Izdvojeni

Simi ostrvo, skriveni biser hedonizma u Egejskom moru

Ostrvo Symi u Grčkoj nesumnjivo je jedan od najlepših ostrva Dodekaneza, a mnogi se odlučuju vratiti ovde iz godine u godinu. Često ga zovu „Ostrvo iz bajke“, a zaista je slikovito, kao da se u luci kuće pastelnih boja penju na obronke. Na Symiju se nalaze kuće pod zaštitom države i fasade se moraju osvežiti farbom na svakih nekoliko godina. I upravo to doprinosi autentičnosti ostva. Kućice iz bajke pastelnih boja, ukrašene cvećem , brojni kaktusi u uličicama, mali manastiri i fantastični pogledi nateraće vas da se zaljubite u Symi na prvi pogled.

Nekada se na Symiju živelo od izronjavanja sunđera, ali je navodno Černobiljska katastrofa dovela do razređenja populacije sunđera. Upravo na Symiju je napravljeno prvo ronilačko odelo koje je znatno olakšalo potragu za sunđerima jer se to tada ronilo na dah i nažalost mnogo ljudi nikada nije izronilo na površinu. Jedan takav primerak odela možete videti u čuvenoj prodavnici sunđera. Upravo ovo odelo korišćeno je prilikom snimanja čuvenog filma “ Veliko plavetnilo“.

Stanovnici Symiju oduvek su bili vešti pregovarači čime su uspeli da izbegnu razaranja ostrva. Možete primetiti da ostrvo dosta izgledom podseća na Amalfi a za to je zasluženo prisustvo Italijana sve do 1948.godine kada je Symi vraćen Grčkoj.

Prilikom iskrcavanja na Symi pažnju će vam privući toranj iz 1890.godine koji predstavlja imitaciju Big Bena. Ovaj toranj “ Clock Tower“ je poklon Symiju od porodice Petridres koja je prilikom posete Londonu bila toliko impresionirana da je poželela isti ma svom ostrvu.

Symi nema peščane plaže, uglavnom samo šljunkovite plaže i stene. Najbolje uvale za kupanje su Gialos, Marathounda, Nanou i Disalonas. Svi se nalaze na istočnoj obali, a do njih se može doći brodom iz luke Yialis. Nanou je najpopularniji. Plaža Emborio leži u uvali kristalno čistog plavog mora. Plaža nije ništa posebno, ali tamo je konoba i vlada tišina.

Na ostrvu Symi nalazi se poznati manastir Panoramitis, posvećen Arhangelu Mihajlu i ovo je drugi po važnosti manastir u čitavoj grupi Dodekaneza. Na ulazu u manastir dele marame za sve koji nisu propisno odeveni, pa se možete ogrnuti. Manastir takođe ima bogatu biblioteku vizantijskih rukopisa koji datiraju iz 16. ili 18. veka.

Kaže se da žene na Symiju imaju najlepše noge, a na tome mogu da zahvale mnogobrojnim stepenicama koje ćete videti na ostrvu. Na ostrvu se tradicionalno održava festival od 1995.tokom letnjih meseci koji zapravo slavi grčku kulturu i predstavlja spoj moderne i klasične muzike i mnogo plesa. Kalistrata je naziv za 375 kamenih stepenica Koje vode od Jalosa, donjeg dela sela, do njegovog gornjeg dela – Horio.

Brojni kafići zarobljeni u hladu bogatih nadstrešnica, iznenađenja koja čekaju iza svakog ugla, bezbroj živopisnih uskih ulica kojima vijugate istražujući grad, lica nasmejanih meštana je samo deo onoga što vas čeka iskrcavanjem na ovo bajkovito ostrvo na kome su kućice izgrađene u neoklasičnom stilu . Na Symiju vas čekaju kristalno čiste šljunkovite plaže i mnogo mira,tišine i uživanja u čarima kojima ovo ostrvo obiluje.

Ono što svakako izdvaja ovo skriveno ostrvo je spokoj. Imate osećaj kao da izranja iz njega i čeka da ga upiju radoznali turisti koji zalutaju u potrazi za rajem.Ko jednom krene na potovanje do ostrva Symi koje zrači hedonizmom, neminovno želi da se vrati. Symi vam se prosto uvuče pod kožu i ureže u srce.

Izdvojeni

Kako da vaša terasa postane mala oaza hedonizma

Baštenski nameštaj stvara osećaj sreće bez obzira da li imate veliki vrt, mali balkon ili verandu.

Zamislite vrt koji nudi opuštanje i mir. Zelena oaza u kojoj možete pustiti sve brige da odlete, možete da potonete u svet mašte sami ili uz dobre prijatelje. Nekada je potrebna samo udobna baštenska stolica i eto savršenog mesta za uživanje u suncu.


Ili pak možete sedeti u klasičnoj visećoj stolici u vrtu? Baštenski kutak je prirodno okupljalište u toplim letnjim večerima. Ovde možete okupiti porodicu i prijatelje radi uživanja u razgovorima i ugodnim obrocima uz zvuke opuštajuće muzike.



Po ličnom odabiru dodajte jastuke, ćebad , svetla, fenjere ili sveće koje stvaraju očaravajuću atmosferu kad sunce zalazi. Verujem da udobnost, kvalitet i stil trebaju ići ruku pod ruku. Evo nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir:

*Odaberite materijale koji mogu izdržati klimu mesta gde živite

*Isprobajte nameštaj pre kupovine jer želite da se osećate prijatno a nameštaj mora biti udoban.

*Razmislite o prostoru i funkcionalnosti.

*Ne zaboravite na održavanje – zato je bitan pravi izbor materijala.

*Odaberite nameštaj koji odražava vaš lični stil.



Biljke i cveće na terasi stvaraju živahnu i prirodnu atmosferu – a ako se pobrinete da neki od njih budu jestivi, možete ih koristiti za začinjavanje obroka dok uživate u ručku za baštenskim stolom. Roštilj je često nezaobilazni deo terase. Dok vatra pucketa i čekate da se meso ispeče, možete sedeti i čitati knjigu, napraviti neku svežu salatu, popiti svoju omiljenu kafu ili čaj ili limunadu.

Postoji drvo koje je samo po sebi veliki ukras vaše bašte, ili kuće. Ime mu je visterija. Visoki penjač uz vašu kuću ili uz stubove na terasi, poput vinove loze, cveta snažno u proleće velikim grozdastim plavkasto-ljubičastim cvetovima. Sjajno je rešenje da stvorite pravi opuštajući raj pod cvetovima visterije.

Izdvojila sam nekoliko ideja kako da uredite svoj kutak. S obzirom da živim u Norveskoj, ovde se velika pažnja posvećuje uređenju bašte i terase. Gotovo da nema prodavnice koja nema baštensku opremu za svačiji ukus. I trenutno smo svi veoma posvećeni tome. Proleće u svima nama budi uspavane ideje i daje nam inspiraciju. Ja sam svoju terasu sredila neposredno pred 1.Maj. Roštilj je spreman, miris mesa se širi dvorištem i ostaje nam samo da uživamo a isto želim i vama.

Nadam se da će vam neke od navedenih ideja poslužiti kao inspiracija da uredite svoj kutak u kome vreme staje, u kome odiše zen atmosfera i u kome ćete maksimalno uživati sami ili sa dragom vam osobom.

Izdvojeni

„Čarobna Milena“ u Domu Jevrema Grujića

Dom Jevrema Grujića predstavlja spomenik kulture u duhu neorenesanse i neobaroka. Prolaskom kroz vrata ove kuće, zakoračili ste u prošlost,avangardu i tradiciju. U prostranim salonima tokom 19. i 20. veka organizovani su brojni balovi koji su okupljali elitu tadašnjeg vremena. Neki od redovnih posetilaca Doma Jevreme Grujića, bili su kraljica Marija Karađorđević, Paja Jovanović, Jovan Dučić, Milan Rakić i drugi.

