čega joj treba 15-20 minuta da ih ponovo otvori. Ja bih rekla da je mimoza stidljiva. Baš kao što je bila i moja baka.

Mimoze su ukras mnogih dvorišta

Mimozu su doneli pomorci i od tada je pustila korenje i našla svoje mesto pod suncem u Boki Kotorskoj. Nekadašnja prva dama Jugoslavije, Jovanka Broz, imala je tu čast da svečano otvori “ MIMOZU “ .

Čuveni francuski romansijer, Viktor Igo, rekao je “ Ako si čovek- vodi ljubav, ako si cvet-budi mimoza „.

Da bi otkrili tajnu magije mimoze, ne morate nužno otići do Herceg Novog. Dovoljno je posetiti obližnju pijacu ili cvećaru i doneti njen opojni miris u svoj dom.

Kao što sam već napomenula, moja baka je mnogo volela mimoze. Evo preporuke za knjigu koja nema baš konkretnu vezu sa pomenutim cvećem, ali je tematika bliska. Unuka Eni dolazi u grad zbog bakine i dekine zlatne svadbe i kao što znate cvetovi imaju uspomene… Uživajte u čitanju jer svaki gost pronađe svoju drugu šansu.

Knjigu možete kupiti u knjižarama Vulkan

Do sledećeg posta, srdačno vaša Bojana Hedonista