Halloween u Norveškoj

Zašto slavimo Noć veštica?

Bundeve, slatkiši i veštice. Zašto se sve to pojavljuje na Noć veštica? A zašto baš zadnji dan Oktobra? Evo nekih odgovora o Halloweenu. Poreklo proslave Noći veštica može se pronaći među irskim i britanskim imigrantima u Sjedinjene Američke Države sredinom 19. veka. Sa sobom su doneli dugu pagansku i hrišćansku tradiciju povezanu sa smrću i ponovnim rađanjem.

View this post on Instagram

Halloween u Norveškoj je pre svega proslava koja angažuje decu i mlade. Najprostije rečeno to je ulični i kućni maskenbal, to je opšta euforija. Kuće su okićene i spolja i iznutra predivnim bundevama i lampama, stapajući se sa divnim bojama jesenjeg opalog lišća. Deca nose zastrašujuće kostime i šetaju kvartom zvoneći na vrata i uzvikujući čuvenu rečenicu "trik ili poslastica". To je norveška verzija engleskog "trick or treat". Oni koji otvore vrata mogu se podmititi slatkišima ili voćem. Deca nose vreće u koje im stavljaju slatkiše. Iskreno, mene Halloween podseća na korinđanje koje je veoma popularno u Vojvodini. Na Badnje veče sam godinama išla sa sestrom i drugarima od vrata do vrata, zvoneći i pevajući pesme a zatim bi nam domaćini u iste ubacivali orahe, jabuke, čokolade. @nillenorge @orkanger_logg @orklandkommune #hallowean #halloweannorge

A post shared by 𝕍𝕠𝕛𝕧𝕠𝕥𝕜𝕚𝕟𝕛𝕒 (@bojanahedonista) on

Iako sada Noć veštica slavimo trikovima ili slatkišima, taj dan ima istorijske veze s vešticama, ubistvima i zagrobnim životom. Čak je i pre nekoliko stotina godina bilo uobičajeno deliti nešto za grickanje poslednjeg dana Oktobra. U to se vreme delila hrana, voće i orašasti plodovi i zamišljalo se da se mrtvi mogu vratiti u našu stvarnost upravo na taj dan. Stoga je i njima namenjena ta hrana.

Noć veštica je proslava koja se održava 31. Oktobra, veče uoči Dana svih svetih 1. Novembra. Na jedan način, tako se obeležava kraj leta i početak prekrasne jeseni uz zabavu i tradicijama povezanim sa smrću i ponovnim rođenjem. Bundeve se koriste jer su pogodne za upotrebu kao lampioni za osvetljavanje u tamnoj noći. Osim toga, bundeve i drugo voće povezani su s plodnošću i ponovnim rađanjem.

Proslava Noći veštica u Norveškoj doživela je svoj vrhunac oko 2000. godine i to je veoma povezano sa filmovima o Hari Poteru, magijom i vešticama koje lete na metli. Noć veštica uvek je imala karnevalski imidž – a ove noći primenjuju se kostimi smrti, kao što su zombiji, kosturi, mrtve mlade, demonske maske i slično. Mnogo se dece maskira i šeta kvartom izgovarajući čuvenu rečenicu “ Trick or treat“ i obično dobijaju slatkiše. Mladi vole da učestvuju na kostimiranim zabavama u restoranima ili privatno. Tradicija Halloweena stekla je čvrsto uporište, barem u gradovima. Još uvek postoji dobar broj, posebno starijih osoba koje negativno gledaju na Halloween.

Proslava Noći veštica se iz Sjedinjenih Američkih Država proširila u mnoge zemlje, između ostalog i u Norvešku. U skladu sa starom tradicijom, u crkvama se na Dan Svih svetih mogu održavati parastosi i zapaliti sveće na groblju. Ali, Halloween je pre svega proslava koja angažuje decu i mlade. Najprostije rečeno to je ulični i kućni maskenbal, to je euforija. Kuće su okićene i spolja i unutra predivnim bundevama i lampama, stapajući se sa divnim bojama jesenjeg opalog lišća. Deca nose zastrašujuće kostime i šetaju kvartom zvoneći na vrata i uzvikujući čuvenu rečenicu „trik ili poslastica“. To je norveška verzija engleskog „trick or treat“. Oni koji otvore vrata mogu se podmititi slatkišima ili voćem. Deca nose vreće u koje im stavljaju slatkiše. Iskreno, mene Halloween podseća na korinđanje koje je veoma popularno u Vojvodini. Na Badnje veče sam godinama išla sa sestrom i drugarima od vrata do vrata, zvoneći i pevajući pesme a zatim bi nam domaćini u iste ubacivali orahe, jabuke, čokolade. U našem kraju bila je komšinica koja je u poznim godinama volela da se maskira u vešticu, ili da se umota zavojima, a isla je uz pomoć palice,na Badnje veče dok obilazi kuće i recitovala pesme. Bila je veoma smešna žena, vedrog duha i opasna konkurencija nama deci. Upravo zato ne mislim da je Halloween išta drugačiji od tog našeg korinđanja. Oni koji ne otvore vrata kada deca pozvone na Halloween, mogu rizikovati da im se vrata gađaju jajima. Iz SAD-a takođe dolazi običaj izdubljivanja bundeve i izrezivanja lica u njoj. Unutra je smešteno svetlo ili sveće koje sijaju iz očiju, nosa i usta izrezbarene bundeve.

Ovde u Norveškoj već čitav mesec sve je u znaku Halloweena! Potpuno euforična atmosfera. Kostime možete kupiti gotovo u svim buticima, bundeve u raznim bojama, slatkiše u obliku paukova, veštica, bundeva, lobanja. Šolje sa kosturskim glavama, nadgrobni spomenici i razni šaljivi rekviziti. Potpuno druga dimenzija i odlične ideje. Sve je to zarad dobre zabave i zarade naravno. Ako ste gledali seriju “ Moderna porodica“ sa čuvenom Sofijom Vergarom u jednoj od glavnih uloga, onda znate o čemu pričam. Upravo u toj seriji, nekoliko epizoda posvećeno je upravo proslavi Halloween-a i to su odradili na fantastičan način!

Jednom prilikom prijatelj me je pitao da li želim da učestvujem u neobičnom fotografisanju sa njim za Halloween?! Kao vodolija / strelac u horoskopu, uvek sam spremna na nešto novo i drugačije tako da sam pristala bez razmišljanja. U prilogu sledi par fotografija koje su nastale tada i zelim da napomenem da nije bila namera nikoga vređati, nego je poenta bila dobra zabava i šala. Taj dan i danas pamtim i rado ga se setim pred svaki Halloween sa širokim osmehom na licu.