Upravo ovde, pod ovim krovom potpisan je tajni ugovor između Srbije i Bugarske 1912.godine koji se ticao oslobađanja Južnih Slovena a na kome je kasnije zasnovan Balkanski savez. Dom Jevrema Grujića nalazi se u Svetogorskoj ulici 17 u Beogradu a sagrađen je 1896. godine po projektu poznatog beogradskog arhitekte Milana Kapetanovića. Ujedno predstavlja i prvu zgradu koju je zaštitio Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, odmah po osnivanju 1961. godine i jedinu članicu Evropskog udruženja istorijskih kuća. Ova jedinstvena kuća-muzej čuva umetničku kolekciju sakupljanu tokom dva i po veka tradicije jedne diplomatske porodice.

U Martu 2019.godine imala sam priliku da posetim ovo predivno kulturno i istorijsko zdanje u okviru čajanke koju je održala naša uvažena novinarka i blogerka, Branislava Antović . Izložba je organizovana u čast proslave 109 godina od rođenja ove srpske ali i svetske umetnice. Uz stručno vođenu izložbu, imali smo zadovoljstvo da se upoznamo sa radom naše čuvene slikarke Milene Pavlović Barili. Rođena je u Požarevcu 5. novembra 1909. godine kao dete umetnika (otac Bruno Barilli bio je poznati italijanski pesnik i kompozitor, a majka Danica Pavlović studirala je umetnost). Milena je još u svojoj ranoj mladosti izražavala zainteresovanost i talenat za umetnost. Studirala je slikarstvo u Beogradu i Minhenu a zatim usavršava i nastavlja svoju slikarsku karijeru u evropskim prestonicama poput Londona, Pariza i Rima.

Prva izložba Milene Pavlović Barili održana je u Beogradu, da bi zatim usledile izložbe u Požarevcu, Londonu, Parizu, Rimu i Njujorku. Na izložbi u Vašingtonu upoznaje Roberta Tomasa Astora Goslina i udaje se za njega. Svoj stil menjala je nekoliko puta tokom svoje kratke ali bogate karijere. Njeni početni radovi odisali su senzibilitetom i realnošću dok se poslednja faza njenog stvaralaštva vezuje za njen boravak u Americi, kada se u njenim radovima može osetiti prisustvo nostalgije za Srbijom. Milena je takođe pisala pesme na italijanskom i francuskom jeziku a radila je i ilustracije za poznate časopise kao što su Vogue, Glamur, Harpers Bazar itd. Milena je 1944. pala sa konja i tom prilikom je povredila kičmu usled čega je nekoliko meseci provela u gipsu. Smatra se da je uzrok njene smrti iznenadni srčani udar. Umrla je 6. marta 1945. godine u Njujorku, sa samo 36 godina, ostavljajući iza sebe bogatu karijeru.   Nakon 4 godine od njene smrti, urna je položena 1949. godine na groblju za strance u Rimu.

Nakon odlične izložbe napravili smo predah uz čaj i zasladili se čuvenom tortom kraljice Natalije. Kad god bi kraljica došla u posetu Domu Jevrema Grujića, spremala se njena omiljena čokoladna torta, po originalnom receptu iz 1885.godine. Natalija Obrenović smatrana je najlepšom ženom svog vremena, bila je omiljena u narodu i bila je rusko-moldavsko-rumunskog porekla.

U svom kratkom i tragično okončanom životu, Milena je uradila mnogo i ostavila iza sebe bogatu zbirku svojih slika. U rodnom Požarevcu nalazi se galerija koja nosi njeno ime, čuva preko 900 njenih dela kao i lične predmete i fotografije. Milena je osvojila i osvaja mnoga srca. Milena je bila i ostala čarobna.

Škola za pronalaženje sebe

Škola koja služi da pronađete sebe. Zvuči fantastično, zar ne?! Godina u narodnoj gimnaziji naziva se pauzom. U Norveškoj se nalazi takozvana narodna srednja škola – gimnazija ( Folkehøgskole). Tokom poslednjih godina a naročito u 2020, mladi su hrlili u ove škole koje se nalaze u raznim delovima Norveške. Nekoliko škola moralo je otvoriti nova mesta. Poslednjih godina osnovane su i nove narodne srednje škole. Mnogo je razloga zbog kojih mladi odlučuju da idu u narodnu gimnaziju.  Studenti mogu dobiti 2 dodatna boda koja se računaju za upis na visoko obrazovanje.
Mogu se odvojiti od normalnog svakodnevnog života, napraviti predah, mogu isprobati hobije i aktivnosti koje bi mogle biti važne za posao i dalje učenje.

Znanje koje steknu u narodnoj školi može se svakodnevno koristi. Takođe stičete i prijatelje s kojima možete biti u kontaktu.  U prošlosti su mladi ljudi vreme  nakon srednje škole provodili radeći ili su išli u vojsku.
Godina u narodnoj gimnaziji nešto je sasvim novo i moderno.  Možda je to upravo ono što mladima danas treba.


Pogotovo u društvu koje od njih traži sve više i više.  Tada narodna srednja škola može biti utočište za pronalazak sebe.  Bez da se svi drugi mešaju u vaše odluke. Može se reći da je ova škola najslobodnija na svetu. Traje 9 meseci, najviše se isprobavaju praktične stvari. Nakon srednje škole, mnogi imaju problem da odaberu zanimanje. Tu ima ovaj tip škole može pomoći. Kad idete u narodnu gimnaziju, živite u internatu, spavate i jedete u školi.  U internatima često postoje i kuhinje i zajedničke prostorije.
Puno toga možete naučiti iz života s onima s kojima idete u školu.  Naučite sarađivati i rešavati probleme živeći s ljudima koji se razlikuju od vas samih.  Takođe svoje kolege iz razreda upoznajete na potpuno drugačiji način kad i vi živite s njima. Ponuda je ogromna! Od surfovanja, vožnje kajakom, pecanja, štrikanja, kuvanja,, slikanja, muzike, vajarstva, joge, biciklizma, jahanja, penjanja do spuštanja padobranom.


„Folkehøgskole“ kako se u originalu zove ovaj tip škole, nije samo akademski.  Društveni život također je velik deo godine u narodnoj gimnaziji.  Škole organizuju studentske večeri, izlete radi upoznavanja i druga društvena događanja. Nekada su to utakmice, proslave rođendana, filmovi, kratki izleti ili jednostavno ćaskanje uz šoljicu kafe.

Ja bih rado išla u ovu školu da sam živela u Norveškoj u doba nakon srednje škole. Mislim da je fantastično dobiti jednu godinu u kojoj se pronalazite i isprobavate nove stvari i sve to u predivnom prirodnom okruženju kakvo Norveška ima.

Fotografije : Pixabay

Woolnia – magija koja se plete rukama

Iza sjajnog brenda koji dolazi iz mog rodnog grada Zrenjanina, stoje supružnici Vanja i Nenad Čorokalo. Nenad je po struci diplomirani ekonomista a Vanja je diplomirani inženjer čiji je hobi štrikanje. Želja da se njen hobi pretvori u posao, nastao je tokom porodiljskog odsustva. Tada se desio taj prvi korak i susret sa MERINO vunom ,na čudesnom putovanju zvanom WOOLNIA. Avantura je počela 2016. godine i ide uzlaznom putanjom. Šta je to toliko specifično što je odmah istaklo ovaj brend u prvi plan? Originalnost izrade, rekla bih. Svi smo gledali svoje bake i mame kako sede u fotelji sa iglama u ruci i štrikaju nam džemperiće od vune. Nismo ih baš rado nosili jer nas je nerviralo konstanto grebanje vune. Džemperi su bili nešto što smo oblačili kada je našim mamama bilo hladno. Međutim, sa pojavom WOOLNIA brenda, sve to pada u zaborav! WOOLNIA je meka i miluje!

