Malo vulkansko ostrvo, biser Egejskog mora, koji pripada grupi Kiklada, izdvaja se i osvaja srca turista i avanturista svojim belim fasadama, plavim krovovima i nezaboravnim izlascima i zalascima sunca.  Ostrvo je nastalo negde oko 1600. god pre nove ere, kada je na Santoriniju oksplodirao vulkan, za koji se veruje da je razrušio Minojsku civilizaciju- Krit. Navodno su talasi cunamija bili visoki oko 60 metara i smatra se da je ovo najveća vulkanska eksplozija ikada. Ovaj dogadjaj poslužio je Platonu kao inspiracija za čuvenu Atlantidu. Sa jedne strane ostrva, imamo blažu obalu i najveći deo plaža se danas nalazi na tom delu ostrva. Sa druge strane, imamo strmu liticu, koja predstavlja grotlo jednog najmoćnijeg vulkana u istoriji. I upravo na ivici tog grotla sagrađeni su današnji turistički biseri – gradovi Oia i Fira.

Dok se približavate ovom raju, pogled će vam privući divna kombinacija boja, tako topla i osvežavajuća za oči. Na ostrvu se nalazi mnoštvo crkvi koje oduzimaju dah svojom veličanstvenošću. Velike plave kupole dominiraju celim Santorinijem i njegov su zaštitni znak. Takodje na ostrvu ima mnogo magaraca, koji su i jedno od atraktivnih prevoznih sredstava po samom ostrvu. Postoji anegdota da na Santoriniju koji ima svega oko 13 000 stanovnika, ima više magaraca nego ljudi i više vina nego vode. Magarac je čest motiv na raznim suvenirima koji posetioci rado nose svojim kućama.

Ostrvo je sušno, tako da kišu nećete videti. Meštani su to pametno iskoristili za uzgajanje vinove loze i proizvodju vina. Dok šetati uskim ulicama Santorinija, zaljubićete se u svaki ćošak, svaki detalj. A često ćete uočiti mačke koje šetaju ili leže ispod vinove loze.

Oia

Oia je šarmantno, tradicionalno selo na vrhu litice, sa čuvenim plavim kupolama na kućama, uskim ulicama, sa mnoštvom kafica i taverni. Oia ima i nekoliko kulturnih atrakcija, kao što je Pomorski muzej, koji sadrži malu knjižaru, koja me je očarala svojim šarmom, a u muzeju se nalaze predmeti iz pomorskog života kao i ostaci venecijanske tvrđave.

Mnogi umetnici, zaljubili su se u ovo predivno selo i tu našli svoju inspiraciju i svoj mir, tako da ćete tokom šetnje naići na veliki broj umetničkih galerija.

Thira ( Fira )

Glavni grad ostrva Santorini, podseća na Meksiko zbog ogoljene vegetacije, velikog broja kaktusa i toplog vetra koji dočekuje turiste. Fira je mesto odakle puca pogled i plavetnilo vam osvaja dušu. Mesto gde ćete se pažljivo osvrtati oko sebe, u želji da ništa ne propustite. Savršena kombinacija tradicionalnog i modernog, idealno mesto za kupovinu. U Firi se osim magarcima, mozete prevesti i žičarama.

Najpopularnija plaža na Santoriniju sa crnim peskom i sitnim šljunkom je Perisa. Voda je kristalno čista, plaža čista i uređena, sa okolnim kaficima i restoranima, bez preterane gužve. Pesak je veoma topao pa se preporučuje nošenje papuča do samog ulaska u vodu.

Magični zalasci sunca na Santoriniju

Svaki zalazak je kao sa razglednice. Trenutak kada sunce upada u more i odlazi na spavanje do novog jutra, kada nas ponovo obraduje lepotom svog izlaska dok ispijamo prvu kafu, zaista se mora doživeti. Santorini je jedino mesto gde se organizovano dočekuje zalazak sunca svake večeri. Slavi se lepota življenja i jednostavnosti.

Želim da vam preporučim knjigu koju svakako morate poneti na Santorini da upotpunite svoje putovanje. U pitanju je hormonski putopisno-ljubavni triler baziran na otkrićima da hormoni upravljaju našom psihom. Radnja romana smeštena je na glamurozni kruzer koji krstari magičnim grčkim ostrvima uvodeći nas u tajne Mikonosa, Rodosa, Krita, Patmosa i Santorinija. Ovaj roman daje odgovor šta ili ko vlada našim niskim strastima…

Uživajte u fotografijama i uz sjajnu knjigu i obavezno uvrstite Santorini na svoju listu putovanja.

Srdačno, vaša Bojana.

Dok se vozite banatskom ravnicom od koje zastaje dah, na samo 15-ak kilometara od mog rodnog Zrenjanina, nalazi se carstvo biljaka i životinja u okviru prirodnog rezervata koji obuhvata deo oko Tise i Begeja.

