Izdvojeni

Simi ostrvo, skriveni biser hedonizma u Egejskom moru

Ostrvo Symi u Grčkoj nesumnjivo je jedan od najlepših ostrva Dodekaneza, a mnogi se odlučuju vratiti ovde iz godine u godinu. Često ga zovu „Ostrvo iz bajke“, a zaista je slikovito, kao da se u luci kuće pastelnih boja penju na obronke. Na Symiju se nalaze kuće pod zaštitom države i fasade se moraju osvežiti farbom na svakih nekoliko godina. I upravo to doprinosi autentičnosti ostva. Kućice iz bajke pastelnih boja, ukrašene cvećem , brojni kaktusi u uličicama, mali manastiri i fantastični pogledi nateraće vas da se zaljubite u Symi na prvi pogled.

Nekada se na Symiju živelo od izronjavanja sunđera, ali je navodno Černobiljska katastrofa dovela do razređenja populacije sunđera. Upravo na Symiju je napravljeno prvo ronilačko odelo koje je znatno olakšalo potragu za sunđerima jer se to tada ronilo na dah i nažalost mnogo ljudi nikada nije izronilo na površinu. Jedan takav primerak odela možete videti u čuvenoj prodavnici sunđera. Upravo ovo odelo korišćeno je prilikom snimanja čuvenog filma “ Veliko plavetnilo“.

Stanovnici Symiju oduvek su bili vešti pregovarači čime su uspeli da izbegnu razaranja ostrva. Možete primetiti da ostrvo dosta izgledom podseća na Amalfi a za to je zasluženo prisustvo Italijana sve do 1948.godine kada je Symi vraćen Grčkoj.

Prilikom iskrcavanja na Symi pažnju će vam privući toranj iz 1890.godine koji predstavlja imitaciju Big Bena. Ovaj toranj “ Clock Tower“ je poklon Symiju od porodice Petridres koja je prilikom posete Londonu bila toliko impresionirana da je poželela isti ma svom ostrvu.

Symi nema peščane plaže, uglavnom samo šljunkovite plaže i stene. Najbolje uvale za kupanje su Gialos, Marathounda, Nanou i Disalonas. Svi se nalaze na istočnoj obali, a do njih se može doći brodom iz luke Yialis. Nanou je najpopularniji. Plaža Emborio leži u uvali kristalno čistog plavog mora. Plaža nije ništa posebno, ali tamo je konoba i vlada tišina.

Na ostrvu Symi nalazi se poznati manastir Panoramitis, posvećen Arhangelu Mihajlu i ovo je drugi po važnosti manastir u čitavoj grupi Dodekaneza. Na ulazu u manastir dele marame za sve koji nisu propisno odeveni, pa se možete ogrnuti. Manastir takođe ima bogatu biblioteku vizantijskih rukopisa koji datiraju iz 16. ili 18. veka.

Kaže se da žene na Symiju imaju najlepše noge, a na tome mogu da zahvale mnogobrojnim stepenicama koje ćete videti na ostrvu. Na ostrvu se tradicionalno održava festival od 1995.tokom letnjih meseci koji zapravo slavi grčku kulturu i predstavlja spoj moderne i klasične muzike i mnogo plesa. Kalistrata je naziv za 375 kamenih stepenica Koje vode od Jalosa, donjeg dela sela, do njegovog gornjeg dela – Horio.

Brojni kafići zarobljeni u hladu bogatih nadstrešnica, iznenađenja koja čekaju iza svakog ugla, bezbroj živopisnih uskih ulica kojima vijugate istražujući grad, lica nasmejanih meštana je samo deo onoga što vas čeka iskrcavanjem na ovo bajkovito ostrvo na kome su kućice izgrađene u neoklasičnom stilu . Na Symiju vas čekaju kristalno čiste šljunkovite plaže i mnogo mira,tišine i uživanja u čarima kojima ovo ostrvo obiluje.

Ono što svakako izdvaja ovo skriveno ostrvo je spokoj. Imate osećaj kao da izranja iz njega i čeka da ga upiju radoznali turisti koji zalutaju u potrazi za rajem.Ko jednom krene na potovanje do ostrva Symi koje zrači hedonizmom, neminovno želi da se vrati. Symi vam se prosto uvuče pod kožu i ureže u srce.