View this post on Instagram

Svaki detalj je bitan!🤍 #woolnia

A post shared by Woolnia. (@woolnia) on

WOOLNIA proizvodi se prave od 100 % merino vune koja je jedna od najposebnijih vrsta na svetu, jer ima posebno svojstvo prirodnog regulisanja temperature, antibakterijsko svojstvo, pruža prirodnu UV zaštitu, otorna je na mirise i najvažnije, ne iritira kožu! Finoća MERINO vune je 19 mikrometara. Merino vuna dobija se od vune ovaca koje se uzgajaju samo u Australiji i jednom delu Južne Amerike. Takođe, Vanja ne koristi igle dok kreira magične proizvode za svoje kupce. Ona koristi samo svoje ruke i plete prstima! Svoj zanat zaista ima i čuva u zlatnim rukama, i na originalan i upečatljiv način počela je da plete kape i šalove, ćebade koje ste viđali na mnogim fotografijama, predivne džempere, rajfove sa kosu a takođe ima i ponudu za mališane.

Avantura zvana WOOLNIA kreće kada pošaljete svoju porudžbinu, odaberete boje i dezen. Vanji uglavnom treba između 3-10 dana da vašu želju pretvori u stvarnost. Brend WOOLNIA se trudi da svake sezone izbaci nešto posebno i drugačije i obraduje svoje verne kupce i iznenadi pratioce na društvenim mrežama. Prave i kolevke za bebe i predivne cipelice u raznim bojama.

View this post on Instagram

Zauvek romantičan, Mr. Sweater 🤍 #woolnia

A post shared by Woolnia. (@woolnia) on

Ukoliko vam se dopadaju WOOLNIA proizvodi koje ste videli ovde, posetite njihov sajt i možete poručiti nešto originalno iz WOOLNIA porodice i ostaje vam samo da nestrpljivo čekate isporuku paketa, brižljivo spakovanog omiljenog vam proizvoda. Oni sa velikom ljubavlju pletu čula, stvaraju nežnost i upliću emocije u svaki komad ručno izrađenog proizoda. Ono što je posebno je da je svaki komad unikat, jer ste vi ti koji birate boje i dezene po svojoj meri i ukusu. Praznici nam stižu, jesen je uveliko sa nama, džemperi su neizostavni komad u našim garderoberima, a uskoro će i zima da zakuca na vrata. Pravo je vreme da se ogrnemo njihovim magičnim ćebetom, uzmemo šolju kafe i gledamo sneg sa prozora. Naštrikajte svoju zimsku čaroliju.

https://woolnia.com/

https://www.instagram.com/woolnia/

Budite ORIGINalni

U današnje vreme svi živimo u takozvanom vremenskom tesnacu. Neretko čujem priče kako sve više žena nakon osnivanja porodice ili prezasićenja dotadašnjim poslom, ima potrebu da se otisne i zaplovi u neke nove, nepoznate vode. Neke nove struje i oluje u kojima nije uvek lako plivati,ali koje hrane dušu i daju slobodu. Tako počinje i današnja priča o sjajnom brendu pod nazivom ORIGIN. Ako se kao i ja, pitate ko stoji iza ovog sjajnog brenda, pokušaću u narednom tekstu da vam predstavim ORIGIN TIM.

Moja imenjakinja Bojana i Nataša, su sjajne žene i majke koje veže prijateljstvo još iz osnovne škole. Inspirisane srednjevekovnom kulturom Srbije i Balkana, u želji da koriste šare i ornamente sa naših prostora, osnovale su ORIGIN krajem 2018. godine. Poželele su da kreiraju proizvode koje i same žele da ponesu i tako nastaje bajka zvana ORIGIN koja nudi kvalitetne tašne, torbe dizajnirane sa velikom ljubavlju i pažnjom za osobe sa karakterom, za žene koje znaju šta hoće,koje su moderne i pre svega ORIGINalne. Dve hrabre žene, donele su odluku da izuju svoje štikle, bace svoje sakoe preko stolice i pobegnu od monotonije i osrednje plate. Dve žene donele su odluku da rade za svoj san, a ne za tudj. Ispostavilo se kao odlična odluka! Sada rade u starkama, starim dobrim farmerkama ,okružene umetnicima i zanatlijama i pre svega, uživaju u poslu koji rade.

Dve sjajne žene, uspele su da upakuju u savršenu celinu prošlost i budućnost, modu, tradiciju i pre svega praktičnost. Nataša je svoju ideju za ORIGIN dobila tokom jednog putovanja Azijom, kada je i sama poželela da kreira proizvod koji će sa ponosom nositi na neko od sledećih putovanja, u pozorište, na koncert ili jedrenje a da joj pritom ruke ostanu slobodne. Nataša i Bojana su pre svega umetničke duše i avanturisti. To je ono što pokreće današnji svet. Realnost je često surova, ili se u njoj ne pronalazimo, i tada umetničke duše odlaze u neki svoj tajanstveni svet gde za nas kreiraju i stvaraju magiju. Magiju koju svaka žena može da ponese sa sobom.

Prednost posla kada ste svoj gazda je da sami možete birati svoje saradnike, određivati svoja pravila i svoje radno vreme. Druga strana medalje je da ako želite da vas primete, morate konstantno da se usavršavate, radite na sebi i naravno pokušate da se istaknete i budete ORIGINalni. Vlasnice brenda su svakako morale da vredno i konstantno uče o marketingu, reklamiranju, vrstama kože, postavama, štavljenju, farbanju, printu i vizuelnom identitetu koji će ih istaći iz mase. Uz sve to bitno je pratiti modu i ići korak ispred vremena -biti avangardan a istovremeno su borci zaštitu životne sredine. Fantastičan spoj dve fantastične žene, prijateljice, kume i poslovne partnerke koje dele istu strast.

Ono što je takodje bitno da naglasim, je da kupovinom ORIGIN proizvoda, učestvujete i podržavate ekonomsko osnaživanje žena i doprinosite očuvanju starih dobrih zanata, istovremeno promovišući domaći brend iz Srbije. Možda smo mala zemlja, ali smo iznedrili mnoge sportiste, umetnike, dizajnere, naučnike, pisce i kreativce. Takođe, brend ORIGIN se bavi izradom koorporativnih poklona sa ličnim pečatom. Možete ih osmisliti zajedno sa njima a sve u skladu sa senzibilitetom vaše firme ili brenda.

Ovo je bila priča o nečijem snu. Možda vas inspiriše da jednog dana i vi pokrenete i počnete da živite svoj san. To tada, uživajte u životu, predivnim ORIGIN proizvodima i sanjajte neke lepše snove. Nikada ne odustajte! Ko zna, možda se jednom ostvare pa i vi postanete ORIGINalni.

Sve proizvode brenda ORIGIN, možete pogledati na njihovom Instagram profilu.

Srdačno vaša, Bojana.

Halloween u Norveškoj

Zašto slavimo Noć veštica?

Bundeve, slatkiši i veštice. Zašto se sve to pojavljuje na Noć veštica? A zašto baš zadnji dan Oktobra? Evo nekih odgovora o Halloweenu. Poreklo proslave Noći veštica može se pronaći među irskim i britanskim imigrantima u Sjedinjene Američke Države sredinom 19. veka. Sa sobom su doneli dugu pagansku i hrišćansku tradiciju povezanu sa smrću i ponovnim rađanjem.

Iako sada Noć veštica slavimo trikovima ili slatkišima, taj dan ima istorijske veze s vešticama, ubistvima i zagrobnim životom. Čak je i pre nekoliko stotina godina bilo uobičajeno deliti nešto za grickanje poslednjeg dana Oktobra. U to se vreme delila hrana, voće i orašasti plodovi i zamišljalo se da se mrtvi mogu vratiti u našu stvarnost upravo na taj dan. Stoga je i njima namenjena ta hrana.