Na samom ulasku u ovaj specijalni rezervat prirode, sačekaće vas tabla dobrodošlice. Na tabli se nalazi silueta carske čaplje, jedinstvene u Evropi i ujedno jedne od najugroženijih vrsta. Zato je baš silueta ove čaplje odabrana za simbol Rezervata.

Laganu šetnju nastavljamo u „debeloj ladovini “ mnoštva stabala, a tišinu bi povremeno presecali zvuci raznih vrsta ptica i insekata. Ptice su najveća impresija rezervata i ima ih 250 vrsta ptica- čaplje, patke, galebovi, guske, orlovi… Od insekata se najčešće vidjaju vilinski konjici. U okviru Carske bare, nalazi se i preko 500 vrsta biljaka. Najlepši ukrasi bare su definitivno beli i žuti lokvanj.

Dolazimo do glavne turističke atrakcije ,brodića kojim možete zaploviti Carskom barom, uživati u nestvarnim lepotama prirode. Takodje možete voziti bicikl uz obalu ili prošetati nasipima koji okružuju baru. Možete i prespavati u hotelu “ SIBILA “ koji se nalazi u sklopu kompleksa, ili pak samo ostati na ručku i uživati u raznovrsnim ribljim specijalitetima.

Nekada davno, na Carskoj bari je lovio prestolonaslednik Ferdinand, dok je boravio na ovim prostorima kao gost nekadašnjeg vlasnika dvorca Kaštel, koji se nalazi u obližnjem selu Ečka.

Ostavlam vas da uživate u nekoliko fotografija i nadam se da ćete posetite ovaj rezervat u kome vlada hedonizam, lepota i mir koji donosi boravak u prirodi.

Srdačno vaša, Bojana

Zastani na tren… U srcu Beograda nalazi se ovaj biser, zaboravljeni raj i sklonište za hedoniste, utočište i mir koji nam je svima potreban, posebno u savremenom dobu kada je stres na sve strane i žurba je postala svakodnevnica. Zato sam jednog dana zastala na tren… Botanička bašta Jevremovac, osnovana je davne 1889. godine zaslugom našeg naučnika Josifa Pančića koji je bio tvorac ideje, i kralja Milana Obrenovića koji je poklonio zemljište za istu i postavio samo jedan uslov- da Botanička bašta nosi naziv njegovog dede Jevrema, od koga je i nasledio pomenuto imanje. Tako je nastao Jevremovac, koji ove godine obeležava 130 godina postojanja. I evo ukratko moje posete i utisaka- otvaram vrata Jevremovca za vas.

Jedna od najznačajnijih uloga Botaničke bašte, osim što ima preko 1000 biljnih vrsta i u otvorenom i zatvorenom delu, je očuvanje životne sredine, utočište za mnoge posebne biljne vrste i naučna istraživanja i radove. Jedna od retkih i ugroženih vrsta je Ramonda kraljice Natalije koja je retka i ugrožena vrsta. Ponos bašte su i Pančićeve omorike, koje ponosno stoje već godinama i predstavljaju živi ostatak perioda pre ledenog doba. Omoriku je Pančić otkrio na Tari u mestu Zaovine 1877.

Na samom ulazu u Botaničku baštu, nakon veličanstvene kapije, čeka vas bista našeg naučnika i botaničara, Josifa Pančica, koja ponosno stoji i svakodnevno dočekuje svoje znatiželjne posetioce.

Po mnogima, najlepši deo Jevremovca je otvoreni deo bašte čije posebno mesto zauzima Japanski vrt, sklad jedinstvenosti i harmonje. U japanskim baštama prisutna su tri osnovna elementa : kamen, voda i biljke. I ova umetnost je toliko vidljiva i izražena simbolikom. Kamen je simbol balansiranja energije u prirodi i mesto gde prebivaju duhovi. Voda je simbol stalne promene i okeana, dok biljke ističu simboliku svaka za sebe. Trešnjin cvet , čija je lepota neopisiva, simbolizuje večitu mladost i proleće. Bor je simbol ljubavi i dugovečnosti, a javor kao listopadno drvo, podseća posetioce na prolaznost života.

Upravo sam i ja svoj predah potražila u japanskom kutku. Mir, cvrkut ptica, miris cveća, mostovi koje prelazite simbolizuju savladavanje prepreka u životu. I tu sam zastala na duže. Ovo je vrt u kome ćete naći inspiraciju, videti ljude da sede i meditiraju i nećete čuti ništa osim prirode. Voda mi pruža neopisivi smiraj duše. Ovo je mesto gde mnogi mladenci prave fotografije sa svojih venčanja, mesto gde ćete videti mamu u šetnju sa svojom bebom ali i mesto gde rado dolaze penzioneri da na miru, na klupi u hladovini pročitaju novine.

