Ε½ivot je Δudo, u to sam se uverila nekoliko puta! Amsterdam nismo planirali ni jednom da posetimo tokom ovih putovanja, a 3 puta smo zavrΕ‘ili u njemu. π Prvi put 2020.godine uputili smo se ka Srbiji sa presedanjem u Amsterdamu. Vreme izmedju 2 aviona je bilo nekih 5 sati, a kako je suprug ziveo u Holandiji nekoliko godina, znao je taΔno Ε‘ta moΕΎemo videti za to vreme da ne sedimo na aerodromu.
Naravno da sam odmah rekla-vodi me do vode. π Morala sam proΕ‘etati til divnim ulicama, videti Δuvene kanale, biciklove koji su svuda!!! I dalje se pitam kako svako nadje svoj bicikl! Morala sam popiti kafu i pojesti pecivo sa sirom i naravno kupiti mami Δuvene holandske lale da zasadi u baΕ‘ti kao seΔanje na moje putovanje. π
Suprug mi je pokazao glavni trg Dam, kraljevsku palatu a sve je zbog svih restrikcija bio skoro potpuno prazno i bilo je lepo na miru Ε‘etati bez sudaranja sa drugim ljudima. π ProΕ‘li smo i Δuvenom ulicom “ Crveni fenjeri “ . NiΕ‘ta mi se to ne dopadam neprijatan miris urina, miris marihuane, koji je meni liΔno nepodnoΕ‘ljiv. Ali ajde, taj najstariji zanat na svetu kako ga zovu je ovde bar legalizovan, te zene placaju porez, idu na redovne lekarske preglede i imaju staΕΎ.
Drugi put zavrΕ‘ili smo u Amsterdamu na 12 sati jer je naΕ‘ polazni let ovoga puta kasnio, pa nismo stigli na sledeΔi. Prvo smo doΕΎiveli nervi slom, ja pogotovo jer je sledeΔi let bio kasno i samim tim iygubila sam ceo dan sa porodicom. Ali onda sam kontaktirala naΕ‘u ΕΎenu koja ΕΎivi tamo da nam da ideje kako najbolje da povedemo dan. Ε½iveo Instagram u virtualna poznanstva. π OdluΔili smo da prvo krstarimo kanalima i obidjemo grad sa vode ovog puta, uz vodiΔa na engleskom. Bilo je super sluΕ‘ati o istoriji, kada smo bili na nekih kilometar od kuΔe Ane Frank, htela sam da iskoΔim sa broda. π Ali ne moΕΎe se sve videti, plus je bilo neplanski. π
Dolazimo do mog omiljenog dela! Setila sam se divnog sela u blizini Amsterdama,ali nisam znala kako se zove, pa mi je divna Olivera ( Pohod na vetrenjaΔe ) objasnila kako da dodjemo tamo. InaΔe vozovi u Amsterdamu su taΔni u minut, ma u sekund! Δisti, brzi i za svaku pohvalu! Za razliku od Pariza, ali o tome drugi put. π Ukrcali smo se u voz do divnog sela koje sam vidjala samo na fotografijama, a sada je uzbudjenje raslo jer Δu ga konaΔno videti uΕΎivo!
Ovo divno selo se zove Zaanse Schans i ono Ε‘to nisam znala je da se pre samog ulaza u selo nalazi fabrika Δokolade! Ja sam veliki ΔokoholiΔar, mislim da sam se ugojila samo dok sam duboko udisala taj magiΔan miris Δokolade i poΕΎelela da udjem u fabriku, to je moja droga! π
Zatim ugledate predivan simbol Holandije, predivnu vetrenjaΔu u sam ulazak u selo! Bila sam gora od deteta-sve sam htela da slikam, svuda da zavirim, da ostanem tamo satima!
U ovom selu moΕΎete degustirati razne vrste sireva i kupiti ih naravno, videti kako izgleda sama proizvodnja istih. Moje nepce je osvojio sir sa tartufima i lavandom. Morali smo naravno da kupimo i naΕ‘ima da probaju. Ne znam da li viΕ‘e volim Δokolade ili sir uz dobro crveno vino. Sir jedem kad mi se neΕ‘to gricka pa sebe podseΔam na DΕΎerija. π Ono Ε‘to me oduΕ‘evilo je da Ε‘alju sireve za NorveΕ‘ku pa sam uzela vizit kartu da mogu da poruΔim kad mi nestanu zalihe. π
Zatim Ε‘etamo dalje selom i nailazimo na predivne i Δuvene klompe! Pored raznih izloΕΎenih modela mogli smo videti i kako to izgleda proizvodnja istih kao i vitrinu sa klompama razliΔitih boja, dezena iz razliΔitih vremena. Ε olje i privesci u obliku klompi, sve poΕΎelite da kupite ali znate da ne moΕΎete. π U samom selu ima ΕΎivotinja i joΕ‘ nekoliko vetrenjaΔa. Sve odiΕ‘e mirom. Tu bih mogla da ΕΎivim, ali u samom Amsterdamu ne, prevelik je grad za moju duΕ‘u koja voli mir.
Nakon obilaska ovog predivnoh sela, vratili smo se u centar Amsterdama da ruΔamo. Dobra stvar kada ΕΎivite u NorveΕ‘koj je Ε‘to vam sve bude jeftino jer ste u jednoj od ili Δak najskupljoj zemlji na svetu. π Fina pasta, fino vino, suprug standardno hamburgere. Nakon ruΔka odlazimo nazad na aerodrom pa za Beograd. Tada nismo znali da Δe nas Amsterdam zarobiti i u povratku i to na 2 dana…
PoleΔemo iz Beograda, sleΔemo u Amsterdam jedva zbog nevremena koje je pogodilo Holandiju… I na aerodromu saznajemo da ni jedan avion neΔe poleteti u naredna 2 dana, ali da Δe kompanija KLM snositi sve troΕ‘kove noΔenja u hotelu i sva obroka. Tako da je naΕ‘ odmor bio produΕΎen neplanski na 2 dana, ali ovoga puta smo sve vreme proveli u hotelu. Imali smo malo bolju verziju Tom Henksa u filmu Terminal. π Hotel je bio besprekoran, hrana takodje tako da se nismo mogli ΕΎaliti, ali pre bi stigli sa Novog Zelanda u NorveΕ‘ku. π I nakon 2 dana, nevreme je popustilo i mogli smo da poletimo nazad u svoju drugu domovinu NorveΕ‘ku. Sneg padam, ja skuvala kaficu i uΕΎivam u pogledu na belinu kroz prozor dok vam piΕ‘em ovaj post.
Do sledeΔeg posta, srdaΔno vaΕ‘a Bojana hedonista. π
Ostrvo Symi u GrΔkoj nesumnjivo je jedan od najlepΕ‘ih ostrva Dodekaneza, a mnogi se odluΔuju vratiti ovde iz godine u godinu. Δesto ga zovu „Ostrvo iz bajke“, a zaista je slikovito, kao da se u luci kuΔe pastelnih boja penju na obronke. Na Symiju se nalaze kuΔe pod zaΕ‘titom drΕΎave i fasade se moraju osveΕΎiti farbom na svakih nekoliko godina. I upravo to doprinosi autentiΔnosti ostva. KuΔice iz bajke pastelnih boja, ukraΕ‘ene cveΔem , brojni kaktusi u uliΔicama, mali manastiri i fantastiΔni pogledi nateraΔe vas da se zaljubite u Symi na prvi pogled.
Nekada se na Symiju ΕΎivelo od izronjavanja sunΔera, ali je navodno Δernobiljska katastrofa dovela do razreΔenja populacije sunΔera. Upravo na Symiju je napravljeno prvo ronilaΔko odelo koje je znatno olakΕ‘alo potragu za sunΔerima jer se to tada ronilo na dah i naΕΎalost mnogo ljudi nikada nije izronilo na povrΕ‘inu. Jedan takav primerak odela moΕΎete videti u Δuvenoj prodavnici sunΔera. Upravo ovo odelo koriΕ‘Δeno je prilikom snimanja Δuvenog filma “ Veliko plavetnilo“.
Stanovnici Symiju oduvek su bili veΕ‘ti pregovaraΔi Δime su uspeli da izbegnu razaranja ostrva. MoΕΎete primetiti da ostrvo dosta izgledom podseΔa na Amalfi a za to je zasluΕΎeno prisustvo Italijana sve do 1948.godine kada je Symi vraΔen GrΔkoj.
Prilikom iskrcavanja na Symi paΕΎnju Δe vam privuΔi toranj iz 1890.godine koji predstavlja imitaciju Big Bena. Ovaj toranj “ Clock Tower“ je poklon Symiju od porodice Petridres koja je prilikom posete Londonu bila toliko impresionirana da je poΕΎelela isti ma svom ostrvu.