Noć veštica je proslava koja se održava 31. Oktobra, veče uoči Dana svih svetih 1. Novembra. Na jedan način, tako se obeležava kraj leta i početak prekrasne jeseni uz zabavu i tradicijama povezanim sa smrću i ponovnim rođenjem. Bundeve se koriste jer su pogodne za upotrebu kao lampioni za osvetljavanje u tamnoj noći. Osim toga, bundeve i drugo voće povezani su s plodnošću i ponovnim rađanjem.

Proslava Noći veštica u Norveškoj doživela je svoj vrhunac oko 2000. godine i to je veoma povezano sa filmovima o Hari Poteru, magijom i vešticama koje lete na metli. Noć veštica uvek je imala karnevalski imidž – a ove noći primenjuju se kostimi smrti, kao što su zombiji, kosturi, mrtve mlade, demonske maske i slično. Mnogo se dece maskira i šeta kvartom izgovarajući čuvenu rečenicu “ Trick or treat“ i obično dobijaju slatkiše. Mladi vole da učestvuju na kostimiranim zabavama u restoranima ili privatno. Tradicija Halloweena stekla je čvrsto uporište, barem u gradovima. Još uvek postoji dobar broj, posebno starijih osoba koje negativno gledaju na Halloween.

Proslava Noći veštica se iz Sjedinjenih Američkih Država proširila u mnoge zemlje, između ostalog i u Norvešku. U skladu sa starom tradicijom, u crkvama se na Dan Svih svetih mogu održavati parastosi i zapaliti sveće na groblju. Ali, Halloween je pre svega proslava koja angažuje decu i mlade. Najprostije rečeno to je ulični i kućni maskenbal, to je euforija. Kuće su okićene i spolja i unutra predivnim bundevama i lampama, stapajući se sa divnim bojama jesenjeg opalog lišća. Deca nose zastrašujuće kostime i šetaju kvartom zvoneći na vrata i uzvikujući čuvenu rečenicu „trik ili poslastica“. To je norveška verzija engleskog „trick or treat“. Oni koji otvore vrata mogu se podmititi slatkišima ili voćem. Deca nose vreće u koje im stavljaju slatkiše. Iskreno, mene Halloween podseća na korinđanje koje je veoma popularno u Vojvodini. Na Badnje veče sam godinama išla sa sestrom i drugarima od vrata do vrata, zvoneći i pevajući pesme a zatim bi nam domaćini u iste ubacivali orahe, jabuke, čokolade. U našem kraju bila je komšinica koja je u poznim godinama volela da se maskira u vešticu, ili da se umota zavojima, a isla je uz pomoć palice,na Badnje veče dok obilazi kuće i recitovala pesme. Bila je veoma smešna žena, vedrog duha i opasna konkurencija nama deci. Upravo zato ne mislim da je Halloween išta drugačiji od tog našeg korinđanja. Oni koji ne otvore vrata kada deca pozvone na Halloween, mogu rizikovati da im se vrata gađaju jajima. Iz SAD-a takođe dolazi običaj izdubljivanja bundeve i izrezivanja lica u njoj. Unutra je smešteno svetlo ili sveće koje sijaju iz očiju, nosa i usta izrezbarene bundeve.

Ovde u Norveškoj već čitav mesec sve je u znaku Halloweena! Potpuno euforična atmosfera. Kostime možete kupiti gotovo u svim buticima, bundeve u raznim bojama, slatkiše u obliku paukova, veštica, bundeva, lobanja. Šolje sa kosturskim glavama, nadgrobni spomenici i razni šaljivi rekviziti. Potpuno druga dimenzija i odlične ideje. Sve je to zarad dobre zabave i zarade naravno. Ako ste gledali seriju “ Moderna porodica“ sa čuvenom Sofijom Vergarom u jednoj od glavnih uloga, onda znate o čemu pričam. Upravo u toj seriji, nekoliko epizoda posvećeno je upravo proslavi Halloween-a i to su odradili na fantastičan način!

Jednom prilikom prijatelj me je pitao da li želim da učestvujem u neobičnom fotografisanju sa njim za Halloween?! Kao vodolija / strelac u horoskopu, uvek sam spremna na nešto novo i drugačije tako da sam pristala bez razmišljanja. U prilogu sledi par fotografija koje su nastale tada i zelim da napomenem da nije bila namera nikoga vređati, nego je poenta bila dobra zabava i šala. Taj dan i danas pamtim i rado ga se setim pred svaki Halloween sa širokim osmehom na licu.

Ako ste i vi jedni od onih koji nemaju predrasude i uživaju u raznim ludorijama i proslavama, ako slavite ili obeležavate Halloween na bilo koji način, želim vam da se dobro maskirate i zabavite. Ove godine je pun Mesec na Halloween pa srećno svima nama koji se patimo sa nesanicom!

Srdačno, vaša Bojana.

Alcudia – istorijski gradić na severu Majorke

Alcudia je poslednje mesto na Majorci o kome vam pišem i ovim završavam serijal. Majorka ima toliko lepota i znamenitosti za posetiti, da nikako nije sve moglo stati u jedan post. Alcudia je smeštena na severozapadu Mallorce, između uvala Alcúdia i Pollença i jedan je od najfascinantnijih krajolika na ostrvu, na kojem su hirovite sile prirode obojile i oblikovale krajolik.
Ova jedinstvena enklava, sa svojom umerenom mediteranskom klimom smeštena je tamo gde se istorija, legende i tradicija spajaju. Skrivala je čuda koja dodatno ističu njenu lepotu i utočište za hedoniste u kojima još uvek možete naći mir i tišinu.Dramatični prošli događaji ostavili su traga u Alcúdiji. Prvo su u njemu živeli Feničani i Grci, a zatim je osnovano 123. godine pne. kao rimsko naselje Pollentia, nakon toga su ga napali Vandali, Vizantinci i Arapi, da bi ga katalonski hrišćani konačno osvojili. Osvajači su iza sebe ostavili svoje kulturno nasleđe, koje je i danas vidljivo u malim gradskim uličicama. Istorijsko središte Alcúdije ograđeno je jedinim u potpunosti očuvanim gradskim zidom Mallorce, koji je u 14. veku podigao kralj Jaume II kako bi zaštitio stanovnike Alcúdije. Međutim, to nije bilo dovoljno da se spreče pljačkaški gusari koji su u 16. veku iznova napadali grad, zbog čega je mnoštvo stanovništva pobeglo. Danas je teško poverovati da je ovaj užurbani grad nekada bio u opasnosti da bude potpuno napušten. Srećom, 1779. godine izgradnja luke spasila je Alcúdiju od propadanja.Čim prođete kroz vrata, ne možete ne osećati se očaranim obnovljenim drevnim srcem Alcúdie. Užurbane ulice pretvorene su u veliku pešačku zonu, koja vas poziva na šetnju i razgledanje .
Najmanji rimski amfiteatar u Španiji nalazi se upravo ovde u Alcúdiji. Otprilike na kilometar od grada, prema luci, nalazi se deo drevnog rimskog grada- Pollentia. Takođe ovo je mesto korišteno kao nekropola u kasno rimsko doba, a ostaci grobnica mogu se videti među pozorišnim tribinama.Alcúdia je jedinstvena i sposobna je primamiti generacije putnika iz celog sveta u potrazi za autentičnošću. Upravo ovde održana je poslednja Corida u Španiji 2016.godine kojoj je prisustvala i španska kraljevska porodica. Desio se zanimljivo incident da je jedan član kraljevske porodice prisustvovao iako nije imao dovoljno godina da gleda koridu. Novinari su to pažljivo zabeležili pa je izbio skandal i porodica je morala da plati kaznu.
Prošetajte njenim kamenim ulicama, malim trgovima i drevnim zgradama i osetićete njen topli dodir dobrodošlice. Alcúdia poziva svoje posetioce da se potpunosti užive u lokalni životni stil i izgube u šarmantnim ulicama.
Muzeji, umetničke galerije, muzički , pozorišni festivali i gastro sajmovi, tokom cele godine, čine je jednom od najsadržanijih delova Mallorce.Tri arheološka nalazišta nalaze se neposredno izvan gradskih zidina Alcúdije. U La Portelli moguće je videti ostatke hrama Capitolino posvećenom Jupiteru, Junoni i Minervi. Pozorište je udaljeno 800 metara hoda od ovih prvih mesta i čuva deo tribina, orkestra i pozornice. Poseta rimskom gradu Pollentia uključuje ulaz u Museu Monogràfic de Pollentia, smešten u ulici Jaume u starom gradu Alcúdia. Zgrada muzeja iz 14. veka nekada je bila bolnica.Playa de Muro najveća je peščana plaža na Majorci i uključuje četiri dela koji ukupno pokrivaju gotovo šest kilometara. Smeštena u gradu Muro, u blizini Alcúdije, na severoistočnoj obali ostrva, svaka od četiri plaže koje čine Playa de Muro ima beli pesak. Playa de Muro savršena je plaža za porodice zbog lakog pristupa, restorana, sadržaja na licu mesta , aktivnosti usmerenih na decu poput posebnih igrališta i izuzetno plitkih voda u kojima morate hodati prilično daleko pre nego što bude duboko.Živahni severni grad Alcúdia uistinu ima sve. Nudi život, istoriju i kulturu tokom svih godišnjih doba. Predivno utvrđenje, korida, tirkizne plaže i beli pesak čine Alcudiju idealnim mesto za upijanje bogate baštine Mallorce.