Najstariji stanovnik botaničke bašte je hrast lužnjak, koji sa svojih 140 godina starosti predstavlja prirodnu, kulturnu i istorijsku vrednost naše zemlje. Svaka biljka je neobična na svoj način i krije svoju priču. Ponos naše bašte je i drvo ginkgo, neverovatna biljka koja odoleva zubu vremena. Preživela je nuklearne bombe u Japanu i uspela da se održi samo u Japanu i Kini, dok je pre ledenog doba rasla u Evropi i Aziji. Bambus takodje opstaje na području bašte, možda jer nemamo pande. 😉

Staklena bašta, viktorijanskog stila, sa centralnom kupolom i dva krila, predstavlja pravu džunglu i dom za preko 1000 tropskih i mediteranskih vrsta, kako zeljastih tako i drvenastih. Tako da u srcu Beograda, možete doživeti i tropske kišne šume.

U blizini staklenika, nalazi se dečiji kutak, sa stolicama ofarbanim tako da liče na pečurke. Vaši mališani će se zabaviti, boraviti u zdravom prirodnom okruženju a i naučiti nešto lepo.

U sladu sa temom, želim da vam preporučim knjigu SAVRŠEN OTROV, od AMANDE KVIK.

Radnja knjige prati viktorijansku botaničarka Lusinda Bromli koja ima veoma redak dar – sposobnost da otkrije skoro svaku vrstu otrova. Takođe, u svojoj bašti gaji mnogo retkih i neobičnih vrsta, uključujući i paprat koja je nedavno ukradena iz njene staklene bašte – i kojom je ubijen čovek iz visokih društvenih krugova. Da bi pronašla ubicu, Lusinda angažuje detektiva, Kejleba Džounsa. Tako počinje avatura u svakom smislu.

Nadam se da sam ukratko uspela da vam dočaram naš Jevremovac i da vam probudim radoznalost i želju da je sami posetite. Naša Botanička bašta, zaista predstavlja celu planetu na malom prostoru i zaslužuje da bude vidjena. Zato knjigu pod ruku, obiđite ovaj skriveni raj a zatim nađite slobodnu klupu i uživajte u čitanju. Društvo će vam praviti cvrkut ptica.

Do sledeće avanture, srdačno vaša Bojana

Prvi put sam zakoračila u prostorije Muzeja sa svojim drugarima i drugaricama iz Osnovne škole. Na ovu avanturu nas je povela nastavnica istorije i naša divna razredna Slavica Novaković koja nas je učila kulturi svakodnevno. A onda se desilo zatvaranje Muzeja i rekontrukcija koja je potrajala nekoliko godina. Ali evo, konačno je došao i taj dan i vrata Narodnog Muzeja su otvorena za sve zainteresovane posetioce.

Davne 1844. godine, Jovan Sterija Popović apelovao je nadležnim državnicima da se prikupljaju starine i tako osnovao kolekciju Muzeuma srpskog. Ovaj značaj prikupljanja i čuvanja stvari, koje svedoče o prošlim vremenima, nastavljen je do danas. Tako je 10. Maja obeleženo 175.godina od osnivanja Narodnog muzeja u Beogradu.

Stalna postavka Narodnog muzeja, organizova je na tri nivoa i obuhvata period od paleolita do savremene umetnosti 20.veka. Zakoračite u laganu šetnju kroz Praistoriju, preko Antike i Srednjeg veka do Novog veka i Modernog doba.

Najzanimljiviji deo postavke iz Praistorije je fosil ljudske vilice koji predstavlja najstariji istočnoevropski fosil hominida. Vilica je pronađena 2006. godine u pećini Mala Balanica u Sićevu nadomak Niša i predstavlja jedinstveni nalaz u svetu, za koji se smatra da je star više od 500 000 godina.

U atrijumu Muzeja, gde počinje tura obilaska, nalazi se arheološka zbirka koja obuhvata vremenski period od paleolita do rimske kulture i umetnosti. Atmosferi obilaska dodatno je doprinela klasična muzika, izvođena od strane veštih dečijih ruku.

Najčešći način sahranjivanja je bio u horizontalnom položaju, sa rukama pored tela ili na grudima, položeni paralelno uz tok reke i glavom okrenutom nizvodno od Dunava.

Izuzetak predstavlja, ujedno i prvi otkriveni skelet, koji je nađen u polusedećem položaju i pretpostavlja se da je u pitanju osoba koja je imala poseban status u zajednici.

Nastavljamo dalje do Antike, Rimskog carskog perioda, Đerdapa i Egipatske zbirke.