Symi nema peΕ‘Δane plaΕΎe, uglavnom samo Ε‘ljunkovite plaΕΎe i stene. Najbolje uvale za kupanje su Gialos, Marathounda, Nanou i Disalonas. Svi se nalaze na istoΔnoj obali, a do njih se moΕΎe doΔi brodom iz luke Yialis. Nanou je najpopularniji. PlaΕΎa Emborio leΕΎi u uvali kristalno Δistog plavog mora. PlaΕΎa nije niΕ‘ta posebno, ali tamo je konoba i vlada tiΕ‘ina.
Na ostrvu Symi nalazi se poznati manastir Panoramitis, posveΔen Arhangelu Mihajlu i ovo je drugi po vaΕΎnosti manastir u Δitavoj grupi Dodekaneza. Na ulazu u manastir dele marame za sve koji nisu propisno odeveni, pa se moΕΎete ogrnuti. Manastir takoΔe ima bogatu biblioteku vizantijskih rukopisa koji datiraju iz 16. ili 18. veka.
KaΕΎe se da ΕΎene na Symiju imaju najlepΕ‘e noge, a na tome mogu da zahvale mnogobrojnim stepenicama koje Δete videti na ostrvu. Na ostrvu se tradicionalno odrΕΎava festival od 1995.tokom letnjih meseci koji zapravo slavi grΔku kulturu i predstavlja spoj moderne i klasiΔne muzike i mnogo plesa. Kalistrata je naziv za 375 kamenih stepenica Koje vode od Jalosa, donjeg dela sela, do njegovog gornjeg dela – Horio.
Brojni kafiΔi zarobljeni u hladu bogatih nadstreΕ‘nica, iznenaΔenja koja Δekaju iza svakog ugla, bezbroj ΕΎivopisnih uskih ulica kojima vijugate istraΕΎujuΔi grad, lica nasmejanih meΕ‘tana je samo deo onoga Ε‘to vas Δeka iskrcavanjem na ovo bajkovito ostrvo na kome su kuΔice izgraΔene u neoklasiΔnom stilu . Na Symiju vas Δekaju kristalno Δiste Ε‘ljunkovite plaΕΎe i mnogo mira,tiΕ‘ine i uΕΎivanja u Δarima kojima ovo ostrvo obiluje.
Ono Ε‘to svakako izdvaja ovo skriveno ostrvo je spokoj. Imate oseΔaj kao da izranja iz njega i Δeka da ga upiju radoznali turisti koji zalutaju u potrazi za rajem.Ko jednom krene na potovanje do ostrva Symi koje zraΔi hedonizmom, neminovno ΕΎeli da se vrati. Symi vam se prosto uvuΔe pod koΕΎu i ureΕΎe u srce.
BaΕ‘tenski nameΕ‘taj stvara oseΔaj sreΔe bez obzira da li imate veliki vrt, mali balkon ili verandu.
Zamislite vrt koji nudi opuΕ‘tanje i mir. Zelena oaza u kojoj moΕΎete pustiti sve brige da odlete, moΕΎete da potonete u svet maΕ‘te sami ili uz dobre prijatelje. Nekada je potrebna samo udobna baΕ‘tenska stolica i eto savrΕ‘enog mesta za uΕΎivanje u suncu.
Ili pak moΕΎete sedeti u klasiΔnoj viseΔoj stolici u vrtu? BaΕ‘tenski kutak je prirodno okupljaliΕ‘te u toplim letnjim veΔerima. Ovde moΕΎete okupiti porodicu i prijatelje radi uΕΎivanja u razgovorima i ugodnim obrocima uz zvuke opuΕ‘tajuΔe muzike.
Po liΔnom odabiru dodajte jastuke, Δebad , svetla, fenjere ili sveΔe koje stvaraju oΔaravajuΔu atmosferu kad sunce zalazi. Verujem da udobnost, kvalitet i stil trebaju iΔi ruku pod ruku. Evo nekoliko stvari koje treba uzeti u obzir:
*Odaberite materijale koji mogu izdrΕΎati klimu mesta gde ΕΎivite
*Isprobajte nameΕ‘taj pre kupovine jer ΕΎelite da se osecΜate prijatno a nameΕ‘taj mora biti udoban.
*Razmislite o prostoru i funkcionalnosti.
*Ne zaboravite na odrΕΎavanje β zato je bitan pravi izbor materijala.
*Odaberite nameΕ‘taj koji odraΕΎava vaΕ‘ liΔni stil.
Biljke i cveΔe na terasi stvaraju ΕΎivahnu i prirodnu atmosferu β a ako se pobrinete da neki od njih budu jestivi, moΕΎete ih koristiti za zaΔinjavanje obroka dok uΕΎivate u ruΔku za baΕ‘tenskim stolom. RoΕ‘tilj je Δesto nezaobilazni deo terase. Dok vatra pucketa i Δekate da se meso ispeΔe, moΕΎete sedeti i Δitati knjigu, napraviti neku sveΕΎu salatu, popiti svoju omiljenu kafu ili Δaj ili limunadu.
Postoji drvo koje je samo po sebi veliki ukras vaΕ‘e baΕ‘te, ili kuΔe. Ime mu je visterija. Visoki penjaΔ uz vaΕ‘u kuΔu ili uz stubove na terasi, poput vinove loze, cveta snaΕΎno u proleΔe velikim grozdastim plavkasto-ljubiΔastim cvetovima. Sjajno je reΕ‘enje da stvorite pravi opuΕ‘tajuΔi raj pod cvetovima visterije.
Izdvojila sam nekoliko ideja kako da uredite svoj kutak. S obzirom da ΕΎivim u Norveskoj, ovde se velika paΕΎnja posveΔuje ureΔenju baΕ‘te i terase. Gotovo da nema prodavnice koja nema baΕ‘tensku opremu za svaΔiji ukus. I trenutno smo svi veoma posveΔeni tome. ProleΔe u svima nama budi uspavane ideje i daje nam inspiraciju. Ja sam svoju terasu sredila neposredno pred 1.Maj. RoΕ‘tilj je spreman, miris mesa se Ε‘iri dvoriΕ‘tem i ostaje nam samo da uΕΎivamo a isto ΕΎelim i vama.
Nadam se da Δe vam neke od navedenih ideja posluΕΎiti kao inspiracija da uredite svoj kutak u kome vreme staje, u kome odiΕ‘e zen atmosfera i u kome Δete maksimalno uΕΎivati sami ili sa dragom vam osobom.
Dom Jevrema GrujiΔa predstavlja spomenik kulture u duhu neorenesanse i neobaroka. Prolaskom kroz vrata ove kuΔe, zakoraΔili ste u proΕ‘lost,avangardu i tradiciju. U prostranim salonima tokom 19. i 20. veka organizovani su brojni balovi koji su okupljali elitu tadaΕ‘njeg vremena. Neki od redovnih posetilaca Doma Jevreme GrujiΔa, bili su kraljica Marija KaraΔorΔeviΔ, Paja JovanoviΔ, Jovan DuΔiΔ, Milan RakiΔ i drugi.
Upravo ovde, pod ovim krovom potpisan je tajni ugovor izmeΔu Srbije i Bugarske 1912.godine koji se ticao oslobaΔanja JuΕΎnih Slovena a na kome je kasnije zasnovan Balkanski savez. Dom Jevrema GrujiΔa nalazi se u Svetogorskoj ulici 17 u Beogradu a sagraΔen je 1896. godine po projektu poznatog beogradskog arhitekte Milana KapetanoviΔa. Ujedno predstavlja i prvu zgradu koju je zaΕ‘titio Zavod za zaΕ‘titu spomenika kulture Beograda, odmah po osnivanju 1961. godine i jedinu Δlanicu Evropskog udruΕΎenja istorijskih kuΔa. Ova jedinstvena kuΔa-muzej Δuva umetniΔku kolekciju sakupljanu tokom dva i po veka tradicije jedne diplomatske porodice.
U Martu 2019.godine imala sam priliku da posetim ovo predivno kulturno i istorijsko zdanje u okviru Δajanke koju je odrΕΎala naΕ‘a uvaΕΎena novinarka i blogerka, Branislava AntoviΔ . IzloΕΎba je organizovana u Δast proslave 109 godina od roΔenja ove srpske ali i svetske umetnice. Uz struΔno voΔenu izloΕΎbu, imali smo zadovoljstvo da se upoznamo sa radom naΕ‘e Δuvene slikarke Milene PavloviΔ Barili. RoΔena je u PoΕΎarevcu 5. novembra 1909. godine kao dete umetnika (otac Bruno Barilli bio je poznati italijanski pesnik i kompozitor, a majka Danica PavloviΔ studirala je umetnost). Milena je joΕ‘ u svojoj ranoj mladosti izraΕΎavala zainteresovanost i talenat za umetnost. Studirala je slikarstvo u Beogradu i Minhenu a zatim usavrΕ‘ava i nastavlja svoju slikarsku karijeru u evropskim prestonicama poput Londona, Pariza i Rima.