Ako ste i vi jedni od onih koji nemaju predrasude i uživaju u raznim ludorijama i proslavama, ako slavite ili obeležavate Halloween na bilo koji način, želim vam da se dobro maskirate i zabavite. Ove godine je pun Mesec na Halloween pa srećno svima nama koji se patimo sa nesanicom!

Srdačno, vaša Bojana.

Alcudia – istorijski gradić na severu Majorke

Alcudia je poslednje mesto na Majorci o kome vam pišem i ovim završavam serijal. Majorka ima toliko lepota i znamenitosti za posetiti, da nikako nije sve moglo stati u jedan post. Alcudia je smeštena na severozapadu Mallorce, između uvala Alcúdia i Pollença i jedan je od najfascinantnijih krajolika na ostrvu, na kojem su hirovite sile prirode obojile i oblikovale krajolik.
Ova jedinstvena enklava, sa svojom umerenom mediteranskom klimom smeštena je tamo gde se istorija, legende i tradicija spajaju. Skrivala je čuda koja dodatno ističu njenu lepotu i utočište za hedoniste u kojima još uvek možete naći mir i tišinu.

Dramatični prošli događaji ostavili su traga u Alcúdiji. Prvo su u njemu živeli Feničani i Grci, a zatim je osnovano 123. godine pne. kao rimsko naselje Pollentia, nakon toga su ga napali Vandali, Vizantinci i Arapi, da bi ga katalonski hrišćani konačno osvojili. Osvajači su iza sebe ostavili svoje kulturno nasleđe, koje je i danas vidljivo u malim gradskim uličicama. Istorijsko središte Alcúdije ograđeno je jedinim u potpunosti očuvanim gradskim zidom Mallorce, koji je u 14. veku podigao kralj Jaume II kako bi zaštitio stanovnike Alcúdije. Međutim, to nije bilo dovoljno da se spreče pljačkaški gusari koji su u 16. veku iznova napadali grad, zbog čega je mnoštvo stanovništva pobeglo. Danas je teško poverovati da je ovaj užurbani grad nekada bio u opasnosti da bude potpuno napušten. Srećom, 1779. godine izgradnja luke spasila je Alcúdiju od propadanja.

Čim prođete kroz vrata, ne možete ne osećati se očaranim obnovljenim drevnim srcem Alcúdie. Užurbane ulice pretvorene su u veliku pešačku zonu, koja vas poziva na šetnju i razgledanje .
Najmanji rimski amfiteatar u Španiji nalazi se upravo ovde u Alcúdiji. Otprilike na kilometar od grada, prema luci, nalazi se deo drevnog rimskog grada- Pollentia. Takođe ovo je mesto korišteno kao nekropola u kasno rimsko doba, a ostaci grobnica mogu se videti među pozorišnim tribinama.

Alcúdia je jedinstvena i sposobna je primamiti generacije putnika iz celog sveta u potrazi za autentičnošću. Upravo ovde održana je poslednja Corida u Španiji 2016.godine kojoj je prisustvala i španska kraljevska porodica. Desio se zanimljivo incident da je jedan član kraljevske porodice prisustvovao iako nije imao dovoljno godina da gleda koridu. Novinari su to pažljivo zabeležili pa je izbio skandal i porodica je morala da plati kaznu.
Prošetajte njenim kamenim ulicama, malim trgovima i drevnim zgradama i osetićete njen topli dodir dobrodošlice. Alcúdia poziva svoje posetioce da se potpunosti užive u lokalni životni stil i izgube u šarmantnim ulicama.
Muzeji, umetničke galerije, muzički , pozorišni festivali i gastro sajmovi, tokom cele godine, čine je jednom od najsadržanijih delova Mallorce.

Tri arheološka nalazišta nalaze se neposredno izvan gradskih zidina Alcúdije. U La Portelli moguće je videti ostatke hrama Capitolino posvećenom Jupiteru, Junoni i Minervi. Pozorište je udaljeno 800 metara hoda od ovih prvih mesta i čuva deo tribina, orkestra i pozornice. Poseta rimskom gradu Pollentia uključuje ulaz u Museu Monogràfic de Pollentia, smešten u ulici Jaume u starom gradu Alcúdia. Zgrada muzeja iz 14. veka nekada je bila bolnica.

Playa de Muro najveća je peščana plaža na Majorci i uključuje četiri dela koji ukupno pokrivaju gotovo šest kilometara. Smeštena u gradu Muro, u blizini Alcúdije, na severoistočnoj obali ostrva, svaka od četiri plaže koje čine Playa de Muro ima beli pesak. Playa de Muro savršena je plaža za porodice zbog lakog pristupa, restorana, sadržaja na licu mesta , aktivnosti usmerenih na decu poput posebnih igrališta i izuzetno plitkih voda u kojima morate hodati prilično daleko pre nego što bude duboko.

Živahni severni grad Alcúdia uistinu ima sve. Nudi život, istoriju i kulturu tokom svih godišnjih doba. Predivno utvrđenje, korida, tirkizne plaže i beli pesak čine Alcudiju idealnim mesto za upijanje bogate baštine Mallorce.

Valldemossa- srce Majorke

2011. godine status UNESCO-ve svetske baštine dodeljen je veličanstvenoj Serra de Tramuntana na Majorci . Ovaj impresivni planinski lanac – dug gotovo 90 km – čini okosnicu Majorke i proteže se od Andratxa na jugu do Cap de Formentor na krajnjem severu ostrva. Ruralnim krajolikom dominiraju drevne terase i zidovi, skulpture koje je priroda izvajala, masline stare nekoliko stotina godina, ali postoje i gradovi i sela koja vredi posetiti zbog svog kulturnog i istorijskog značaja (Deià, Valldemossa, Fornalutx i Sóller su svi koji se nalazi u Tramuntani). Poseta Valldemossi je bila predivno iskustvo.

Grad Valldemossa udaljen je samo oko 15-20 minuta vožnje od Palme de Mallorce do planina Tramuntana, ali njegov šarm oseća se daleko od glavnog grada. Smeštena na vrhu brda, okružena terasama, Valldemossa je dobila ime po izvornom mavarskom zemljoposedniku tog područja, Musi (Musa Valley). Svojim kaldrmiranim uličicama bez automobila i bogatom kulturnom baštinom grad je pravi užitak za posetiti.

Poseta Cartuji vodi vas kroz bele okrečene hodnike, koji se protežu do soba s mini muzejima na razne teme. Posetite staru apoteku u kojoj gotovo možete osetiti miris začinskog bilja, a zatim pogledajte knjižaru u kojoj su se redovnici sastajali pola sata nedeljno , jedino kad bi smeli međusobno razgovarati. Tu je i lepi muzej moderne umetnosti s delima Picassa, Mira i Julija Ramisa. Palau del Rei Sanç (palata kralja Sancha) nalazi se tik uz Cartuju i izvorno je sagrađena u 14. veku.