Valldemossa- srce Majorke

2011. godine status UNESCO-ve svetske baštine dodeljen je veličanstvenoj Serra de Tramuntana na Majorci . Ovaj impresivni planinski lanac – dug gotovo 90 km – čini okosnicu Majorke i proteže se od Andratxa na jugu do Cap de Formentor na krajnjem severu ostrva. Ruralnim krajolikom dominiraju drevne terase i zidovi, skulpture koje je priroda izvajala, masline stare nekoliko stotina godina, ali postoje i gradovi i sela koja vredi posetiti zbog svog kulturnog i istorijskog značaja (Deià, Valldemossa, Fornalutx i Sóller su svi koji se nalazi u Tramuntani). Poseta Valldemossi je bila predivno iskustvo.

Grad Valldemossa udaljen je samo oko 15-20 minuta vožnje od Palme de Mallorce do planina Tramuntana, ali njegov šarm oseća se daleko od glavnog grada. Smeštena na vrhu brda, okružena terasama, Valldemossa je dobila ime po izvornom mavarskom zemljoposedniku tog područja, Musi (Musa Valley). Svojim kaldrmiranim uličicama bez automobila i bogatom kulturnom baštinom grad je pravi užitak za posetiti.

Poseta Cartuji vodi vas kroz bele okrečene hodnike, koji se protežu do soba s mini muzejima na razne teme. Posetite staru apoteku u kojoj gotovo možete osetiti miris začinskog bilja, a zatim pogledajte knjižaru u kojoj su se redovnici sastajali pola sata nedeljno , jedino kad bi smeli međusobno razgovarati. Tu je i lepi muzej moderne umetnosti s delima Picassa, Mira i Julija Ramisa. Palau del Rei Sanç (palata kralja Sancha) nalazi se tik uz Cartuju i izvorno je sagrađena u 14. veku.

Na samom ulazu u kompleks nalazi se bista posvećena Šopenu koja vas dočekuje i poželi vam dobrodošlicu tokom razgledanja. Zatim vas ulazite u predivan vrt, sa ružama, zelenilom i predivnim pogledom.

Možete posetiti Valldemossinu pravu kartuziju (Kraljevski kartuzijanski manastir), uključujući crkvu i staru apoteku. Poseta delu u kome se nalazi stara apoteka je meni kao farmaceutu bila potrebno interesantna. Gledati u staru vagu, bočice sa supstancama i istoriju koja se nalazi između ovih zidova predivan je doživljaj.

Deo manastira je palata kralja Sancha – kasnije darovana kartuzijanskim redovnicima, koji su ga pretvorili u samostan. Verovatno ima više posetilaca nego bilo koja druga zgrada na Majorci , osim Palmine katedrale La Seu. Ulaznica za Real Cartuju uključuje kratki klavirski koncert sa delima Chopina ( Šopena) u kome smo zaista uživali.

Najviši grad na Mallorci, Valldemossa, verovatno je najpoznatiji kao mesto gde su poljski kompozitor Frédéric Chopin i njegova ljubavnica , francuska književnica George Sand, proveli zimu 1838/1839, boraveći u unajmljenim sobama u manastiru. Šopen je bolovao od tuberkuloze a i želeli su da se sklone iz Pariza i pobegnu od tračeva. Kažu da je Šopen ovde komponovao neka od svojih najboljih dela. Kao rezultat toga, to je verovatno najposećeniji grad Mallorce. Ipak, knjiga „Zima na Majorci“ koju je napisala George Sand, bestseler je i prodaje se u gotovo svim radnjama u Valldemossi, na raznim jezicima.

U Valldemosi se nalazi i Costa Nord – suvremeno kulturno središte, koje je osnovao holivudski glumac Michael Douglas, čiji se dom S’Estaca nalazi izvan puta Valldemossa do obale Sóller, u blizini Deià. Za Majorčane Valldemossa ima važnije pravo na slavu: to je bilo rodno mesto jedinog ostrvskog sveca: Santa Catalina Thomas. Napustite prometniji deo grada i krenite prema crkvi Sant Bartomeu i možete posetiti njeno maleno rodno mesto i svetilište.

Nakon završetka posete i kratkog koncerta, iz Valldemosse odlazite puni utisaka i bogatiji za predivne trenutake. To smo mi turisti- večiti kolekcionari uspomena. Srdačan pozdrav do neke sledeće avanture.

Soller i Port de Soller – ruralni šarm Majorke

Smešten u bujnoj dolini narandži između planina i mora, Soller je već neko vreme popularan među zaljubljenicama Mallorce. Grad Soller obogatio se zbog obilnog bogatstva citrusa. U 19. veku kada su to područje planine izolovale od ostatka Majorke, narandže su isporučene u Francusku s obližnje obale Port de Sóller. Mnogi su meštani potom otišli da rade u Francusku i vratili se dobro obezbeđeni kako bi izgradili neka od lepih imanja koja danas krase ovaj grad.

Turisti i stanovnici obično stižu starinskim vozom iz Palme i sede ispred kafića na Plaça Constitució upijajući atmosferu i sunce. Tipični stari mediteranski grad, Soller čine uske ulice poredjanih stambenih gradskih kuća u tradicionalnom stilu sa poznatim zelenim šalukatrama na Majorci. Glavni trg, Plaça Constitució, ima puno tapas barova, poslastičarnica sa lokalnim sladoledom, kafićima u kojima možete i morate uživati u sveže ceđenjom soku od narandži ili kafi, a područje oživljava subotom kada se odvija lokalna pijaca. Ljubitelji kulture dolaze izdaleka u Soller jer je to mesto bogato istorijom, prepuno prekrasne arhitekture i muzeja. To je takođe grad koji tokom cele godine ugosti brojne tradicionalne sajmove i festivale.

Soller leži nedaleko od kopna, od svoje luke Port de Soller. Iz grada do luke vozi staromodni tramvaj, koji je jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija na tom području. Takođe je vrlo lako putovati između Sollera i Palme, zahvaljujući vintage vlaku iz 1912. godine, koji povezuje ta dva mesta i putuje nekoliko puta tokom dana. Putovanje vozom samo je po sebi iskustvo dok prolazi kroz nekoliko predivnih slikovitih sela.