Prva izloΕΎba Milene PavloviΔ Barili odrΕΎana je u Beogradu, da bi zatim usledile izloΕΎbe u PoΕΎarevcu, Londonu, Parizu, Rimu i Njujorku. Na izloΕΎbi u VaΕ‘ingtonu upoznaje Roberta Tomasa Astora Goslina i udaje se za njega. Svoj stil menjala je nekoliko puta tokom svoje kratke ali bogate karijere. Njeni poΔetni radovi odisali su senzibilitetom i realnoΕ‘Δu dok se poslednja faza njenog stvaralaΕ‘tva vezuje za njen boravak u Americi, kada se u njenim radovima moΕΎe osetiti prisustvo nostalgije za Srbijom. Milena je takoΔe pisala pesme na italijanskom i francuskom jeziku a radila je i ilustracije za poznate Δasopise kao Ε‘to su Vogue, Glamur, Harpers Bazar itd. Milena je 1944. pala sa konja i tom prilikom je povredila kiΔmu usled Δega je nekoliko meseci provela u gipsu. Smatra se da je uzrok njene smrti iznenadni srΔani udar. Umrla je 6. marta 1945. godine u Njujorku, sa samo 36 godina, ostavljajuΔi iza sebe bogatu karijeru. Nakon 4 godine od njene smrti, urna je poloΕΎena 1949. godine na groblju za strance u Rimu.
Nakon odliΔne izloΕΎbe napravili smo predah uz Δaj i zasladili se Δuvenom tortom kraljice Natalije. Kad god bi kraljica doΕ‘la u posetu Domu Jevrema GrujiΔa, spremala se njena omiljena Δokoladna torta, po originalnom receptu iz 1885.godine. Natalija ObrenoviΔ smatrana je najlepΕ‘om ΕΎenom svog vremena, bila je omiljena u narodu i bila je rusko-moldavsko-rumunskog porekla.
U svom kratkom i tragiΔno okonΔanom ΕΎivotu, Milena je uradila mnogo i ostavila iza sebe bogatu zbirku svojih slika. U rodnom PoΕΎarevcu nalazi se galerija koja nosi njeno ime, Δuva preko 900 njenih dela kao i liΔne predmete i fotografije. Milena je osvojila i osvaja mnoga srca. Milena je bila i ostala Δarobna.
Znate kada se najlepΕ‘e stvari dese kada uopΕ‘te niste planirali niΕ‘ta!? E tako ja odem kod lekara i ona mi kaΕΎe ajde doΔi pre Uskrsa, moΕΎda otputujem negde. I na putu do kuΔe sine mi ideja! ZaΕ‘to suprug i ja ne bi radili isto Ε‘to i NorveΕΎani i putovali u toplije krajeve za praznike da se ugrejemo malo nakon duge zime?! Krenem da gledam gde je more lepo i toplo za naΕ‘e pojmove toplog,jer sa razliku od NorveΕΎana koji idu na Kanarska ostrva i kupaju se u vodi od 18,19 stepeni u Aprilu, za nas je to bilo previΕ‘e hladno. Zatim vidim da imaju letove za praznike do Sharm el Sheikh-a i odluΔim se da uplatimo hotel koji de zove Monte Carlo Sharm Resort and Spa.
Ukrcali smo se u avion koji je verovatno pravljen za decu jer je jedva bilo mesta za noge! Mnogi su se ΕΎalili da tako nikada nije bilo, ali preΕΎiveli smo nekako let od skoro 6h iz Osla do Sharm el Sheikh-a. Pored mene je sedela bakica koja je ponela svoj pribor za Ε‘trikinje, ali zbog skuΔenog prostora ipak je odustala. I tako se raspriΔamo uz kaficu kako ona uopΕ‘te nije trebalo da bude na tom letu, ali je zet bio spreΔen pa je poΕ‘la sa Δerkom i unucima. Tada mi je ispriΔala da je njena Δerka 6 godina radila u organizaciji “ Doktori bez granica “ uglavnom u Avganistanu, Siriji i da viΕ‘e nije mogla i vratila se normalnom ΕΎivotu u NorveΕ‘koj. PriΔa sa bakom mi je skratila put a pritom neΕ‘to novo uvek nauΔite.
Zatim smo stigli u Egipat, i smeΕ‘teni u hotel oko ponoΔi. U naΕ‘em hotelu restorani su radili 24h! OtiΕ‘li smo na spavanje a onda su nas ujutru Δekali magiΔni prizori iz hotela.Hotel je luksuzan, sa predivnom uslugom, sa mirom i tiΕ‘inom pre svega, namenjen Skandinaviji ali i drugima koji vole mir, ne ΕΎele buku i uznemiravanje. Meni je bilo milina biti u hotelu sa ljudima koji su doΕ‘li da se odmore, ne prave buku niti uznemiravaju druge ljude.
Hotel ima pravu oazu mira, baΕ‘tu kroz koju sam uΕΎivala da Ε‘etam ujutru, vodopad, bazen, miran deo na plaΕΎi, predivne slike na zidovima i sjajnu hranu!
Zatim smo se odluΔili na obaveznu ekskurziju krstarenja do egipatskih Maldiva odnosno White island! Kada smo se ukrcavali na brod, OΕ‘acovala sam ovo mesto za dvoje, ali su dva momka doΕ‘la sekund pre mene. I kad su me videli, pitaju,jel si i ti ΕΎelela ovde?! Rekoh daaa! Nema problema, izvoli! Hvala divnim momcima koji su nam od srca ustupili mesto! Pogled je fantastiΔan! Onda nas na pola puta uhvate jaΔi talasi, zapljusnu suprugu leΔa, mene vetar odgura sa sve stolicom, iako nisam vise laka kao pre 5 godina.Ronilo se, poseklo na korale- ne naΕ‘om krivicom. Pa onda ajde i na ovo divno rajsko ostrvo. π₯°π₯°πππΆπ Predhodno godine mi se ronjenje viΕ‘e dopalo jer smo slobodno sami ronili oko grebena, ali s obzirom da je u pitanju Nacionalni park Ras Mohamed, bilo sm navodjeni a to val ograniΔava slobodu.
Ovo mesto nam je ukralo srce na prvi pogled! Od muzike,ljubaznog osoblja, predivne peΕ‘Δane plaΕΎe sa koralni grebenom na nekih 50 metara od obale i podzemnim svetom kao iz Male Sirene. Bukvalno ima sve Ε‘to treba. InaΔe svaki dan su temperature 34,35 stepeni, za ne verovati! Prvi put sam na moru tokom proleΔa, i mogu vam reΔi da mi de Δini kao odliΔna ideja. A onda Septembra opet negde. Da se preseΔe duga godina.
S obzirom da Egipat ima bogatu istoriju, savetujem vam od srca da idete na Ε‘to viΕ‘e obilazaka. Kako sam veΔinu toga obiΕ‘la proΕ‘le godine, sada ne odmor bilo samo kupanje i sunΔanje. Ovde moΕΎete proΔitati Ε‘ta sam posetila proΕ‘le godine.
Svalbard je arhipelag koji se nalazi na Arktiku a do 1925.godine bio je poznat pod nazivom Spitsbergen. Ali zasto je Svalbard toliko bitan Norveskoj, ali i ostatku sveta? Upravo na Svalbardu 2008. godine otoren je cuveni semenski trezor! Oko 3 miliona razlicitoh semena pohranjeno je zamrznuto u planinama koje se nazivaju PlΓ₯toberget.
Ova banke semena ima za cilj da obezbedi dovoljnu kolicinu hrane za generacije koje dolaze posle nas u slucaju da se desi katastrofa kao sto su erupcije vulkna i zemljotresi. Norveska saradjuje sa skandinavskim zemljama i Globalnim fondom koji se bavi usevima i svi oni zajedno finansiraju ovu banku semene. Slanje samog semena je potpuno besplatno jer je u korist svih nas i takodje ga posle dobijete nazad. Primera radi, kada je izbio rat u Siriji 2011.godine, drzava je poslala seme na Svalbard. Da bi zatim 2015. dobila seme nazad i posadila ga u mirnijim delovim zemlje. Mnoge od ovih biljaka bile bi izgubljene da ne postoji skladiste semena na Svalbardu. Upravo zato sam tekst nazvala blago Norveske! Ali i celog sveta!
Samo 6-7 % povrsine Svalbarda ima vegetaciju i to su pretezno mahovina i lisajevi , vrba i breza. U divljini Svalbarda nalazi se staniste polarnog medveda koga nazivaju kralj Artika i Svalbarda. Ono sto je zanimljivo je da broj polarnih medveda premasuje broj stanovnika! Ima oko 3000 polarnih medveda trenutno.
Pored polarnog medveda, Svalbard nastanjuju polarne lisice, irvasi, foke i kitovi. Polarni medvedi i moryevi su zasticeni zakonom.
