Izdvojeni

Simi ostrvo, skriveni biser hedonizma u Egejskom moru

Ostrvo Symi u Grčkoj nesumnjivo je jedan od najlepših ostrva Dodekaneza, a mnogi se odlučuju vratiti ovde iz godine u godinu. Često ga zovu „Ostrvo iz bajke“, a zaista je slikovito, kao da se u luci kuće pastelnih boja penju na obronke. Na Symiju se nalaze kuće pod zaštitom države i fasade se moraju osvežiti farbom na svakih nekoliko godina. I upravo to doprinosi autentičnosti ostva. Kućice iz bajke pastelnih boja, ukrašene cvećem , brojni kaktusi u uličicama, mali manastiri i fantastični pogledi nateraće vas da se zaljubite u Symi na prvi pogled.

Nekada se na Symiju živelo od izronjavanja sunđera, ali je navodno Černobiljska katastrofa dovela do razređenja populacije sunđera. Upravo na Symiju je napravljeno prvo ronilačko odelo koje je znatno olakšalo potragu za sunđerima jer se to tada ronilo na dah i nažalost mnogo ljudi nikada nije izronilo na površinu. Jedan takav primerak odela možete videti u čuvenoj prodavnici sunđera. Upravo ovo odelo korišćeno je prilikom snimanja čuvenog filma “ Veliko plavetnilo“.

Stanovnici Symiju oduvek su bili vešti pregovarači čime su uspeli da izbegnu razaranja ostrva. Možete primetiti da ostrvo dosta izgledom podseća na Amalfi a za to je zasluženo prisustvo Italijana sve do 1948.godine kada je Symi vraćen Grčkoj.

Prilikom iskrcavanja na Symi pažnju će vam privući toranj iz 1890.godine koji predstavlja imitaciju Big Bena. Ovaj toranj “ Clock Tower“ je poklon Symiju od porodice Petridres koja je prilikom posete Londonu bila toliko impresionirana da je poželela isti ma svom ostrvu.

Symi nema peščane plaže, uglavnom samo šljunkovite plaže i stene. Najbolje uvale za kupanje su Gialos, Marathounda, Nanou i Disalonas. Svi se nalaze na istočnoj obali, a do njih se može doći brodom iz luke Yialis. Nanou je najpopularniji. Plaža Emborio leži u uvali kristalno čistog plavog mora. Plaža nije ništa posebno, ali tamo je konoba i vlada tišina.

Na ostrvu Symi nalazi se poznati manastir Panoramitis, posvećen Arhangelu Mihajlu i ovo je drugi po važnosti manastir u čitavoj grupi Dodekaneza. Na ulazu u manastir dele marame za sve koji nisu propisno odeveni, pa se možete ogrnuti. Manastir takođe ima bogatu biblioteku vizantijskih rukopisa koji datiraju iz 16. ili 18. veka.

Kaže se da žene na Symiju imaju najlepše noge, a na tome mogu da zahvale mnogobrojnim stepenicama koje ćete videti na ostrvu. Na ostrvu se tradicionalno održava festival od 1995.tokom letnjih meseci koji zapravo slavi grčku kulturu i predstavlja spoj moderne i klasične muzike i mnogo plesa. Kalistrata je naziv za 375 kamenih stepenica Koje vode od Jalosa, donjeg dela sela, do njegovog gornjeg dela – Horio.

Brojni kafići zarobljeni u hladu bogatih nadstrešnica, iznenađenja koja čekaju iza svakog ugla, bezbroj živopisnih uskih ulica kojima vijugate istražujući grad, lica nasmejanih meštana je samo deo onoga što vas čeka iskrcavanjem na ovo bajkovito ostrvo na kome su kućice izgrađene u neoklasičnom stilu . Na Symiju vas čekaju kristalno čiste šljunkovite plaže i mnogo mira,tišine i uživanja u čarima kojima ovo ostrvo obiluje.

Ono što svakako izdvaja ovo skriveno ostrvo je spokoj. Imate osećaj kao da izranja iz njega i čeka da ga upiju radoznali turisti koji zalutaju u potrazi za rajem.Ko jednom krene na potovanje do ostrva Symi koje zrači hedonizmom, neminovno želi da se vrati. Symi vam se prosto uvuče pod kožu i ureže u srce.

Izdvojeni

Kako da vaša terasa postane mala oaza hedonizma

Baštenski nameštaj stvara osećaj sreće bez obzira da li imate veliki vrt, mali balkon ili verandu.

Zamislite vrt koji nudi opuštanje i mir. Zelena oaza u kojoj možete pustiti sve brige da odlete, možete da potonete u svet mašte sami ili uz dobre prijatelje. Nekada je potrebna samo udobna baštenska stolica i eto savršenog mesta za uživanje u suncu.


Ili pak možete sedeti u klasičnoj visećoj stolici u vrtu? Baštenski kutak je prirodno okupljalište u toplim letnjim večerima. Ovde možete okupiti porodicu i prijatelje radi uživanja u razgovorima i ugodnim obrocima uz zvuke opuštajuće muzike.



Po ličnom odabiru dodajte jastuke, ćebad , svetla, fenjere ili sveće koje stvaraju očaravajuću atmosferu kad sunce zalazi. Verujem da udobnost, kvalitet i stil trebaju ići ruku pod ruku. Evo nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir:

*Odaberite materijale koji mogu izdržati klimu mesta gde živite

*Isprobajte nameštaj pre kupovine jer želite da se osećate prijatno a nameštaj mora biti udoban.

*Razmislite o prostoru i funkcionalnosti.

*Ne zaboravite na održavanje – zato je bitan pravi izbor materijala.

*Odaberite nameštaj koji odražava vaš lični stil.



Biljke i cveće na terasi stvaraju živahnu i prirodnu atmosferu – a ako se pobrinete da neki od njih budu jestivi, možete ih koristiti za začinjavanje obroka dok uživate u ručku za baštenskim stolom. Roštilj je često nezaobilazni deo terase. Dok vatra pucketa i čekate da se meso ispeče, možete sedeti i čitati knjigu, napraviti neku svežu salatu, popiti svoju omiljenu kafu ili čaj ili limunadu.

