Small tree Salon de the – salon čaja

Nedavno sam bila u poseti prvoj čajdžinici u srcu Beograda, Smalltree Salon de the na Vračaru nedaleko od Hrama Svetog Save. Jedinstveno mesto , rodjeno iz puno ljubavi prema čaju, privuklo je moju paznju jer je u salonu zabranjeno pušenje tako da zaista možete uživati u mirisima čaja uz listanje knjiga koja vas vodi kroz istoriju čaja i neka prošla vremena.Pogledajte sve te limenke čaja, pažljivo birane da oplemene kutak za vašu malu čajanku. Kese čaja već spremne i upakovane čekaju na policama da ih ponesete u svoj dom. Takodje možete kupiti i čajnik i sami napraviti magiju i uživati kasnije u toplini svog doma,uz dobar film ili knjigu. Miris čaja vas svakako neće ostaviti ravnodušnim.Small tree Salon de the nudi potpuni ugodjaj svojim ambijentom. Okruženi ste čajevima iz celog sveta, koje možete odabrati po jačini ili nameni i u tome će vam pomoći ljubazno osoblje. Čaj će vam biti poslužen kako dolikuje, u različitom priboru koji će vam približiti lepotu ispijanja čaja.Ako volite da putujete i pravi ste hedonista kao ja, pridružite se maloj školi čaja, koju povremeno organizuje ovaj divan kutak, koja vas vodi na put oko sveta. Dopustite da odete u Južnu Ameriku sa šoljicom Mate čaja. Skoknite do Kine, prestonice čaja i istražite regiju Yunnan u potrazi za najkvalitetnijim listovima čaja dok ispijate Pu Erh čaj. Upoznajte čarobnu kombinaciju bambusa, jasmina i hrizanteme. Izgubite se u poljima cimeta i kurkume u Indiji dok u ruci držite Ayurvedic čaj. Otplovite do majke Afrike sa omiljenom kombinacijom Rooibos čaja. I za kraj, zamislite trešnjino drvo u cvetu ispod planine Fiji dok u ruci držite zeleni čaj a oko vas su rasuti origami papiri.U Smalltree Salon de the, takođe možete odabrati i kupiti čaj po vašoj želji, ili organizovati seminar uz čajanku, proslaviti rodjendan ili pak samo odvesti svoje prijateljice na šolju toplog čaj uz šačicu ženskih razgovora. To je ono što nam posebno greje dušu u jesenjim i zimskim mesecima.
Dok ispijate omiljenu šoljicu čaja, preporučujem da vam društvo pravi knjiga “ Kći plantažera čaja “ . Radnja se odvija izmedju dve zemlje čaja, Indije i Engleske u periodu pre i za vreme Prvog svetkog rata. Zanimljiv kontrast istorije ove dve zemlje, ljubav koja se rađa, porodična plantaža i rivalstvo zadovoljiće ukus mnogih čitalaca. Bujna indijska brda Asame usled tamnih oblaka rata, zameniće Engleska u kojoj dve sestre pronalaze utehu kod rodbine nakon očeve smrti. Borba sa siromaštvom, ljubomornim ljudima i stradanjima koje rat donosi, otežaće Klarisin san da otvori svoju čajdžinicu.Ako još uvek niste, obavezno pogledajte film “ Čaj sa Musolinijem“. Sjajna glumačka ekipa, a film prati život starijih dama iz Engleske, Amerike, koje žive u Italiji dok je rat na pomolu. Radnja filma prožeta je životnim sudbinama,modom, umetnošću i lepotom prijateljstva.ttps://www.smalltree.rs/salon-de-the/Srdačno, vaša Bojana.

Venčanje – naša bajka od bisera satkana

U skladu sa sajmom venčanja koji se uvek održava nekako u ovom periodu godine , odlučila sam da se malo prisetim svog venčanja, da ponovo uđem u ulogu buduće mlade i podelim sa vama neke korisne savete. Ima tu mnogo priprema i stresa, obaveza i slatkih muka. Ono što je prvo i najvažnije, nabaviti planer za venčanja. Minino planer je bio moj verni vodič i saputnik na ovom slatkom putovanju. Idite sa njim ruku pod ruku i sve pažljivo zapisujte, papir trpi sve.Kuma nije dugme. A moja je bila prava lavica, zadužena da organizuje moje devojačko veče za pamćenje u dosluhu sa mojom sestrom. Fotografije najbolje opisuju naš provod.Nakon što zakažete venčanje i odaberete svoje kumove, možete krenuti sa daljim pripremama. Mi smo se odlučili samo za opštinsko venčanje jer lično ne robujemo tradiciji. Šta god da volite, bitno je da udesite da vama bude lepo tog dana. Zakažite salu u muziku bar 6 meseci unapred pogotovo ako se venčavate u prolećnim mesecima. Naš datum je bio zakazan, jedini slobodan termin te godine, 30.Apri. Mi smo se odlučili da naše venčanje proslavimo u sali Lux Events Center. http://www.lux.rs/banket-salaOno što nam se najviše dopalo je menadžer koji je najveći perfekcionista koga smo upoznali. Ni jedna stvar nije prepuštena slučaju. Dobili smo čak i vodič sa preporukama za bendove, cvetne aranžmane, pozivnice… Vozača koji nas je nakon proslave odvezao do kuće i koji je vozio goste u obližnje hotele. Za svaku preporuku briga o bezbednosti. Lux Events Center ima predivnu baštu u kome se i održalo naše venčanje i parking sa dovoljnim brojem mesta kao i čuvara koji pomaže gostima.Bend koji je svirao na našoj svadbi je Blah blah bend. Fenomenalan sastav, koji zrači energijom, muzika koja je prilagođena svima. Mi smo se opredelili za neku disco muziku iz 80-ih i pretežno stranu muziku.Verenički prsten i burme poručili smo u zlatari Andrejević. Svaka vaša zamisao može biti ispunjena. Ako vam se ne svidja ništa u ponudi, ne očajavajte. Nadji sliku na internetu koja vam se dopada i uvek vam zlatar može uraditi željeni dizajn.Pozivnice su meni bila veoma bitna stavka . Želela sam retro izgled i divan tekst koji opisuje nas. Pozivnica nam sada stoji uramljena na zidu. Naručili smo ih preko interneta, tj poslala sam im tekst i došli smo lično da vidimo kako izgleda jedan primerak. Ostalih 250 pozivnica bilo je odštampano za sat vremena. Svaka čast za ekspeditivnost. Dok vi popijete kaficu, vaše pozivnice će biti spremne za preuzimanje. Poručili smo ih u Comlabu. http://website.informer.com/visit?domain=comlab.rsSala za venčanja mora imati dobru dekoraciju koja prati vašu priču, bojama koje vas čine sretnim. Mi smo se opredelili za svećnjake i narandžasto žutu kombinaciju cveća. Nekada mi je smešno kada kažem mi, jer sam čitavu svadbu ja organizovala. Svi znamo da mi žene maštao o tome od malih nogu i sanjamo savršeno venčanje. Cvećara Nađin kutak je bila zadužena da oplemeni našu malu bajku. https://www.nadjinkutak.co.rs/Što se tiče venčanice, odabrala sam da je kupim da bude dizajnirana prema meni. Kao mala često sam zajedno sa sestrom krišom izvlačila iz ormana i oblačila maminu venčanicu i maštala da tako jednom radi i moja ćerka ako je budem imala. Moju venčanicu dizajnirala je Mirjana Vučić čiji se salon nalazi u Novom Sadu. Dobra stvar kada kupite venčanicu je i ta što možete da se slikate kad god poželite. To je bila moja odluka. Da ne gubimo dragocene sate tog divnog dana lutajući po ulicama Beograda i tražeći idealnu lokaciju za slikanje. To smo odradili nekih mesec dana nakon svadbe.Cipele moraju da budu udobne. I mislite o tome. Ako već želite sve da izgleda savršeno tog dana, nemojte biti lenje, tražite i mesecima ako treba dok ne nađete one prave koje vama pristaju baš kao što je staklena cipelica pristajala Pepeljugi. Ja sam svoje idealne cipelice za plesanje pronašla u Ušću u prodavnici Via Spiga. Šminka i frizura, su ono čemu mi žene pridajemo mnoga značaja. Zakažite svoje termine na vreme. Obavezno imajte probnu šminku i frizuru da vidite kako sve to skupa izgleda. Šminka treba da odgovara onome što inače volite. Nemojte se toliko našminkati da vas jedva prepoznaju. Nešto lagano, nežno i prirodno.Što se tiče mladoženje, red je da ga spomenem, odelo smo pronašli u Ranku, a cipele u u Massimo Dutti – ju. Ranko je butik gde će vas dočekati ljubazno i nasmejano lice čoveka koji godinama radi kao krojač i koji će vaše odele dovesti do savršenstva.Moja želja je bila da me tata dovede do baldahina. Najvažniji čovek u mom životu, odrastanju,predao me je mom suprugu. Večno sam zahvalna svojoj majci što je baš njega odabrala i što su me ceo život svojim primerom učili šta je ljubav i poštovanje. Nakon naše kratke ali slatke ceremonije venčanja, usledilo je slikanje i žurka. Nismo želeli da maltretiramo ni sebe ni goste, ipak smo svi došli da se dobro provedemo.Prvi ples kojim se otvara veselje bio je uz pesmu Džon Legenda, All of me. Ako želite dim na plesom podijumu, samo recite. Želje će vam biti ispunjene.Tortu koja se iznela u ponoć uz pesmu Tine Tarner, Simple the best, za nas su napravile vešte ruke poslastičara iz firme Anči kolači iz Pančeva. https://www.ancikolaci.com/Naša bajka zvana venčanje je završena a onda smo uplovili u bračne vode. Sve je isto u braku da vam kažem. Ako ste se udale za partnera, sve ćete deliti, i obaveze i sreću i tugu. Koračaćete zajedno ka nekom sledećem višem cilju. Gradićete svoju tradiciju, svoju tvrđavu i svoju ljubav onako kako vi osećate da je ispravno.Za naše predivne fotografije zadužen je Foto video studio Memories by Bata i njegov tim koji sam poprilično namučila svojim zahtevima. Hvala im na strpljenju i na saradnji. http://www.fotobata.rs/Nadam se da će ovaj post koristi svima vama koji uskoro stajete na ludi kamen. Srećno!Srdačno vaša Bojana.