Na samom ulazu u kompleks nalazi se bista posvećena Šopenu koja vas dočekuje i poželi vam dobrodošlicu tokom razgledanja. Zatim vas ulazite u predivan vrt, sa ružama, zelenilom i predivnim pogledom.

Možete posetiti Valldemossinu pravu kartuziju (Kraljevski kartuzijanski manastir), uključujući crkvu i staru apoteku. Poseta delu u kome se nalazi stara apoteka je meni kao farmaceutu bila potrebno interesantna. Gledati u staru vagu, bočice sa supstancama i istoriju koja se nalazi između ovih zidova predivan je doživljaj.

Deo manastira je palata kralja Sancha – kasnije darovana kartuzijanskim redovnicima, koji su ga pretvorili u samostan. Verovatno ima više posetilaca nego bilo koja druga zgrada na Majorci , osim Palmine katedrale La Seu. Ulaznica za Real Cartuju uključuje kratki klavirski koncert sa delima Chopina ( Šopena) u kome smo zaista uživali.

Najviši grad na Mallorci, Valldemossa, verovatno je najpoznatiji kao mesto gde su poljski kompozitor Frédéric Chopin i njegova ljubavnica , francuska književnica George Sand, proveli zimu 1838/1839, boraveći u unajmljenim sobama u manastiru. Šopen je bolovao od tuberkuloze a i želeli su da se sklone iz Pariza i pobegnu od tračeva. Kažu da je Šopen ovde komponovao neka od svojih najboljih dela. Kao rezultat toga, to je verovatno najposećeniji grad Mallorce. Ipak, knjiga „Zima na Majorci“ koju je napisala George Sand, bestseler je i prodaje se u gotovo svim radnjama u Valldemossi, na raznim jezicima.

U Valldemosi se nalazi i Costa Nord – suvremeno kulturno središte, koje je osnovao holivudski glumac Michael Douglas, čiji se dom S’Estaca nalazi izvan puta Valldemossa do obale Sóller, u blizini Deià. Za Majorčane Valldemossa ima važnije pravo na slavu: to je bilo rodno mesto jedinog ostrvskog sveca: Santa Catalina Thomas. Napustite prometniji deo grada i krenite prema crkvi Sant Bartomeu i možete posetiti njeno maleno rodno mesto i svetilište.

Nakon završetka posete i kratkog koncerta, iz Valldemosse odlazite puni utisaka i bogatiji za predivne trenutake. To smo mi turisti- večiti kolekcionari uspomena. Srdačan pozdrav do neke sledeće avanture.

Soller i Port de Soller – ruralni šarm Majorke

Smešten u bujnoj dolini narandži između planina i mora, Soller je već neko vreme popularan među zaljubljenicama Mallorce. Grad Soller obogatio se zbog obilnog bogatstva citrusa. U 19. veku kada su to područje planine izolovale od ostatka Majorke, narandže su isporučene u Francusku s obližnje obale Port de Sóller. Mnogi su meštani potom otišli da rade u Francusku i vratili se dobro obezbeđeni kako bi izgradili neka od lepih imanja koja danas krase ovaj grad.

Turisti i stanovnici obično stižu starinskim vozom iz Palme i sede ispred kafića na Plaça Constitució upijajući atmosferu i sunce. Tipični stari mediteranski grad, Soller čine uske ulice poredjanih stambenih gradskih kuća u tradicionalnom stilu sa poznatim zelenim šalukatrama na Majorci. Glavni trg, Plaça Constitució, ima puno tapas barova, poslastičarnica sa lokalnim sladoledom, kafićima u kojima možete i morate uživati u sveže ceđenjom soku od narandži ili kafi, a područje oživljava subotom kada se odvija lokalna pijaca. Ljubitelji kulture dolaze izdaleka u Soller jer je to mesto bogato istorijom, prepuno prekrasne arhitekture i muzeja. To je takođe grad koji tokom cele godine ugosti brojne tradicionalne sajmove i festivale.

Soller leži nedaleko od kopna, od svoje luke Port de Soller. Iz grada do luke vozi staromodni tramvaj, koji je jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija na tom području. Takođe je vrlo lako putovati između Sollera i Palme, zahvaljujući vintage vlaku iz 1912. godine, koji povezuje ta dva mesta i putuje nekoliko puta tokom dana. Putovanje vozom samo je po sebi iskustvo dok prolazi kroz nekoliko predivnih slikovitih sela.

Glavni trg – Plaza de la Constitución je srce je koje kuca Sollerom, okružen je brojnim barovima i kafićima, a dominira prepoznatljivim crkvom Sant Bartomeu. Soller se obogatio narandžama i rezultati se mogu videti u njegovoj ekstravagantnoj i modernoj arhitekturi. Impresivna crkva Sant Bartomeu dominira gradskim trgom i prvi put je sagrađena u 13. veku. Tramvaj koji povezuje grad i luku redovno se probija kroz ovaj prekrasan trg. U Sólleru, u simpatično obnovljenoj zgradi Can Prunera nalazi se fina stalna zbirka slika (uključujući Kandinkog, Picasso, Warhol, domaće umetnike Miquel Barceló i Francesca Martí) i privremene izložbe. Balearski muzej prirodnih nauka (Museu Balear de Ciències Naturals) i vrt Jardí Botànic, vrt s mnogim balearskim biljnim sortama, nalaze se na samo nekoliko minuta hoda od centra, na putu prema luci. Čitava oblast Soller i Port de Soller pripada impresivnom planinskom lancu Serra de Tramuntana koji je pod zaštitom UNESKO-A. Takodje u ovom planinskom lancu smeštena je i Deia i Valldemossa o kojoj će kasnije biti reči

Deia

Prilikom putovanja ka Solleru i Port de Solleru, prošli smo kroz malo primorsko selo Deià, na severozapadnoj obali Majorke , jedno je od najlepših sela na ostrvu. Smeštena u provaliji u podnožju planine Teix, s pogledom na Mediteran dole , Deià je već dugo magnet za poznate umetnike , književnike i druge kreativne. Kao jedna od najnaseljenijih zona Serra de Tramuntana, Deià je deo krajolika kojem je dodeljen status Svetske baštine zbog načina na koji se priroda, kultura i tradicija trijumfalno spajaju. Kreativne osobe i dalje privlači Deiina slikovita lepota, a ovde umetnici žive tokom cele godine. Selo je takođe poznato mesto za slavne osobe, uključujući princezu Dianu, Gwyneth Paltrow, Harrisona Forda i Stinga. Upravo ovde, princeza Diana je boravila neposredno pre tragičnog događaja. Još uvek ne bila na prodaju tokom naše posete.