Beogradska mumija, predstavlja poklon srpskom narodu od strane filantropa, advokata i dobrotvora, Hadži Pavla Riđičkog. On je mumio kupio u Luksoru za vreme svog putovanja po Egiptu i poklonio je Narodnom muzeju u Beogradu 1888.godine. U pitanju je mumija staroegipatskog sveštenik Nesmina.

U okviru manifestacije “ MUZEJI ZA 10″ , sugrađani će imati priliku da uživaju u besplatnoj poseti Narodnom Muzeju u periodu od 13-19.Maja.

Ja sam vam prenela delić atmosfere i zaista sam uživala u hedonizmu prilikom obilaska Muzeja. Bilo je zadovoljstvo koračati kroz istoriju i potpuno se prepustiti. Zato nema izgovora, pravac u Muzej. Svake Nedelje posete su potpuno besplatne.

Srdačno vaša, Bojana

Hrabrost, plemenitost i dostojanstvo (moje omiljene osobine), krasili su vitezove od davnina. Oni su pripadali nižem plemstvu, a tokom 12.veka napravljena je razlika između običnih vitezova i plemića. Najpre su nastali turniri viteštva koji su se održavali u palatama Francuske, Engleske i Nemačke. Vitezovi su tokom takmičenja iskazivali svoje veštine i demonstrirali snagu. Turnir je imao za cilj zbaciti protivnika sa konja ili mu izbiti koplje a često i borbu prsa u prsa. Pobednik turnira dobijao je venac od cveća od gospodarice dvorca ili lejdi.

Sistem vrednosti se vremenom menjao, pa je osim borbe, u doba renesanse biti vitez uključivalo i lep način odevanja, poznavanje poezije i lepo ophođenje prema damama. Jednom rečju- kavaljerstvo. Ovde ne mogu a da se ne setim neodoljivog Hit Ledžera u ulozi Ser Vilijama Tačera, u filmu PRIČA O VITEZU , koja mi je najlepše dočarala doba viteštva, naporne treninge, borbu, ljubav, udvaranje i pobedu.

Pre nekoliko dana, imali smo priliku da osetimo duh viteštva u okviru manifestacije VITEZ FEST i u našoj zemlji i to na dve lokacije. U pitanju su Kalemegdan i Smederevska tvrđava.

Posetioci su imali priliku da dožive srednji vek, da vide kako su živeli vitezovi u 14.veku i da uđu u šatore koji su pravljeni ručno, baš kao i oružje i odeća. Imali ste priliku da gađate u metu uz pomoć strele i luka i da bar na nekoliko minuta priuštite sebi Robin Hud avanturu. Festival se održava od 2004. godine na praznik Vrbicu. Tokom manifestacije,okupili su se vitezovi iz celog sveta i demonstrirali su borbe koje simbolizuju države iz kojih dolaze. Festival je namenjen svim ljudima od 7 do 77, što se kaže, koji teže plemenitosti, vrlinama, viteškom kodu i koji uživaju u spektakularnim borbama ili da na kratko budu dvorske lejdi.

Imala sam priliku da upijem malo viteške atmosfere i uzivam u njihovoj veličanstvenosti i prenosim vam par fotografija sa Kelemegdana. Dok je na smederevskoj tvrđavi održana “ BITKA NACIJA “ , lomili su se mačevi i koplja u nepoštednoj borbi koja ke mnoge podsetila na “ IGRU PRESTOLA “ .

Kao mala uvek sam maštala o princu na belom konju. I zamislite, suprug me je zaprosio u Beču u beloj kočiji koju su vukli beli konji. Moj san se ostvario, ja sam svog viteza našla i želim da ga i vi nađete, ako još niste. I ne prestajte nikada da verujete u bajke.

Srdačno vaša Bojana

Priča o jazz muzici počela je u 19.veku, u Nju Orleansu kada afrički narod dolazi na prinudni rad u Južnu Ameriku. U doba ropstva, daleko od svoje kolevke, ovaj narod želeo je da sačuva bar mali deo svoje tradicije. Počeli su da sviraju benžo, jedini afrički instrument koji je i danas prisutan u jazz muzici. Ta muzika bila je mešavina crnačke folklorne muzike i lokalnog zvuka. U početku su svirali po zabačenim barovima, daleko od ušiju javnosti, ali jazz muzika počinje da se širi sa juga na sever Amerike a tokom Prvog svetskog rata, ovaj neodoljivi ritam stiže i na tlo Evrope, i to najpre u Francusku.

Prva ploča na kojoj je snimljen jazz nastala je 26. Februara 1917. godine. U pitanju su momci koji su činili bend po imenu THE ORIGINAL DIXIELAND JASS. Njihova kompozicija LIVERY STABLE BLUSS predstavlja prvi jazz singl ikada izdat. Prodat je u preko milion primeraka. Bend ubrzo menja naziv JASS u JAZZ. Jedna od anegdota je da su ljudi često u šali precrtavali slovo J (JASS-ASS ).