Gabrielle Coco Chanel- novi šarm u svetu mode

Koko Šanel je rođena u Somiru, 19. avgusta 1883. godine kao vanbračno dete trgovačkog putnika i pralje. Odrastala je u siromašnoj porodici zajedno sa dve sestre i 2 brata. Na žalost, veoma rano su ostali bez majke koja je umrla od tuberkuloze kada je Koko imala samo 12 godina. Njen otac i tetke odlučuju da je protiv njene volje posalju zajedno sa sestrama u sirotište katoličkog manastira Obazena. Njena braća poslata su na popljoprivredno imanje na rad. Tako počinje novi, tužni početak priče jedne devojčice koja je prerano razdvojena od svoje porodice i sigurnosti koju ona pruža, a koja će promeniti svet.

Koko je oduvek bila čudna i drugačija devojčica, na sreću, jer svet je prepun običnih devojčica. Volela je da se igra na groblju, sahranjuje svoje lutke i nikada nije prežalila što ih je otac napustio, te je izmislila priču kako je njen otac bogat i poslovan čovek koji živi u Njujorku i da nema vremena da je poseti. Nikada nije gubila nadu da će tata doći po nju i sestre. Ali na žalost, to se nikada nije desilo. U sirotištu je izučila krojački zanat i nakon svoje 18. godine seli se u grad Mulen gde je živela u kući za katoličke devojke. Počela je povremeno da radi kao zabavljačica u kabareu gde i dobila nadimak KOKO zbog pesama koje je pevala „Ko je video Koko“ i „Ko Ko Ri Ko“. A neki tvrde da je nadimak dobila jer je volela rano da ustaje. U tom periodu života u kabareu, postaje i ljubavnica Etjenu Balzanu, sa kim se seli u Pariz . Uronila je u njegov svet luksuza, život na viskoj nozi i počela da živi slobodno. Šanel je iz zabave uradila dizajn šešira za nekoliko Balzanovih poznanica i tako njen hobi postaje sve popularniji medju ženama, imala je sve više narudžbina i počeo je da se pretvara u posao. U Parizu je otkrila svoj životni poziv i 1910. godine uz finansijsku pomoć svoje velike ljubavi, kapetana Boja, otvorila svoj prvi pariski butik „ŠANEL Moda“ u ulici 21 Rue Cambon u kojem je kreirala i prodavala šešire i postala cenjena modistkitnja.

Bila je posebna, mrzela je vulgarnost, govorila je da luksuz mora da bude udoban, inače nije luksuz. Volela je da uzima odeću iz ormara svojih ljubavnika i skraja odela za sebe. Počela je da nosi košulje sa dubljim izrezom i pantalone iznad članaka što je tada bilo nezamislivo za ženu. Koristila je vuneni žersej i tvid za izradu odeće i opravdavala svoju odluku time da žena treba da jede i smeje se u isto vreme a da se pri tom ne onesvesti od stezanja korseta. Tokom 30-ih godina , dečački izgled bio je njen zaštitnički znak. Odbacila je kitnjastu modu i korset koje su sputavale slobodu tela i stvorila je minimalistički stil. Lepota je u jednostavnosti, često je govorila. Njena popularnost i poznanstva su se širila iz dana u dan a 1919. godine otvara modnu kući „CHANEL“ u Parizu gde je bilo zaposleno 4000 radnika.

Ljudi su se često smejali njenom načinu oblačenja, a upravo je to što je drugačija bila tajna njenog uspeha. Svoju inspiraciju crpila je svuda. Pomagala je i privatno svojim poznanicima te je u svoj dom primila na 9 meseci Igora Stravinskog koji je sa porodicom pobegao iz Rusije. Igor joj je na poklon dao jedino što je doneo sa sobom iz Rusije, ikonu, koja je stajala u njenoj sobi do smrti Takođe je bila prijateljica sa Pikasom, Dalijem,Aleksandom Dimom… Jedan od osnovnih simbola u njenom stanu, životu i u kreacijama je cvet kamelija. Priča se da je bila u vezi sa Aleksandrom Dimom koji je napisao čuvenu „Damu sa kamelijama“ u kojoj je Koko pronašla sebe. Salvador Dali je specijalno za nju napravio čuvenu sliku klasa žita. Sve svoje ideje crpela je iz svog apartmana u ulici Cambon iako u njemu nikada nije prespavala iz straha od mraka nego je većinu svog života do smrti provela u hotelu “ RIC “ Naručila je da se postave ispresecana ogledala na stepenicama apartmana kako bi mogla da gleda reviju i reakciju publike a da oni nju ne vide. Taj apartman je nalik muzeju i ostao je kao insiracija za generacije koje će kasnije kreirati za kuću Šanel na čijem je čelu bio Karl Lagerfeld sve do svoje iznenadne smrti.

Volela je jedinstvenost i udobnost, te je stoga dizajnirala prvu Šanel torbu 1929.godine i bila je prva žena u istoriji mode koja je stavila lanac na torbu kako žene ne bi stalno morale da je drže u ruci. Najhrabriji akt je da mislite o sebi i to glasno. Kreirala je crveni karmin za koji se tada smatralo da je neadekvatan. Kreirala je za poznate žene kao što su Marlen Ditrih i Greta Garbo koje su sa ponosom nosile njene kreacije. Uvela je malu crnu haljinu kao obavezan modni komad u ormaru svake žene, suknje i kostime koji su postali prepoznatljiv znak Šanel brenda.