Glavni trg – Plaza de la Constitución je srce je koje kuca Sollerom, okružen je brojnim barovima i kafićima, a dominira prepoznatljivim crkvom Sant Bartomeu. Soller se obogatio narandžama i rezultati se mogu videti u njegovoj ekstravagantnoj i modernoj arhitekturi. Impresivna crkva Sant Bartomeu dominira gradskim trgom i prvi put je sagrađena u 13. veku. Tramvaj koji povezuje grad i luku redovno se probija kroz ovaj prekrasan trg. U Sólleru, u simpatično obnovljenoj zgradi Can Prunera nalazi se fina stalna zbirka slika (uključujući Kandinkog, Picasso, Warhol, domaće umetnike Miquel Barceló i Francesca Martí) i privremene izložbe. Balearski muzej prirodnih nauka (Museu Balear de Ciències Naturals) i vrt Jardí Botànic, vrt s mnogim balearskim biljnim sortama, nalaze se na samo nekoliko minuta hoda od centra, na putu prema luci. Čitava oblast Soller i Port de Soller pripada impresivnom planinskom lancu Serra de Tramuntana koji je pod zaštitom UNESKO-A. Takodje u ovom planinskom lancu smeštena je i Deia i Valldemossa o kojoj će kasnije biti reči

Deia

Prilikom putovanja ka Solleru i Port de Solleru, prošli smo kroz malo primorsko selo Deià, na severozapadnoj obali Majorke , jedno je od najlepših sela na ostrvu. Smeštena u provaliji u podnožju planine Teix, s pogledom na Mediteran dole , Deià je već dugo magnet za poznate umetnike , književnike i druge kreativne. Kao jedna od najnaseljenijih zona Serra de Tramuntana, Deià je deo krajolika kojem je dodeljen status Svetske baštine zbog načina na koji se priroda, kultura i tradicija trijumfalno spajaju. Kreativne osobe i dalje privlači Deiina slikovita lepota, a ovde umetnici žive tokom cele godine. Selo je takođe poznato mesto za slavne osobe, uključujući princezu Dianu, Gwyneth Paltrow, Harrisona Forda i Stinga. Upravo ovde, princeza Diana je boravila neposredno pre tragičnog događaja. Još uvek ne bila na prodaju tokom naše posete.

Za kraj posete smo uživali u predivnom restoranu na samoj obali sa pogledom na more dok sunce zalazi i ostavlja za sobom čarobne obrise po površini mora. U pitanju je mesto Sa Foradada sa predivnim pogledom i jednim od onih ugostiteljskih objekata kojih se sećate dugo nakon što je letnja a preplanula boja izbledela. Poznati po tradicionalnim paeljama ( koje morate probati dok ste na Majorci) , pripremljenim na roštilju na drva, jedinstveno okruženje uz času dobrog vina, ambijent čine jednim od trenutka za pamćenje. Mediteranski pogled je magičan i nezaboravan!

Održiva moda u Norveškoj zvana Fretex

Jeste li znali da je modna i tekstilna industrija jedna od industrija koja najviše zagađuje na svetu? Mnogo je razloga za dobro razmišljanje kada osećate potrebu da kupite nešto novo. Da li vam se često dogodi da nemate šta da obučete, iako vam je ormar pun odeće? Mislim da ne postoji žena kojoj se to bar jednom nije desilo. Ili da pronađete odeću na kojoj je i dalje etiketa kada sređujete ormar? Niste sami u ovome. Zapravo, Norvežani su radili istraživanje i otkrili da u ormaru u proseku imaju čak 360 odevnih predmeta, a svaki peti od njih se retko ili nikad ne koristi. Svako od nas kupuje između 13 i 16 kilograma odeće svake godine, a jedan od razloga zašto neprestano tražimo nešto novo može biti i taj što su se cene odeće više nego prepolovile poslednjih godina. Što više odeće kupimo, to se proizvodnja povećava a samim tim i uticaj na okolinu.

Kontejner za odlaganje tekstila

Održiva moda je nešto sve popularnije u poslednje vreme. Lično nisam kupovala u „second hand“ radnjama dok mi mama jednom prilikom nije pokazala par super komada koje je kupila. Rado sam ponela neke od njih i ukombinovala sa postojećom garderobom.

Košulja kupljena u second hand radnji
Kombinezon kupljen u second hand radnji

Dolaskom u Norvešku, saznala sam za koncept Fretex. Norvežani su kao nacija veoma opsednuti zaštitom životne sredine i reciklažom su svakom pogledu. Tako da osim plastike, stakla, kartona, recikliraju i tekstil. Odlučila sam da se malo bolje informišem i posetim jednu od radnji pomenutog koncepta Fretex. Istorija Fretexa započela je industrijskih modnom kućom “ ELEVATOR“ u Oslu 1905. godine. Od tada je u središtu njihove industrije, davanje razloga ljudima da veruju u budućnost. Prva prodavnica Fretex, otvorena je u Bergenu 1971. Tekstil „Vojske spasa“ bio je polazna tačka za odabir Fretexa kao imena fabrike. Fretex nije skraćenica, ali pozadina imena je nešto kao tekstil Vojske spasa. Grupa Fretex, koja je u vlasništvu Vojske spasa, organizovana je kao skupina.

Vojska spasa je globalni pokret s opsežnim društvenim opredeljenjem. U preko 130 zemalja, tako reći nude „supu , sapun i spas“ kako bi zadovoljili fizičke, mentalne i duhovne potrebe ljudi. Fretex doprinosi da ljudi dobiju i zadrže posao i doprinose boljoj životnoj sredini , između ostalog, ponovnom upotrebom i recikliranjem. Vizija Fretexa je dati ljudima razlog da veruju u budućnost. Njihove glavne temeljne vrednosti su otvorenost, ljubav, predanost i profitabilnost. U jednoj od njihovih radnji, našla sam zaista pravo blago. To je za mene bio vremeplov! Od muzičkih ploča i gramofona, preko porcelanskih šoljica za kafu i servisa za ručavanje, satova, šešira, obuće, knjiga na raznim jezicima, do odlično očuvanih komada mnogih svetskih brendova. Prosto vas mami da ostanete što duže i istražujete! Primetila sam jednu veliku razliku od odlaska u butike korišćene robe u Srbiji i u Norveškoj , a to je da kod nas ljudi ulaze u radnje pomalo sramežljivo dok je ovde to potpuno normalno i veoma popularno! Ispred radnje se nalazi i kontejner u koji možete ubaciti stvari koje vam više ne trebaju.

Niko ne može sve, ali svako može učiniti nešto!

*Velike kuće koje se zalažu za ponovnu upotrebu stvari mogu stvoriti osećaj da se životni stil mora potpuno promeniti kako bi se moglo živeti održivije. Medjutim, vaš put do ponovne upotrebe stvari može biti malo drugačiji. Najvažnije je da imate svestan odnos prema onom što kupujete. Pre kupovine razmislite je li to nešto što vam treba i hoćete li dugo uživati u tom komadu. Ako su odgovori na ta pitanja ne, tada možete uštedeti i novac i okolinu ne kupujući. Dobre ponude i popusti mogu biti primamljivi, ali kupovinu nečega što se retko koristi, dobro je izbegavati. Iako se Fretex zalaže za ponovnu upotrebu, prvenstveno se brinu za našu planetu i tu se možemo uključiti i mi, između ostalog, kupujući manje novih stvari.

Dobro pazite na ono što posedujete

*Najbolja stvar za životnu sredinu je što duže upotrebljavati odeću i stvari.
Pratite šta imate u ormarima. Mnogi se ljudi iznenade kada očiste i srede svoje ormare, jer pronađu odeću koju su „zaboravili“ da imaju. Tu je Fretex naišao ne veliki problem tokom pandemije Korona virusa jer su mnogi ljudi tokom slobodnog vremena sredjivali svoje ormare a Fretex kontejneri za garderobu bili su prepuni!