Postoji drvo koje je samo po sebi veliki ukras vaše bašte, ili kuće. Ime mu je visterija. Visoki penjač uz vašu kuću ili uz stubove na terasi, poput vinove loze, cveta snažno u proleće velikim grozdastim plavkasto-ljubičastim cvetovima. Sjajno je rešenje da stvorite pravi opuštajući raj pod cvetovima visterije.

Izdvojila sam nekoliko ideja kako da uredite svoj kutak. S obzirom da živim u Norveskoj, ovde se velika pažnja posvećuje uređenju bašte i terase. Gotovo da nema prodavnice koja nema baštensku opremu za svačiji ukus. I trenutno smo svi veoma posvećeni tome. Proleće u svima nama budi uspavane ideje i daje nam inspiraciju. Ja sam svoju terasu sredila neposredno pred 1.Maj. Roštilj je spreman, miris mesa se širi dvorištem i ostaje nam samo da uživamo a isto želim i vama.

Nadam se da će vam neke od navedenih ideja poslužiti kao inspiracija da uredite svoj kutak u kome vreme staje, u kome odiše zen atmosfera i u kome ćete maksimalno uživati sami ili sa dragom vam osobom.

Izdvojeni

„Čarobna Milena“ u Domu Jevrema Grujića

Dom Jevrema Grujića predstavlja spomenik kulture u duhu neorenesanse i neobaroka. Prolaskom kroz vrata ove kuće, zakoračili ste u prošlost,avangardu i tradiciju. U prostranim salonima tokom 19. i 20. veka organizovani su brojni balovi koji su okupljali elitu tadašnjeg vremena. Neki od redovnih posetilaca Doma Jevreme Grujića, bili su kraljica Marija Karađorđević, Paja Jovanović, Jovan Dučić, Milan Rakić i drugi.

Upravo ovde, pod ovim krovom potpisan je tajni ugovor između Srbije i Bugarske 1912.godine koji se ticao oslobađanja Južnih Slovena a na kome je kasnije zasnovan Balkanski savez. Dom Jevrema Grujića nalazi se u Svetogorskoj ulici 17 u Beogradu a sagrađen je 1896. godine po projektu poznatog beogradskog arhitekte Milana Kapetanovića. Ujedno predstavlja i prvu zgradu koju je zaštitio Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, odmah po osnivanju 1961. godine i jedinu članicu Evropskog udruženja istorijskih kuća. Ova jedinstvena kuća-muzej čuva umetničku kolekciju sakupljanu tokom dva i po veka tradicije jedne diplomatske porodice.

U Martu 2019.godine imala sam priliku da posetim ovo predivno kulturno i istorijsko zdanje u okviru čajanke koju je održala naša uvažena novinarka i blogerka, Branislava Antović . Izložba je organizovana u čast proslave 109 godina od rođenja ove srpske ali i svetske umetnice. Uz stručno vođenu izložbu, imali smo zadovoljstvo da se upoznamo sa radom naše čuvene slikarke Milene Pavlović Barili. Rođena je u Požarevcu 5. novembra 1909. godine kao dete umetnika (otac Bruno Barilli bio je poznati italijanski pesnik i kompozitor, a majka Danica Pavlović studirala je umetnost). Milena je još u svojoj ranoj mladosti izražavala zainteresovanost i talenat za umetnost. Studirala je slikarstvo u Beogradu i Minhenu a zatim usavršava i nastavlja svoju slikarsku karijeru u evropskim prestonicama poput Londona, Pariza i Rima.

Prva izložba Milene Pavlović Barili održana je u Beogradu, da bi zatim usledile izložbe u Požarevcu, Londonu, Parizu, Rimu i Njujorku. Na izložbi u Vašingtonu upoznaje Roberta Tomasa Astora Goslina i udaje se za njega. Svoj stil menjala je nekoliko puta tokom svoje kratke ali bogate karijere. Njeni početni radovi odisali su senzibilitetom i realnošću dok se poslednja faza njenog stvaralaštva vezuje za njen boravak u Americi, kada se u njenim radovima može osetiti prisustvo nostalgije za Srbijom. Milena je takođe pisala pesme na italijanskom i francuskom jeziku a radila je i ilustracije za poznate časopise kao što su Vogue, Glamur, Harpers Bazar itd. Milena je 1944. pala sa konja i tom prilikom je povredila kičmu usled čega je nekoliko meseci provela u gipsu. Smatra se da je uzrok njene smrti iznenadni srčani udar. Umrla je 6. marta 1945. godine u Njujorku, sa samo 36 godina, ostavljajući iza sebe bogatu karijeru.   Nakon 4 godine od njene smrti, urna je položena 1949. godine na groblju za strance u Rimu.

Nakon odlične izložbe napravili smo predah uz čaj i zasladili se čuvenom tortom kraljice Natalije. Kad god bi kraljica došla u posetu Domu Jevrema Grujića, spremala se njena omiljena čokoladna torta, po originalnom receptu iz 1885.godine. Natalija Obrenović smatrana je najlepšom ženom svog vremena, bila je omiljena u narodu i bila je rusko-moldavsko-rumunskog porekla.

U svom kratkom i tragično okončanom životu, Milena je uradila mnogo i ostavila iza sebe bogatu zbirku svojih slika. U rodnom Požarevcu nalazi se galerija koja nosi njeno ime, čuva preko 900 njenih dela kao i lične predmete i fotografije. Milena je osvojila i osvaja mnoga srca. Milena je bila i ostala čarobna.

Ima nešto u klupčetu vunice

Štrikanje je nešto uz šta je većina nas odrasla. Naše mame, bake ili prabake, štrikale su džempere i čarape za svoje ukućane. I sada mi je slika moje majke u glavi koja nam štrika džempere za školu u raznim bojama, a kada smo bile male seka i ja, bilo je nezamislivo ići bez prsluka. Moja majka i dan danas nosi prsluk, izgleda smešno ali je toplo.