Šanel je bila zadužena i za popularizaciju sunčanja i preplanulog tena žene, jer se to tada smatralo da samo sirotinja ima taman ten dok je bela put bila rezervisana samo za aristokratiju. To se menja u dobu Koko Šanel i žene na plažama skidaju svoje šešire i započinje era sunčanja.

Miris parfema

Čuveni Chanel N°5 ima svoj put do nas koji je počeo u leto 1920. kada je Coco Chanel sa svojim tadašnjim ljubavnikom knezom Dimitrijem Pavlovičem otišla na Azurnu Obalu gde je upoznala Ernesta Beauxa, rusko-francuskog hemičara i parfimera koji je radio za rusku kraljevsku porodicu. Tada je bilo popularno korišćenje aldehida. Esenciju parfema koji odoleva vremenu čine jasmin, jogrovan i ruža sa određenom dozom aldehida. Legenda kaže da se svake minute negde u svetu proda jedna bočica Chanel N°5 parfema.

Coco je želela da njen parfem bude drugačiji, mešavina svežine i senzualnosti. Konačno nakon 10 meseci rada, Ernesto je za Coco Chanel kreirao deset magičnih uzoraka parfema u broju od 1 do 5 i 20 do 25. Verujući da joj broj 5 donosi sreću, Coco je odabrala uzorak pod brojem 5, a njegovo zvanično lansiranje je simbolično usledilo 5. maja 1921. godine kada je parfem ugledao svetlost dana. Odlučila je da na čep parfema utisne čuveno duplo C. Svoj parfem reklamirala je tako što ga je nanosila gde god da krene. I tokom večeri žene bi joj prilazile da pitaju koji je to tajanstveni miris. A takodje je svoje parfeme poklanjala vojnicima koji su ih nosili svojim ženama po povratku u Ameriku.

Žena koja ne koristi parfem, nema budućnost. Parfem stavite na mesto na koje želite da vas neko poljubi, savetovala je Coco. Njena najveća ljubav bio je Boj Kapel, oženjen čovek sa kojim se viđala, poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1919. godine. To je duboko potreslo Šanel, te je u znak sećanja na izgubljenu ljubav kreirala svoj čuveni parfem “ Šanel 5″ 1921. godine. Kažu da posle njegove smrti više nikada nije bila ista. Ulazila je u neobavezne veze kao što je veza sa Dimitrijem Romanovim, ali klasne razlike nisu dozvoljavale da se to završi brakom. Kada je počeo nacistički rat, Koko je bila primorana da zatvori svoju radnju i vrata svog apartmana te je sve vreme provodila u voljenom “ RICU „. Tokom rata bila je u vezi sa nemačkim oficirom pa je bila proglašena i za izdajnika što joj se svakako odrazilo na karijeru. Šanel se potpuno povukla iz sveta mode na 15 godina i sve vreme živela je od prihoda prodaje svog parfema.

U svojim 70-im godinama , 1954. godine odlučuje da se vrati na scenu, iznervirana time što je Kristian Dior ponovo počeo da vraća u modu korsete i da opterećuje žene koje je ona prethodno oslobodila. Ponovo je vredno radila kao i na početku i živela za svoje snove i kreacije. Poslednjih godina svog života bila je vrlo usamljena. Baš je pripremala svoju novu prolećnu kolekciju kad je počela da se oseća bolesno i umorno. Preminula je u svojoj 78 godini u hotelu “ RIC“ od srčanog udara. Na njenoj sahrani u Švajcarskoj, modeli su sedeli u prvim redovima. Posebna i drugačija od početka do kraja svog života.

Jedan od njenih čuvenih citata bio je „Nema vremena za svakodnevnu dosadu. Postoji vreme za rad. I vreme za ljubav. To ne ostavlja prostor za neko drugo vreme“. Moramo se složiti da je KOKO unela revoluciju u svet mode, izgradila modnu imperiju, postala jedna od najkontroverznijih ličnosti 20- veka. Nije bila zadovoljna svojim životom, pa ga je kreirala… Ostala je zapamćena kao žena nezaustavljive ambicije, čija su umetnička vizija, upornost, snaga i strast prema modi postale njen zaštitni znak.

Ovog puta ću vam preporučiti film “ Koko pre Šanela“ i tri knjige na temu KOKO ŠANEL, a na vama je koju ćete izabrati. U svakom slučaju nećete pogrešiti. KOKO je KOKO , jedna jedina, drugačija i neponovljiva i svako će njen život i stvaralaštvo doživeti na svoj način…

Srdačno, vaša Bojana

Čokoladni hedonizam

Čokolada. Mislim da je ovo najslađa reč koja postoji. Uvek je kupujemo dragim osobama sa nekim razlogom, biramo posebne ukuse i pažljivo je pakujemo u šarene papire. Kao deca smo jedva čekali da otpakujemo čokoladu „Životinjsko carstvo“ i sa žudnjom čekali da vidimo da li baš ta čokolada krije sličicu koja nam nedostaje. Ili pak da proverimo koja se igračka nalazi u Kinder jajetu. A svaka čokolada krije neku tajnu. Ona nam je prijatelj i danju i noću, kada se iskradamo iz kreveta da uzmemo samo jednu ili dve kockice. Neki će reći javno da je vole, neki će tajnu sramežljivo sačuvati za sebe. Neki će u njoj naći utehu u pms-u, posle nepoloženog ispita, posle propale ljubavi ili razvoda, jer čokolada ne pita, ona samo sluša, razume, povećava serotonin, ona nas čini srećnim uvek i zauvek i leči slomljena srca.

Nedavno sam gledala film Čokolada sa Džulijet Binoš i Džoni Depom u glavnim ulogama , koji vam od srca preporučujem. I kako kaže glavna glumica- Ako ne voliš čokoladu, to znači da samo još nisi našao pravu, onu omiljenu. A odakle je došlo to slatko zadovoljstvo zvano čokolada na ovaj svet? Prvu privilegiju da probaju čokoladu i da u njoj uživaju čak 3000 godina pre nas, imali su stanovnici Centralne Amerike još 1900. godine p.n.e. Sama reč čokolada potiče iz astečkog jezika i znači kakaovo piće a sama čokolada dobija se od biljke kakaovac. Čokolada je prvobitno pripremana samo kao napitak, uz dodatak cimeta, šećera, vanile ili čilija. Bio je to skup luksuz pre dolaska Evropljana u Ameriku. Jedan italijanski trgovac, Antonio Karleti tajno je preneo seme kakaovca u Evropu i tada je čokoladna magija počela da se širi starim kontinentom.

Topla čokolada

Nova strana čokolade

U ranom 19. veku, Holanđanin Konrad Houten, pantentirao je prvu hidrauličnu presu za drobljenje zrna kakaa i tako nastaje kakao prah koji je doveo do revolucije u svetu čokolade. Sledeća inovacija je prva čvrsta čokolada na svetu, prve štangle koje je napravio Džozef Frej, a dobila je naziv “ Holandski kokos“. Prva prava prodavnica čokolade otvorene ja u Londonu 1657. godine. Zatim čokoladni hedonizam odlazi do Švajcarske gde je prvi put napravljena mlečna čokolada u švajcarskom gradu Vevija. A onda putuje do Austrije gde nastaje magija, prvi zvanični čokoladni kolač, širom poznat u svetu pod nazivom“Zaher torta“ . U Belgiji, zemlji Herkula Poara, lala, vetrenjača, i zemlji čokolade, počinje 1911. godine sa radom fabrika čokolade Kalebo koja i dan danas važi za jednu od dve najkvalitetnije svetske marke u svetu čokolade. Sve posle toga bilo je čisto igranje ukusima, dodavanje sastojaka, bio je to ples sa čokoladom.