Jazz se izvodi na različitim duvačkim instrumentima, gitari, klaviru, udaraljkama. Ova muzika improvizuje i meša ritmove. Izvođači često u dogovoru uportrebljavaju instrumente na šaljiv način. Najpoznatiji jazz muzičari u istoriji bili su Dželi Rol Morton ( koji je tokom svog života tvrdio da je on izmislio jazz 1902.godine i privlačio veliku pažnju svojim prednjim dijamantskim zubima ), Luj Armstrong, Djuk Elington, Beni Gudmen, Bili Holidej, Ela Ficdžerald, Čet Bejker i drugi…

Prvi srpski džez orkestar „Studentski Micky Jazz“ osnovao je Rafael Blam 1927. godine. Srbija takođe može da se pohvali i velikim internacionalnim džez festivalima. Najstariji i najpoznatiji je BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL , koji traje od 1971. godine (sa prekidom od 1990. do 2005. godine), a značajni su i NIŠVIL na kome je 2011. Miša Blam ,poznati jazz muzičar i publicista dobio nagradu za životno delo ) i Novosadski Jazz festival.

Pre četiri godine, na inicijativu kompozitora i pijaniste Herbija Henkoka, na UNESCO konferenciji, doneta je odluka da se poslednji dan Aprila proglasi za međunarodni dan jazz-a. Naša prestonica ne zaostaje za svetom kada je u pitanju obeležavanje ovog datuma. U pitanju je JAZZ CRAWL FESTIVAL koji se održava četvrtu godinu za redom, Ovaj festival podrazumeva “ šetanje“ izvođača i publike od mesta do mesta i komunikaciju izvođača i publike u klubskom ambijentu.

Jedna od lokacija održavanja JAZZ CRAWL FESTIVALA je JAZZ BAŠTA, u kojoj jazz muzika diše i živi svakoga dana. Uz zvuke ove muzike hedonizma, građani a i stranci, traže svoj mir upravo u ovoj bašti, skrivenoj od očiju javnosti. U Karađorđevoj 43, nalazi se ovaj raj koji se krije na vrhu stepenica koje vode sa Brankovog mosta. Sama izgradnja zgrade, počela je davne 1870. godine. a ovo zdanje i dalje se čuva od zuba vremena. Stalno se održavaju nastupi uživo sa akcenton na jazz muziku. Predivno, bajkovito uređen prostor bašte, zvuci jazz-a koji se šire vazduhom, nateraće vas da se zaljubite i iznova vraćate ovom mestu. Pokušaću da vam dočaram ovaj skriveni dragulj u nekoliko slika, a vama savetujem da odete u posetu prvom prilikom.

Ne znam za vas, ali meni je jazz više od muzike. To je ritam slobode, borba jednog naroda za ljudsku ravnopravnost, ali i muzika koju ćemo čuti u restoranima, salonima. Jazz je muzika koja mi redovno pravi društvo uz knjigu, dok kuvam ručak, pa čak i sada dok vam pišem… Jazz je uvek sa mnom i u meni… I zamislite, udala sam se baš 30. Aprila, na Međunarodni dan Jazz-a…

Srdačno vaša, Bojana Hedonista

Dok sam još pod utiskom korejskog performansa o kome sam vam pisala u prethodnom postu, htela bih da se osvrnem na maske za lice koje nam dolaze upravo iz Koreje.

Svima nam je poznata činjenica da Koreanke imaju najlepšu kožu i svoje jedinstvene tehnike nege. Proizvodi iz ove zemlje postali su veoma popularni poslednjih godina i to najviše zahvaljujuću svom kvalitetu. Od proizvoda zaista dobijete ono što vam je obećano.

• Revitalizujuća maska sa placentom intenzivno hrani kožu, obezbeđuje joj negu, štiti od dehidratacije i dajr dodatnu energiju i sjaj
• Aquaring N.M.F. maska je prava infuzija za kožu! Izuzetna hidriranost i zategnutost su vidljive nakon korišćenja.
• Collagen essential maska sa lifting efektom i zatezanjem daje dugotrajan osećaj svežine i sprečava isušivanje kože
• Mediheal E.G.T timedetox maska je moj apsolutni favorit! Protiv bora, sa velikim brojem aktivnih sastojaka, dobitnik je Nobelove nagrade za faktore stimulacije rasta epitelnih ćelija.

Mediheal maske za lice su za jednokratnu upotrebu. U pitanju su sheet maske koje su od čistog pamuka sa prorezima za oči, nos i usta a sama maska je bogato natopljena raznim serumima, voćnim koncentratima, ekstraktima i slično, što zavisi od toga koju masku odaberete.