Ova nova izazovna situacija u kojoj smo se svi našli, pokrenula je mnoge promene u ljudima. Neki su odlučili da nauče novi jezik, neki da smršaji, neki su počeli da trče, a neki su pronašli nove hobije ili čak i izvore prihoda. Jedno je sigurno, štrikanje je počelo polako da se prikrada i vraća u neke domove. Štrikanje nam sreće misli jer zahteva punu koncentraciju, povoljno deluje protiv demencije i alchajmerove bolesti, anksioznosti i depresije. Zabavljate mozak i ruke su uvek zauzete, a pri tom stvarate nešto lepo za drage osobe ili svoje kupce.

U Norveškoj je štrikanje izuzetno popularno. Ovde se štrika na pauzama na poslu, u avionu, u autobusu, u vozu, u kafićima! Štrikaju I za siromašne u drugim zemljama . Često ćete videti kafiće u kojima možete kupiti i vunicu, tako da devojke, žene, bake sede i ispijaju kaficu uz čašicu razgovora a pritom neprestano štrikaju. Jednom prilikom, posetila sam taj kafić i naišla na nešto neverovatno! Ispred lokala je bio bicikl kao dekoracija i gabica na kojoj piše „VOĆAR JUGOSLAVIJA“. Bila sam oduševljena! Ne znam kako je gajbica završila čak u Norveškoj, ali mi je izmamila osmeh na lice.

Gledajući slike na Instagramu, naišla sam na zanimljive profile koje se bave štrikanjem i kreiraju magiju pa sam poželela da ih podelim sa vama. Mislim da zaslužuju podršku svi oni koji rade nešto kreativno ili vraćaju neke stare dobre hobije u modu.

Norveška – zemlja srećnih ljudi

Norvešku često nazivaju najsrećnijom zemljom jer je nekoliko puta bila izglasana da narod u njoj najsrećnije živi. Postoji i snimljen dokumentarac
“ Lykkelandet“. Mnogi su odmah povezali da je to zbog naftnog fonda koji je ogroman. A onda su istraživanja išla dublje i detaljnije…

Dva glavna razloga za sreću su ekonomija i starosno doba koje dožive zahvaljujući dobrom zdravlju i čestim fizičkim aktivnostima. Mesečni priliv novca je naravno bitan ali ono što oni ističu je pre svega sigurnost i poverenje koje imaju u svoje institucije. I jedna stavka koja je na vrhu liste je darežljivost. Oni imaju mnogo humanitarnih fondova kojima daju novac. Većina Norvežana svakoga meseca šalje pare „svom“ detetu u Africi. Norveška država plaća ogromne svote novca svake godine Brazilu da ne seku amazonske šume, pluća planete. Naravno da se žale na visoke cene hrane, porez, troškove života, ali uvek kažu da su srećni jer žive u uredjenoj državi gde postoji sloboda govora, mišljenja, sloboda u religiji. Toliko slobode da imaju pravilo kada dete puni 15.godina ako je bilo kršteno, pitaju ga da li se odriče ili želi da ostane kršteno. Mene je ovo oduševilo! Jer niko nije pitao dete a sada dete ima slobodu da odluči.

Šta je to sreća i za koga?

Dete kaže da je srećno kada dodje Subota pa dobije slatkiše, mladi roditelji kažu da je sreća jer su prvi put osetili roditeljsku ljubav. Devojka kaže da je sreća kada kupi sebi sveže cveće i uživa u mirisu istog. Sestra kaže da je sreća kada zagrli sestru ili brata. Omladina kaže da je sreća kada plata legne na račun. Baka od 80,90 godina kaže da je srećna jer može da hoda bez štapa, što bez obzira na visinu penzije ima pravo na dom. Azilanati kažu da je sreća što su konačno u mirnoj i bezbednoj zemlji, gde bez straha od zatvora mogu reći šta misle. Žene kažu da je sreća šoljica kafe ili čaša vina sa prijateljicom uz dobar razgovor i smeh. Kao što vidite, sreća je različita u zavisnosti koga pitate. Za mene je sreća kada mogu da putujem i istražujem. A šta je za vas sreća?

Božićni marketi u Norveškoj

Božićni marketi se tradicionalno održavaju širom Norveške. Magično selo u srcu Norveške, posebno se izdvaja i poznato je po zimskim i Božićnim čarolijama. Udobne drvene kućice pune istorije, podzemni svet i sećanja na prošlo doba. Planinski grad Røros u Trøndelagu jedan je od najstarijih evropskih gradova s drvenim kućama i naći ćete ga na UNESCO-voj listi svetske baštine. Grad je poput živog muzeja sa stotinama godina starim uspomenama. Sve, od magičnih ulica do starih rudnika bakra.

Røros je osnovan 1644. godine kada je na tom području pronađena prva bakarna ruda. Sedećih godina razvio se u jedan od najvažnijih norveških rudarskih gradova. Stanovnici Rørosa sačuvali su izvorni šarm grada, s kućama iz 18. i 19. veka, kao i okolnim kulturnim krajolikom.

Oni su takođe dobili oznaku održive destinacija zbog posla koji su obavili na smanjenju negativnog uticaja turizma na lokalnu zajednicu. Jedna od najvećih atrakcija svakako je stara crkva Røros, poznata i kao Bergstadens Ziir (ukras). Pogledajte samo arhitekturu i sve detalje pogotovo prekrivene snegom!

Zimi se mnogi ljudi kreću pešaka po Rørosu jer tako najbolje mozete upoznati svaki kutak og magičnog mesta koje zimi liči na reklamu za Coca Colu. Usput možete navratiti do nekih trgovina i radionica u kojima se prodaje lokalno proizvedena keramika, odeća i hrana. Postoji prodavnica u kojoj dečak pravi jedinsteve mindjuse i prstenje tako što topi kašike! Budući da je Røros zimi jedan od najhladnijih norveških gradova, najbolje je obući se toplo u vunu!