Popularna bombonjera

Čokolaterije i širenje hedonizma

Čokolaterije su počele da niču širom sveta, čokoladna epidemija se proširila, zarazila nas sve i njeno dejstvo ne prestaje. Čokolada je mnogima izvor i način života. Ljudi je pažljivo tope i u nju dodaju voće ili žitarice, filuju ih i pune lešnicima, bademima, rumom i spremaju iznenađenja za naša radoznala nepca. Mislim da svi dobro znamo taj osećaj totalne nirvane kada zagrizemo kocku čokolade i osetimo kako nam se topi u ustima. Uglavnom ćete u čokolateriji zateći fine kutije, pastelnih boja, sa poklopcem i mašnom u koje će vam zapakovati ručno rađene čokolade , punjene sa puno ljubavi, namenjene da ih poklonite i izmamite osmeh nekome koga volite. Čokolada nas greje u hladnim danima, i to je za one koji vole staru dobru toplu čokoladu. Ona može i da se gricka i budi sva naša čula. Najzdravija je ona prava, crna čokolada sa 50-70 % kakaa a najbolja je ona koju vi najviše volite. Od pre 3 godine u Beogradu se održava festival čokolade na Dorćol placu u Oktobru, koji sam posetila i degustirala čokoladu iz celog sveta. Moj lični favorit bile su bela čokolada sa bademima i crna čokolada sa đumbirom i cimetom. Koliko god vam neka kombinaciju zvučala ludo, probajte, ne budite skeptični i pustite neka vaše nepce bude glavni sudija.

Čokolaterija iz moje mašte izgleda ovako

Svi znamo da čokolada oslobađa napetosti, da nam poboljšava raspoloženje i vraća osmeh na lice. Zato budite hedonisti i uživajte u svakom zalogaju. A dok grickate svoju omiljenu čokoladu ili pak pijete čokoladni napitak, preporučujem vam knjigu “ Čokoladni snovi „. Radnja romantične priče, začinjene sa malo čarolije i čokolade smeštena je u gradiću od 1300 stanovnika, među prevojima Apalačkih planina, gde živi Penelopi Dolton, samohrana majka osmogodišnje devojčice i vlasnica Čokoladne kućice, u kojoj mušterije uslužuje najlepšim toplim čokoladama i kolačima. Prava bajka o porodici, sudbini i ljubavi.

Čokoladni snovi

Srdačno vaša. Bojana

NAPOMENA: Tekst se ne može koristiti bez saglasnosti.

Bojanin svet hedonizma

Samo želim da se javim svima vama koji me pratite u čitate. Da vam se predstavim kroz bajkovite slike, da vas uvedem u sve ono što vas čeka, a obećavam da će to biti zanimljivo i uzbudljivo putovanje kroz svet, istoriju, modu, prikazaću vam i neke žene koje su menjale svet, retro život koji obožavam. Biće tu lepih priča sa putovanja i raznih slatkih tajni protkanih hedonizmom. A ovo sam ja u par slika… Znate i sami da slike često govore bolje od reči.Čujemo se uskoro, nešto vam lepo donosim iz mog sveta…

Budimpešta-hedonizam kome se iznova vraćam

Kud god da krenem njoj se vraćam ponovo, mojoj lepotici, mađarskoj prestonici Budimpešti. Očarala me je na prvi pogled svojim lepotama i uspe da me iznenadi svaki put. Uvek krije još po neku tajnu, uvek čuva još po neki novi kutak. Sa svojih 9 mostova koji spajaju ljude, istoriju, Budim i Peštu, dobila je posebne čari i oplemenila promenadu Dunava.

Kako je govorio Ivo Andrić, mostovi su važniji od kuća, svetiji od hramova. Svačiji su i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo. Budimpeštu mnogi nazivaju Parizom Istoka. Grad je nastao spajanjem Budima i Pešte. Zanimljivo je da Dunav na svom toku kroz Evropu protiče kroz četiri glavna grada, a čiji svi nazivi počinju slovom B, bar na srpskom jeziku ( Beograd, Budimpešta, Beč, Bratislava). Obavezno se prošetajte nekim od mostova kada ste u Budimpešti.

Fotografija nastala tokom krstarenja

Ono što je svakako zaštitni simbol prestonice,prepoznatljiv širom sveta i šta morate posetiti na svom putovanju u Budimpešti je svakako Mađarski parlament. Ova impozantna građevina oduzima dah kako svojim spoljašnjom arhitekturom tako i unutršnjošću. Parlament je građen u neogotskom stilu, a prepoznatljivom izgledu doprinela je i neorenesansna kupola. Izgradnja ove impozantne građevine u Budimpešti završena je 1902. godine. Posebnu lepotu Parlamentu daje izvanredan položaj na levoj obali Dunava, i obavezna preporuka i glavna atrakcija je krstarenje Dunavom jer ćete tako napraviti najlepse fotografije Parlamenta.

Mađarski parlament je treći po veličini na svetu sa 690 prostorija i 18 000 m2 i moguće je otići u organizonani obilazak na engleskom jeziku. Na moju sreću, nije bilo zasedanja parlamenta, tako da sam mogla da zavirim u salu Parlamenta. Najčuvaniji a ujedno i najznačajniji eksponat u Parlamentu je kruna Svetog Ištvana( Stefana) koja se nalazi i na zastavi Mađarske. Stražari mirno stoje pored nje, čuvaju je kao deo svoje istorije i smenjuju se često. Smena stražara kojoj sam prisustvovala je čitava procedura, mirno, sa puno poštovanja. Isto tako stražari se smenjuju u čuvanju zastave isped samog Parlamenta u Budimpešti .

Zaljubljena u Parlament

Kada ste već u blizini parlamenta, spustite se uz obalu Dunava gde se nalazi spomenik koji nosi ime “ JEVREJSKE CIPELE“. Njega čini više od desetina pari bronzanih cipela, kao pomen na strahote koje su se desile na bedemu Dunava 1944. kada je streljano preko 20 000 Jevreja u Budimpešti …

Obavezno se prošetajte glavnom ulicom Budimpešte, VACI . Ona je glavna pešačka i shopping zona, sa mnoštvom restorana, kafića , hotela. Lično sam odabrala da odsednem baš u hotelu koji je u glavnoj ulici jer odatle ste na 15 minuta pešačenja gde god da se uputite. U Vaci ulici, nalazi se jedan od najčuvenijih restorana sa tradicionalnom mađarskom kuhinjom i muzikom, SZAZEVES ETTEREM. Tamo sam probala guščiju džigericu,paprikaš od soma, najbolja vina i uživala u zvucima violine. Moja topla preporuka je da ga posetite, ili slučajno zalutate kao što sam ga ja sasvim slučajno otkrila nakon trećeg boravka u Budimpešti, ako slučajnosti uopšte postoje.

Vaci ulica

Obavezno probajte mađarski gulaš u nekom od restorana u Vaci ulici. Ili pak na pijaci gde mnogi lokalci jedu. Central markethol je nastao početkom 19. veka. Ova impozantna građevina privlači veliki broj turista u Budimpešti . Najveća gužva je svakako na drugom spratu gde su smešteni restorani brze i tradicionalne mađarske hrane. Pored kuvane hrane i langoša Markethol nudi ono po čemu su Mađari poznati, razne vrste sireva i kobasica.