Svalbard je takodje popularno turisticko mesto. Pre pocetka pandemije. 2019. godine Svalbard je posetilo preko 160 000 ljudi, Temperature su ekstremne ali je priroda magija! Mozete videti i polarnu svetlost. Toplo vam preporuΔujem da pogledate neki video o Svalbardu!
Ako je nesto obelezilo 2021. godinu, onda je to moje putovanje sa mamom, tatom i sestrom u Egipat! Potpuno neplanski, impulsivno, bas kao sto sam i ja.:) Igrom slucaja, suprug je dobio dugo ocekivanu sansu za praksu/posao u Norveskoj i samim tim nije mogao da ide sa mnom niti u Srbiju, niti na more, Kako sam godisnji mnogo ranije najavila, prihvatili smo da ove godine tako mora. Sletela sam na aerodom, misleci da cu ostati samo 10 dana, a narednih 10 biti u karantinu. Medjutim, pravila su se promenila i vise karantim nije bio neophodan za vakcinisane. π Prvo sam zagrlila svoje i isplakali se jer se nismo videli 10 meseci prvi put u zivotu, a onda sam obrisala suze i rekla svojima, odoh na salter da probam da zamenim kartu i provedem sa vama svih 20 dana. Kako sam to uspesno uradila uz doplatu koja je smesna u poredjenju sa tim da mogu da uzivam sa porodicom jos 10 dana vise nego sto sam planirala, smestili smo kofer u auto i krenuli kuci. π Ja sam istog trena rekla, ljudi, sada bi mogli neko more makar na 7 dana. π Moji u soku, jer nisu nista planirali za letovanje, tako reci odustali su. Rekoh, ma dajte, nismo bili zajedno 15 godina nigde, ovo je jedinstvena prilika. A ja najvise na svetu volim da rezervisem putovanja. π Odmah sam pozvala agenticu preko koje godinama idemo na more, jer me zena zna, sta zelim i izuzetno je efikasna. Stigli smo kuci, skuvali kafu a zatim sam nazvala agenticu i rekla treba mi nesto sad za odmah. π Nesto na plazi,sa pogledom na more, datum taj i taj i izbor je pao na Egipat. π Mama i tata u svom hotelskom apartmanu, seka i ja u svom. Privatnost, mir za svakoga a opet smo zajedno. Moja porodica nikada nije letela avionom u ovo je bila idealna prilika da zajedno probiju led i vide da nije strasno, kako bi mogli da dodju kod nas u Norvesku u goste. π
Sentido Palm Royal beach, ime je resorta koji cemo vecno pamtiti! Nas cetvoro zajedno smo se kao porodica otisnuli na drugi kontinent! All inclusive, mama je konacno bacila varjacu i uzivala u svakom obroku, bez pospremanja, bez tenzije. Uvece je u lobiju hotela bila svako vece ziva muzika na klaviru, oko klavira fontana , ribice, bar sa vinima i koktelima. Pravi mali raj! Plaza i boja Crvenog mora je nesto nestvarno! Buditi se svako jutro uz pogled na to predivno more koje menja boju od jutra do mraka, ispijanje kafe na terasi i potpuni hedonizam je bas ono sto nam je svima trebalo nakon jedne teske godine za sve, nakon toliko odvojenosti. Mogla sam da pricam sa sekom, da se ponovo budimo i lezemo zajedno bas kao kada smo bile male. π
Naravno da se u Egipat ne moze otici a da ne obidjete bar nesto. Napravili smo plan sta mozemo za 7 dana, a da ne bude previse. Posetu Kairu i piramide smo otpisali jer zaista nikada nemam nameru da 24h putujem autobusom. Jednom cemo direktno za Kairo pa cu ih tada obici. Dogovorili smo se da odemo obavezno na krstarenje i upoznamo te nestvarne dubine Crvenog mora, da seki ispunim zelju i odemo na voznju kvadom i bagijem, a mama, seka i ja da idemo u Luxor i na krstarenje Nilom i bar malo se osetimo kao Herkul Poaro. π Tata je mudro odlucio da ostane na plazi, spava i cita knjigu.
Na krstarenje smo se uputili ka Rajskom ostrvu i upoznali dva divna mlada para, sa kojima smo uzivali ceo dan! Sto tokom voznje brodom, sto sutradan kada smo se dogovorili da svi zajedno idemo u beduinsko selo i vozimo kvad pustinjom. Zaustavne stanice tokom ronjena su bile nesto najlepse sto sam ikada dozivela! Gledati magicne boje korala ispod sebe, ribe kao iz Male Sirene, jos sve to sa porodicom, nije bilo reci da opise srecu! Kupati se na Rajskom ostrvu i gledati boju vode za koju i dalje ne verujem da je stvarna! Pozelela sam sama sebe da ustinem par puta i uverim se da ne sanjam! Idem u Egipat obavezno sa suprugom! i Obavezno opet na ronjene jednom, dva ili tri puta. Toliko mi se dopalo!!!
Sutradan smo ustale sestra i ja u cik zore jer je njen san bio da se vozi pustinjom. Bilo je divno gledati izlazak sunca u pustinji ali sama voznja do beduinskog sela je bila jeziva! Lokalni vodice zele da voznju ucine atraktivnom, pa namerno idu preko uzvisenja, i naginju kombi! Doslovno sam vristala i mislila da cemo se prevrnuti! Divni momci i devojke koje smo upoznali su uzivali, zajedno sa mojom sestrom i snimali pa smo se posle smejali. Ali dok je trajalo, nije mi bilo smesno! Zelela sam da izadjem napolje i peske se vratim! π Ali dolaskom u selo, zavladao je mir i muk u isto vreme. Gledati ljude koji zive u nekom proslom vremenu, daleko od civilizacije, decu koja radoznalo trce oko vas i traze da vide telefon i zele da ih slikate i da im pokazete. Dala sam im da naprave selfi zajedno. Zatim je zena pekla hleb tanak kao palacinka na ploci, koji je imao ukus ljubavi! Ukus truda, upornosti i gorcine u isto vreme… Videli smo takozvanu beduinsku apoteku sa cajevima, jahali kamile, videli ogroman bunar iz koga vade vodu i decu koja se penju bedemima oko bunara. Najsnazniji utisak na mene je ostavila devojcica koja se popela na zid, sela, gledala me i napravila srce rukama i zelela da je slikam. Vodic je rekao da nemaju ogledala i da zato cesto traze da ih slikate da vide sebe. Kada smo usli u kombi da se vratimo nazad, pozvala sam je da pridje i pokazala joj njenu sliku. Nasmejala se i mahala dok smo odlazili. Urezala mi se u secanje, a videte i zasto…
Naredna stanica bila je voznja kvadom i bagijem! Iako je to sekina zelja, moram priznati da sam se i ja ludo zabavila! Mene je vise odusevio bagi! Nizak i stabilan, idealan za mene koja inace ne volim da vozim kola. Tako da je pustinja savrsena lokacija jer nema saobracajnih znakova ni raskrsnica. π Posluzili su nas ruckom a zatim smo otisli nazad u resort i pravac na plazu. π
Bas to vece desilo se nesto posebno! Momak jedne devojke mi je pisao i pitao me da mu pomognem da zaprosi svoju devojkju. π Joj koliko sam bila srecna, romantika, more pa jos da nekome pomognem. π Tako da smo imali dogovor sa se prisunjam zeni koja uvece svira klavir u lobiju i zamolim je da odsvira pesmu za njih, a zatim sam dotrcala do njega da preuzmem telefon i snimam ih dok su plesali. π Onda je mladic kleknuo i zaprosio devojku! Suze su nam svima bile u ocima. π Ti divni ljudi kazu da sam im ja kumovala na neki nacin, pozvali su me i na svadbu, ali ono sto je najneverovatnije u celoj prici jer da ce se vencati istog dana kada i ja- 30.04. π Definitivno je bilo sudjeno da se sretnemo. π
Mama, seka i ja, zaputile smo se u Luxor, odevene kako dolikuje, sa sesirima. π Ja sam neko ko je veliki obozavalac Agate Kristi i Herkula Poara, procitala sam sve knjige i pogledala sve filmove i konacno sam imala priliku da dozivim krstarenje Nilom! π Tokom krstarenja imali smo privilegiju da vidimo hotel u kome je sniman film. π Sam Luxor ne znam kako da vam opisem, slike govore vise od reci. Setati izmedju stubova i istorije stare 5000 godina, uci u hram Ramzesa III, videti sveto jezero posetiti kasnije dolinu kraljeva jednostavno nesto sto sam cekala da vidim od 5.razreda Osnovne skole kada smo ucili o Egiptu. S obzirom da smo letovali u Julu, izlet je bio pakleno naporen, ne krecite bez vode!!! Vrucine su uzasne! Inace moj mesec za more je Septembar, ali ove godine je tako ispalo! Ono sto smo videli i doziveli cemo pamtiti zauvek. Ulazak u grobnice faraona, mama i dve cerke u avanturi istrazivanja Egipta. π Na povratku smo posetili muzej papirusa gde sam kupila 3 za uspomenu! Suprugu Mancester United, a sebi, nama originalne fotofrafije tipicnog Egipta. Imali smo priliku da vidimo i samo biljku i kako to od biljke papirusa nastaje papir na kome se slika.