Kad se temperatura spusti na minus 20, može biti dobro s vunenim džemperima i rukavicama iz jedne od lokalnih trgovina, ili s toplim ćebetom i jastučićem. Baš nedavno sam gledala reportažu u kojoj jedan od kočijaša priča o svojoj jedinstvenoj prilici kada je vozio Kraljicu Sonju a kasnije i princezu Martu i da se veridba odigrala upravo tokom vožnje sankama koju vuku konji. Romantično, zar ne?! To me je podsetilo na našu veridbu koja se odigrala u Beču u beloj kočiji.
Udobno se smestite ispod ovčje kože u vožnji saonicama, idite na skijanje ili se okušajte u vožnji sankama koje vuku psi. Tradicionalni božićni market učinila je Røros jednim od najbajkovitijih odredišta u Norveškoj za Božić.

Božićni ukrasi, štandovi na tržnicama i magična atmosfera čine savršeno okruženje za dobro, staromodno božićno slavlje.

Božićni marketi se održavaju širom Norveške i u nekim mestima imaćete sreće sa snegom, u nekima baš i ne, kao na primer u Trondheimu, jer su klimatske promene učinile svoje. Ali atmosfera svakako ne izostaje. Magičan zvuk zvonceta koji oglašava prolazak konja. Mogućnost da probate i kupite lokalnu hranu, probate sok od gloga i ukusne vafle. Klizalište je takodje aktivno tokom praznika.

Želim vam svima srećne Božićne i Novogodišnje praznike. Neka vas prati čarolija.

Parna kuća dinastije Thams (Damphuset)

Iako je Norveška u to vreme bila siromasna evropska drzava, porodica Thams je zivela ekstravagantno bogatim zivotom u gradu Orkangeru. Ova velika kuća je sagradjena od strane Wilhelma Augusta Thamsa 1870. godine. Prvobitno je bila privatna rezidencija porodice Thams. 1890. godine postala je prva (privatna) kuća koja je dobila struju. Ogroman park okruzuje zgradu. 1890. godine Christian Thams je kupio Bårdshaug Herregård, predivan beli dvorac, koji je danas istorijski hotel, kao svoju licnu rezidenciju. Narednih godina, ova kuća postala je dom operativnog menadzera i kancelarije Salvesen & Thams.



Mnoga imanja pored reke Orkla koja prolazi kroz mesto Orkanger, imala su nekoliko vlasnika, uz farme sa pravom na zemlju. Nakon prve industrijske revolucije, rad u polju nije bio isplativ za manje farme. Porodica Thams je, stoga, mogla da kupi pravo na veliki broj šuma i vode.

Songlia je bila jedna od farmi koje je Christian Thams kupio. U Songliji je spojio 88 imanja, koja su se koristila za lov i ribolov. Danas, to imanje iznosi 1/10 veličine Orkdal komune. Christian Thams je pozvao mnoge svoje prijatelje u Songliu, medju kojima je bio i Princ Albert Prvi od Monaka, uslikan na stepenicama „gostinske kolibe“.

Fantastično je što možete prošetati imanjem i doživeti neko staro vreme. Predivna jesen, opalo lišće, šuškanje pod nogama i jabuke u dvorištu, kao scenario iz nekog romantičnog filma iz prošlog vremena.

Parna je kuća sagrađena 1893. godine, a njome je upravljao Christian Thams. Isprva je vodio posao s pilanom i drvetom. Kasnije je kuća korištena kao autobuska radionica i druge industrijke fabrike.

2010. godine porodična firma Pearl 2, Irena i Eduarda Poorta, kupila je ovu kuću s ciljem da je očiste i obnove kako bi se lepa i istorijska zgrada mogla ponovno koristiti. Prvo je bio plan završiti prizemlje kako bi se kuća mogla koristiti za razna događanja. U leto 2011. započelo je čišćenje. Tokom ovog postupka pronašli su nekoliko uzbudljivih članaka, uključujući kompresor, vremenske tablice s početka 20. veka, stare fotografije i slično.

Neki su to nazivali ludilom. Iren Olsen Poort i njen suprug Eduard Poort ostvarili su svoju ideju i shvatili Orkangerove najposebnije potrebe i pretvorili deo kuće u zabavne sobe u Damphusetu. Ovde se danas održavaju razne proslave, tematske večeri uz muziku i razne specijalitete. Meni je posebno bilo interesantno šetati imanjem.

Kada je pravo vreme za hijaluron? La Roche Posay Hyalu B5 serum i krema

Svako od nas jednom dodje u period kada počne da primećuje prve tanke linije, bore na licu. Sve je to normalno i deo prirodnog procesa starenja. Neke od tih bora dobili smo zbog smeha, nege zbog mrštenja, neke zbog tužnih ili srećnih trenutaka našeg života. One su deo nas. Bore oduvek posmatram kao godove na panju. Što ih je više, stariji smo a samim tim i mudriji.

Kao farmaceut imala sam i imam prilike da isprobam razne kozmetičke proizvode i često menjam rutine u zavisnosti od godišnjeg doba ili raspoloženja. Zvuči čudno, ali je tako. Sada sam trenutno opčinjena La roche posay hyalu B5 serijom proizvoda. I to je moja rutina trenutno. Uglavnom kupim seriju proizvoda pa kada potrošim isprobam nešto drugo. Mislim da jedino tako možemo pronaći šta je ono što nama i našoj koži najviše odgovara.

Rutina započinje naravno umivanjem a zatim čišćenjem lica. Nežni gel za čišćenje „tri u jedan“ za lice, oči i usne. Gel je pogodan za sve tipove kože, a posebno za osetljivu kožu. Formulisano s neutralnim PH za kožu kako bi se postigla optimalna tolerancija. S termalnom izvorskom vodom iz La Roche-Posay-a, dobijate potpunu negu. Nanesite na vlažnu kožu, na primer, pamučnim blazinicama. Ne ispirati vodom. Bez sapuna, etanola i boja,s parfemom.

Nakon čišćenja nanosim serum. Učinkovit La Roche Posay Hyalu B5 serum za kožu na kojoj su uočljive tanke linije i kožu kojoj nedostaje punoća. Serum je prozirne konzistencije u vidu gela i u pitanju je jedinstvena formula s dve vrste hijaluronskih kiselina i vitaminom B5. Serum smanjuje fine linije i daje veću punoću koži, kao i bolji sjaj. Vlaži kožu lica i blago je zateže. Hipoalergena formulacija, dermatološki testirana. Nanesite na čistu kožu lica i vrata ujutro i uveče. Proizvod je blago parfimisan.