Sledeći put kada sam posetila moju miljenicu Budimpeštu, odlučila sam da odsednem u apartmanu sa koga se pruža nestvaran pogled na Baziliku svetog Ištvana. Na izgradnji Bazilike koja je gradjena u renesansnom stilu, učestvovao je sam Gistav Ajfel. Najsvetija stvar iz mađarske istorije, mumificirana desna šaka kralja Ištvana, osnivača Mađarske nacije, nalazi se baš u ovoj bazilici, položena na crvenom jastuku u pozlaćenom kovčegu. Svakog 20. avgusta , na Dan državnosti ovaj kovčeg se iznosi iz bazilike i nosi se na čelu parade kroz Budimpeštu. Bazilika mi je bila prvo što ugledam uz jutarnju kafu, prvi pogled sa kojim mi je počinjao dan.

Kad ste već u blizini Bazilike, ne zaboravite da svratite u čuveni LANGOS RETRO BUFE.

Takođe, kada ste u Budimpešti morate posetiti nezaobilaznu, nadaleko čuvenu i najstariju poslastičarnicu u Budimpešti, ŽERBO, koja radi od davne 1858. godine. Osnivač je Emil Gergeaud, izuzetno talentovan poslastičar, dobitnik mnogobrojnih nagrada u svetu gde je predstavljao svoje proizvode,takodje i dobitnik Francuske legije časti. Enterijer kafića zadržan je do danas, preovladava grandiozni luster, ukrašeni plafoni gipsanim radovima. Uneo je parisku atmosferu koja je doprinela užitku. Brojne uticajne ličnosti posetile su ovo mesto tokom svog boravka u Budimpešti, medju kojima su Kraljica Elizabeta II, pokojna princeza Dajana, Bred Pit, Antonio Banderas, Madona i mnogi drugi. Isprobala sam nekoliko različitih kolača, izuzetnog kvaliteta ali moj najveći favorit je Doboš torta i Žerbo kocke, kolač po kome je i sam objekat dobio ime. Uvek možete kupiti kolače za svoje najmilije a ljubazno osoblje će ih zapakovati jer je poslastičarnica upravo i poznata po specijalnim pakovanjima.

Za magičan doživljaj Budimpešte neizbežno je posetiti Margitsziget, ostrvo koje se nalazi između Budima i Pešte, na Dunavu. Ostrvo je najpoznatija rekreativna zona u Budimpešti, sa mnoštvom parkova, vrtova i turitičkih atrakcija kao što su muzička fontana , mala japanska bašta sa ribnjakom ,ili možete jednostavno sesti na travu i uživati u lepom danu. Ovde ćete najčešće sresti porodice sa decom tokom vikenda. Ovo je njihova oaza mira. Margaret ostrvo je najpopularnije za beg od gradske vreve. Pored mnogih festivala ovde se održavaju i trke. Godišnji maraton se takođe održava i u ovom delu Budimpešte.

Andrássy  bulevar, poznat i pod nazivom „avenija kulture“  zbog velikog broja kulturnih znamenitosti koje su smeštene duž bulevara, a među kojima su najpoznatije Opera, Kuća terora itd. On vodi do Hősök tere, Trga Heroja, jednog od glavnih gradskih trgova Budimpešte koji je posvećen vođama sedam plemena koji su osnovali Mađarsku. Ceo trg je pod zaštitom Unesko organizacije a pored njega se nalaze dva muzeja koji čuvaju veliko nacionalno blago. U pitanju su Muzej primenjene i savremene umetnosti. Na Trgu heroja se svake godine u septembru odigrava legendarna trka konja, Nacionalni galop, koja datira iz pretprošlog veka.

Trg heroja, najlepši trg u Budimpešti
Jednom prilikom Trg heroja izgledao je ovako

Preko puta najlepšeg trga u Budimpešti, trga Heroja, nalazi se zgrada ambasade republike Srbije, zgrada koja čuva i krije ljubavne tajne iz prošlog veka. Prema legendi ova zgrada je bila poklon grofice iz Transilvanije našem pesniku u diplomati Jovanu Dučiću.

Jedna od mojih omiljenih atrakcija je i dvorac Vajdahunjad koji predstavlja repliku rumunskih dvoraca. Posetite ovaj dvorac iz bajke koji zapravo nije ni postajalo u prošlosti, već je izgrađen prilikom proslave Milenijumske svečanosti od dasaka i kartona početkom prošlog veka, ali je zbog svog zanimljivog izgleda, oduševio stanovnike Budimpešte pa je odlučeno da dvorac bude u potpunosti izgrađen 1904. godine i ima 4 različite strane: gotičku, baroknu, renesansnu i romaničku arhitekturu. Oko samog dvorca nalazi se jezero gde u letnjim periodima možete voziti pedalinu, hraniti patke,a u zimskom periodu jezero se pretvara u veličanstveno klizalište. Ili jednostavno možete ručati ili popiti kafu u restoranu sa predivnim pogledom na sam dvorac i jezero.

Tokom svakodnevne šetnje velelepnom mađarskom prestonicom, naići ćete na mnogo bronzanih figura koje krase Budimpeštu od kojih je najpoznatija ona na prilazu Trgu slobode. U pitanju je statua Ronalda Regana koja je podignuta u čast njegovog doprinosa za okončanje Hladnog rata. Takodje ćete videti statuu debelog policajca, čudnog pajaca, dame sa kišobranom, slikara, žene sa psom i druge.

Sečinjijev lančani most je najpoznatiji od 9 mostova u Budimpešti . Ovaj most predstavlja prvi stalni prelaz preko Dunava u Budimpešti i bio je veoma značajan za ujedinjenje Budima i Pešte. Naziv je dobio po grofu Ištvanu Sečenjiju, koji je bio začetnik ideje i ktitor izgradnje mosta. Grof je saznao da mu je otac preminuo u Beču, a kako je bila zima bilo je nemoguće preći most jer je bio zatvoren što je odložilo sahranu njegovog oca. Nakon toga dolazi na ideju i počinje izradnja mosta koji je završen 1983.godine čime je ujedno i došlo do ujedinjena Budima i Pešte. Takođe je poznato da skulpture lavova na ulazu nemaju jezik. Bila je anegdota da je skulptor rekao da će skočiti sa mosta ako neko nađe manu njegovoj impesivnoj građevini. Lavovi nemaju jezik, reče neko, a skulptor je bio razočaran i postiđen te je skočio sa mosta. Kasnije se otkrilo da lavovi ipak imaju jezik ali ga je teško uočiti zbog visine stubova na kojima se nalaze. Most dobija posebne čari noću kad se popale svetla na mostu a Dunav posluži kao ogledalo u kojima se vide obrisi veličanstvenog mosta, Parlamenta, Budima i Fišermenovog bastiona. Tada je idealno vreme za romantične šetnje.

Prelaskom preko mosta stižemo u Budim, brdovitiji deo Budimpešte. Uspinjačom se možete popeti do Budimske tvrđave i uživati u sjajnom pogledu na Peštu i Dunav, napraviti nezaboravne fotografije. Obavezno posetiti Budimski kraljevski dvorac i Istorijski muzej Budimpešte. Budimska tvrđava predstavlja stari grad, kako ga mnogi zovu. Kao centralni deo nekadašnjeg Budima, ovo utvrđenje pretrpelo je mnogobrojne opsade i osvajače prilikom čega je pretrpeo dosta oštećenja. Tvrđava je zbog toga više puta obnavljana, pa danas sama tvrđava ima vrlo raznoliku arhitekturu. Ispod samog zamka nalazi se veliki broj hodnika koji svedoče o dalekoj prošlosti Budimpešte. Prema legendi bitno mesto su lavirinti u kojima je Vlad Tepeš, poznatiji kao Drakula, bio zarobljen 14 godina. Ovo mesto je interesantno i zbog skulptura koje se nalaze unutra.