Poslednji dan bio je rezervisan samo za kupanje,citanje, uzivanje, hranu, kafe, koktele i cist hedonizam! Ono sto je sjajno je da svaki dan dobijate ciste, upakovane peskire za plazu. Na samoj plazi koja je ogromna imate miran deo, gde smo mi boravili. Bez muzike, rezervisano za ljude koji zele odmor i mir i tu dece nema. Drugi bucniji deo je deo gde je muzika, aerobik na plazi, u vodi, deca i mladi. Postoji deo za sufing i kajtsurfing i Δesto smo se setali, penjali na kulu sa ih gledamo.
Svako vece je inace bilo tematsko sa hranom predivnih ukusa, ne zna covek sta je od ceka lepse. Imate 4 restorana sa hranom i razlicitih delova sveta za koje dobijete vaucere. Resort je toliko velik da vam recima ne mogu opisati. Nismo ni uspeli sve da obidjemo! Ono sto nas je odusevilo da smo imali priliku da vidimo vlasnika resorta, deka cije su slike visile u lobiju hotela, koji je usao sa porodicom, u kolicima, i seo u lobi sa svima nama, obicnim turistima. π Uvece je muzika napolju i igranje. Igrala sam sa Rusima, veselila se kao da sutra ne postoji! Ali svemu jednom dodje kraj… Seka i ja tuzno sa terase gledamo u more i zelimo da nije poslednje vece, da traje sto duze! I iskreno da sam imala vise vremena, mislim da bi ostali 2 nedelje, da se bas onako odmorimo!
Ovo je bilo nase najlepse porodicno letovanje ikada! Bilo smo zajedno a opet je svako imao i privatnost i radio ono sto je zeleo. Napunili smo baterije za nove izazove u stvorili predivne uspomene koje je moja ujna pretvorila u predivan Book kao poklon- iznenadjenje mojim roditeljima. π
Nedeljno jutro, sedim u fotelji i padne mi na pamet da vam ukratko kaΕΎem kakav je bio moj put do NorveΕ‘ke. ZNAM koliko je teΕ‘ko odluΔiti se na ovaj korak, da spakujete sve u par kofera i zaplovite u nepoznatom pravcu. O NorveΕ‘koj sam znala da je zemlja fjordova i da je naΕ‘a Isidora SekuliΔ pisala “ Pisma iz NorveΕ‘ke“. DoduΕ‘e nekadaΕ‘nja i sadaΕ‘nja NorveΕ‘ka mnogo se razlikuju. MoΕΎda moje iskustva pomogne nekome jer sam se i sama dvoumila 3 godine. Nikada neΔu zaboraviti dan kada sam dobila ponudu za posao i bila regrutovana kao farmaceut da dodjem i radim ovde. SreΔa, plaΔ, tuga, sve vam se emocije pomeΕ‘aju. Jer taj dan ste Δekali, ΕΎeleli promenu jer vam je ΔaΕ‘a bila puna od borbi sa vetrenjaΔama u matiΔnoj zemlji. Onda vas Δeka sreΔivanje papira, dosta toga agencija i poslodavac su sredili za mene, ali naravno da ste vi ti koji morate prikupiti i prevesti papire. Kako se bliΕΎio dan dolaska u NorveΕ‘u, nervoza je rasla. Prvi put trebate otiΔi od porodice i prijatelja u drugu drΕΎavu. Nema viΕ‘e viΔanja vikendima, ispijanja kafe, izlazaka, roΕ‘tiljanja sa njima. VeΔ tada smo znali da Δe se to svesti na 2,3 puta godiΕ‘nje. Stigli smo u NorveΕ‘ku u Trondheim 29.avgusta 2019. godine a pre toga otiΕ‘li na more kao relax- priprema za ΕΎivot u drugoj i nepoznatoj zemlji. Prvu noΔ smo prespavali i hotelu jer smo kasno sleteli u Trondheim a jutro nakon doruΔka iskoristiti da malo upoznamo grad pre nego se uputimo u kuΔu koja nam je sada dom. Evo par slika prvog susreta sa NorveΕ‘kom.
Kada ste regrutovani, dodele vam mesto u NorveΕ‘koj gde je njima potrebno. Na intervjuu su me pitali Ε‘ta volim, kakva sam osoba kako bi naΕ‘li Ε‘to bolje mesto za vas, verovatno znajuΔi da nama strancima iz toplijih krajeve nije lako ΕΎiveti ovde. Bila sam iskrena, rekla sam da mi je veoma bitna blizina reke. Bilo bi super i more ali voda je neΕ‘to bez Δije blizine ne mogu da ΕΎivim. Kada mi je stigao mail sa ugovorom i mestom gde sam rasporedjena, prvo sam otiΕ‘la da Google-am gde je. Bila sam sreΔna! Dobila sam prvu treΔinu NorveΕ‘ke, znaΔi nije niΕ‘ta preterano hladnije nego u Srbiji kada je zima, a letos smo imali 32 stepena. Dobila sam mesto u malom gradu po imenu Orkanger, na samo pola sata voΕΎnje od Trondheima. Ε efica je iΕ‘la da vidi i iznajmi kuΔu za mene koju sam naΕ‘la preko neta. Zamislite kuΔa je na 300 metara od reke i na 15 minuta od mora. Apoteka u kojoj radim je na 200 metara od mora. Jednom reΔju, da sam sama birala bolje ne bih izabrala. Grad je mali, ali ima sve Ε‘to mi treba za ΕΎivot! Park prirode, reku, more, bazen za toboganima, 2 trΕΎna centra, restorane, mali bioskop, galeriju, vrtiΔe, Ε‘kole, teretane, kuglanu, kamp naselje gde dolaze iz cele Evrope kada je sezona lososa, kafiΔe, restorane, festival svetla, muziΔki festival i bogatu istoriju. BaΕ‘ u ovom gradu krenuo je prvi elektriΔni voz u NorveΕ‘koj kojim Δemo se uputiti u divnu pustolovinu. Ali o tome neΕ‘to kasnije.
Ja sam Bojana, veΔini sa Instagrama i Facebooka poznatija kao Bojana hedonista. Farmaceut po zanimanju, a hedonista i avanturista u duΕ‘i. Realno, morate imati avanturistiΔki duh da bi se upustili u proces imigracije u drugu zemlju. π
OdluΔila sam da se preselim iz Srbije za NorveΕ‘ku jer sam znala da imaju potrebu za farmaceutima i da neΔe biti teΕ‘ko naΔi posao, plus imaju predivne prirodne lepote . JoΕ‘ tokom Ε‘kolovanja sam se zaljubila u norveΕ‘ke fjordove i svakako sam jedom ΕΎelela da ih posetim. Tako da sam dolaskom u NorveΕ‘ku spojila lepo I korisno.
U NorveΕ‘koj ΕΎivim od Septembra 2019. godine , u gradu Orkangeru, na samo nekih pola sata voΕΎnje od Trondheima, treΔeg po veliΔini grada u NorveΕ‘koj. Tu se nalazi aerodrom tako da nam mnogo znaΔi kada putujemo. Kada kaΕΎem nama, mislim na supruga koje se zajedno sa mnom upustio u ovu avanturu. π Ono Ε‘to mi je najteΕΎe palo, pored odvajanja od porodice i prijatelja , je naviknuti se na norveΕ‘ke dijalekte kojih ima preko 800! Dobro ste videli, nije greΕ‘ka. π Na poΔetku sam se pitala da li sam uΔila pravi jezik. π
Ono Ε‘to mi se najviΕ‘e dopada u NorveΕ‘koj je moguΔnost da ΕΎivite i radite u malom mestu a da pri tom imate sve Ε‘to vam je neophodno. NaΕ‘ gradiΔ ima svega 15 000 stanovnika i glavni je grad u naΕ‘oj komuni. ZvuΔi smeΕ‘no, i meni je nakon ΕΎivota u Zrenjaninu, Novom Sadu i Beogradu. Ali ovde imamo reku, more, kamp naselje, 2 trΕΎna centra, bazen sa toboganima, olimpijski bazen, djakuzi, saune, salone lepote, restorane, hotel, bioskop, bolnicu, Ε‘kole, vrtiΔe… Iz naΕ‘eg malog grada krenuo je prvi elektriΔni voz u NorveΕ‘koj. To je turistiΔka atrakcija koju sam naravno isprobala jer voz i dalje saobraΔa tokom letnjih meseci. Ε to se tiΔe kulturoloΕ‘kog Ε‘oka, naravno da sam ga doΕΎivela! Od jednom doΔete u drΕΎavu gde ΕΎive ljudi sa svih kontinenata i razliΔitih religija. Ali vremenom se naviknete, svako gleda svoja posla. π
Pozitivne strane ΕΎivljenja ovde su Ε‘to ljudi imaju poverenje jedni u druge, ovde policija ne nosi oruΕΎje, nemaju stresa ni blizu onom naΕ‘em sa Balkana, Ε‘to se oseΔate sigurno u svakom smislu. Ja nisam tipiΔna srpkinja pa ni moj odgovor neΔe biti oΔekivan. π Ne mislim da su norveΕΎani hladan narod, samo nakon posla idu svojoj kuΔi, porodici, treniraju, prave kasni ruΔak/ veΔeru i gledaju u svoj tanjir. Ovde dvoriΕ‘ta nemaju ogradu, prozori nemaju zavese, a opet moΕΎete Ε‘etati goli i niko vas neΔe pogledati. Oni ΕΎive svoj ΕΎivot i puΕ‘taju druge da ΕΎive. Meni se dopadaju. Nakon nekoliko sati provedenih na poslu sa divnim kolegama, i meni treba mir, voΕΎnja biciklom i setnja pored reke, mora, malo da Δutim i napunim baterije.