Nakon toga nanosim kremu za zonu oko očiju koja smanjuje sitne bore smejalice. Ovo je delotvorna krema za ublažavanje znakova starenja, za tanke linije, bore i kožu kojoj nedostaje punoće. Vraća koži oko očiju izgubljenu punoću i svež izgled kože. Hipoalergena je i bez parfema.

La Roche-Posay Hyalu B5 bogata dnevna krema pruža vlagu i neguje suvu, zrelu kožu. Nju nanosim kao sledeću u nizu. Obnavlja prirodnu ravnotežu vlage kože i njenu prirodnu zaštitnu barijeru. Smanjuje bore, dodaje vlagu i hrani kožu. Deluje učvršćujuće, a kožu čini mekom i glatkom. Koristi se ujutro nakon čišćenja lica i vrata. S hijaluronskom kiselinom i vitaminom B5 (pantenol). Hipoalergena je i sadrži parfem.

Za žene koje se žele boriti protiv znakova starenja kože iznutra, pronašla sam odličnu dopunu svakodnevnoj rutini u nezi kože u vidu suplementa “ Skin and collagen“ koji sadrži kolagen i hijaluronsku kiselinu koja pomaže u smanjivanju i gubitku elastičnosti kože i održava čvrstoću kože. Tableta se uzima ujutro, a sama tableta je u obliku badema i stoga je lako progutati.

Ovo je bila priča o mojoj trenutnoj La Roche-Posay rutini. Imamo jednu kožu o kojoj treba brinuti i dati joj podršku. Srećom u današnje vreme imamo kozmetičke linije prilagođene svim starosnim dobima.

Škola za pronalaženje sebe

Škola koja služi da pronađete sebe. Zvuči fantastično, zar ne?! Godina u narodnoj gimnaziji naziva se pauzom. U Norveškoj se nalazi takozvana narodna srednja škola – gimnazija ( Folkehøgskole). Tokom poslednjih godina a naročito u 2020, mladi su hrlili u ove škole koje se nalaze u raznim delovima Norveške. Nekoliko škola moralo je otvoriti nova mesta. Poslednjih godina osnovane su i nove narodne srednje škole. Mnogo je razloga zbog kojih mladi odlučuju da idu u narodnu gimnaziju.  Studenti mogu dobiti 2 dodatna boda koja se računaju za upis na visoko obrazovanje.
Mogu se odvojiti od normalnog svakodnevnog života, napraviti predah, mogu isprobati hobije i aktivnosti koje bi mogle biti važne za posao i dalje učenje.

Znanje koje steknu u narodnoj školi može se svakodnevno koristi. Takođe stičete i prijatelje s kojima možete biti u kontaktu.  U prošlosti su mladi ljudi vreme  nakon srednje škole provodili radeći ili su išli u vojsku.
Godina u narodnoj gimnaziji nešto je sasvim novo i moderno.  Možda je to upravo ono što mladima danas treba.


Pogotovo u društvu koje od njih traži sve više i više.  Tada narodna srednja škola može biti utočište za pronalazak sebe.  Bez da se svi drugi mešaju u vaše odluke. Može se reći da je ova škola najslobodnija na svetu. Traje 9 meseci, najviše se isprobavaju praktične stvari. Nakon srednje škole, mnogi imaju problem da odaberu zanimanje. Tu ima ovaj tip škole može pomoći. Kad idete u narodnu gimnaziju, živite u internatu, spavate i jedete u školi.  U internatima često postoje i kuhinje i zajedničke prostorije.


Puno toga možete naučiti iz života s onima s kojima idete u školu.  Naučite sarađivati i rešavati probleme živeći s ljudima koji se razlikuju od vas samih.  Takođe svoje kolege iz razreda upoznajete na potpuno drugačiji način kad i vi živite s njima. Ponuda je ogromna! Od surfovanja, vožnje kajakom, pecanja, štrikanja, kuvanja,, slikanja, muzike, vajarstva, joge, biciklizma, jahanja, penjanja do spuštanja padobranom. Mogu hraniti koke, igrati šah, spojiti se sa sobom i prirodom.


„Folkehøgskole“ kako se u originalu zove ovaj tip škole, nije samo akademski.  Društveni život također je velik deo godine u narodnoj gimnaziji.  Škole organizuju studentske večeri, izlete radi upoznavanja i druga društvena događanja. Nekada su to utakmice, proslave rođendana, filmovi, kratki izleti ili jednostavno ćaskanje uz šoljicu kafe.

Ja bih rado išla u ovu školu da sam živela u Norveškoj u doba nakon srednje škole. Mislim da je fantastično dobiti jednu godinu u kojoj se pronalazite i isprobavate nove stvari i sve to u predivnom prirodnom okruženju kakvo Norveška ima.

Fotografije : Pixabay

Woolnia – magija koja se plete rukama

Iza sjajnog brenda koji dolazi iz mog rodnog grada Zrenjanina, stoje supružnici Vanja i Nenad Čorokalo. Nenad je po struci diplomirani ekonomista a Vanja je diplomirani inženjer čiji je hobi štrikanje. Želja da se njen hobi pretvori u posao, nastao je tokom porodiljskog odsustva. Tada se desio taj prvi korak i susret sa MERINO vunom ,na čudesnom putovanju zvanom WOOLNIA. Avantura je počela 2016. godine i ide uzlaznom putanjom. Šta je to toliko specifično što je odmah istaklo ovaj brend u prvi plan? Originalnost izrade, rekla bih. Svi smo gledali svoje bake i mame kako sede u fotelji sa iglama u ruci i štrikaju nam džemperiće od vune. Nismo ih baš rado nosili jer nas je nerviralo konstanto grebanje vune. Džemperi su bili nešto što smo oblačili kada je našim mamama bilo hladno. Međutim, sa pojavom WOOLNIA brenda, sve to pada u zaborav! WOOLNIA je meka i miluje!