U Budimu morate ručati u restoranu koji je kandidat Mišelinovu zvezdicu, koja ju najveće i najvrednije priznanje u kulinarskom svetu koje dobijaju restorani sa prestižnom ponudom i uslugom. To je mađarski restoran koji vraća u davno zaboravljeno i nestalo gastronomsko iskustvo ali na originalan i nov način u neformalno ugodnoj atmosferi, sa velikim izborom hrane, poslastica i vina. Moja topla preporuka su hortobagyi palacsinta, slane palačinke sa sitno mlevenim mesom u sosu. Nešto najbolje što sam ikada probala. A kasnije probajte čuveni mađarski dezert somlói galuska. I zalite čašom dobrog cvenog ili belog vina, šta već volite.

Posle ukusnog ručka šetnju nastavljamo do Ribarskog bastiona sa koga se se pruža jedan od najlepših pogleda na Peštu, Dunav, mostove, zgradu Parlamenta, a i sama kula je interesantna po nesvakidašnjem izgledu i arhitekturi. Iako srednjevekovni izgled kule odaje utisak da je izgrađena u davnoj prošlosti, kompleks Ribarskog bastiona građen je tek 1905. godine. Naziv je dobio po tome što su tokom borbi u srednjevekovnim ratovima, ribari bili zaduženi za odbranu ove strane uzvišenja, a kompleks sačinjava sedam kula koje simbolizuju sedam plemena, osnivača Mađarske.

Ako budete uporni i čekate u redu pola sata kao ja, imaćete šansu da popijete kafu u najvišoj kuli sa veličanstvenim pogledom, da dočekate zalazak sunca i naravno fotografišete sve te lepote. Mogu vam reći da je vredelo svakog čekanja a slike će vam to i dočarati.

U Starom Budimu, takodje se nalazi vrlo primetna Crkva svetog Matije u neo-gotskom stilu koja datira iz 1015. godine. Menjala je izgled kroz istoriju od baroknog do današnjeg izleda.U njoj je krunisano nekoliko kraljeva a ime je dobila po mađarskom kralju Matiji koji se u njoj dva puta venčavao. Izaziva veliko divljenje turista i uvek su guzve oko nje kao i oko fontane koja se nalazi pored.

Nezaobilazna atrakcija u obilasku Budimpešte je i brdo Gelert sa koga se pruža izvanredan panoramski pogled na grad. Kao na dlanu se vide Dunav, Budim i Pešta kao i mostovi koji ih spajaju. Na vrhu brda Gelert je jedan o naprepoznatljiviih statua Budimpešte, spomenik slobode, ženska figura SLOBODA koja drži granu palme, simbol pobede. Ovaj spomenik podignut je u znak sećanja na Sovjetske trupe koje su poginule u toku oslobađanja Mađarske 1945. godine.

Sinagoga Dohany u Budimpešti je najveća u Evropi a druga najveća na svetu, odmah posle one u Njujorku. Sagrađena je sredinom 19. veka u mavarskom stilu sa elementima vizantijske i gotske arhitekture. Moze da primi 3000 ljudi pod svoj krov. Na žalost, 1944. godine ova velelepna građevina postaje utočište mnogih budimpeštanskih jevreja koji su trazili sklonište i utehu u teškom ratnom periodu.

U dvorištu sinagoge nalazi se sahranjeno više od 2000 ljudi koji su umrli od zime i gladi. A takodje se nalazi i memorijalni park, spomenik u obliku drveta izgrađen od metala i predstvalja žalosnu vrbu na čijim je listovima vajar ispisao imena od nekoliko hiljada Jevreja stradalih u Mađarskoj tokom Drugog svetskog rata. Kada duva vetar čućete tužno njihanje i zveckanje ovih listova.

U Budimpešti takodje možete posetiti Zoološki vrt, vodeni svet ili uživati u termalnim bazenima koji su nadaleko čuveni.

Moji hedonisti nikako ne smeju propustiti priliku da posete CAFE NEW YORK, koji vazi za najlepši kafić na svetu. Ovaj raskošni kafe je bio glavno mesto okupljanja umetnika, pisaca, filozofa i političara početkom 20 veka. Njega krase veličanstvene slike na plafonu, dizajnerski nameštaj, raskošne lampe, služi se tradicionala i italijanska kuhinja, dezerti, kafe i vina. Posetioci imaju priliku da se opuste uživaju u zvucima klasične muzike koji proizvode vešte ruke pijanista. Jednostavno kafe NJUJORK zadovoljava potrebe čak i onih najizbirljivijih. Najbolji izgled ovog nesvakidašnjeg kafea dočaraće vam fotografije koje sam napravila.

Baš sam se raspisala ovog puta, ali Budimpešta je neiscrpna destinacija za mene, jer koliko god puta da je posetim uvek ću pronaći nešto što nisam videla, mesto koje nisam posetila. I već sada znam koja su to meste i imam ih na spisku za neko sledeće druženje sa mojom mađarskom lepoticom . Zato vam savetujem da je posetite prvom prilikom i sami se upustite u avantutu i otkrijete sve njene čari i lepote. Još ako ste gurman i hedonista kao ja, uživanja će biti na pretek.

Kao što ste već navikli, ostavljam vam preporuku za knjigu koja odgovara destinaciji. U pitanju je knjiha ROMANSA U BUDIMPEŠTI. Junakinja Keti je poslovna žena sa Menhetna koja želi da se skloni od problema i odlazi u Budimpeštu. Dok uživa u hotelskom bazenu, sreće zgodnog Danca Jana sa kojim će provesti par dana. Nakon toga se zbog posla hitno vraća za Ameriku, ostavljajući iza sebe ljubav razdojenu okeanom. Da li će Keti pronaći pravu sreću, saznajte sami.

Takodje preporuka za film, The Grand Budapest Hotel u kome ćete sigurno uživati.

Srdačno vaša, Bojana

NAOMENA: Tekst i fotografije se ne mogu koristiti bez saglasnosti.

Norveška bajka

Veličanstveni dvorac Bårdshaug Herregård nalazi se u centru gradića Orkanger, na samo pola sata vožnje od Trondheima. Njegov osnivač zvao se Christian Thams. Kao dom osnivača, dvorac je deo uzbudljive priče, ne samo o dinastiji Thams, već i o industriji, inovacijama, izvozu, prinčevima, kraljevima i radnicima. Bio je veoma bogat čovek, industrijalac, ljubitelj prirode i strastveni lovac.

Farma Bårdshaug osnovana je 1860. godine. Christian Thams je kupio farmu za započeo izgradnju. Prošlo je 14 godine pre nego što je opsežan posao završen, a rezultat je bila seoska kuća i jedinstven pogled na prirodu kao što je to i danas slučaj. Današnji Bårdshaug u velikoj meri je sačuvan baš kao i u Thams-ovo doba, sa mešavinom međunarodne i nacionalne arhitekture, romantične tradicije, u stilovima od severa do Louis – seize stila. Dekor čitavog dvorca govori mnogo o čoveku koji je tu živeo.

Ugaone i baštenske sobe služile su kao dnevne sobe za dame, gde su se odvijale čajanke uz zvuke klasične muzike koje su dopirali od klavira smeštenim u uglu sobe. Bašta ima izlaz u park kojim se možete prošetati o osetiti čari svih godišnjih doba.

Dnevna soba je posebno izgradjena a završena je 1904. godine nakon dugotrajnog rezbarenja drveta. Rezbarije su u Orkdal stilu. Dnevna soba se koristi i danas za proslave. Ako želite da se osećate kao baronica De Spengler koja je ovde provodila svoje dane, možete prošetati odajama dvorca.

Bogata biblioteka bila je takozvana muška soba, koja svedoči u velikoj ljubavi Thams-a prema knjigama. Takođe su svuda po zidovima su suveniri tj. trofeji iz lova koji je bio velika Thams- ova strast. Često je vreme provodio na Safariju u Africi i Keniji. Glava nosoroga je trofej koji se zaista izdvaja od ostalih.