Za kraj posete smo uživali u predivnom restoranu na samoj obali sa pogledom na more dok sunce zalazi i ostavlja za sobom čarobne obrise po površini mora. U pitanju je mesto Sa Foradada sa predivnim pogledom i jednim od onih ugostiteljskih objekata kojih se sećate dugo nakon što je letnja a preplanula boja izbledela. Poznati po tradicionalnim paeljama ( koje morate probati dok ste na Majorci) , pripremljenim na roštilju na drva, jedinstveno okruženje uz času dobrog vina, ambijent čine jednim od trenutka za pamćenje. Mediteranski pogled je magičan i nezaboravan!

Održiva moda u Norveškoj zvana Fretex

Jeste li znali da je modna i tekstilna industrija jedna od industrija koja najviše zagađuje na svetu? Mnogo je razloga za dobro razmišljanje kada osećate potrebu da kupite nešto novo. Da li vam se često dogodi da nemate šta da obučete, iako vam je ormar pun odeće? Mislim da ne postoji žena kojoj se to bar jednom nije desilo. Ili da pronađete odeću na kojoj je i dalje etiketa kada sređujete ormar? Niste sami u ovome. Zapravo, Norvežani su radili istraživanje i otkrili da u ormaru u proseku imaju čak 360 odevnih predmeta, a svaki peti od njih se retko ili nikad ne koristi. Svako od nas kupuje između 13 i 16 kilograma odeće svake godine, a jedan od razloga zašto neprestano tražimo nešto novo može biti i taj što su se cene odeće više nego prepolovile poslednjih godina. Što više odeće kupimo, to se proizvodnja povećava a samim tim i uticaj na okolinu.

Kontejner za odlaganje tekstila

Održiva moda je nešto sve popularnije u poslednje vreme. Lično nisam kupovala u „second hand“ radnjama dok mi mama jednom prilikom nije pokazala par super komada koje je kupila. Rado sam ponela neke od njih i ukombinovala sa postojećom garderobom.

Košulja kupljena u second hand radnji
Kombinezon kupljen u second hand radnji

Dolaskom u Norvešku, saznala sam za koncept Fretex. Norvežani su kao nacija veoma opsednuti zaštitom životne sredine i reciklažom su svakom pogledu. Tako da osim plastike, stakla, kartona, recikliraju i tekstil. Odlučila sam da se malo bolje informišem i posetim jednu od radnji pomenutog koncepta Fretex. Istorija Fretexa započela je industrijskih modnom kućom “ ELEVATOR“ u Oslu 1905. godine. Od tada je u središtu njihove industrije, davanje razloga ljudima da veruju u budućnost. Prva prodavnica Fretex, otvorena je u Bergenu 1971. Tekstil „Vojske spasa“ bio je polazna tačka za odabir Fretexa kao imena fabrike. Fretex nije skraćenica, ali pozadina imena je nešto kao tekstil Vojske spasa. Grupa Fretex, koja je u vlasništvu Vojske spasa, organizovana je kao skupina.

Vojska spasa je globalni pokret s opsežnim društvenim opredeljenjem. U preko 130 zemalja, tako reći nude „supu , sapun i spas“ kako bi zadovoljili fizičke, mentalne i duhovne potrebe ljudi. Fretex doprinosi da ljudi dobiju i zadrže posao i doprinose boljoj životnoj sredini , između ostalog, ponovnom upotrebom i recikliranjem. Vizija Fretexa je dati ljudima razlog da veruju u budućnost. Njihove glavne temeljne vrednosti su otvorenost, ljubav, predanost i profitabilnost. U jednoj od njihovih radnji, našla sam zaista pravo blago. To je za mene bio vremeplov! Od muzičkih ploča i gramofona, preko porcelanskih šoljica za kafu i servisa za ručavanje, satova, šešira, obuće, knjiga na raznim jezicima, do odlično očuvanih komada mnogih svetskih brendova. Prosto vas mami da ostanete što duže i istražujete! Primetila sam jednu veliku razliku od odlaska u butike korišćene robe u Srbiji i u Norveškoj , a to je da kod nas ljudi ulaze u radnje pomalo sramežljivo dok je ovde to potpuno normalno i veoma popularno! Ispred radnje se nalazi i kontejner u koji možete ubaciti stvari koje vam više ne trebaju.

Niko ne može sve, ali svako može učiniti nešto!Velike kuće koje se zalažu za ponovnu upotrebu stvari mogu stvoriti osećaj da se životni stil mora potpuno promeniti kako bi se moglo živeti održivije. Medjutim, vaš put do ponovne upotrebe stvari može biti malo drugačiji. Najvažnije je da imate svestan odnos prema onom što kupujete. Pre kupovine razmislite je li to nešto što vam treba i hoćete li dugo uživati u tom komadu. Ako su odgovori na ta pitanja ne, tada možete uštedeti i novac i okolinu ne kupujući. Dobre ponude i popusti mogu biti primamljivi, ali kupovinu nečega što se retko koristi, dobro je izbegavati. Iako se Fretex zalaže za ponovnu upotrebu, prvenstveno se brinu za našu planetu i tu se možemo uključiti i mi, između ostalog, kupujući manje novih stvari.

Dobro pazite na ono što posedujete

*Najbolja stvar za životnu sredinu je što duže upotrebljavati odeću i stvari.
Pratite šta imate u ormarima. Mnogi se ljudi iznenade kada očiste i srede svoje ormare, jer pronađu odeću koju su „zaboravili“ da imaju. Tu je Fretex naišao ne veliki problem tokom pandemije Korona virusa jer su mnogi ljudi tokom slobodnog vremena sredjivali svoje ormare a Fretex kontejneri za garderobu bili su prepuni!

Odaberite ponovnu upotrebu kada vam treba nešto novo!

Fretex i druge radnje ovog tipa takozvane “ second hand“ prodavnice su pravi kovčeg s blagom. Možda ćete potrošiti neko vreme tražeći tačno ono što želite, ali možete pronaći jedinstvene stvari o kojima niste ni sanjali. Plaćate manje nego za novu garderobu, a istovremeno znate da je ponovna upotreba dobra za okolinu.

Recite drugima da ste odabrali ponovnu upotrebu!

*Što više ljudi treba da govori o odeći koju su pronašli u Fretex ili second hand radnji. Pridružite se i pokažite drugima da je ponovna upotreba stvari pametna, lepa i dobar ekološki izbor! Čak šta više, svi smo svedoci da se moda stalno vraća.

U jednoj od mnogobrojnih Fretex radnji, kojih je čak 42 u Norveškoj, pronašla sam divan retro novčanik. A ono što je posebno privuklo moju pažnju su naslovi koji stoje na svim etiketama prikačenim za stvari. To je rečenica koja glasi – ONAJ KOJI TRAŽI, NAĆI ĆE.

