Gabrielle Coco Chanel- novi šarm u svetu mode

Koko Šanel je rođena u Somiru, 19. avgusta 1883. godine kao vanbračno dete trgovačkog putnika i pralje. Odrastala je u siromašnoj porodici zajedno sa dve sestre i 2 brata. Na žalost, veoma rano su ostali bez majke koja je umrla od tuberkuloze kada je Koko imala samo 12 godina. Njen otac i tetke odlučuju da je protiv njene volje posalju zajedno sa sestrama u sirotište katoličkog manastira Obazena. Njena braća poslata su na popljoprivredno imanje na rad. Tako počinje novi, tužni početak priče jedne devojčice koja je prerano razdvojena od svoje porodice i sigurnosti koju ona pruža, a koja će promeniti svet.

Koko je oduvek bila čudna i drugačija devojčica, na sreću, jer svet je prepun običnih devojčica. Volela je da se igra na groblju, sahranjuje svoje lutke i nikada nije prežalila što ih je otac napustio, te je izmislila priču kako je njen otac bogat i poslovan čovek koji živi u Njujorku i da nema vremena da je poseti. Nikada nije gubila nadu da će tata doći po nju i sestre. Ali na žalost, to se nikada nije desilo. U sirotištu je izučila krojački zanat i nakon svoje 18. godine seli se u grad Mulen gde je živela u kući za katoličke devojke. Počela je povremeno da radi kao zabavljačica u kabareu gde i dobila nadimak KOKO zbog pesama koje je pevala „Ko je video Koko“ i „Ko Ko Ri Ko“. A neki tvrde da je nadimak dobila jer je volela rano da ustaje. U tom periodu života u kabareu, postaje i ljubavnica Etjenu Balzanu, sa kim se seli u Pariz . Uronila je u njegov svet luksuza, život na viskoj nozi i počela da živi slobodno. Šanel je iz zabave uradila dizajn šešira za nekoliko Balzanovih poznanica i tako njen hobi postaje sve popularniji medju ženama, imala je sve više narudžbina i počeo je da se pretvara u posao. U Parizu je otkrila svoj životni poziv i 1910. godine uz finansijsku pomoć svoje velike ljubavi, kapetana Boja, otvorila svoj prvi pariski butik „ŠANEL Moda“ u ulici 21 Rue Cambon u kojem je kreirala i prodavala šešire i postala cenjena modistkitnja.

Bila je posebna, mrzela je vulgarnost, govorila je da luksuz mora da bude udoban, inače nije luksuz. Volela je da uzima odeću iz ormara svojih ljubavnika i skraja odela za sebe. Počela je da nosi košulje sa dubljim izrezom i pantalone iznad članaka što je tada bilo nezamislivo za ženu. Koristila je vuneni žersej i tvid za izradu odeće i opravdavala svoju odluku time da žena treba da jede i smeje se u isto vreme a da se pri tom ne onesvesti od stezanja korseta. Tokom 30-ih godina , dečački izgled bio je njen zaštitnički znak. Odbacila je kitnjastu modu i korset koje su sputavale slobodu tela i stvorila je minimalistički stil. Lepota je u jednostavnosti, često je govorila. Njena popularnost i poznanstva su se širila iz dana u dan a 1919. godine otvara modnu kući „CHANEL“ u Parizu gde je bilo zaposleno 4000 radnika.

Ljudi su se često smejali njenom načinu oblačenja, a upravo je to što je drugačija bila tajna njenog uspeha. Svoju inspiraciju crpila je svuda. Pomagala je i privatno svojim poznanicima te je u svoj dom primila na 9 meseci Igora Stravinskog koji je sa porodicom pobegao iz Rusije. Igor joj je na poklon dao jedino što je doneo sa sobom iz Rusije, ikonu, koja je stajala u njenoj sobi do smrti Takođe je bila prijateljica sa Pikasom, Dalijem,Aleksandom Dimom… Jedan od osnovnih simbola u njenom stanu, životu i u kreacijama je cvet kamelija. Priča se da je bila u vezi sa Aleksandrom Dimom koji je napisao čuvenu „Damu sa kamelijama“ u kojoj je Koko pronašla sebe. Salvador Dali je specijalno za nju napravio čuvenu sliku klasa žita. Sve svoje ideje crpela je iz svog apartmana u ulici Cambon iako u njemu nikada nije prespavala iz straha od mraka nego je većinu svog života do smrti provela u hotelu “ RIC “ Naručila je da se postave ispresecana ogledala na stepenicama apartmana kako bi mogla da gleda reviju i reakciju publike a da oni nju ne vide. Taj apartman je nalik muzeju i ostao je kao insiracija za generacije koje će kasnije kreirati za kuću Šanel na čijem je čelu bio Karl Lagerfeld sve do svoje iznenadne smrti.