View this post on Instagram

Svaki detalj je bitan!🤍 #woolnia

A post shared by Woolnia. (@woolnia) on

WOOLNIA proizvodi se prave od 100 % merino vune koja je jedna od najposebnijih vrsta na svetu, jer ima posebno svojstvo prirodnog regulisanja temperature, antibakterijsko svojstvo, pruža prirodnu UV zaštitu, otorna je na mirise i najvažnije, ne iritira kožu! Finoća MERINO vune je 19 mikrometara. Merino vuna dobija se od vune ovaca koje se uzgajaju samo u Australiji i jednom delu Južne Amerike. Takođe, Vanja ne koristi igle dok kreira magične proizvode za svoje kupce. Ona koristi samo svoje ruke i plete prstima! Svoj zanat zaista ima i čuva u zlatnim rukama, i na originalan i upečatljiv način počela je da plete kape i šalove, ćebade koje ste viđali na mnogim fotografijama, predivne džempere, rajfove sa kosu a takođe ima i ponudu za mališane.

Avantura zvana WOOLNIA kreće kada pošaljete svoju porudžbinu, odaberete boje i dezen. Vanji uglavnom treba između 3-10 dana da vašu želju pretvori u stvarnost. Brend WOOLNIA se trudi da svake sezone izbaci nešto posebno i drugačije i obraduje svoje verne kupce i iznenadi pratioce na društvenim mrežama. Prave i kolevke za bebe i predivne cipelice u raznim bojama.

View this post on Instagram

Zauvek romantičan, Mr. Sweater 🤍 #woolnia

A post shared by Woolnia. (@woolnia) on

Ukoliko vam se dopadaju WOOLNIA proizvodi koje ste videli ovde, posetite njihov sajt i možete poručiti nešto originalno iz WOOLNIA porodice i ostaje vam samo da nestrpljivo čekate isporuku paketa, brižljivo spakovanog omiljenog vam proizvoda. Oni sa velikom ljubavlju pletu čula, stvaraju nežnost i upliću emocije u svaki komad ručno izrađenog proizoda. Ono što je posebno je da je svaki komad unikat, jer ste vi ti koji birate boje i dezene po svojoj meri i ukusu. Praznici nam stižu, jesen je uveliko sa nama, džemperi su neizostavni komad u našim garderoberima, a uskoro će i zima da zakuca na vrata. Pravo je vreme da se ogrnemo njihovim magičnim ćebetom, uzmemo šolju kafe i gledamo sneg sa prozora. Naštrikajte svoju zimsku čaroliju.

https://woolnia.com/

https://www.instagram.com/woolnia/

Budite ORIGINalni

U današnje vreme svi živimo u takozvanom vremenskom tesnacu. Neretko čujem priče kako sve više žena nakon osnivanja porodice ili prezasićenja dotadašnjim poslom, ima potrebu da se otisne i zaplovi u neke nove, nepoznate vode. Neke nove struje i oluje u kojima nije uvek lako plivati,ali koje hrane dušu i daju slobodu. Tako počinje i današnja priča o sjajnom brendu pod nazivom ORIGIN. Ako se kao i ja, pitate ko stoji iza ovog sjajnog brenda, pokušaću u narednom tekstu da vam predstavim ORIGIN TIM.

Moja imenjakinja Bojana i Nataša, su sjajne žene i majke koje veže prijateljstvo još iz osnovne škole. Inspirisane srednjevekovnom kulturom Srbije i Balkana, u želji da koriste šare i ornamente sa naših prostora, osnovale su ORIGIN krajem 2018. godine. Poželele su da kreiraju proizvode koje i same žele da ponesu i tako nastaje bajka zvana ORIGIN koja nudi kvalitetne tašne, torbe dizajnirane sa velikom ljubavlju i pažnjom za osobe sa karakterom, za žene koje znaju šta hoće,koje su moderne i pre svega ORIGINalne. Dve hrabre žene, donele su odluku da izuju svoje štikle, bace svoje sakoe preko stolice i pobegnu od monotonije i osrednje plate. Dve žene donele su odluku da rade za svoj san, a ne za tudj. Ispostavilo se kao odlična odluka! Sada rade u starkama, starim dobrim farmerkama ,okružene umetnicima i zanatlijama i pre svega, uživaju u poslu koji rade.

Dve sjajne žene, uspele su da upakuju u savršenu celinu prošlost i budućnost, modu, tradiciju i pre svega praktičnost. Nataša je svoju ideju za ORIGIN dobila tokom jednog putovanja Azijom, kada je i sama poželela da kreira proizvod koji će sa ponosom nositi na neko od sledećih putovanja, u pozorište, na koncert ili jedrenje a da joj pritom ruke ostanu slobodne. Nataša i Bojana su pre svega umetničke duše i avanturisti. To je ono što pokreće današnji svet. Realnost je često surova, ili se u njoj ne pronalazimo, i tada umetničke duše odlaze u neki svoj tajanstveni svet gde za nas kreiraju i stvaraju magiju. Magiju koju svaka žena može da ponese sa sobom.

Prednost posla kada ste svoj gazda je da sami možete birati svoje saradnike, određivati svoja pravila i svoje radno vreme. Druga strana medalje je da ako želite da vas primete, morate konstantno da se usavršavate, radite na sebi i naravno pokušate da se istaknete i budete ORIGINalni. Vlasnice brenda su svakako morale da vredno i konstantno uče o marketingu, reklamiranju, vrstama kože, postavama, štavljenju, farbanju, printu i vizuelnom identitetu koji će ih istaći iz mase. Uz sve to bitno je pratiti modu i ići korak ispred vremena -biti avangardan a istovremeno su borci zaštitu životne sredine. Fantastičan spoj dve fantastične žene, prijateljice, kume i poslovne partnerke koje dele istu strast.

Ono što je takodje bitno da naglasim, je da kupovinom ORIGIN proizvoda, učestvujete i podržavate ekonomsko osnaživanje žena i doprinosite očuvanju starih dobrih zanata, istovremeno promovišući domaći brend iz Srbije. Možda smo mala zemlja, ali smo iznedrili mnoge sportiste, umetnike, dizajnere, naučnike, pisce i kreativce. Takođe, brend ORIGIN se bavi izradom koorporativnih poklona sa ličnim pečatom. Možete ih osmisliti zajedno sa njima a sve u skladu sa senzibilitetom vaše firme ili brenda.