Karpatos iskustva – netaknuto grčko ostrvo,srce Dodekaneza, plaže i vodič

Tražite Karpatos iskustva i informacije o jednom od najautentičnijih grčkih ostrva? Karpatos je deo Dodekaneza, smešten između Krita i Rodosa, poznat po netaknutoj prirodi, tradicionalnim selima i jednim od najlepših plaža u Egeju.

U jugoistočnom delu Grčke postoji mali raj, jedinstveno ostrvo, kombinacija čistog prirodnog okruženja s autentičnom tradicijom izgubljenom u vekovima. To je Karpatos. Nalazi se u južnom Egejskom moru, između Krita i Rodosa. To je drugo po veličini ostrvo Dodekaneza, nakon Rodosa, koji se još nije predao masovnom turizmu i stoga još uvek zadržava izvornu, prirodnu i autentičnu lepotu.

Pigadia

Stanovnici Karpatosa s poštovanjem i ponosom održavaju navike i tradicije svojih predaka. Održavanje ove tradicije prolazi kroz njihov svakodnevni život, impresionirajući goste koji se osećaju kao da se vraćaju u prošlost. Festivali na Karpatosu su najpoznatiji i pravi, na kojima dominiraju tradicionalna muzika i lokalni plesovi te tradicionalna hrana. Karpathos ima 160 km obale koja ima bezbroj plaža, neke su uredjene, a druge namenjene onima koji traže samoću. Dvanaest sela Karpatosa smešteno je na planinama, a druga uz more. Kafići i živahne konobe malih sela nude istinsko gostoprimstvo i autentične recepte sa Karpatosa. Goste uglavnom impresioniraju neprestani krajolici koji oduzimaju dah i razlikuju se od regije do regije.

Pigadia

Pigadia je glavni grad Karpatosa i mesto u kome smo bili smešteni. O tome koliko ovde ima Skandinavaca, pretežno Norvežana, dokazuje činjenica da se na svakom spratu nalazio kutak za čitanje sa knjigama na norveškom. Hotel na plaži, pogled na more uz jutarnju kaficu. Ovde je bio jedan od drevnih gradova Karpathos, Poseidio ili Posi, u čast Boga mora, Posejdona. Još uvek postoje delovi drevne akropole i kiklopski zidovi koji su je štitili. Danas grad Pigadia ima sve pogodnosti glavnog grada za svoje stanovnike i posetioce. Kafići i restorani, koji su uz samo more, pružaju vam priliku da uživate u jedinstvenoj kuhinji, s pogledom na ribarske brodove. U Pigadiji smo našli na predivan kafić, ne toliko zbog pogleda na luku koliko zbog divnih vlasnika. Stariji bračni par, domaćinski raspoložen, debela mačka koja vam se umiljava, najbolja kafa koju sam ikada popila. Sve to skupa po povratku sa plaže je idealna kombinacija. Ovaj šarmantni kafić zove se Angolo Italijano.

Nedaleko od centra su čiste i organizovane plaže poput nepregledne plaže „Vronti“, Kyra Panagia, Agios Nikolaos i Ammoopi smještene oko 6 km južno od Pigadije. Tokom obilaska grada možete uživati u slikama i kuhinji autentičnog egejskog ostrva.  Svakog jutra iz luke u Pigadiji isplovljavaju mali izletnički brodovi koji idu do jedinstvenih plaža „Kato Lakos“, „Kyra Panagia“ „Apella“ „Chai“ itd. Od restorana toplo preporučujem da isprobate Sofia’s Place, Maxim Tavernu i Orea Karpathos za koje smo i sami dobili preporuku od vodiča i nismo zažalili. Obavezno prošetajte preko dana gradom. Ima posebne čari i nema gužve.

Pigadia
Pigadia
Pigadia
Pigadia

Plaže na ostrvu Karpatos

Nekoliko plaža na Karpatosu će zadovoljiti i najzahtevnijeg putnika.  Planirajte dnevne izlete oko ostrva i otkrijte prekrasne plaže, od izolovanih ili organizovanih do peščanih ili šljunkovitih, ali uvek sa smaragdnim morem koje je odlika Karpatosa.  Diakoftis, Lefkos i Apella smatraju se najpopularnijim plažama na Karpatosu, s tim da je Apella dva puta proglašena najboljom plažom u Evropi! Do nje se dolazi brodom a može i kolima. Mi više volimo krstarenje tako da smo se odlučili da obidjemo obalu i posetimo još neke od plaža koje su nedostupne s kopna. Pa da započnemo krstarenje oko ovog predivnog ostrva! Ukrcavanje na brod, kapetan spreman, muzika, vetrić koji pirka i pogled na 50 nijansi plave oko vas tokom pustolovine. Dok se budete odmarali i kupali na plaži, vredna posada broda sprema vam ručak. Ukusni suvlaki u hladu koji pravi ogromna stena. Nezaboravno iskustvo!

Nakon ručka krstarenje smo nastavili dalje prema čuvenoj Apelli. Voda je kristalno čista i kupanje je bilo sjajno ali opet nama nije omiljena plaža na Karpatosu.

Apella

Kyra Panagia

Malo selo Kyra Panagia razvijeno je zbog plaže, jedne od najpoznatijih i najdražih na ostrvu.  Njeno glavno obeležje je crkva s crvenom kupolom i zvonom pokraj drveta. Potpuno je organizovana, sa predivnim pogledom sa taverni koja oduzima dah u kojima možete ručati.

Kira Panagia
Kira Panagia

Medjutim, naše srce definitivno je uzela plaža Ammoopi. Skrivena od pogleda, okružena borovima, kristalno čistim morem i tavernom sa najdivnijim pogledom. Naše mesto redovno je bilo izmedju dva bora gde sam svakodnevno čitala knjige u hladu. Nikada nisam toliko plivala kao na Ammoopiju. Zašto je to tako teško je objasniti, prozirno čista voda i idealna temperatura, pogledi na brodiće, taverne, stene, borove. Prosto nisam imala želju da izladjem iz vode. Turisti u Amoopiju su 90 % Italijani. Na trenutke smo se osećali da smo u Italiji. Pozadina toga je da je Karpatos pripadao Italiji sve do 1948. godine kada je vraćen Grčkoj. Veliki deo meštana odlično govori italijanski. Inače, veliki delovi vegetacije na Karpathosu nestali su u velikom šumskom požaru koji je izbio 1989. godine.