Volela je jedinstvenost i udobnost, te je stoga dizajnirala prvu Šanel torbu 1929.godine i bila je prva žena u istoriji mode koja je stavila lanac na torbu kako žene ne bi stalno morale da je drže u ruci. Najhrabriji akt je da mislite o sebi i to glasno. Kreirala je crveni karmin za koji se tada smatralo da je neadekvatan. Kreirala je za poznate žene kao što su Marlen Ditrih i Greta Garbo koje su sa ponosom nosile njene kreacije. Uvela je malu crnu haljinu kao obavezan modni komad u ormaru svake žene, suknje i kostime koji su postali prepoznatljiv znak Šanel brenda.

Šanel je bila zadužena i za popularizaciju sunčanja i preplanulog tena žene, jer se to tada smatralo da samo sirotinja ima taman ten dok je bela put bila rezervisana samo za aristokratiju. To se menja u dobu Koko Šanel i žene na plažama skidaju svoje šešire i započinje era sunčanja.

Miris parfema

Čuveni Chanel N°5 ima svoj put do nas koji je počeo u leto 1920. kada je Coco Chanel sa svojim tadašnjim ljubavnikom knezom Dimitrijem Pavlovičem otišla na Azurnu Obalu gde je upoznala Ernesta Beauxa, rusko-francuskog hemičara i parfimera koji je radio za rusku kraljevsku porodicu. Tada je bilo popularno korišćenje aldehida. Esenciju parfema koji odoleva vremenu čine jasmin, jogrovan i ruža sa određenom dozom aldehida. Legenda kaže da se svake minute negde u svetu proda jedna bočica Chanel N°5 parfema.

Coco je želela da njen parfem bude drugačiji, mešavina svežine i senzualnosti. Konačno nakon 10 meseci rada, Ernesto je za Coco Chanel kreirao deset magičnih uzoraka parfema u broju od 1 do 5 i 20 do 25. Verujući da joj broj 5 donosi sreću, Coco je odabrala uzorak pod brojem 5, a njegovo zvanično lansiranje je simbolično usledilo 5. maja 1921. godine kada je parfem ugledao svetlost dana. Odlučila je da na čep parfema utisne čuveno duplo C. Svoj parfem reklamirala je tako što ga je nanosila gde god da krene. I tokom večeri žene bi joj prilazile da pitaju koji je to tajanstveni miris. A takodje je svoje parfeme poklanjala vojnicima koji su ih nosili svojim ženama po povratku u Ameriku.

Žena koja ne koristi parfem, nema budućnost. Parfem stavite na mesto na koje želite da vas neko poljubi, savetovala je Coco. Njena najveća ljubav bio je Boj Kapel, oženjen čovek sa kojim se viđala, poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1919. godine. To je duboko potreslo Šanel, te je u znak sećanja na izgubljenu ljubav kreirala svoj čuveni parfem “ Šanel 5″ 1921. godine. Kažu da posle njegove smrti više nikada nije bila ista. Ulazila je u neobavezne veze kao što je veza sa Dimitrijem Romanovim, ali klasne razlike nisu dozvoljavale da se to završi brakom. Kada je počeo nacistički rat, Koko je bila primorana da zatvori svoju radnju i vrata svog apartmana te je sve vreme provodila u voljenom “ RICU „. Tokom rata bila je u vezi sa nemačkim oficirom pa je bila proglašena i za izdajnika što joj se svakako odrazilo na karijeru. Šanel se potpuno povukla iz sveta mode na 15 godina i sve vreme živela je od prihoda prodaje svog parfema.

U svojim 70-im godinama , 1954. godine odlučuje da se vrati na scenu, iznervirana time što je Kristian Dior ponovo počeo da vraća u modu korsete i da opterećuje žene koje je ona prethodno oslobodila. Ponovo je vredno radila kao i na početku i živela za svoje snove i kreacije. Poslednjih godina svog života bila je vrlo usamljena. Baš je pripremala svoju novu prolećnu kolekciju kad je počela da se oseća bolesno i umorno. Preminula je u svojoj 78 godini u hotelu “ RIC“ od srčanog udara. Na njenoj sahrani u Švajcarskoj, modeli su sedeli u prvim redovima. Posebna i drugačija od početka do kraja svog života.

Jedan od njenih čuvenih citata bio je „Nema vremena za svakodnevnu dosadu. Postoji vreme za rad. I vreme za ljubav. To ne ostavlja prostor za neko drugo vreme“. Moramo se složiti da je KOKO unela revoluciju u svet mode, izgradila modnu imperiju, postala jedna od najkontroverznijih ličnosti 20- veka. Nije bila zadovoljna svojim životom, pa ga je kreirala… Ostala je zapamćena kao žena nezaustavljive ambicije, čija su umetnička vizija, upornost, snaga i strast prema modi postale njen zaštitni znak.

Ovog puta ću vam preporučiti film “ Koko pre Šanela“ i tri knjige na temu KOKO ŠANEL, a na vama je koju ćete izabrati. U svakom slučaju nećete pogrešiti. KOKO je KOKO , jedna jedina, drugačija i neponovljiva i svako će njen život i stvaralaštvo doživeti na svoj način…

Srdačno, vaša Bojana