Ovo je bila priča o nečijem snu. Možda vas inspiriše da jednog dana i vi pokrenete i počnete da živite svoj san. To tada, uživajte u životu, predivnim ORIGIN proizvodima i sanjajte neke lepše snove. Nikada ne odustajte! Ko zna, možda se jednom ostvare pa i vi postanete ORIGINalni.

Sve proizvode brenda ORIGIN, možete pogledati na njihovom Instagram profilu.

Srdačno vaša, Bojana.

Halloween u Norveškoj

Zašto slavimo Noć veštica?

Bundeve, slatkiši i veštice. Zašto se sve to pojavljuje na Noć veštica? A zašto baš zadnji dan Oktobra? Evo nekih odgovora o Halloweenu. Poreklo proslave Noći veštica može se pronaći među irskim i britanskim imigrantima u Sjedinjene Američke Države sredinom 19. veka. Sa sobom su doneli dugu pagansku i hrišćansku tradiciju povezanu sa smrću i ponovnim rađanjem.

View this post on Instagram

Halloween u Norveškoj je pre svega proslava koja angažuje decu i mlade. Najprostije rečeno to je ulični i kućni maskenbal, to je opšta euforija. Kuće su okićene i spolja i iznutra predivnim bundevama i lampama, stapajući se sa divnim bojama jesenjeg opalog lišća. Deca nose zastrašujuće kostime i šetaju kvartom zvoneći na vrata i uzvikujući čuvenu rečenicu "trik ili poslastica". To je norveška verzija engleskog "trick or treat". Oni koji otvore vrata mogu se podmititi slatkišima ili voćem. Deca nose vreće u koje im stavljaju slatkiše. Iskreno, mene Halloween podseća na korinđanje koje je veoma popularno u Vojvodini. Na Badnje veče sam godinama išla sa sestrom i drugarima od vrata do vrata, zvoneći i pevajući pesme a zatim bi nam domaćini u iste ubacivali orahe, jabuke, čokolade. @nillenorge @orkanger_logg @orklandkommune #hallowean #halloweannorge

A post shared by 𝕍𝕠𝕛𝕧𝕠𝕥𝕜𝕚𝕟𝕛𝕒 (@bojanahedonista) on

Iako sada Noć veštica slavimo trikovima ili slatkišima, taj dan ima istorijske veze s vešticama, ubistvima i zagrobnim životom. Čak je i pre nekoliko stotina godina bilo uobičajeno deliti nešto za grickanje poslednjeg dana Oktobra. U to se vreme delila hrana, voće i orašasti plodovi i zamišljalo se da se mrtvi mogu vratiti u našu stvarnost upravo na taj dan. Stoga je i njima namenjena ta hrana.

Noć veštica je proslava koja se održava 31. Oktobra, veče uoči Dana svih svetih 1. Novembra. Na jedan način, tako se obeležava kraj leta i početak prekrasne jeseni uz zabavu i tradicijama povezanim sa smrću i ponovnim rođenjem. Bundeve se koriste jer su pogodne za upotrebu kao lampioni za osvetljavanje u tamnoj noći. Osim toga, bundeve i drugo voće povezani su s plodnošću i ponovnim rađanjem.

Proslava Noći veštica u Norveškoj doživela je svoj vrhunac oko 2000. godine i to je veoma povezano sa filmovima o Hari Poteru, magijom i vešticama koje lete na metli. Noć veštica uvek je imala karnevalski imidž – a ove noći primenjuju se kostimi smrti, kao što su zombiji, kosturi, mrtve mlade, demonske maske i slično. Mnogo se dece maskira i šeta kvartom izgovarajući čuvenu rečenicu “ Trick or treat“ i obično dobijaju slatkiše. Mladi vole da učestvuju na kostimiranim zabavama u restoranima ili privatno. Tradicija Halloweena stekla je čvrsto uporište, barem u gradovima. Još uvek postoji dobar broj, posebno starijih osoba koje negativno gledaju na Halloween.

Proslava Noći veštica se iz Sjedinjenih Američkih Država proširila u mnoge zemlje, između ostalog i u Norvešku. U skladu sa starom tradicijom, u crkvama se na Dan Svih svetih mogu održavati parastosi i zapaliti sveće na groblju. Ali, Halloween je pre svega proslava koja angažuje decu i mlade. Najprostije rečeno to je ulični i kućni maskenbal, to je euforija. Kuće su okićene i spolja i unutra predivnim bundevama i lampama, stapajući se sa divnim bojama jesenjeg opalog lišća. Deca nose zastrašujuće kostime i šetaju kvartom zvoneći na vrata i uzvikujući čuvenu rečenicu „trik ili poslastica“. To je norveška verzija engleskog „trick or treat“. Oni koji otvore vrata mogu se podmititi slatkišima ili voćem. Deca nose vreće u koje im stavljaju slatkiše. Iskreno, mene Halloween podseća na korinđanje koje je veoma popularno u Vojvodini. Na Badnje veče sam godinama išla sa sestrom i drugarima od vrata do vrata, zvoneći i pevajući pesme a zatim bi nam domaćini u iste ubacivali orahe, jabuke, čokolade. U našem kraju bila je komšinica koja je u poznim godinama volela da se maskira u vešticu, ili da se umota zavojima, a isla je uz pomoć palice,na Badnje veče dok obilazi kuće i recitovala pesme. Bila je veoma smešna žena, vedrog duha i opasna konkurencija nama deci. Upravo zato ne mislim da je Halloween išta drugačiji od tog našeg korinđanja. Oni koji ne otvore vrata kada deca pozvone na Halloween, mogu rizikovati da im se vrata gađaju jajima. Iz SAD-a takođe dolazi običaj izdubljivanja bundeve i izrezivanja lica u njoj. Unutra je smešteno svetlo ili sveće koje sijaju iz očiju, nosa i usta izrezbarene bundeve.