Amoopi
Amoopi
Amoopi

Olympos

Kada ste na Karpatosu, nezaobilazna stanica je svakako selo Olympos. Na izlet smo se uputili sa vodičem uz pratnju vetra koji je na nekim deonicama mrdao autobus. Srećom dolaskom u samo selo bili smo zaklonjeni u uskim ulicama. U selu su 700-ih živeli ljudi koji su bežali od pirata. Izolovani od spoljašnjeg sveta, sačuvali su ne samo staromodni dorski dijalekt, već i umetnost , kulturu i običaje. Mesto se nalazi na obali, zaštićeno od pogleda velikom planinom. Ovde na Olymposu su šarene kuće razbacane po planinskom vrhu. Ne zadovoljavajte se samo slikom iz daljine – ovde su stanovnici uspeli da sačuvaju mnoge posebne lokalne tradicije, možete čuti grčki dijalekt i videti mnoštvo živopisnih, uzbudljivih narodnih nošnji u malom selu, koje se često opisuje kao živi narodni muzej.

Najtradicionalnije grčko selo je upravo Olympos. Selo ostavlja zapanjujući utisak od prvog trenutka kad ga vidite.  Smešten je na vrhu brda koje je okruženo većim planinama i ide prema zapadu do nepristupačnih obala.  Zbog svog fenomenalnog položaja, kuće imaju jedinstveni pogled na Egejsko more i stoga ih mnogi nazivaju ‘Egejskim balkonom’. Jedna od najslikanijih kuća je upravo ova koju vidite. Sa punim i zasluženim pravom. Rado se izgubite u ulicama, obidjite radnje gde prave sandale i čizme od kože po porudžbini. Veoma su skupe i uglavnom ih kupuju skandinavci koji su inače najbrojniji posetioci Karpatosa. Ali je lepo videti samu radnju i proces izrade. Upravo te čizme žene na Karpatosu nose cele sezone. One im štite noge od kamenja i šiblja dok silaze po vodu ili da uberu povrće za ručak. Ne zaboravite da je u pitanju teško pristupačan predeo u kome žive.

Tradicionalne šarene kuće koje se penju uz dve strme padine, vetrenjače i zvonik crkve, daju jedinstvenu i neviđenu sliku.  Normalno je da ćete tokom svog boravka ovde videti i ljude koji nastavljaju nositi svoje lokalne nošnje i zadržali su svoj jezik i izraze. To su ljubazne bake koje vas dočekuju već na samom ulasku u selo gde smo se zaustavili da popijemo kaficu pre obilaska. Dočekaji vas ljubazno uz iskren osmeh i toplinu. Kafa koju smo popili imala je poseban ukus. Žene su te koje su ovde glavne i vode domaćinstvo. Vrednim rukama spremaju hranu od toga što mogu da same uzgaje na Olymposu. Istu hranu prodaju turistima sa prozora svojih kuća, a neke imaju i baštu, tavernu gde možete sesti da ručate. Obavezno probajte makarunjes. To su posebno pravljene testenine sa prženim lukom od gore. Fenomenalnog su ukusa! Takodje sarmice od zelja sa povrćem i pohovane tikvice su nešto što nas je posebno oduševilo. Direktno sveže iz bašte u vaš tanjir.

Selo Olympus opisano je kao živi narodni muzej u kojem posetioci, uz neusporedivu lepotu , mogu doživeti pravo grčko gostoprimstvo.  Među najznačajnijim znamenitostima sela je crkva Panagia iz 16. veka isklesanim hramom i freskama u drvetu. Takođe, možete posetiti tradicionalni mlin za brašno, narodni muzej umetnika Vasilisa Hadjivassilija, samostan Chrisovalantou, smešten na ulazu u selo.  Obavezno posetite i antički Vrykous s ruševinama iz 4. veka. Taverna Mylos za restorane je najtradicionalnija taverna u selu ili Drosia Taverna (pastirska kuća), za probanje lokalnih sireva i mlečnih proizvoda.

Dosta meštana prodaje med koji možete probati, neopisivog ukusa! Takodje nude maslinovo ulje, slike, magnetne i veoma su darezljivi. Kupili smo maslinovo ulje i med a na poklon dobili da izaberemo magnet po želji. Mali gest koji mnogo znači jer je od srca. Sa Olymposa dolazite prepuni utisaka!

Karpatos je definitifno najlepše grko ostrvo koje smo posetili do sada. Ono što nam se najviše dopalo je divljina, mir ,nestvarne boje mora, i to što još uvek nije prepuno turista. Mi ćemo se vratiti sigurno na Karpatos, a vama od srca želim da ga i sami istražite.

Palma de Mallorca iskustva – vodič kroz grad, plaže i atrakcije

Planirate putovanje na Majorku i tražite realna Palma de Mallorca iskustva? Palma je glavni grad ostrva i jedno od najlepših mediteranskih gradova koji kombinuje istoriju, arhitekturu, plaže i savremeni život.

Majorka je ostrvo s tirkizno plavim morem , tajnim uvalama, mekim zlatnim peskom, bujnim zelenilom borove šume, predivnim planinama, slikovitim selima i živopisnim glavnim gradom. Ostrvo i njegova prestonica Palma de Majorka, prepuni su istorijskih i kulturnih obeležja, dok su njene predivne plaže poznate širom sveta, što čini Majorku jednom od najtraženijih letnjih odredišta. Bogati i luksuzni hoteli i vile, dominiraju Majorkom a ona je ujedno i jedna od svežih destinacija za jedrenje. Domaća vina, tapasi, paelja, tradicionalna kuhinja i vrhunski restorani s Michelinovim zvjezdicama samo su dodali privlačnost već njenom postojećem šarmu. Ali to nije sve.



Majorka se može pohvaliti šarmantnim selima, koridom, istorijskim znamenitostima, zanatlijskim i kulturnim scenama te popularnim događajima koji se održavaju tokom cele godine. Uživaćete na predivnim uvalama, takozvanim“ Calama“ po kojima je Majorka nadaleko poznata. Ako niste preterali s dnevnim uživanjem, uvek postoji užurban noćni život koji vas može dokrajčiti.

Majorku smo izabrali kao destinaciju za medeni mesec. Bilo je to nezaboravno i naporno putovanje. Od 10 dana koliko smo boravili na ostrvu, uplatili sam nam 7 izleta. Suprug je bio blago rečeno oduševljen. 🙂 Smestili smo se u hotele na granici područja Magalug i Palma Nova. Tako da smo dobili malo čari od obe oblasti. Hotel bio na samoj plaži, imali smo mir i divan pogled a pritom se nije čula buka iz klubova čuvenog Magalufa. O ovom putešestviju po Majorci moraću da pišem iz više delova, a za početak sam odabrala glavni grad, Palmu de Majorku.



Palma de Majorka

Glavni grad Palma je jedini pravi grad Majorke i zaslužuje vaš punu pažnju bar na jedan dan. Ima mnogo karakteristika i sličnosti sa starijom sestrom Barselonom. Glavno obeležje Majorke je gotička katedrala koja je primila dodir Gaudija, zatim obnovljene stare zgrade, maštovita mesta i trgovačke ulice, vrtovi s fontanama, muzejima umetnosti i impresivnom gradskom plažom.