Izdvojeni

Kako da vaša terasa postane mala oaza hedonizma

Baštenski nameštaj stvara osećaj sreće bez obzira da li imate veliki vrt, mali balkon ili verandu.

Zamislite vrt koji nudi opuštanje i mir. Zelena oaza u kojoj možete pustiti sve brige da odlete, možete da potonete u svet mašte sami ili uz dobre prijatelje. Nekada je potrebna samo udobna baštenska stolica i eto savršenog mesta za uživanje u suncu.


Ili pak možete sedeti u klasičnoj visećoj stolici u vrtu? Baštenski kutak je prirodno okupljalište u toplim letnjim večerima. Ovde možete okupiti porodicu i prijatelje radi uživanja u razgovorima i ugodnim obrocima uz zvuke opuštajuće muzike.



Po ličnom odabiru dodajte jastuke, ćebad , svetla, fenjere ili sveće koje stvaraju očaravajuću atmosferu kad sunce zalazi. Verujem da udobnost, kvalitet i stil trebaju ići ruku pod ruku. Evo nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir:

*Odaberite materijale koji mogu izdržati klimu mesta gde živite

*Isprobajte nameštaj pre kupovine jer želite da se osećate prijatno a nameštaj mora biti udoban.

*Razmislite o prostoru i funkcionalnosti.

*Ne zaboravite na održavanje – zato je bitan pravi izbor materijala.

*Odaberite nameštaj koji odražava vaš lični stil.



Biljke i cveće na terasi stvaraju živahnu i prirodnu atmosferu – a ako se pobrinete da neki od njih budu jestivi, možete ih koristiti za začinjavanje obroka dok uživate u ručku za baštenskim stolom. Roštilj je često nezaobilazni deo terase. Dok vatra pucketa i čekate da se meso ispeče, možete sedeti i čitati knjigu, napraviti neku svežu salatu, popiti svoju omiljenu kafu ili čaj ili limunadu.

Postoji drvo koje je samo po sebi veliki ukras vaše bašte, ili kuće. Ime mu je visterija. Visoki penjač uz vašu kuću ili uz stubove na terasi, poput vinove loze, cveta snažno u proleće velikim grozdastim plavkasto-ljubičastim cvetovima. Sjajno je rešenje da stvorite pravi opuštajući raj pod cvetovima visterije.

Izdvojila sam nekoliko ideja kako da uredite svoj kutak. S obzirom da živim u Norveskoj, ovde se velika pažnja posvećuje uređenju bašte i terase. Gotovo da nema prodavnice koja nema baštensku opremu za svačiji ukus. I trenutno smo svi veoma posvećeni tome. Proleće u svima nama budi uspavane ideje i daje nam inspiraciju. Ja sam svoju terasu sredila neposredno pred 1.Maj. Roštilj je spreman, miris mesa se širi dvorištem i ostaje nam samo da uživamo a isto želim i vama.

Nadam se da će vam neke od navedenih ideja poslužiti kao inspiracija da uredite svoj kutak u kome vreme staje, u kome odiše zen atmosfera i u kome ćete maksimalno uživati sami ili sa dragom vam osobom.

Izdvojeni

„Čarobna Milena“ u Domu Jevrema Grujića

Dom Jevrema Grujića predstavlja spomenik kulture u duhu neorenesanse i neobaroka. Prolaskom kroz vrata ove kuće, zakoračili ste u prošlost,avangardu i tradiciju. U prostranim salonima tokom 19. i 20. veka organizovani su brojni balovi koji su okupljali elitu tadašnjeg vremena. Neki od redovnih posetilaca Doma Jevreme Grujića, bili su kraljica Marija Karađorđević, Paja Jovanović, Jovan Dučić, Milan Rakić i drugi.