Postupak je vrlo jednostavan. Na čisto lice nanesete masku i ostavite da stoji 15-20 minuta. Za to vreme možete pročitati par stranica knjige, pogledati seriju ili šta vas već uveseljava. Nakon tog vremena na maski će se pojaviti logo MEDIHEAL i to je znak da masku možete skinuti sa lica. S obzirom da su maske zaista dobro natopljene, prepuručujem da nakon skidanja, preostali sadržaj maske natopite na vrat i dekolte. I uživajte narednog jutra kada se pogledate u ogledalo, jer svežina i blistavost su ono što ćete videti u svom odrazu.

Široku paletu ponude možete pogledati na njihovom sajtu ili instagram profilu. https://www.onlinekozmetika.com/proizvodi/mediheal ili @mediheal_rs

Imala sam zadovoljstvo da prisustvujem performansu nacionalnog plesnog ansambla Republike Koreje, pod nazivom “ Miris mastila “ koji se održao 22.Aprila u Sava Centru, povodom tridesetogodišnjice diplomatskih odnosa naše dve države.

Tematski fokus plesa baziran je na simbolici četiri cveta. U pitanju su cvet šljive, orhideje, hrizanteme i bambusa. Ples povezuje godišnja doba kojima ovi cvetovi pripadaju. Svojim elegantnim i gracioznim pokretima, umetnici dočaravaju pisanje crnim mastilom na papiru.

Snimanje i fotografisanje je bilo strogo zabranjeno, ali ću vam priložiti slike iz kataloga koji smo dobili kako bih vam bar malo dočarala ovaj magični ples koji svakako nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Performans se zapravo sastojao iz šest delova : prologa, zatim četiri vrste plesa za četiri godisnja doba i epiloga. Ples je bio propraćen muzikom i svetlosnim efektima koji su posebno dali draž scenskom efektu.

Savršena harmonija tradicionalnog i modernog svakako je spoj koji je osvojio srca publike.

U više navrata srce me je vodilo u Sremske Karlovce, o kojima ću vam svakako detaljnije pisati sledeći put. Ni manjeg mesta ni veće lepote! Vinski put i pogled dok se vozite uvek me ostavi bez reči. A to je zaista retko u mom slučaju. Tada zanemim pred lepotama vinograda i vikendica i odlutam daleko od svakodnevne gužve, buke i rutine. U potrazi za mirom i hedonizmom odlazim u sktivene kutke i prenosim vam svoje utiske.

Ovog puta lagana šetnja nas je odvela kraj Dunava i divnog restorana Pasent ( po meri ) . I to dva puta, u različitim godišnjim dobima ali sa istim oduševljenjem! Toliko mi se dopao restoran! Ljubazno osoblje čak i u najvećoj gužvi potrudiće se da nadje mesta za vas. Ali svakako moj topli savet je da rezervišete svoje mesto na vreme. I to obavezno uz reku. Jer pogled je magija!

Razlog zbog koga sam odabrala Pasent je svakako to što u ponudi imaju riblji paprikaš i moje omiljene desertno vino- crveni Bermet vinarije Kiš. Dodajte na to da u ponudi imaju i slatkih đakonija kao što su štrudla sa makom, krempita, palačinke, kuglof, baklava i nećete moći da odolite. Bar ja nisam mogla. Em sam gurman em hedonista.

Restoran ima divnu baštu u kojoj svi rado potraže svoje parče hedonizma, ali ni lepota unutašnjeg dela restorana ni po čemu ne zaostaje. Čak šta više, odiše prijatnom atmosferom i skladno uklopljenim elementima rustičnog i modernog.

Pogledajte te boje! Te detalje! Pravi odmor za oči! Ono što me još fascinira je muzika koja je prisutna u pozadini- jazz ili louge! Apsolutno pun pogodak! Savršeno se uklapa u ceo koncept restorana. Na ovom divnom mestu, osim što možete uživati u ručku ili kafici, takođe možete i organizovati vama bitne proslave. Vašu tajnu možete doživeti na adresi Dunavska 7 u Sremskim Karlovcima.

Nakon što smo zadovoljili potrebe svojih apetita, prošetali smo uz reku gde vas čekaju magični pogledi, zalasci sunca a nekada i društvo veličanstvenih labudova koji plove Dunavom…

Možda su tajne zaista u modi, ali ova tajna zaslužuje da bude otkrivena svim hedonistima. Ja sam istinski uživala u ovoj oazi hedonizma, a vama od srca preporučujem da posetite ovo mesto ako vas put navede.