Kupatilo u dvorcu bilo je završeno 1907. i bilo je veoma napredno za ono vreme. Kad je kralj Haakon VII posetio dvorac povodom otvaranja železničke pruge Thams, koja je prva železnica u Norveskoj, rekao je da je kupatilo u rezidenciji hotela lepše nego kraljevsko. Verovao je da čak ni njegov svekar, kralj Engleske nije imao tako opremljeno kupatilo.

Železnica se zove Tham paviljon, koja je poznata i kao Zgrada Norveske. Građevima se nalazi pored samog hotela, a bila je doprinos Norveske na svetskoj izložbi u Čikagu 1893. Paviljon je proizveden po Thams-ov ideji i nacrtima ovde U Orkangeru, zatim je čitava gradjevima prevezena brodovima do Amerike. Ovo je bio početak avanturističkog putovanja za paviljon, koji se posle 123 godine vratio ponovno u Orkanger.

Thams paviljon

Thams paviljon i Bårdshaug danas stoje jedan naspram drugog, kao spomenici norveške istorije i tradicije.

Da bismo bolje iskusili istorijat Thams-a, preporučuje se vožnja vozom do rudnika, koji je takodje bilo vlasništvu ovog čoveka. Voz je pretvoren u muzej koji saobraća od ranog Proleća do kraja Avgusta.

U sjajnim sobama dvorca, možete noći ti, održati svoje venčanje, proslaviti rodjendan ili otići u obilazak sa vodičem. Takodje je moguće iznajmiti čitavu seosku kuću za vikend što vam omogućava pristup svim svim sobama.

Ja sam uzivala u avanturi, večeri i igrama u samom dvorcu i nadam se da ćete bar malo osetiti atmosferu i hedonizam kojim ovo mesto zrači.

Srdačno vaša, Bojana

NAPOMENA: Tekst se ne može koristiti bez saglasnosti.

Hedonizam u bočici parfema

Jos se secam, kao da je juce bilo, a prosle su tri i po godine. Poslednja priprema pred izlalak iz sobe na dan mog vencanja bilo je stavljanje parfema i tada je nastala ova divna fotografija. Lady Million je naziv parfema koji sam nosila tog dana. I taj miris uvek probudi moja secanja,ponovo prozivim taj dan uz siroki osmeh. Parfemi imaju secanje…

Istorija nastanka parfema

Istorija nastanka parfema seže u daleku prošlost. Prvo ime parfema bilo je Taputi, a ime je dobio po istoimenom hemičaru poreklom iz Persije. Parfem je pronađen na Kritu i smatra se da je star oko 4000 godina. U stara vremena uglavnom su se koristile začinske biljke, badem, korijander, smola.

Avicena, persisjki naučnik i hemičar prvi uvodi upotrebu cveća u proizvodnji parfema i smatra se osnivačem ružine vodice. Prvi savremeni parfem, stvoren je 1370. godine na zahtev mađarske kraljice Eržebet. Bila je to mešavima esencija lavande i ruzmarina, takozvana “ Mađarska vodica „. Sva lepota i čari pravljenja parfema doživljavaju procvat u renesansnoj Italiji. Zatim u 16. veku, lični kreator parfema Katarine Mediči, prenosi umetnost pravljenja parfema u Francusku, koja od 19. veka postaje i ostaje glavni evropski centar u proizvodnji parfema.

U Francuskoj, u Kelnu, nastaje Kelnska voda ( Eau de Cologne ) a izmisili su je Italijani, kao lakši miris. U Francuskoj istoriji, najveći korisnik parfema bio je Luj 15. koji je parfem koristio i kao zamenu za vodu i sapun. Dušu parfema predstavlja eterično ulje a moju dušu na priču o parfemima pokrenuo je čuveni film “ Miris žene „. Svi mi imamo bar jedno osobu u životu za koju vezujemo određenu mirisnu notu. I gde god se nalazili, ako samo osetimo trag poznatog mirisa, zatvorićemo oči i probuditi sećanja na nju.

U jednoj ulici u Beogradu, ukrštaju se dve priče, dva vremena, staro i novo a spaja ih ista strast. Velika ljubav prema parfemima. Beograd uvek lepo miriše i mirisi su se smenjivali kroz istoriju, a Ulica Kralja Petra odiše mirisnom pričom, a na vama je da izaberete koja više leži vašoj duši. Sa jedne strane ulice imamo poslednjeg srpskog parfimera, zanatliju Nenada Jovanova u parfimeriji Sava. Sa druge strane je moderna parfimerija Metropoliten. I jedna i druga kriju zanimljivu pricu…

Parfimerija “ SAVA „

Pravljenje parfema u porodici Jovanov počelo je još pre Drugog svetskog rata, a prva radnja nalazila se na Topličinom vencu. U toku rata Beograđani su za parfeme trampili namirnice, a nakon završetka rata, ova porodica je u toku nacionalizacije ostala bez svoje radnje. Od 1954. Nenadovi roditelji Leposava i Dragoljub ponovo otvaraju parfimeriju, ali ovoga puta na drugoj adresi, u Ulici kralja Petra 75 gde se i danas nalazi.

Čika Nenad sa puno ljubavi čuva miris Beogradske istorije. Sve je isto kao kada su, ne tako davne. 1954. god prvi put otvorena vrata za mušterije. Identične bočice, police, alati za pravljenje, kao i pumpice iz tridesetih godina 20. veka, vraćaju nas u neka stara vremena. U laboratoriji Parfimerije “ Sava „, stvaraju se originalni parfemi od raznih eteričnih ulja, a trenutno je u ponudi više od 30 mirisnih nota. Svakoj mušteriji čika Nenad poklanja veliku pažnju, a izlazi u susret i onima koji žele da imaju posebno za njih napravljen parfem.

Parfimerija “ METROPILITEN „

Jedna od najzanimljivijih parfimerija u Beogradu sa netipičnom ponudom parfema kao što je parfem “ Eight & Bob “ za koji se veze izuzetno zamiljiva istorija. Albert Fouquet, sin pariskog aristokrata, bio je deo elitnog francuskog društva ranog 20.veka i veliki poznavalac parfema. Fouquet je stvorio i usavršavao različite esencije za svoju ličnu upotrebu uz pomoć Philippea, porodičnog batlera.  Jedne noći tokom letnjog odmora 1937. godine na francuskoj rivijeri, Albert je upoznao mladog američkog studenta koji je obilazio Francusku, a zvao se John F. Kennedy. Isti onaj Kenedi koji će nakon nekoliko decenija postati najomiljeniji predsednik Amerike ikada. Kenedijev šarm i simpatičnost nagovorili su Alberta da mu ustupi uzorak svoje kolonjske vode. Vrativši se s odmora, Kenedi je poslao pismo Albertu zahvalivši mu se na poklonu i informišući ga o uspehu koji njegov parfem uživa među Kenedijevim prijateljima. Zatražio je od Alberta da mu pošalje osam uzoraka, “i ako vaša proizvodnja dopušta, još jedan za Boba.”


Bez da je potpuno razumeo zahtev, Albert je odlučio da posalje kutiju s dovoljno uzoraka ali je pre toga želeo da Philippe pronađe neke lepe staklene bočice u pariskoj apoteci. Albert ih je smatrao prikladnim za njegovu kolonjsku vodu i nazvao ih u stilu Kenedijevog zanimljivog zahteva: “EIGHT & BOB”.
Nekoliko meseci kasnije Albert nije mogao verovati kada je počeo primati pisma iz SAD-a s zahtevima raznih holivudskih reditelja, producenata i glumaca kao što su Cary Grant i James Stewart. Svi su želeli “EIGHT & BOB” kojeg su otkrili preko Josepha Kennedyja, Dzonovog oca.