Ovde u Norveškoj već čitav mesec sve je u znaku Halloweena! Potpuno euforična atmosfera. Kostime možete kupiti gotovo u svim buticima, bundeve u raznim bojama, slatkiše u obliku paukova, veštica, bundeva, lobanja. Šolje sa kosturskim glavama, nadgrobni spomenici i razni šaljivi rekviziti. Potpuno druga dimenzija i odlične ideje. Sve je to zarad dobre zabave i zarade naravno. Ako ste gledali seriju “ Moderna porodica“ sa čuvenom Sofijom Vergarom u jednoj od glavnih uloga, onda znate o čemu pričam. Upravo u toj seriji, nekoliko epizoda posvećeno je upravo proslavi Halloween-a i to su odradili na fantastičan način!

Jednom prilikom prijatelj me je pitao da li želim da učestvujem u neobičnom fotografisanju sa njim za Halloween?! Kao vodolija / strelac u horoskopu, uvek sam spremna na nešto novo i drugačije tako da sam pristala bez razmišljanja. U prilogu sledi par fotografija koje su nastale tada i zelim da napomenem da nije bila namera nikoga vređati, nego je poenta bila dobra zabava i šala. Taj dan i danas pamtim i rado ga se setim pred svaki Halloween sa širokim osmehom na licu.

Ako ste i vi jedni od onih koji nemaju predrasude i uživaju u raznim ludorijama i proslavama, ako slavite ili obeležavate Halloween na bilo koji način, želim vam da se dobro maskirate i zabavite. Ove godine je pun Mesec na Halloween pa srećno svima nama koji se patimo sa nesanicom!

Srdačno, vaša Bojana.

Alcudia – istorijski gradić na severu Majorke

Alcudia je poslednje mesto na Majorci o kome vam pišem i ovim završavam serijal. Majorka ima toliko lepota i znamenitosti za posetiti, da nikako nije sve moglo stati u jedan post. Alcudia je smeštena na severozapadu Mallorce, između uvala Alcúdia i Pollença i jedan je od najfascinantnijih krajolika na ostrvu, na kojem su hirovite sile prirode obojile i oblikovale krajolik.
Ova jedinstvena enklava, sa svojom umerenom mediteranskom klimom smeštena je tamo gde se istorija, legende i tradicija spajaju. Skrivala je čuda koja dodatno ističu njenu lepotu i utočište za hedoniste u kojima još uvek možete naći mir i tišinu.

Dramatični prošli događaji ostavili su traga u Alcúdiji. Prvo su u njemu živeli Feničani i Grci, a zatim je osnovano 123. godine pne. kao rimsko naselje Pollentia, nakon toga su ga napali Vandali, Vizantinci i Arapi, da bi ga katalonski hrišćani konačno osvojili. Osvajači su iza sebe ostavili svoje kulturno nasleđe, koje je i danas vidljivo u malim gradskim uličicama. Istorijsko središte Alcúdije ograđeno je jedinim u potpunosti očuvanim gradskim zidom Mallorce, koji je u 14. veku podigao kralj Jaume II kako bi zaštitio stanovnike Alcúdije. Međutim, to nije bilo dovoljno da se spreče pljačkaški gusari koji su u 16. veku iznova napadali grad, zbog čega je mnoštvo stanovništva pobeglo. Danas je teško poverovati da je ovaj užurbani grad nekada bio u opasnosti da bude potpuno napušten. Srećom, 1779. godine izgradnja luke spasila je Alcúdiju od propadanja.

Čim prođete kroz vrata, ne možete ne osećati se očaranim obnovljenim drevnim srcem Alcúdie. Užurbane ulice pretvorene su u veliku pešačku zonu, koja vas poziva na šetnju i razgledanje .
Najmanji rimski amfiteatar u Španiji nalazi se upravo ovde u Alcúdiji. Otprilike na kilometar od grada, prema luci, nalazi se deo drevnog rimskog grada- Pollentia. Takođe ovo je mesto korišteno kao nekropola u kasno rimsko doba, a ostaci grobnica mogu se videti među pozorišnim tribinama.

Alcúdia je jedinstvena i sposobna je primamiti generacije putnika iz celog sveta u potrazi za autentičnošću. Upravo ovde održana je poslednja Corida u Španiji 2016.godine kojoj je prisustvala i španska kraljevska porodica. Desio se zanimljivo incident da je jedan član kraljevske porodice prisustvovao iako nije imao dovoljno godina da gleda koridu. Novinari su to pažljivo zabeležili pa je izbio skandal i porodica je morala da plati kaznu.
Prošetajte njenim kamenim ulicama, malim trgovima i drevnim zgradama i osetićete njen topli dodir dobrodošlice. Alcúdia poziva svoje posetioce da se potpunosti užive u lokalni životni stil i izgube u šarmantnim ulicama.
Muzeji, umetničke galerije, muzički , pozorišni festivali i gastro sajmovi, tokom cele godine, čine je jednom od najsadržanijih delova Mallorce.

Tri arheološka nalazišta nalaze se neposredno izvan gradskih zidina Alcúdije. U La Portelli moguće je videti ostatke hrama Capitolino posvećenom Jupiteru, Junoni i Minervi. Pozorište je udaljeno 800 metara hoda od ovih prvih mesta i čuva deo tribina, orkestra i pozornice. Poseta rimskom gradu Pollentia uključuje ulaz u Museu Monogràfic de Pollentia, smešten u ulici Jaume u starom gradu Alcúdia. Zgrada muzeja iz 14. veka nekada je bila bolnica.

Playa de Muro najveća je peščana plaža na Majorci i uključuje četiri dela koji ukupno pokrivaju gotovo šest kilometara. Smeštena u gradu Muro, u blizini Alcúdije, na severoistočnoj obali ostrva, svaka od četiri plaže koje čine Playa de Muro ima beli pesak. Playa de Muro savršena je plaža za porodice zbog lakog pristupa, restorana, sadržaja na licu mesta , aktivnosti usmerenih na decu poput posebnih igrališta i izuzetno plitkih voda u kojima morate hodati prilično daleko pre nego što bude duboko.

Živahni severni grad Alcúdia uistinu ima sve. Nudi život, istoriju i kulturu tokom svih godišnjih doba. Predivno utvrđenje, korida, tirkizne plaže i beli pesak čine Alcudiju idealnim mesto za upijanje bogate baštine Mallorce.