Negativne stvari su velike razlike u zdravstvu. Ovde se za skoro sve mora imati recept, babica vam vodi trudnoΔu, i oni imaju liste Δekanja, pogotovo za psihologa. Nedostaje im medicinskih sestara, ne zato Ε‘to nemaju novca da zaposle neophodni kadar,nego nemaju ljude. Tako da mi Balkanci onda u tome treba da vidimo pozitivnu stranu, krenemo da uΔimo jezik, i eto Ε‘anse za poslom.
Proces sreΔivanja papira kao i svaki drugi koji ima veze sa papirima je naporan, komplikovan i dosadan. Mnogo prevoΔenja i overavanja papira, Ε‘to sa vas, Ε‘to za Δlanove porodice. Ali to je neophodno ako ΕΎelite da se preselite u drugu zemlju. Uvek je dobro znati jezik zemlje u koju dolazite da ΕΎivite, za neke poslove je i neophodan. Ali opet uvek postoji moguΔnost da radite i na engleskom ako je u pitanju neki restoran, ili IT sektor. NorveΕΎani inaΔe odliΔno priΔaju engleski jezik, Δuvena stranica za nalaΕΎenje posla u NorveΕ‘koj je Finn.no . Mislim da uvek postoji Ε‘ansa i da vas neko naΔe preko Linkdina. Ja sam liΔno bila regrutovana od strane svog poslodavca i mnoge stvari su mi pomogli da sredim. π Ako dolazite iz zemalja EU, imate veliku sreΔu jer moΕΎete samo doΔi i raditi bilo Ε‘ta, moΕΎete ΕΎiveti kod nekoga i Δuvati decu a pri tom uΔiti jezik. Nama van EU je ovo nemoguΔe. Da bi doΕ‘li , neophodne je da nam daju ugovor za stalno i minimalno 80 % a Δesto i 100 % . Ne ΕΎalim se, jer inaΔe nije uopΕ‘te lako dobiti posao za stalno iz prve.
Mi Balkanci se ovde lako upoznamo i druΕΎimo. Imamo 3 porodice iz Hrvatske koje smo upoznali i sa kojima smo proslavili Novu Godinu zajedno, imamo ljude iz Srbije i Bosne. Nekada se organizuju okupljanja, uglavnom ΕΎena, da odmore od dece. π LiΔno sam se veoma brzo uklopila, imam i prijatelje norveΕΎane, i divne koleginice na poslu. Za roΔendane se poseΔujemo i pravimo hranu iz svoje zemlje. Tako sam ja imala priliku da jedem filipinsku hranu , dok su moje koleginice probale pitu sa mesom ( burek za Bosance, da se ne uvrede π ), pitu sa sirom i ajvar. Meni liΔno viΕ‘e leΕΎe NorveΕΎani, jer sam neko ko inaΔe ne voli goste. π Rekoh,nisam tipiΔna predstavnica sa Balkana. Socijalni ΕΎivot zavisi da li ste sami doΕ‘li ili sa partnerom. Meni sa suprugom nikada nije dosadno, uvek naΔemo neΕ‘to da radimo, obilazimo.
Ono Ε‘to meni dodatno ide u prilog je Ε‘to sam ateista, baΕ‘ kao i veΔina NorveΕΎana. Ono Ε‘to je ovde super, a mnogima Δudno je Ε‘to slave 15. roΔendan kao veliki, i tada imaju takozvanu konfirmaciju. To znaΔi da ako su vas roditelji krstili kada ste bili mali, sada se moΕΎete toga odreΔi, i suprotno. Meni je to sjajno jer imaju priliku sami da biraju religiju. π Ono Ε‘to se joΕ‘ razlikuje od Balkana je da su ovde istopolne zajednice potpuno prihavΔene, Δak Ε‘ta viΕ‘e prvi istopolni brak sklopljen je baΕ‘ u Trondheimu. Tako da morate biti Ε‘irokih shvatanja jer Δe vaΕ‘a deca iΔu u Ε‘kolu sa nekim ko ima dve mame, ili dvojicu tata. A moΕΎda Δete i imati kolegu ili koleginicu koji su gej. Kada vaΕ‘a deca slave roΔendane u vrtiΔu ili Ε‘koli, ne moΕΎete birati koga Δete pozvati kao kod nas. Morate pozvati sve ili nikoga, u suprotnom se smatra diskiminisanjem. TakoΔe oni slave NoΔ veΕ‘tica, radnje su prepune rekvizita i danima vlada euforija.
SmeΕ‘nih anegdota imam mnogo jer se mnoge reΔi u NorveΕ‘koj sliΔno izgovaraju a imaju potpuno drugaΔije znaΔenje, pa se moΕΎe desiti da nekoga pitate za bore na licu, a u stvari ste rekli muΕ‘ki polni organ. π Ili da je naziv za lanac ( restorana, apoteka ili nakit ) skoro isti kao deo ΕΎenskog polnog organa. π
Ε to se tiΔe cena smeΕ‘taja u NorveΕ‘koj, one variraju dosta od mesta do mesta i od vaΕ‘ih potreba naravno. Mi smo prvu kuΔu, koja je imala 3 sobe plaΔali 1000e, sada ΕΎivimo u kuΔi sa 4 sobe i plaΔamo 1300e. Struja je oko 100 β 200 eura. Internet oko 100 eura, hleb je od nekih 2,5 β 4, 5 eura, kafa oko 5 eura, sendviΔ oko 8-10 eura, kutijica jagoda izmeΔu 5- 9 eura, borovnice koje se ovde jedu tokom cele godine su uglavnom 4 eura, muslim na male kutije od 200 grama na primer.. Ako odlazite u restoran, ruΔak za dvoje je minimum 50 eura. OdeΔa je sliΔnih cena kao kod nas a kozmetika jeftinija jer stalno imaju odliΔne popuste. Alkohol je dosta skup i moΕΎe se kupiti samo u prodavnicama koje se zovu Vinmolopolet , u posedu su drΕΎave i broj takvih ranji se otvara u odnosu na broj stanovnika. Kod nas se na primer nalazi jedna takva radnja. Samo se pivo moΕΎe kupiti u svakoj radnji, ali ne ceo dan. Radnim danima do 20h, a vikendom do 18h.
NorveΕΎani dosta jedu polugotovu hranu. Ne vole da provode vreme u kuhinji i sve Ε‘to se sprema duΕΎe od pola sata ne dolati u obzir. Radije Δe to vreme provesti sa decom ili trenirati, Ε‘etati. Vole dosta polugotove Δufte, grilovane virΕ‘le, salate koje prave veΔ od iseckane i peΔene piletine, vole ribu, riblji puding, jedu dosta sira i Ε‘kampe, paste i pice. Njihov najveΔi specijalitet je Β«pinnekjΓΈttΒ». U pitanju su jagnjeΔa rebra koja se spremaju na posebnim drvcima u Ε‘erpi i jedu se za BoΕΎiΔ sa krompirom i kupusom. Imala sam priliku da probam i oduΕ‘evljena sam. Hrana se dosta razlikuje od naΕ‘e, ukusi su drugaΔiji, koriste manje aditiva, manje soli i Ε‘eΔera. PaΕ‘teta je pravljena od Δiste dΕΎigerice i nikako mi se ne dopada iako znam da je mnogo zdravija. Nemaju jogurt u teΔnom stanju. Ali vremenom se naviknete. SreΔom postoje neke naΕ‘e radnje gde moΕΎete kupiti plazma keks, ajvar, smoki, kore za pitu, napolitanke i tome sliΔno.