Upravo ovde, pod ovim krovom potpisan je tajni ugovor između Srbije i Bugarske 1912.godine koji se ticao oslobađanja Južnih Slovena a na kome je kasnije zasnovan Balkanski savez. Dom Jevrema Grujića nalazi se u Svetogorskoj ulici 17 u Beogradu a sagrađen je 1896. godine po projektu poznatog beogradskog arhitekte Milana Kapetanovića. Ujedno predstavlja i prvu zgradu koju je zaštitio Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, odmah po osnivanju 1961. godine i jedinu članicu Evropskog udruženja istorijskih kuća. Ova jedinstvena kuća-muzej čuva umetničku kolekciju sakupljanu tokom dva i po veka tradicije jedne diplomatske porodice.

U Martu 2019.godine imala sam priliku da posetim ovo predivno kulturno i istorijsko zdanje u okviru čajanke koju je održala naša uvažena novinarka i blogerka, Branislava Antović . Izložba je organizovana u čast proslave 109 godina od rođenja ove srpske ali i svetske umetnice. Uz stručno vođenu izložbu, imali smo zadovoljstvo da se upoznamo sa radom naše čuvene slikarke Milene Pavlović Barili. Rođena je u Požarevcu 5. novembra 1909. godine kao dete umetnika (otac Bruno Barilli bio je poznati italijanski pesnik i kompozitor, a majka Danica Pavlović studirala je umetnost). Milena je još u svojoj ranoj mladosti izražavala zainteresovanost i talenat za umetnost. Studirala je slikarstvo u Beogradu i Minhenu a zatim usavršava i nastavlja svoju slikarsku karijeru u evropskim prestonicama poput Londona, Pariza i Rima.

Prva izložba Milene Pavlović Barili održana je u Beogradu, da bi zatim usledile izložbe u Požarevcu, Londonu, Parizu, Rimu i Njujorku. Na izložbi u Vašingtonu upoznaje Roberta Tomasa Astora Goslina i udaje se za njega. Svoj stil menjala je nekoliko puta tokom svoje kratke ali bogate karijere. Njeni početni radovi odisali su senzibilitetom i realnošću dok se poslednja faza njenog stvaralaštva vezuje za njen boravak u Americi, kada se u njenim radovima može osetiti prisustvo nostalgije za Srbijom. Milena je takođe pisala pesme na italijanskom i francuskom jeziku a radila je i ilustracije za poznate časopise kao što su Vogue, Glamur, Harpers Bazar itd. Milena je 1944. pala sa konja i tom prilikom je povredila kičmu usled čega je nekoliko meseci provela u gipsu. Smatra se da je uzrok njene smrti iznenadni srčani udar. Umrla je 6. marta 1945. godine u Njujorku, sa samo 36 godina, ostavljajući iza sebe bogatu karijeru.   Nakon 4 godine od njene smrti, urna je položena 1949. godine na groblju za strance u Rimu.

Nakon odlične izložbe napravili smo predah uz čaj i zasladili se čuvenom tortom kraljice Natalije. Kad god bi kraljica došla u posetu Domu Jevrema Grujića, spremala se njena omiljena čokoladna torta, po originalnom receptu iz 1885.godine. Natalija Obrenović smatrana je najlepšom ženom svog vremena, bila je omiljena u narodu i bila je rusko-moldavsko-rumunskog porekla.

U svom kratkom i tragično okončanom životu, Milena je uradila mnogo i ostavila iza sebe bogatu zbirku svojih slika. U rodnom Požarevcu nalazi se galerija koja nosi njeno ime, čuva preko 900 njenih dela kao i lične predmete i fotografije. Milena je osvojila i osvaja mnoga srca. Milena je bila i ostala čarobna.

Dvorac Fantast – bajka u srcu Vojvodine

Nedaleko od Bečeja u sred ravnice naše divne Vojvodine uzdiže se dvorac iz bajke. Mami uzdahe i zove vas da priđete bliže i doživite malo magije, malo istorije, da čujete priču o ljubavi i prijateljstvu . Dvorac Fantast je jedan od najlepših vojvođanskih dvoraca a sagrađen je 1925.godine kao mešavina više stilova. Dvorac čine divne kupole i toranj a prepliću se barokni, neoklasični i romantični stil. Fantast je raskošan, bogat i moćan, baš kao i njegov graditelj Bogdan Dunđerski.