Do sledećeg posta, srdačno vaša Bojana Hedonista😉

Danas vas vodim na put oko sveta sa šoljicom kafe. Meni je prva asocijacija na zrna kafe, moja baka kako sedi, drži mlin u ruci i uz večernju seriju okreće dršku mlina u krug pripremajući svežu kafu za naredni dan. Napitak bez koga ne možemo da zamislimo jutro, prema jednoj od legendi otkriven je tako što je etiopijski pastir primetio da su njegove koze odjednom postale živahnije. Ubrzo je shvatio da je za njihovu hiperaktivnost odgovoran žbun kafe koji su brstile. Okusivši i sam plodove ove biljke, primetio je identičnu reakciju.

Domovina kafe je Etiopija i njeni stanovnici kažu da je ona njihov hleb.
Istorijski podaci govore da se kafa prvi put počela gajiti i koristiti kao topli napitak na Arapskom poluostrvu, a narednih nekoliko vekova Jemen je bio glavni svetski snabdevač kafe . Najpoznatije vrste kafe koje se konzumiraju su Arabica i Robusta.
Zahtevi za kafom na Bliskom Istoku bili su veoma veliki, a način transportovanja kafe iz luke Moka ( danas poznate kafe ) u Jemenu bio je dobro čuvana tajna.  Godine 1555. dvojica Sirijaca, prvi put donose kafu u Carigrad. Tada nastaje kafana, kao uslužni objekat u kome se prvobitno pripremala i služila samo kafa, a vremenom postaje centar socijalne kulture – u njima su se okupljali ljudi, baš kao što mi to danas činimo, igrale su se razne igre, pio alkohol, pušilo se i odmaralo. Kako se kaže- svi poslovi i poznanstva obavlaju se u kafani.

Kafa je značila predah i nekada i sada. Od početka 18, veka plantaže kafe zahvaljujuću Holanđanima počinju da niču najpre na Javi, Baliju i Sumatri, a zatim 1714. godine jedno stablo kafe stiže u parisku botaničku baštu, odakle će krenuti na Antile i tada nastaje čuvena jamajkanske sorta po imenu „Plava planina“ (Blue Mountain). Francuski kapetan Gabrijel de Klije 1723. zasadio je prvi žbun kafe na Martiniku- teritorija današnje Dominikanske Republike, odakle se ona širi po celoj Latinskoj Americi, a prva stabla kafe u Brazilu zasađena su 1727.

Kafa se dobro primila na brazilsko tle, a kada je sredinom 19, veka retka biljna bolest napala plantaže kafe u Severnoj i Istočnoj Americi, Brazil je izbio na prvo mesto kao najpoznatiji svetski proizvođač kafe i tu titulu Brazil je zadržao do danas i proizvodi čak 85 % kafe na svetskom tržištu.

Prva kafedžinica u Evropi,otvorena je u Italiji, u Rimu 1645, godine. Ako u Italiji u kafiću poručite kafu konobar će vam doneti izvrstan, jak kratki espresso koji se služi u malim, belim šoljicama. Ovaj koncentrovani napitak je pravi energetski šamar za budjenje. Italijani kafu uglavnom piju s nogu, u dva srka, držeći šoljicu sa dva prsta.

Irci pak vole da kafu malo začine dodajući joj viski. Kažu da ih alkohol greje tokom zime, ili je to samo izgovor. U svakom slučaju svi ste sigurno probali Irish cream kafu.

Svima nam je dobro poznata čuvena Grčka hladna kafa- frape, koju svi rado pijemo na svojim letovanjima dok uživamo na ležaljci uz dobru knjigu, ili šetamo pored mora čekajući magične zalaske sunca.

Nakon poraza Turske vojske, legenda kaže, da je jedan dovitljiv Srbin otkupio celokupne zalihe kafe, koje su ostale iza pobeđenih Turaka i otvorio kafanu u elitnom delu Beča. Kafa se svidela Bečkim damama i nakon toga postala najpopularniji napitak u Evropi. Bečki kafei odigrali su važnu ulogu u formiranju kulturnog miljea Beča i upravo u tom čudesnom gradu prepunom istorije, emocija i života poezija dobilja na snazi. Julius Meinl, 2015. godine počela je da organizuje globalni pesnički događaj, 21. Marta, pod sloganom “ PLATITE KAFU STIHOM „, kada se obeležava Svetski dan poezije, U kafićima širom sveta u kojima se služi Julius Meinl kafa, možete napisati stih ili pesmu i umesto novcem tako platiti svoju kafu. Kako kreativno, zar ne?!

Turci imaju poseban odnos prema kafi, za koju kažu da treba da bude jaka, crna i slatka. Kafu kuvaju u džezvama- fildžanima i služe je sa rahatlukom. Ovaj običaj srećemo i u Bosni pa i u nekim našim kafićima ili restoranima koji neguju tradiciju.