Odaberite ponovnu upotrebu kada vam treba nešto novo!

Fretex i druge radnje ovog tipa takozvane “ second hand“ prodavnice su pravi kovčeg s blagom. Možda ćete potrošiti neko vreme tražeći tačno ono što želite, ali možete pronaći jedinstvene stvari o kojima niste ni sanjali. Plaćate manje nego za novu garderobu, a istovremeno znate da je ponovna upotreba dobra za okolinu.

Recite drugima da ste odabrali ponovnu upotrebu!

*Što više ljudi treba da govori o odeći koju su pronašli u Fretex ili second hand radnji. Pridružite se i pokažite drugima da je ponovna upotreba stvari pametna, lepa i dobar ekološki izbor! Čak šta više, svi smo svedoci da se moda stalno vraća.

U jednoj od mnogobrojnih Fretex radnji, kojih je čak 42 u Norveškoj, pronašla sam divan retro novčanik. A ono što je posebno privuklo moju pažnju su naslovi koji stoje na svim etiketama prikačenim za stvari. To je rečenica koja glasi – ONAJ KOJI TRAŽI, NAĆI ĆE.

Karpatos – netaknuto srce Dodekaneza

U jugoistočnom delu Grčke postoji mali raj, jedinstveno ostrvo, kombinacija čistog prirodnog okruženja s autentičnom tradicijom izgubljenom u vekovima. To je Karpatos. Nalazi se u južnom Egejskom moru, između Krita i Rodosa. To je drugo po veličini ostrvo Dodekaneza, nakon Rodosa, koji se još nije predao masovnom turizmu i stoga još uvek zadržava izvornu, prirodnu i autentičnu lepotu.

Pigadia

Stanovnici Karpatosa s poštovanjem i ponosom održavaju navike i tradicije svojih predaka. Održavanje ove tradicije prolazi kroz njihov svakodnevni život, impresionirajući goste koji se osećaju kao da se vraćaju u prošlost. Festivali na Karpatosu su najpoznatiji i pravi, na kojima dominiraju tradicionalna muzika i lokalni plesovi te tradicionalna hrana. Karpathos ima 160 km obale koja ima bezbroj plaža, neke su uredjene, a druge namenjene onima koji traže samoću. Dvanaest sela Karpatosa smešteno je na planinama, a druga uz more. Kafići i živahne konobe malih sela nude istinsko gostoprimstvo i autentične recepte sa Karpatosa. Goste uglavnom impresioniraju neprestani krajolici koji oduzimaju dah i razlikuju se od regije do regije.

Pigadia

Pigadia je glavni grad Karpatosa i mesto u kome smo bili smešteni. O tome koliko ovde ima Skandinavaca, pretežno Norvežana, dokazuje činjenica da se na svakom spratu nalazio kutak za čitanje sa knjigama na norveškom. Hotel na plaži, pogled na more uz jutarnju kaficu. Ovde je bio jedan od drevnih gradova Karpathos, Poseidio ili Posi, u čast Boga mora, Posejdona. Još uvek postoje delovi drevne akropole i kiklopski zidovi koji su je štitili. Danas grad Pigadia ima sve pogodnosti glavnog grada za svoje stanovnike i posetioce. Kafići i restorani, koji su uz samo more, pružaju vam priliku da uživate u jedinstvenoj kuhinji, s pogledom na ribarske brodove. U Pigadiji smo našli na predivan kafić, ne toliko zbog pogleda na luku koliko zbog divnih vlasnika. Stariji bračni par, domaćinski raspoložen, debela mačka koja vam se umiljava, najbolja kafa koju sam ikada popila. Sve to skupa po povratku sa plaže je idealna kombinacija. Ovaj šarmantni kafić zove se Angolo Italijano.

Nedaleko od centra su čiste i organizovane plaže poput nepregledne plaže „Vronti“, Kyra Panagia, Agios Nikolaos i Ammoopi smještene oko 6 km južno od Pigadije. Tokom obilaska grada možete uživati u slikama i kuhinji autentičnog egejskog ostrva.  Svakog jutra iz luke u Pigadiji isplovljavaju mali izletnički brodovi koji idu do jedinstvenih plaža „Kato Lakos“, „Kyra Panagia“ „Apella“ „Chai“ itd. Od restorana toplo preporučujem da isprobate Sofia’s Place, Maxim Tavernu i Orea Karpathos za koje smo i sami dobili preporuku od vodiča i nismo zažalili. Obavezno prošetajte preko dana gradom. Ima posebne čari i nema gužve.

Pigadia
Pigadia
Pigadia
Pigadia

Plaže na ostrvu Karpatos

Nekoliko plaža na Karpatosu će zadovoljiti i najzahtevnijeg putnika.  Planirajte dnevne izlete oko ostrva i otkrijte prekrasne plaže, od izolovanih ili organizovanih do peščanih ili šljunkovitih, ali uvek sa smaragdnim morem koje je odlika Karpatosa.  Diakoftis, Lefkos i Apella smatraju se najpopularnijim plažama na Karpatosu, s tim da je Apella dva puta proglašena najboljom plažom u Evropi! Do nje se dolazi brodom a može i kolima. Mi više volimo krstarenje tako da smo se odlučili da obidjemo obalu i posetimo još neke od plaža koje su nedostupne s kopna. Pa da započnemo krstarenje oko ovog predivnog ostrva! Ukrcavanje na brod, kapetan spreman, muzika, vetrić koji pirka i pogled na 50 nijansi plave oko vas tokom pustolovine. Dok se budete odmarali i kupali na plaži, vredna posada broda sprema vam ručak. Ukusni suvlaki u hladu koji pravi ogromna stena. Nezaboravno iskustvo!

Nakon ručka krstarenje smo nastavili dalje prema čuvenoj Apelli. Voda je kristalno čista i kupanje je bilo sjajno ali opet nama nije omiljena plaža na Karpatosu.

Apella

Kyra Panagia

Malo selo Kyra Panagia razvijeno je zbog plaže, jedne od najpoznatijih i najdražih na ostrvu.  Njeno glavno obeležje je crkva s crvenom kupolom i zvonom pokraj drveta. Potpuno je organizovana, sa predivnim pogledom sa taverni koja oduzima dah u kojima možete ručati.

Kira Panagia
Kira Panagia

Medjutim, naše srce definitivno je uzela plaža Ammoopi. Skrivena od pogleda, okružena borovima, kristalno čistim morem i tavernom sa najdivnijim pogledom. Naše mesto redovno je bilo izmedju dva bora gde sam svakodnevno čitala knjige u hladu. Nikada nisam toliko plivala kao na Ammoopiju. Zašto je to tako teško je objasniti, prozirno čista voda i idealna temperatura, pogledi na brodiće, taverne, stene, borove. Prosto nisam imala želju da izladjem iz vode. Turisti u Amoopiju su 90 % Italijani. Na trenutke smo se osećali da smo u Italiji. Pozadina toga je da je Karpatos pripadao Italiji sve do 1948. godine kada je vraćen Grčkoj. Veliki deo meštana odlično govori italijanski. Inače, veliki delovi vegetacije na Karpathosu nestali su u velikom šumskom požaru koji je izbio 1989. godine.

Amoopi
Amoopi
Amoopi

Olympos

Kada ste na Karpatosu, nezaobilazna stanica je svakako selo Olympos. Na izlet smo se uputili sa vodičem uz pratnju vetra koji je na nekim deonicama mrdao autobus. Srećom dolaskom u samo selo bili smo zaklonjeni u uskim ulicama. U selu su 700-ih živeli ljudi koji su bežali od pirata. Izolovani od spoljašnjeg sveta, sačuvali su ne samo staromodni dorski dijalekt, već i umetnost , kulturu i običaje. Mesto se nalazi na obali, zaštićeno od pogleda velikom planinom. Ovde na Olymposu su šarene kuće razbacane po planinskom vrhu. Ne zadovoljavajte se samo slikom iz daljine – ovde su stanovnici uspeli da sačuvaju mnoge posebne lokalne tradicije, možete čuti grčki dijalekt i videti mnoštvo živopisnih, uzbudljivih narodnih nošnji u malom selu, koje se često opisuje kao živi narodni muzej.