Bogdan je bio nemirnog duha, boem, patriota,hedonista. Svoje bogatskvo nasledio je od oca a godinama ga je samo uvećavao. Nije se nikada ženio ali je celog života bio zaljubljen i živeo sa Marom Dinjaški, ženom lokalnog kovača. Priče kažu da je kovaču poklonio desetak jutara zemlje i određenu sumu novca da bi Maru prepustio njemu. Njegova ljubav prema Mari bila je toliko snažna da je svog velikog prijatelja, poznatog srpskog slikara Uroša Predića, zamolio da njen lik stavi u ikonu Bogorodice na ikonostasu njegove kapele Svetog Đorđa koja se nalazi u sastavu imanja. Prema predanjima, bazen ispred dvorca Bogdan je punio mlekom kako bi se Mara kupala. Na žalost,Mara je rano preminula a njena bolest i umiranje bili su jedan od potresnijih trenutaka u Bogdanovom životu.

Svoj patriotizam Bogdan je dokazao testamentom koji je napisao 1940. godine ostavivši celokupnu imovinu Matici srpskoj. Bogdan Dunđerski je preminuo 1943. u 82. godini života. Sahranjen je u kapeli Sveti Đorđe koju je sagradio pored dvorca. U ovoj kapeli danas se održavaju romantična venčanja.

Sam dvorac nosi nazi Fantast a ime potiče od najlepšeg grla na imanju koji je 1932. godine na beogradskom hipodromu odneo sve tri titule. Kada je uginuo, Fantast je sahranjen u sklopu imanja. Ovo je odlična destinacija za sve ljubitelje konja i jahanja. Na imanju se uzgajaju i treniraju čuvena grla “ Remedy for love“ .

Dvorac Fantast je inspirisao Vanju Čobanov da napiše roman koji nosi naziv “ Remedy for love“. Ovo je istorijsko poetični i ljubavni roman u kome se prepliću prošlost i sadašnjost. Junakinja Ana je izmorena od bračnog života i dok bude tumarala ovim predivnim imanjem ,srešće novu ljubav…

Dok šetate imanjem oko dvorca, osetićete deo šarma tadašnjeg vremena. Popnite se na vrh kule uskim kružnim stepenicama i zagledajte se u lepote koje okružuju dvorac, odakle puca pogled na predivnu vojvođansku ravnicu. Ovaj dvorac krije priču iz prošlog veka kada su konji slobodno trčali gazdinstvima, kada su društvo pravili pesnici i slikari. Bilo je to vreme boema, sanjara, konja i vina…

Kofer kao “ vintige “ detalj u vašem domu

Nedavno smo spremajući kuću kod bake i deke pronašli nekoliko starih kofera. Prekriveni prašinom, davno zaboravljeni, ali nekada mnogo korišteni. Koferi su čuvari naših uspomena koje donosimo sa sobom po povratku sa putovanja. Kriju tajne, teraju nas da se raspitujemo, gde su to putovali, kroz koje zemlje su prošli i kakva iskustva su doneli sa sobom. Stari koferi su samo jedna od onih stvari koje obično zauzimaju puno prostora u kući a još ako živite u malom domu, znate koliko je teško pronaći mesto za sitnice, a kamoli ogromne kovčege i kofere. Bez obzira da da li često putujete ili samo jednom, dva puta godišnje, verovatno imate barem jedan kofer ako ne i više, pa evo kako ih iskoristiti kad niste u pokretu ili kada je kofer odslužio svoje.

Kada ne putujete često, svoj prtljag možete iskoristiti tako da udvostručite skladište za stvari kojima se ne služite toliko. Na primer, prazan prtljag je sjajno mesto za odlaganje odeće i obuće izvan sezone (pogotovo ako živite u malom prostoru i nemate nigdje drugo u vašem domu da ih držite) ili dodatnu posteljinu kad je ne koristite , ali u koferima možete držati gotovo sve što želite. Na primer, možete složiti nekoliko vintage kovčega jedan na drugi kako biste stvorili ili prikaz prostorije ili funkcionalnu strukturu koju možete koristiti za dekoraciju.

Ova vrsta starih, retro ili vintage dodataka daje dekoru posebne draži. Ali tu je i mnoštvo drugih opcija. Na primer, možete vintage kofer smestiti kraj kreveta, pretvarajući ga u predivnu komodu za odlaganje. Takođe, dva ili tri kofera poređena jedan na drugi mogu napraviti vrlo šarmantan noćni ormarić za spavaću sobu.