U Beogradu na Dorćolu je tokom vladavine Sulejmana Veličanstvenog otvoren prvi kafić 1521. godine. Međutim, nema pouzdanih podataka kako se zvao i gde se nalazio. Ali naša nacija veoma voli da ispija kafu i kafići su nam prepuni i u sred radnog vremena, što izaziva opravdano čuđenje među turistima. Ali eto, mi Srbi uvek nađemo vreme za kafu, kako sa komšijama, tako i sa prijateljima u kafiću, ili pak meni najdraža, solo kafa kod kuće kraj prozora ili na terasi uz zvuke moje omiljene jazz muzike.

Skandinvske zemlje su vodeće u svetu po količini popijene kafe. Oni su hladne dane koji traju i tokom proletnjih meseci, odlučili da ulepšaju ispajanjem kafe. Norvežani imaju jedan zanimljiv običaj, s obzirom da dosta vremena provode u prirodi, a to je da svoju kafu ponesu sa sobom u termosu i popiju je za vreme predaha tokom planinarenja. “Turkaffe” ( planinarska kafa )je jedna od najstarijih kafe tradicija koju Norvežani neguju.

Pošto je Ikea konačno stigla, obavezno treba naučiti i šta je fika, švedski recept za predah uz kafu, pecivo i druženje. Sastavni je deo i radnog dana u Švedskoj, kada zaposleni odlaze na pauzu, bez svojih telefona, lap-topa, samo uživaju u šoljici kafe i pričaju o vremenu. Fika koncept možemo primenjivati u kafiću ili u toplini svog doma, na vama je da odaberete, ali kafe predah svakako treba uvrstiti u svoj mali ritual.

Lično sam zaljubljenik u skandinavski način uživanja u kafi. Pažljivo biram šolju iz koje ću piti kafu, kako boju, tako i oblik. Nekada biram u skladu sa bojom noktiju, ili sa garderobom. Zvuči smešno i ludo, ali to je moje vreme, moj ritual i način opuštanja. Kafu pijem sa dosta mleka. Što bi moja drugarica rekla- Ti ne piješ kafu, nego benko. Ali volim da je pijem, laganu i slabu. Ujutru kada ustanem , otvorim vrata od terase, ukljucim aparat za kafu da lagano kaplje dok se umivam i našminkam, a onda je u pidžamici popijem sa užitkom uz cvrkut ptica. Prvo kafa pa sve ostalo.

Ovog puta želim da vam preporučim dve knjige vezane za kafu : Srećni ljudi čitaju i piju kafu i Kradljivac kafe.

1. SREĆNI LJUDI ČITAJU I PIJU KAFU

Dijan, glavna junakinja ima savršen život. Supruga je, majka, i vlasnica pariske kafe-knjižare Srećni ljudi čitaju i piju kafu. Ali kad izgubi supruga i ćerku u tragičnoj saobraćajnoj nesreći, sve u njenom životu iznenada staje i ona ne zna kako da nastavi da živi…Godinu dana kasnije iznenada donosi odluku da se preseli u gradić na irskoj obali. Konačno odlučna da ponovo izgradi svoj život, sama. Tamo upoznaje Edvarda, privlačnog i suzdržanog fotografa i komšiju. Počine njena borba sa osećanima koji se javljaju i prepliću se sa osećajem krivice prema porodici koje više nema…Dirljiva priča, ispunjena nadom, probudiće u vama mnogo emocija. Ne možete ostati ravnodušni prema ovoj ženi čije je putovanje toliko dramatično koliko i neobično, kojoj je život sve pružio a onda sve uzeo, i koja nema drugog izbora sem da se bori.

2. KRADLJIVAC KAFE

Roman čiji je glavni junak-KAFA, možda najomiljenija namirnica na svetu. Godina je 1683. Evropa je preplavljena novom drogom. Svuda je tražena – iako je izuzetno skupa jer je monopol na nju drži Osmanlijsko carstvo. Međutim, jedan mlad Englez smislio je plan kako da od Turaka izmami ta dragoceno zrna… Londonski filozofi, amsterdamski trgovci začinima i pariski pesnici ,svi oni okupljaju se u kafedžinicama kako bi uživali u ovom prosvetiteljskom napitku. Međutim, kafa je skupo zadovoljstvo . I svakome ko želi da je prokrijumčari iz jemenske Moke sleduje smrtna kazna. Jedan mladić, želi da okuša sreću jer nema šta da izgubi pošto je već propao na berzi. Zato je odlučio da igra na sve ili ništa i uz novčanu podršku Istočnoindijske kompanije, okuplja tim stručnjaka iz raznih zemalja s namerom da Turcima ukrade kafu. Ispočetka se čini kao da sve ide glatko, ali vremenom će shvatiti da se opustio u ozbiljnu avanturu.

Skuvajte svoju omiljenu kafu, uzmite jednu od preporučenih knjiga i uzivajte! Nećete se pokajati jer ipak se radnja vrti oko omiljenog pića-njenog veličanstva KAFE!