Koko Sanel je rekla, stavi parfem tamo gde zelis da te neko poljubi. Parfem je ono sto zena poslenje stavi na sebe nakon pripreme za izlazak iz kuce. Parfem je nesto sto nas jednim delom definise. I zaista cesto povezujemo osobu sa odredjenim parfemom.

Nezaobilzna preporuka za knjigu koja ce probuditi vasa cula. Kada Elena stigne u Pariz, prestonicu mirisa u kojoj se oni još prave u skladu sa pravilima drevnog umeća, poželeće da svojim parfemima osvoji ovaj grad. Elena ume da shvati i ispuni želje, da napravi miris koji će pomoći da se ponovo osvoji stara ljubav, da se pobedi stidljivost, pronađe spokoj… Stavite svoj omiljeni parfem i pustite ga da vas vodi na tajanstveni put mirisa.

Neka zamirise sve oko vas … Srdacno, vasa Bojana

NAPOMENA :Tekst se ne može koristiti bez saglasnosti.

Santorini-hedonizam obasjan suncem

Santorink je malo vulkansko ostrvo i biser Egejskog mora, koji pripada grupi Kiklada, izdvaja se i osvaja srca turista i avanturista svojim belim fasadama, plavim krovovima i nezaboravnim izlascima i zalascima sunca.  Ostrvo je nastalo negde oko 1600. god pre nove ere, kada je na Santoriniju oksplodirao vulkan, za koji se veruje da je razrušio Minojsku civilizaciju- Krit. Navodno su talasi cunamija bili visoki oko 60 metara i smatra se da je ovo najveća vulkanska eksplozija ikada. Ovaj dogadjaj poslužio je Platonu kao inspiracija za čuvenu Atlantidu. Sa jedne strane ostrva, imamo blažu obalu i najveći deo plaža se danas nalazi na tom delu ostrva. Sa druge strane, imamo strmu liticu, koja predstavlja grotlo jednog najmoćnijeg vulkana u istoriji. I upravo na ivici tog grotla sagrađeni su današnji turistički biseri – gradovi Oia i Fira.

Dok se približavate ovom raju, pogled će vam privući divna kombinacija boja, tako topla i osvežavajuća za oči. Na ostrvu se nalazi mnoštvo crkvi koje oduzimaju dah svojom veličanstvenošću. Velike plave kupole dominiraju celim Santorinijem i njegov su zaštitni znak. Takodje na ostrvu ima mnogo magaraca, koji su i jedno od atraktivnih prevoznih sredstava po samom ostrvu. Postoji anegdota da na Santoriniju koji ima svega oko 13 000 stanovnika, ima više magaraca nego ljudi i više vina nego vode. Magarac je čest motiv na raznim suvenirima koji posetioci rado nose svojim kućama.

Ostrvo je sušno, tako da kišu nećete videti. Meštani su to pametno iskoristili za uzgajanje vinove loze i proizvodju vina. Dok šetati uskim ulicama Santorinija, zaljubićete se u svaki ćošak, svaki detalj. A često ćete uočiti mačke koje šetaju ili leže ispod vinove loze.

Oia

Oia je šarmantno, tradicionalno selo na vrhu litice, sa čuvenim plavim kupolama na kućama, uskim ulicama, sa mnoštvom kafica i taverni. Oia ima i nekoliko kulturnih atrakcija, kao što je Pomorski muzej, koji sadrži malu knjižaru, koja me je očarala svojim šarmom, a u muzeju se nalaze predmeti iz pomorskog života kao i ostaci venecijanske tvrđave.

Mnogi umetnici, zaljubili su se u ovo predivno selo i tu našli svoju inspiraciju i svoj mir, tako da ćete tokom šetnje naići na veliki broj umetničkih galerija.

Thira ( Fira )

Glavni grad ostrva Santorini, podseća na Meksiko zbog ogoljene vegetacije, velikog broja kaktusa i toplog vetra koji dočekuje turiste. Fira je mesto odakle puca pogled i plavetnilo vam osvaja dušu. Mesto gde ćete se pažljivo osvrtati oko sebe, u želji da ništa ne propustite. Savršena kombinacija tradicionalnog i modernog, idealno mesto za kupovinu. U Firi se osim magarcima, mozete prevesti i žičarama.

Najpopularnija plaža na Santoriniju sa crnim peskom i sitnim šljunkom je Perisa. Voda je kristalno čista, plaža čista i uređena, sa okolnim kaficima i restoranima, bez preterane gužve. Pesak je veoma topao pa se preporučuje nošenje papuča do samog ulaska u vodu.

Magični zalasci sunca na Santoriniju

Svaki zalazak je kao sa razglednice. Trenutak kada sunce upada u more i odlazi na spavanje do novog jutra, kada nas ponovo obraduje lepotom svog izlaska dok ispijamo prvu kafu, zaista se mora doživeti. Santorini je jedino mesto gde se organizovano dočekuje zalazak sunca svake večeri. Slavi se lepota življenja i jednostavnosti.

Želim da vam preporučim knjigu koju svakako morate poneti na Santorini da upotpunite svoje putovanje. U pitanju je hormonski putopisno-ljubavni triler baziran na otkrićima da hormoni upravljaju našom psihom. Radnja romana smeštena je na glamurozni kruzer koji krstari magičnim grčkim ostrvima uvodeći nas u tajne Mikonosa, Rodosa, Krita, Patmosa i Santorinija. Ovaj roman daje odgovor šta ili ko vlada našim niskim strastima…

Uživajte u fotografijama i uz sjajnu knjigu i obavezno uvrstite Santorini na svoju listu putovanja.

Srdačno, vaša Bojana.

Carska bara i hedonizam kojim zrači

Dok se vozite banatskom ravnicom od koje zastaje dah, na samo 15-ak kilometara od mog rodnog Zrenjanina, nalazi se carstvo biljaka i životinja u okviru prirodnog rezervata koji obuhvata deo oko Tise i Begeja.

Na samom ulasku u ovaj specijalni rezervat prirode, sačekaće vas tabla dobrodošlice. Na tabli se nalazi silueta carske čaplje, jedinstvene u Evropi i ujedno jedne od najugroženijih vrsta. Zato je baš silueta ove čaplje odabrana za simbol Rezervata.

Laganu šetnju nastavljamo u „debeloj ladovini “ mnoštva stabala, a tišinu bi povremeno presecali zvuci raznih vrsta ptica i insekata. Ptice su najveća impresija rezervata i ima ih 250 vrsta ptica- čaplje, patke, galebovi, guske, orlovi… Od insekata se najčešće vidjaju vilinski konjici. U okviru Carske bare, nalazi se i preko 500 vrsta biljaka. Najlepši ukrasi bare su definitivno beli i žuti lokvanj.

Dolazimo do glavne turističke atrakcije ,brodića kojim možete zaploviti Carskom barom, uživati u nestvarnim lepotama prirode. Takodje možete voziti bicikl uz obalu ili prošetati nasipima koji okružuju baru. Možete i prespavati u hotelu “ SIBILA “ koji se nalazi u sklopu kompleksa, ili pak samo ostati na ručku i uživati u raznovrsnim ribljim specijalitetima.

Nekada davno, na Carskoj bari je lovio prestolonaslednik Ferdinand, dok je boravio na ovim prostorima kao gost nekadašnjeg vlasnika dvorca Kaštel, koji se nalazi u obližnjem selu Ečka.

Ostavlam vas da uživate u nekoliko fotografija i nadam se da ćete posetite ovaj rezervat u kome vlada hedonizam, lepota i mir koji donosi boravak u prirodi.

Srdačno vaša, Bojana