Ako je vaš prtljag nalik na vintage kovčege i kofere, verovatno ga možete uklopiti u estetiku svog doma. Zavisno o vašem prostoru, svoj kofer zaista možete staviti bilo gde : pored stepeništa, pored kreveta, na zid ili pak kao ukras u vašoj bašti. Uz malo mašte i kreativnosti, možete napraviti sto za šminkanje, originalni bife za piće, tabure ili sto.

Vrlo je uobičajeno videti ukrasne upečatljive komade čak i u modernim ili savremenim prostorima. To su one stvari koje daju karakter prostoru i zbog kojih se stvara osećaj ugodnosti i privlačnosti. Sasvim uobičajen trend je upotreba vintage kofera u uređenju interijera kuće. Postoji puno kreativnih načina na koje možete reciklirati i ponovno upotrebljavati ove predmete.

Jedna od sjajnih ideja je korišćenje kofera za zidnu dekoraciju, čime naš prostor dobija poseban šarm sa policama – koferima. Za koju god ideju da se odlučite, jedno je sigurno! Imaćete jedinstveno dekorisan prostor koji će svakako oplemeniti vaš kutak i izazvati divljenje svakoga ko kroči u vaš dom.

U pauzama sređivanja doma, smišljanja ideja, savetujem knjigu koja je u skladu sa temom- KOFFER IZ BERLINA.

U Berlinu 1992. Vera Miler, uspešan advokat, poznata je po rešavanju slučajeva nestanka ljudi pre i nakon pada Berlinskog zida. Na žalost, ona kako ne uspeva da uđe u trag svojim biološkim roditeljima. Jednog dana u njenu advokatsku kancelariju ulazi Hans Bauer, starac koji traži od Vere da mu pomogne da pronađe svoju davno izgubljenu ljubav, a to podrazumeva da ona ode u Sankt Peterburg i ponese kofer iz Berlina.

U Lenjingrad 1942. godine Valentina Vasiljevna Nečajeva doživljava tešku sudbinu kao i većina njenih sunarodnika tokom opsade Lenjingrada. Nakon nekog vremena , ona sreće svog druga iz detinjstva koji u njoj budi sećanja na bezbrižne dane i Puškina. Valentina želi samo jedno: da ponovo vidi Puškina. A tamo će upoznati Ernesta Gebauera, zabranjenu ljubav iz mladosti .

Dragi moji hedonisti, dekorišite, čitajte i dobro se zabavite!

* ideje za sređivanje preuzete sa Pinterest – a.

Crveni adresar-sa moje police

Mislim da ne postoji osoba koja nije imala adresar. Znate one male knjižice gde smo upisivati važne brojeve telefona. Imena drugova i drugarica, sa tačnom adresom i brojem fiksnog telefona koji je sada pao u zaborav. Sada nam taj isti fiksni telefon služi za traženje mobilnog telefona. Ali detinjstvo je imalo svoje čari. Roditelji su uvek znali gde smo, uvek su mogli da posegnu za našim adresarima i okrenu broj kako bi nas našli i javili kada moramo da se vratimo kući. Adresar je bio po azbučnom ili abecednom redu, uredno i čitko ispisan. Kako smo rasli, brojeve telefona drugara iz klupe, zamenili su brojevi telefona simpatija. Adresar je važan deo svačijeg života. Ti su imena ljudi koji su nam bili važni. Nekada nas život odvede na drugi kraj sveta a adresar je bio važan ako ste želeli da ostanete u kontaktu sa dragim ljudima. Sad imamo mobilne telefone, društvene mreže i sve je lakse. Ali tada je adresar bio sve. Blago koje ste uvek nosili sa sobom…

Zatim sam naišla na knjigu koja je na mene ostavila snažan utisak. Knjigu koja me je podsetila koliko je ta mala, tanka knjižica važna, koliko je ona starim ljudima sve. Tu je njihova prošlost, tu su imena ljudi koji su im obeležili život. Neki više nisu tu, i njihovo ime se prekriži… Knjiga koja nas vraća u neka stara vremena sa drugim vrednostima je “ Crveni adresar“.