Najbolja polazna tačka za obilazak Palminih krovova, beskonačnih marina i šarmantnih ulica, svakako je Castell de Bellver. Na šumovitom brežuljku, zapadno od grada, ponosno stoji tvrđava iz 14.veka, besprekorno očuvana i izgrađena kružno. Popnite se na krov za najatraktivnije poglede i krenite u nedelju – besplatno je.



Katedrala Majorka, najveća građevina grada, sagrađena između 14. i 16. veka predstavlja dragulj u kruni marokanske gotičke arhitekture. U njoj su važna umetnička obeležja iz različitih razdoblja (gotike, renesanse, baroke i moderne). Katedrala Palma de Mallorca, najambiciozniji je spomenik na Majorci jer je savršen sažetak poslednjih osam vekova njegove istorije. Potiče iz hrišćanskog osvajanja Jaimea I (1229.). Ovo ime smo tokom letovanja čuli nebrojano puta. Godine 1902. postalo je potrebno prilagoditi prostor katedrale za nove liturgijske potrebe, pa je posao poveren arhitekti Antoniju Gaudíju da obnovi ceo hram. Između 1904. i 1914. Gaudí je radio na uređenje unutršnjosti katedrale.

Pueblo Español

Španija se bavi tematskim parkom u ovom ‘selu’ na periferiji Palme, gde se reprodukuju poznate građevine iz Kordobe, Toleda i Madrida, zajedno s tipičnim kućama iz španskih regija.Pueblo Español posetiocima Palme nudi ukuse drugih delova Španije. Muzej na otvorenom, ima reprodukcije niza poznatih građevina. Postoji 18 zgrada, 15 ulica i 12 trgova. Posetioci će moći kupiti suvenire, osveženja i pogledati kontroverznu izložbu o poreklu Christophera Colomba.

Imali smo zadovoljstvo da gledamo sjajnu Karmen u izvođenju Flemenka, čuvenog španskog plesa uživo dok isprobavamo vina sa Majorke i jedemo čuvene tapase. Muzika i ples, kostimi sve je je to upakovano u savršenom stilu.

Ovaj veliki prostor koristi se za javne i privatne događaje, uključujući gastronomske i kulturne festivale. Ovo je kao selo iz bajke sa divnim zgradama, ulicama posebnog šarma. Palma de Majorka je svakako ostavila veliki utisak na mene i sigurno ću se vratiti ponovo. Uskoro vam pišem o drugim avanturama na Majorci koja je biser Baleara. Za sada se nadam da ste uživali u fotografijama.

Alanja iskustva – turska lepotica, plaže i saveti za letovanje

Tražite realna Alanja iskustva i savete za letovanje u Turskoj? U ovom tekstu delim svoje utiske iz Alanje – jednog od najpopularnijih letovališta na turskoj rivijeri, poznatog po Kleopatra plaži, istoriji i živom noćnom životu.

Alanja predstavlja najveći turistički grad na južnoj obali Turske s dugim i predivnim peščanim plažama, najboljim zabavnim životom Turske, dobre mogućnosti kupovine i veliki izbor all innclusiv hotela. Nije ni čudo što sve više i više ljudi odlučuje provesti svoj odmor u popularnoj Alanji. Ovaj grad koji brzo raste, potiče iz 4.veka pre nove ere. Ima sjajnu stratešku poziciju. Nalazi se ispod planine Taurus koju krase borove šume, na poluostrvu u Mediteranskom moru. Grad je dobio ime po seldžučkom sultanu koji se zvao Aldin Kejkubad Prvi. Odseli smo u hotelu sa 5 zvezdica i nismo se pokajali jer se nije mogla naći ni jedna zamerka. Dok su ljudi koji su odsedali u hotele sa 4 ili 3 zvezdice bili nezadovoljni. Kažu da je razlika bila samo 100e a hrana i plaža su bile lošije. Tako da mislim da je prava odluka uzeti najbolje za malu razliku u ceni.

Svakog dana na plaži našeg hotela ova bakica je pekla najlepše pite koje sam ikada probala. Obožavam hranu i uživam u njoj posebno u kolačima i tortama koje su bile u ponudi za sva tri obroka. Sa ovog putovanja vratila sam se sa 4 kg viška ali ne žalim. 🤣

Odlazak u Alanju je putovanje u pravu Tursku za vas koji želite doživeti nešto više od hotela i plaža. U velikom gradu Alanje doživljavate svakodnevicu, s decom na putu za školu, starim damama koje se glasno raspravljaju na ulici i šarenim pijacama s hranom. Vozićete se dolmuš zelenim autobusima. Veoma su neodgovorni vozači, tako da se pazite. Više od 50% vozača vozi bez vozačke dozvole kako nam je vodič objasnio. Budite spremni da dok šetate ulicama prepunih butika, stalno neko želi da vam nešto proda, da se cenjka. Cenaknje je njihova kultura. Tako da ćete da male pare dobiti mnogo toga ako ste vešti u cenkanju. Iskreno to je nešto što je nas najviše nerviralo. Jer na potovanja ne odlazimo zbog kupovine nego da upoznamo znamenitosti regije. Bićete dobro zbrinuti, jer u Alanji izbor restorana je velik, zabavni život je raznolik, a na uređenim plažama ćete uživati.
Šetajte gradom i brzo ćete pronaći lokalni kafić u kojem nemaju jelovnik na engleskom ili njemačkom jeziku. Usput, nije sigurno da imaju jelovnik – jer svi uvek znaju što se poslužuje. 😊Zaustavite se na pijaci hrane i uživajte u pogledu na sveže povrće i svežu ribu, ili posetite najbliži hamam ako ste pravi hedonista i upoznajte viševekovnu tradiciju turskih kupatila. Alanya ima nešto za svakoga, ima možda najbolji noćni život na obali ako vam je to bitno. Mi smo uveče odlazili na večeru i koktel i dobru zabavu koju su u centru Alanje u velikom kaficu konobari priredjivali posetiocima igrajući oko stolova uz svoju nacionalnu muziku.

Moje omiljene morske životinje su delfini i uvek koristim krstarenja na kojima se oni mogu videti. Ali u ovom slučaju bio je u pitanju delfin šou. Igrala sam oko bazena sa trenerima jer su pozvali nekoliko nas iz publike da se pridružimo zabavi. A to se ne propušta! Pomaziti delfina bio je nezaboravan trenutak. Još uvek osećam tu divnu kožu pod prstima. Rečima je teško opisati, morate doživeti. I uz doplatu možete se slikati, ali je broj ljudi ograničen. Tako da sam zahvalna što smo uspeli da se fotografišemo.