TeΕ‘ko je reΔi koji deo NorveΕ‘ke je najbolji za ΕΎivot. Zavisi mnogo od vas samih. Recimo ja ne ΕΎelim da ΕΎivim u Oslu, ne bih mogla da ΕΎivim u Bergenu i Stavangeru jer ne podnosim kiΕ‘u 300 dana godiΕ‘nje. Meni se sviΔa baΕ‘ ovde gde smo, jer imamo i reku i more i Ε‘umu, klima je blaga. Mi smo u 1/3 NorveΕ‘ke. Opet neki naΕ‘i ljudi vole sever, iako su noΔi duge i zime, ali je leti ceo dan dan i sunce. KaΕΎu da su ljudi druΕΎeljubiviji. Kod nas su leta isto duga, sunce je skoro celu noΔ i celi dan, tako da imamo maske za spavanje jer ako se tokom noΔi probudite, niste sigurni da li je 2h ujutru ili kasnite na posao. π
Za sve vas koji planirate ΕΎiveti ili posetiti NorveΕ‘ku, pripremite se na cenovni Ε‘ok. Pripremite se da neΔe kafiΔi i restorani biti puni radnima danima, jer oni tada rade i nakon posla imaju svoje obaveze. Nemojte oΔekivati da vam neko kuca na vrata da vas pozove na kafu. ZnaΔi ne oΔekujte balkanski ΕΎivot samo sa viΕ‘e novca. Mislim da je NorveΕ‘ka idealna za ljude koji vole i ΕΎele mir, pored sigurnosti. TinejdΕΎerima je najteΕΎe definitivno , jer ste ih odveli od svega onog zabavnog. Onima sa 20 takoΔe moΕΎe biti dosadno. Ali mi sa 30 i viΕ‘e, nama je idealno. Volimo ovaj mir koji je u vazduhu. Volim mala mesta, iako sam 5 godina ΕΎivela u Beogradu. Sada kada doΔem, stresno mi je sa toliko ljudi i saobraΔaja i sirena. Ovde su uglavnom elektriΔni automobili, elektriΔne robot kosilice i sve je tiho. Oni ne uznemiravaju druge niti vole da neko to radi.
Ε to se tiΔe vrtiΔa, sviΔa mi se jer su deca napolju bez obzira na vremenske uslove, po 4h na dan i spavaju napolju, prljalju se, skaΔu po barama ali ne brinite, imajuvodootpornu odeΔu i vunenu garderobu ispod zimi. Samo ako temperatura padne ispod -10 ne idu napolje. Retko su bolesni, prosto mi je neverovatno kada uporedim sa Srbijom. U vrtiΔima imaju kokoΕ‘ke, zeΔeve, koze, okuΕΎeni su prirodom, idu u Ε‘etnje Ε‘umom, grickaju Ε‘argarepe i to je neΕ‘to veoma popularno. SlatkiΕ‘e dobijaju Subotom. Deca su u krevetu u 19h! π U Ε‘koli deca nemaju ocene, ne odgovaraju i ne Δitaju javno, niko ne za ko je kakav Δak osim roditelja te dece. Mnogo istraΕΎuju sami i uΔe ih da misle, rade praktiΔne stvari.
Ja sam do sada posetila Trondheim, Sandefjord i Γ lesund.Osim toga ΕΎelja mi je da idem na safari kitova u TrΓΈmso , da vidim polarnu svetlost i da odem na kratarenje Gajranger fjordom.
Ono Ε‘to bih izdvojila kao „fun facts“ je da NoveΕΎani kao ateisti, Uskrs ne povezuju sa farbanjem jaja, nego idu na skijanje 5 dana ili na neku tropsku destinaciju. ZadrΕΎali su samo praznike iz hriΕ‘Δanstva jer ΕΎele da imaju slobodne dane da putuju. π Potpuno se slaΕΎem sa njima. TakoΔe imaju zakon koji se zove Β« JavtelovenΒ» i po njemu su svi isti i nema isticanja! TakoΔe je popolaran naziv Β« likestilling Β» jednakost polova Β«, pa shodno tome postoji porodiljsko odsustvo i za mamu i za tatu od par meseci, kako bi se i tata povezao sa detetom. To je obavezno i meni je slatko kada vidim tate da Ε‘etaju bebe dok su mame na poslu. Prisustvo oca na poroΔaju se podrazumeva. TakoΔe norveΕΎani su puni poverenja, nikada neΔe uΔi u bus da ne plate kartu. Nekada imaju Ε‘tandove za vafle i kafu , gde sami uzmete i ostavite novac u teglu! Nemojte ni sumnjati da Δe im pasti na pamet da uzmu i ne plate. TakoΔe postoji mesto koje se zove Hell. π€£ Bude smeΕ‘no kad kaΕΎete idem u Hell.Ε to se mene tiΔe, divno je ΕΎiveti u zemlji koja te poΕ‘tuje bez obzira odakle si doΕ‘ao. π Ali ne zaboravite, da smo mi ti koji imamo odgovornost da uΔimo jezik i prilagodimo se njihovim zakonima i pravilima. Mi smo odabrali da doΔemo ove, niko nas nije terao. π
Ε trikanje je neΕ‘to uz Ε‘ta je veΔina nas odrasla. NaΕ‘e mame, bake ili prabake, Ε‘trikale su dΕΎempere i Δarape za svoje ukuΔane. I sada mi je slika moje majke u glavi koja nam Ε‘trika dΕΎempere za Ε‘kolu u raznim bojama, a kada smo bile male seka i ja, bilo je nezamislivo iΔi bez prsluka. Moja majka i dan danas nosi prsluk, izgleda smeΕ‘no ali je toplo.
Ova nova izazovna situacija u kojoj smo se svi naΕ‘li, pokrenula je mnoge promene u ljudima. Neki su odluΔili da nauΔe novi jezik, neki da smrΕ‘aji, neki su poΔeli da trΔe, a neki su pronaΕ‘li nove hobije ili Δak i izvore prihoda. Jedno je sigurno, Ε‘trikanje je poΔelo polako da se prikrada i vraΔa u neke domove. Ε trikanje nam sreΔe misli jer zahteva punu koncentraciju, povoljno deluje protiv demencije i alchajmerove bolesti, anksioznosti i depresije. Zabavljate mozak i ruke su uvek zauzete, a pri tom stvarate neΕ‘to lepo za drage osobe ili svoje kupce.
U NorveΕ‘koj je Ε‘trikanje izuzetno popularno. Ovde se Ε‘trika na pauzama na poslu, u avionu, u autobusu, u vozu, u kafiΔima! Ε trikaju I za siromaΕ‘ne u drugim zemljama . Δesto Δete videti kafiΔe u kojima moΕΎete kupiti i vunicu, tako da devojke, ΕΎene, bake sede i ispijaju kaficu uz ΔaΕ‘icu razgovora a pritom neprestano Ε‘trikaju. Jednom prilikom, posetila sam taj kafiΔ i naiΕ‘la na neΕ‘to neverovatno! Ispred lokala je bio bicikl kao dekoracija i gabica na kojoj piΕ‘e „VOΔAR JUGOSLAVIJA“. Bila sam oduΕ‘evljena! Ne znam kako je gajbica zavrΕ‘ila Δak u NorveΕ‘koj, ali mi je izmamila osmeh na lice.
GledajuΔi slike na Instagramu, naiΕ‘la sam na zanimljive profile koje se bave Ε‘trikanjem i kreiraju magiju pa sam poΕΎelela da ih podelim sa vama. Mislim da zasluΕΎuju podrΕ‘ku svi oni koji rade neΕ‘to kreativno ili vraΔaju neke stare dobre hobije u modu.
NorveΕ‘ku Δesto nazivaju najsreΔnijom zemljom jer je nekoliko puta bila izglasana da narod u njoj najsreΔnije ΕΎivi. Postoji i snimljen dokumentarac “ Lykkelandet“. Mnogi su odmah povezali da je to zbog naftnog fonda koji je ogroman. A onda su istraΕΎivanja iΕ‘la dublje i detaljnije…
Dva glavna razloga za sreΔu su ekonomija i starosno doba koje doΕΎive zahvaljujuΔi dobrom zdravlju i Δestim fiziΔkim aktivnostima. MeseΔni priliv novca je naravno bitan ali ono Ε‘to oni istiΔu je pre svega sigurnost i poverenje koje imaju u svoje institucije. I jedna stavka koja je na vrhu liste je dareΕΎljivost. Oni imaju mnogo humanitarnih fondova kojima daju novac. VeΔina NorveΕΎana svakoga meseca Ε‘alje pare „svom“ detetu u Africi. NorveΕ‘ka drΕΎava plaΔa ogromne svote novca svake godine Brazilu da ne seku amazonske Ε‘ume, pluΔa planete. Naravno da se ΕΎale na visoke cene hrane, porez, troΕ‘kove ΕΎivota, ali uvek kaΕΎu da su sreΔni jer ΕΎive u uredjenoj drΕΎavi gde postoji sloboda govora, miΕ‘ljenja, sloboda u religiji. Toliko slobode da imaju pravilo kada dete puni 15.godina ako je bilo krΕ‘teno, pitaju ga da li se odriΔe ili ΕΎeli da ostane krΕ‘teno. Mene je ovo oduΕ‘evilo! Jer niko nije pitao dete a sada dete ima slobodu da odluΔi.