Pri kraju svog života starica Doris Alm koja ima 96 godina okreće stranice svog adresara. Crveni adresar dobila je na poklon od svog oca pre nekoliko decenija a sada stara i sama, zaviruje u stranice tražeći imena ljudi koji su nešto značili u njenom životu. Na margini označava rečju POKOJNA i prekriži ime. Osramoćena u dobi od 13 godina zbog prerane smrti svog oca, Doris je majka poslala da radi kao sluškinja za glamuroznu madam Serafin. Začuđena što se tako brzo bacila na svet, Doris se hrabro upusti u prvu od puno avantura koje ce je čekati u životu. Kao treća sluškinja Doris preuzima najneugodnije zadatke, ali upoznaje i umetnika Gosta Nilssona, čoveka koji je prisiljen sakriti svoju homoseksualnost čak i u boemskoj Evropi. Gösta i Doris postaju doživotni prijatelji još dok Doris putuje s Madame u Pariz i počinje raditi kao živi maneken, reklamirajući odeću u robnim kućama i za snimanje časopisa. U parku se susreće s ljubavlju svog života po imenu Allan Smith. Romantika je trajala sve dok iznenada Allan ne nestane jednog dana preselivši se u SAD kako bi se brinuo za majku. Slomljena, Doris se udubila u svoj posao koji joj omogućava da se brine o svojoj mlađoj sestri, Agnes, nakon što im je umrla majka, barem dok ne izbije rat… Činilo se da je sva nada izgubljena, a onda stiže od Allana, požutelo pismo sa sredstvima da odvede Doris i Agnes u Ameriku, gde će ih neki novi problemi pogoditi. U ovom je svom debitantskom romanu švedska spisateljica Lundberg kreirala je tople likove, a sve je dočarano iznova u očima Dorisine sestričine Jenny, koja je sve vreme komunicirala sa Doris putem Skype-a a zatim stigla kod Doris u posljednjim danima života ne dopustivši joj da umre sama i zaboravljena. Čitajući Dorisinu knjigu i slušajući njene priče, Jenny osmišljava plan za ponovno ujedinjenje zaljubljenih i zaboravljenih zvezda.Doris su u životu ostale dve stvari. Jedna je njen dnevni razgovor Skype-om s američkom nećakinjom Jenny, oženjenom majkom troje dece . Druga je memoar koji ona piše, potaknut imenima iz crvenog adresara koju joj je dao otac kojeg je izgubila kao dete: „Sva imena koja dolaze i odlaze. To će nam razdvojiti srce na delove i naterati nas da prolijemo suze. Koji postaju ljubavnici ili neprijatelji. “ Adresar možda deluje pomalo tanko, ali svako ime otključava novu avanturu.

Sluškinja u Stockholmu sa 13 godina , manekenka iz Pariza 1930-ih, nezaposlena i siromašna u New Yorku, torpedirana u Drugom svjetskom ratu: Doris se borila hrabro sa životom. Ali pomoć se uvek pojavi u pravom trenutku. Jedan Šveđanin u njujorškom autobusu nudi joj dom, pomorac na pristaništu pruža mogućnost prerušavanje i posao na brodu koji će je ponovo odvesti iz Amerike u Europu, neočekivana pisma koja stižu u poštu. Pomalo je blag pogled na mogućnost putovanja i ratne stvarnosti, ali priča je obojena šareno i stranica knjiga se lako okreću.Dorisina životna priča promeniće se kada slomi kuk. Dok Jenny doleće u pomoć , saznajemo da je Doris bila surogat majka Jenny, kojoj je vlastita majka umrla kao zavisnik droge. Doris je oduvijek imala napet odnos s domaćinom. „Na kraju to više ne bih mogla. Spakovala sam torbu i jednostavno nastavila svojim putem ”, piše o napuštanju porodice zbog kojeg žali. Međutim, žaljenje je ne sprečava da grli Jenny da bude više od majke koja ostaje kod kuće: „Počnite pisati opet. Radite na sebi. Na kraju, to je sve što je stvarno važno. “ Doris više zanima prava ljubav od Jennynovog brižnog braka s Williejem. „Svi imaju ljubav koju nikad ne prebole, Jenny. To je normalno „, kaže ona. „Što da ste izabrali nekog drugog za svog životnog partnera? Kako bi izgledala vaša deca i vaš život tada? Doris na svom odlasku ostavlja mudrosti : „ Želim ti dovoljno sunca da ti osvetli dane, dovoljno kiše da ceniš sunce.“ „Ne boj se života, Jenny Uživaj!“ „Na kraju, jedino što je važno je ljubav.“ Ali na svojim zadnjim stranicama Doris piše istinu autentičnu svom liku: „Jer teško je Jenny. Život je težak.“