Najtradicionalnije grčko selo je upravo Olympos. Selo ostavlja zapanjujući utisak od prvog trenutka kad ga vidite.  Smešten je na vrhu brda koje je okruženo većim planinama i ide prema zapadu do nepristupačnih obala.  Zbog svog fenomenalnog položaja, kuće imaju jedinstveni pogled na Egejsko more i stoga ih mnogi nazivaju ‘Egejskim balkonom’. Jedna od najslikanijih kuća je upravo ova koju vidite. Sa punim i zasluženim pravom. Rado se izgubite u ulicama, obidjite radnje gde prave sandale i čizme od kože po porudžbini. Veoma su skupe i uglavnom ih kupuju skandinavci koji su inače najbrojniji posetioci Karpatosa. Ali je lepo videti samu radnju i proces izrade. Upravo te čizme žene na Karpatosu nose cele sezone. One im štite noge od kamenja i šiblja dok silaze po vodu ili da uberu povrće za ručak. Ne zaboravite da je u pitanju teško pristupačan predeo u kome žive.

Tradicionalne šarene kuće koje se penju uz dve strme padine, vetrenjače i zvonik crkve, daju jedinstvenu i neviđenu sliku.  Normalno je da ćete tokom svog boravka ovde videti i ljude koji nastavljaju nositi svoje lokalne nošnje i zadržali su svoj jezik i izraze. To su ljubazne bake koje vas dočekuju već na samom ulasku u selo gde smo se zaustavili da popijemo kaficu pre obilaska. Dočekaji vas ljubazno uz iskren osmeh i toplinu. Kafa koju smo popili imala je poseban ukus. Žene su te koje su ovde glavne i vode domaćinstvo. Vrednim rukama spremaju hranu od toga što mogu da same uzgaje na Olymposu. Istu hranu prodaju turistima sa prozora svojih kuća, a neke imaju i baštu, tavernu gde možete sesti da ručate. Obavezno probajte makarunjes. To su posebno pravljene testenine sa prženim lukom od gore. Fenomenalnog su ukusa! Takodje sarmice od zelja sa povrćem i pohovane tikvice su nešto što nas je posebno oduševilo. Direktno sveže iz bašte u vaš tanjir.

Selo Olympus opisano je kao živi narodni muzej u kojem posetioci, uz neusporedivu lepotu , mogu doživeti pravo grčko gostoprimstvo.  Među najznačajnijim znamenitostima sela je crkva Panagia iz 16. veka isklesanim hramom i freskama u drvetu. Takođe, možete posetiti tradicionalni mlin za brašno, narodni muzej umetnika Vasilisa Hadjivassilija, samostan Chrisovalantou, smešten na ulazu u selo.  Obavezno posetite i antički Vrykous s ruševinama iz 4. veka. Taverna Mylos za restorane je najtradicionalnija taverna u selu ili Drosia Taverna (pastirska kuća), za probanje lokalnih sireva i mlečnih proizvoda.

Dosta meštana prodaje med koji možete probati, neopisivog ukusa! Takodje nude maslinovo ulje, slike, magnetne i veoma su darezljivi. Kupili smo maslinovo ulje i med a na poklon dobili da izaberemo magnet po želji. Mali gest koji mnogo znači jer je od srca. Sa Olymposa dolazite prepuni utisaka!

Karpatos je definitifno najlepše grko ostrvo koje smo posetili do sada. Ono što nam se najviše dopalo je divljina, mir ,nestvarne boje mora, i to što još uvek nije prepuno turista. Mi ćemo se vratiti sigurno na Karpatos, a vama od srca želim da ga i sami istražite.

Jesen i hygge u Norveskoj

Danas je 22. Septembar, prvi dan jeseni i vreme je za hygge! Popularan danski izraz HYGGE, je izvorno poreklom iz Norveške, ali Danci su ga usavršili i koriste ga kao izraz. A sada je zapravo postalo moderno praktikovati HYGGE i zabaviti se. Na međunarodnom nivou, reč HYGE uvrštena je u Oxford English Dictionary kao reč „coziness“. Poslednjih godina Engleska koristi izraz HYGGE, zbog velikog zanimanja za nordijsku kulturu. To je osećaj koji tražite, osećaj koji pruža uživanje – to je nešto neverovatno lepo i pozitivno.


Ovde u Norveškoj, i nordijskim zemljama generalno, živimo s različitim godišnjim dobima i velikim varijacijama u temperaturi. To karakteriše nordijsku kulturu i imamo veću potrebu za promenama u dizajnu enterijera. Kad dođe jesen, osetimo potrebu da napravimo neke promene u kući , učinimo je ugodnom, toplom i da uživamo. Koncept ugodnosti uključuje raspoloženje u kojem atmosfera igra glavnu ulogu. Kamini , sveće , lampice, šolje sa divnim motivima, topla hrana i porodična atmosfera – celina je koju mnogi doživljavaju kao sreću. Naravno da je u trendu zabaviti se! To je hygge!

Ako želite iskusiti nešto ugodno, morate uneti malo promena u svakodnevnom životu, nešto malo drugačije i što se doživljava ugodno, toplo i pozitivno. Jesen je ovde magična. U roku od nedelju dana možete uočiti kako priroda slika i boji lišće u nestvarne boje i poziva na zabavu i mnogi ljudi osećaju potrebu učiniti nešto s enterijerom. Nisu potrebni veliki potezi da biste postigli malu promenu u dnevnoj sobi gde provodite najviše vremena. Samo nekoliko promena je dovoljno da opet stvorite malo svakodnevne sreće, ne trebate nužno bojiti zidove ili kupiti novi nameštaj da bi bilo malo ugodnije kod kuće sada kada je jesen.



Dovoljno je da zamenite neke jastuke na sofi s jesenjim bojama i detaljima i možda ih iskombinujete s nekima od onih koje već imate, osetićete razliku. Dodajte tome neko lepo i toplo ćebe. To je meni omiljeno. Kada dodjem sa posla, popodnevnu kafu pijem u svojoj žutoj fotelji, pokrijem se ćebetom, sedim pored prozora i uživam u pogledu. Zapalim sveće, čitam knjigu, slušam jazz muziku. Sve je to hygge. Ovde takođe možete koristiti velike šalove umesto pokrivača. Oni su vuneni, topli i tada je izbor boja i deneza još veći. Ukrašeni su resama i možete ih koristiti i kao modni detalj i da se utoplite dok gledate film, jedete kokice, čitate knjigu ili izadjete na verandu da udahnete svež vazduh. Hygge su tople papuče, mirisna kupka, hygge je ono što vas čini srećnim, hygge je čist hedonizam. HYGGE je čak i na ulicama Norveške. Bicikli su raznim bojama, korpice sa vunicom, bundeve na svakom koraku, ukrašeni zidovi i klupe.

Prodavnice sada pršte od prekrasnih džempera. Rafovi su puni vunice i dugmadi, iglica i svega što je potrebno za štrikanje koje je u Norveskoj izuzetno popularno! Tikve raznih vrsta i boja, suvo cveće i šišarke, neizostavni su jesenji detalji. Ja sam već polako počela sa dekorisanjem. I sama sam poželela malo promene kod kuće kad je jesen zakucala na vrata i prilažem vam par slika da vidite te vesele boje. Nadam se da i vi polako pravite svoju hygge magiju.

Srdačno, vaša Bojana.