Ε ta je to sreΔa i za koga?
Dete kaΕΎe da je sreΔno kada dodje Subota pa dobije slatkiΕ‘e, mladi roditelji kaΕΎu da je sreΔa jer su prvi put osetili roditeljsku ljubav. Devojka kaΕΎe da je sreΔa kada kupi sebi sveΕΎe cveΔe i uΕΎiva u mirisu istog. Sestra kaΕΎe da je sreΔa kada zagrli sestru ili brata. Omladina kaΕΎe da je sreΔa kada plata legne na raΔun. Baka od 80,90 godina kaΕΎe da je sreΔna jer moΕΎe da hoda bez Ε‘tapa, Ε‘to bez obzira na visinu penzije ima pravo na dom. Azilanati kaΕΎu da je sreΔa Ε‘to su konaΔno u mirnoj i bezbednoj zemlji, gde bez straha od zatvora mogu reΔi Ε‘ta misle. Ε½ene kaΕΎu da je sreΔa Ε‘oljica kafe ili ΔaΕ‘a vina sa prijateljicom uz dobar razgovor i smeh. Kao Ε‘to vidite, sreΔa je razliΔita u zavisnosti koga pitate. Za mene je sreΔa kada mogu da putujem i istraΕΎujem. A Ε‘ta je za vas sreΔa?
BoΕΎiΔni marketi se tradicionalno odrΕΎavaju Ε‘irom NorveΕ‘ke. MagiΔno selo u srcu NorveΕ‘ke, posebno se izdvaja i poznato je po zimskim i BoΕΎiΔnim Δarolijama. Udobne drvene kuΔice pune istorije, podzemni svet i seΔanja na proΕ‘lo doba. Planinski grad RΓΈros u TrΓΈndelagu jedan je od najstarijih evropskih gradova s drvenim kuΔama i naΔi Δete ga na UNESCO-voj listi svetske baΕ‘tine. Grad je poput ΕΎivog muzeja sa stotinama godina starim uspomenama. Sve, od magiΔnih ulica do starih rudnika bakra.
RΓΈros je osnovan 1644. godine kada je na tom podruΔju pronaΔena prva bakarna ruda. SedeΔih godina razvio se u jedan od najvaΕΎnijih norveΕ‘kih rudarskih gradova. Stanovnici RΓΈrosa saΔuvali su izvorni Ε‘arm grada, s kuΔama iz 18. i 19. veka, kao i okolnim kulturnim krajolikom.
Oni su takoΔe dobili oznaku odrΕΎive destinacija zbog posla koji su obavili na smanjenju negativnog uticaja turizma na lokalnu zajednicu. Jedna od najveΔih atrakcija svakako je stara crkva RΓΈros, poznata i kao Bergstadens Ziir (ukras). Pogledajte samo arhitekturu i sve detalje pogotovo prekrivene snegom!
Zimi se mnogi ljudi kreΔu peΕ‘aka po RΓΈrosu jer tako najbolje mozete upoznati svaki kutak og magiΔnog mesta koje zimi liΔi na reklamu za Coca Colu. Usput moΕΎete navratiti do nekih trgovina i radionica u kojima se prodaje lokalno proizvedena keramika, odeΔa i hrana. Postoji prodavnica u kojoj deΔak pravi jedinsteve mindjuse i prstenje tako Ε‘to topi kaΕ‘ike! BuduΔi da je RΓΈros zimi jedan od najhladnijih norveΕ‘kih gradova, najbolje je obuΔi se toplo u vunu!
Kad se temperatura spusti na minus 20, moΕΎe biti dobro s vunenim dΕΎemperima i rukavicama iz jedne od lokalnih trgovina, ili s toplim Δebetom i jastuΔiΔem. BaΕ‘ nedavno sam gledala reportaΕΎu u kojoj jedan od koΔijaΕ‘a priΔa o svojoj jedinstvenoj prilici kada je vozio Kraljicu Sonju a kasnije i princezu Martu i da se veridba odigrala upravo tokom voΕΎnje sankama koju vuku konji. RomantiΔno, zar ne?! To me je podsetilo na naΕ‘u veridbu koja se odigrala u BeΔu u beloj koΔiji. Udobno se smestite ispod ovΔje koΕΎe u voΕΎnji saonicama, idite na skijanje ili se okuΕ‘ajte u voΕΎnji sankama koje vuku psi. Tradicionalni boΕΎiΔni market uΔinila je RΓΈros jednim od najbajkovitijih odrediΕ‘ta u NorveΕ‘koj za BoΕΎiΔ.
BoΕΎiΔni ukrasi, Ε‘tandovi na trΕΎnicama i magiΔna atmosfera Δine savrΕ‘eno okruΕΎenje za dobro, staromodno boΕΎiΔno slavlje.
BoΕΎiΔni marketi se odrΕΎavaju Ε‘irom NorveΕ‘ke i u nekim mestima imaΔete sreΔe sa snegom, u nekima baΕ‘ i ne, kao na primer u Trondheimu, jer su klimatske promene uΔinile svoje. Ali atmosfera svakako ne izostaje. MagiΔan zvuk zvonceta koji oglaΕ‘ava prolazak konja. MoguΔnost da probate i kupite lokalnu hranu, probate sok od gloga i ukusne vafle. KlizaliΕ‘te je takodje aktivno tokom praznika.
Iako je NorveΕ‘ka u to vreme bila siromasna evropska drzava, porodica Thams je zivela ekstravagantno bogatim zivotom u gradu Orkangeru. Ova velika kuΔa je sagradjena od strane Wilhelma Augusta Thamsa 1870. godine. Prvobitno je bila privatna rezidencija porodice Thams. 1890. godine postala je prva (privatna) kuΔa koja je dobila struju. Ogroman park okruzuje zgradu. 1890. godine Christian Thams je kupio BΓ₯rdshaug HerregΓ₯rd, predivan beli dvorac, koji je danas istorijski hotel, kao svoju licnu rezidenciju. Narednih godina, ova kuΔa postala je dom operativnog menadzera i kancelarije Salvesen & Thams.
Mnoga imanja pored reke Orkla koja prolazi kroz mesto Orkanger, imala su nekoliko vlasnika, uz farme sa pravom na zemlju. Nakon prve industrijske revolucije, rad u polju nije bio isplativ za manje farme. Porodica Thams je, stoga, mogla da kupi pravo na veliki broj Ε‘uma i vode.
Songlia je bila jedna od farmi koje je Christian Thams kupio. U Songliji je spojio 88 imanja, koja su se koristila za lov i ribolov. Danas, to imanje iznosi 1/10 veliΔine Orkdal komune. Christian Thams je pozvao mnoge svoje prijatelje u Songliu, medju kojima je bio i Princ Albert Prvi od Monaka, uslikan na stepenicama „gostinske kolibe“.
FantastiΔno je Ε‘to moΕΎete proΕ‘etati imanjem i doΕΎiveti neko staro vreme. Predivna jesen, opalo liΕ‘Δe, Ε‘uΕ‘kanje pod nogama i jabuke u dvoriΕ‘tu, kao scenario iz nekog romantiΔnog filma iz proΕ‘log vremena.
Parna je kuΔa sagraΔena 1893. godine, a njome je upravljao Christian Thams. Isprva je vodio posao s pilanom i drvetom. Kasnije je kuΔa koriΕ‘tena kao autobuska radionica i druge industrijke fabrike.
2010. godine porodiΔna firma Pearl 2, Irena i Eduarda Poorta, kupila je ovu kuΔu s ciljem da je oΔiste i obnove kako bi se lepa i istorijska zgrada mogla ponovno koristiti. Prvo je bio plan zavrΕ‘iti prizemlje kako bi se kuΔa mogla koristiti za razna dogaΔanja. U leto 2011. zapoΔelo je ΔiΕ‘Δenje. Tokom ovog postupka pronaΕ‘li su nekoliko uzbudljivih Δlanaka, ukljuΔujuΔi kompresor, vremenske tablice s poΔetka 20. veka, stare fotografije i sliΔno.
Neki su to nazivali ludilom. Iren Olsen Poort i njen suprug Eduard Poort ostvarili su svoju ideju i shvatili Orkangerove najposebnije potrebe i pretvorili deo kuΔe u zabavne sobe u Damphusetu. Ovde se danas odrΕΎavaju razne proslave, tematske veΔeri uz muziku i razne specijalitete. Meni je posebno bilo interesantno Ε‘etati imanjem.
Nakon ruΔka odlazimo nazad na aerodrom pa za Beograd. Tada nismo znali da Δe nas Amsterdam zarobiti i u povratku i to na 2 dana…
π½π€πππ£π'π¨ π¬π€π£πππ§ππͺπ‘ π¬π€π§π‘π 