Pre nekog vremena, pronasla sam svoj adresar iz Osnovne škole. Malo blago, roze boje sa motivom barbike na naslovnoj strani. Zavirite i vi u neke stare fioke, možda i vi nadjete davno zakopano adresare i prisetite se nekih ljudi čija imena stoje zapisana na stranicama adresara. Nekada su ti ljudi značili nešto u našem životu, neki jos uvek znače…

                                                              Srdačno, vaša 

CENTRAL PERK KAFE

Gledajući čuvenu seriju PRIJATELJI nisam ni sanjala da ću jednog dana bar na trenutak osetiti kako je to srkati kafu zavaljen u čuvenoj sofi. Ali eto, neki snovi mogu postati stvarnost! Sobe iz čuvene serije PRIJATELJI su nam skoro svima toliko poznate da se osećamo kao kod kuće čak iako nikada ranije nismo boravili u istim.


Koliko smo samo puta, gledajući seriju koja je obeležila dobar deo našeg života, poželeli da popijemo kafu u Central Perk kafeu, dodirnemo žice gitare presmešne Fibi dok zamišljamo zvuke čuvene pesme Smelly cat, da osetimo atmosferu Monikine kuhinje, da boravimo u njihovoj dnevnoj sobi ili da odigramo partiju stonog fudbala kao Džoi i Čendler?! Sada je to moguće u mom rodnom gradu! Ugostitelj iz Zrenjanina napravio je u ulici Kralja Petra I vernu repliku čuvenog Central Perka. Ideju je dobio prilikom boravka u Singapuru gde se takođe nalazi jedan ovakav kafic. Skoro sam potpuno sigurna da će mu biti zahvalni svi posetioci koji nogom kroče u Central Perk.

Nadam se da sam van bar približno dočarala CENTRAL PERK jer moja sreća nije se mogla opisati rečima. Jednog lepog dana ako vas put navede u Zrenjanin, nemojte propustiti da počastite sebe jednom kafom u kafiću prijatelja naše mladosti. A dok uživate u kafi možete i gledati seriju na tv, potpuni ugodjaj, zaista!

Jazz bašta – hedonizam za sva čula

JAZZ Bašta je mesto u kojoj jazz muzika diše i živi svakoga dana. Uz zvuke ove muzike hedonizma, građani a i stranci, traže svoj mir upravo u ovoj bašti, skrivenoj od očiju javnosti. U Karađorđevoj 43, nalazi se ovaj raj koji se krije na vrhu stepenica koje vode sa Brankovog mosta. Sama izgradnja zgrade, počela je davne 1870. godine. a ovo zdanje i dalje se čuva od zuba vremena.

Stalno se održavaju nastupi uživo sa akcenton na jazz muziku. Predivno, bajkovito uređen prostor bašte, zvuci jazz-a koji se šire vazduhom, nateraće vas da se zaljubite i iznova vraćate ovom mestu. Pokušaću da vam dočaram ovaj skriveni dragulj u nekoliko slika, a vama savetujem da odete u posetu prvom prilikom. Obrisi starog gramofona, ramovi starih slika, tanjiri iz doba naših baka, stare komode svuda naokolo pričaju nam priče nekih drugih vremena i šapatom pozivaju da oslušnete čarobne zvuke koji se šire vazduhom ove skrivene bašte.

Jazz bašta

Razglednica-Instagram prošlosti

Najbolji slikoviti prikaz gradova i njihovih znamenitosti kroz istoriju naći ćemo upravo na razglednici. One na neki način predstavljaju ličnu kartu grada.

Prva štampana razglednica u istoriji vezana je za grad Sombor. Ovu dopisnici objavio je časopis “ Zmaj“ čiji je osnivač i urednik bio naš pesnik, Jovan Jovanović koji je svoj čuveni nadimak dobio upravo po ovom časopisu. Redakcija časopisa nalazila se u Beču a 1870.g došli su na ideju da prepisku sa svojim čitaocima održavaju preko dopisnica.

Petar Manojlović, geodetski oficir iz Srbobrana bio je zadužen za nastanak prve razglednice. On je joj je dao izgled oslikavši zmaja raširenih krila, simbole Carigrada i Moskve a između njih parobrod pod srpskom zastavom. Početkom 1871.g štampan je ceo tiraž u Beču. A zatim kreće istorija i put razglednica kroz istoriju. Prva razglednica poslata je 6/18. maja 1871. iz Beča u Sombor. Razglednicu je napisao i poslao izdavač „Zmaja“ Jovan Joca Manojlović svom stricu Dimitriju Manojloviću koji je bio somborski advokat.

Pomenuta razglednica je bila u posedu ćerke Joce Manojlovića sve do tridesetih godina prošlog veka a kasnije je prodata belgijskom kolekcionaru na aukciji u Salzburgu za 11 000 evra.

Poštanske marke

Nezamislivo je poslati razglednicu bez poštanske marke. Prva poštanska marka izdata je 1.maja 1840. g u Velikoj Britaniji. Na njoj je bio lik kraljice Viktorije. Osnivačem poštanske marke smatra se Vilijem Dokvra, britanski trgovac. Tako je ovo malo ali značajno parče papira sa sličicom postalo deo istorije.

Razglednica je uvek predstavljala ličnu kartu grada. Fotografi su beležili znamenitosti svog grada koje su štampali u određenom formatu a kasnije prodavane turistima. Ne postoji čovek koji bar jednom za svog života nije poslao razglednicu svojoj porodici ili prijateljima. Gde god da otputujete, one krase tezge uličnih prodavaca. Lično sam veliki obožavalac razglednica i iste sakupljam već godinama. Mislim da ima nešto posebno u njima. One svedoče o vremenu kada su nastale, o arhitekturi koja je tada dominirala, one su večni istorijski izvor.

Srdačno,vaša

New York cafe

Moji hedonisti nikako ne smeju propustiti priliku da posete CAFE NEW YORK u Budimpešti , koji važi za najlepši kafić na svetu. Ovaj raskošni kafe je bio glavno mesto okupljanja umetnika, pisaca, filozofa i političara početkom 20. veka. New York Cafe je preživio nekoliko različitih era i turbulente istorijske događaje, ali je do danas ljubomorno sačuvao svoj luksuz, sofisticiranost i ostao omiljeno mesto okupljanja umetnika . U pitanju je jedan od najstarijih kafića u Budimpešti, a nalazi se u New York Palace hotelu, impozantnom zdanju iz 1894. godine.

Posebno popularan je bio u krugu pesnika , pisaca i urednika novina koji su svoja dela dovršavali upravo na galeriji ovog cafea. Nakon Drugog svetskog rata bio je zatvoren, a u novom izdanju osvanuo je 1954. godine pod nazivom Hungária. Renoviran je 2006. godine poštujući originalni stil. New York Palace je danas hotel, u čijem se sklopu nalazi ovaj čuveni kafić . Interijer je uređen po uzoru na doba italijanske renesanse.

Njega krase veličanstvene slike na plafonu, dizajnerski nameštaj, raskošne lampe, služi se tradicionala i italijanska kuhinja, dezerti, kafe i vina. Posetioci imaju priliku da se opuste uživaju u zvucima klasične muzike koji proizvode vešte ruke pijanista. Jednostavno kafe NJUJORK zadovoljava potrebe čak i onih najizbirljivijih. Najbolji izgled ovog nesvakidašnjeg kafea dočaraće vam fotografije koje sam napravila. Ono što još posebno važno je da rezervišete mesta inače se može desiti da čekate u redu da neko ode kako bi ste imali mesto.