Plaža Kleopatra

Plaža Kleopatra, smeštena zapadno od karakterističnih litica Alanye, prostire se na 3 kilometra. U pitanju je predivna peščana plaža, najlepša u ovom letovalištu. Alanya je mesto koje je Marko Antonije poklonio Kleopatri kao svadbeni poklon. Prema pričama njih svoje su baš na ovoj plaži proveli medeni mesec. S druge strane je istočna plaža duga osam kilometara i delom plitka. Ovo je prekrasna plaža s peskom , stenama i liticama. Duž plaža ima obilje vodenih sportova, skijanje na vodi, veslanje na pedalinama , paragliding i ronjenjeU centru grada se nalazi i vodeni park.

Krstarenje obalom Alanje

Omiljeni deo svakog putovanja mi je definitivno krstarenje. Imali smo priliku da uživamo na sjajnom brodu. Zanimljivo je videti mnogobrojne pećine, Crvenu tvrdjavu i čitav grad sa mora iz druge perspektive.

Dim čaj piknik

Stara turska tradicija dnevnih izleta, niski drveni autentični stolovi i sedenje na jastucima na terasama kraj reke sa malim vodopadima svakako je nezaboravno iskustvo i pravi raj za hedoniste.

Damlatas pećina

Misteriozni svet pećina u Alanji oduzima dah. Neki Alanju nazivaju gradom pećina, što morskih što kopnenih i kažu da se ovde nalazi oko 40 000 pećina! Damlatas pećina je nešto što ne smete propustiti! Svedočite istoriji formiranja hiljadama godina starih stalaktita i stalagmita. Pronašli su je inženjeri tokom minerskih radova 1948.godine, a već nakon 2 godine postaje turistička atrakcija. Temperatura je ovde konstantno 22,23 stepena a vlaga je izuzetno visoka, čak 90%!

Još impresivnija je Dim pećina stara milion godina, koja nazvana po istoimenoj reci Dim čaj. Čaj je više iz šale jer je reka zaista toliko mala! Čeka vas duga staza i pešačenje brojnim stepenicama ali sve vreme uz osvetljenje. Na kraju se nalazi podzemno jezero.

Alanya nudi fantastičnu prirodu! Tik uz tirkizno plavo more diže se litica visoka 250 metara. Poluostrvo koje zaranja u more a na vrhu je gradski ponos, impresivna srednjevekovna tvrđava, podignuta u 13. veku . Nećete požaliti jer odavde imate prekrasan pogled na grad. Crvena kula izgradjena je u vreme Aldina Kejkubada ( 1188-1237). Tvrdjava je proglašena za kulturno blago i nalazi se na listi UNESKO-a. Dobila je naziv po boji cigle od koje je sazidana. Sa tvrdjave se pruža predivan pogled uz šetnju ulicama kojima se širi miris pomorandži. Najlepši deo tvrdjave je osmougaona osnova.

Alanya je ostavila divan utisak na mene. Dobila sam od svega po malo. Alanja ima bogatu istoriju , peščane plaže, drevne ruševine ali i moderne hotele i barove. Mnogi je nazivaju Majorkom turske obale. Ona je fantastičan spoj Orijenta i moderne Evrope sa savršenom temperaturom tokom cele godine.

Spinalonga iskustva – ostrvo patnje i nade

Tražite Spinalonga iskustva i želite da posetite jedno od najpotresnijih istorijskih mesta na Kritu? Spinalonga je malo ostrvo pored Elounde, poznato kao nekadašnja kolonija obolelih od lepre i jedno od najposećenijih istorijskih lokaliteta u Grčkoj.

Spinalonga je malo ostrvo pored Krita koje je postalo čuveno po gubavcima koji su tamo živeli. Mi kao turisti, odlazimo čamcima do ostrva da doživimo jedan deo istorije izgnanih,obolelih od lepre. Ali za njih tada odlazak na Spinalongu nije bio izlet. Bila je to karta u jednom pravcu, početak puta i života na ostrvu gubavaca gde su mnogi oboleli dočekali kraj svog života… Grčko ostrvo ,nikada manje površine a nikada veće patnje na njemu, nalazi se kod mesta Elunda, na istočnom delu Krita . Ovaj deo Krita naziva se Lasiti, a glavni grad je bajkoviti gradić u kome smo i bili smešteni, Agios Nikolaos. Upravo iz luke Agios Nikolaos kreću brodovi koji vas vode da doživite sami istoriju i koračate istim putem kao i oboleli nekada. Druga opcija da dodjete je iz mesta Plaka, koje se nalazi tačno preko puta Spinalonge i upravo iz Plake brodovi su prevozili zaražene. U Plaki se nalazi restoran, koji gleda na Spinalongu u kome smo ručali. Predivan pogled, predivna priroda,more, muzika… A na samo par stotina metara od vas je ostrvo patnje… Kada se iskrcate na ostrvo, prvo ćete proći kroz tunel, koji je simbolično nazvan Danteova kapija, kao simbolika Pakla, jer oboleli nisu znali kada i da li će se ikada vratiti, niti kakav ih život čeka na Spinalongi.

Danteova kapija

Grčka je 1903. godine odlučila da se svi oboleli od lepre smeste na Spinalongu. Tokom 54 godine, 730 osoba je preveženo na ostrvo a 36 je rođeno tamo. Da! Na Spinalongi su se rađale i ljubavi. Na žalost sva deca koja su rođena zdrava, odvožena su sa Spinalonge i odvajana od roditelja. Deca su odnošena rođacima, ili na usvajanje kako bi im se dala šansa da prežive. To je bio momenat kada sam zaplakala dok je vodič pričao o životu na ostrvu patnje. Zapamtite da je lepra bila strašna bolest. Oboleli su proterivani i bili su prinuđeni da žive i skrivaju se po pećinama, potpuno odbačeni i napušteni. Zato je Spinalonga u neku ruku bila i ostrvo nade za životom . Tamo su svi bili isti, prihvaćeni i svaćeni.

ŽIVOT GUBAVACA NA SPINALONGI

Leprozni koji su smeštani na Spinalongu, dobijali su novac od države i gradili sopstvene zajednice a Crveni krst im je davao lekove i odeću, hranu su dobijali sa ostrva a zatim i sami uzgajali . Ostrvljani su živeli najbolje što su mogli u datim uslovima, Imali su školu, bolnicu, crkvu, kafice i groblje. Zahvaljujući Englezima, na Spinalongu je dopremljen prvi generator te je ostrvo bilo prvo na tom području sa strujom. Održavane su i predstave i radio je bioskop. Gubavci koji su živeli ovde ,bili su bogatiji od mnogih na ostrvu ali nisu imali zdravlje ni slobodu. Svoje domove su izgradili u Mletačkom utvrđenju iz 16. veka.

Danas dok šetate Spinalongom koliko osećate bol i tugu, toliko im se i divite jer su napravili svoj mali svet! Danas su kamene kućice napuštne, boju sa krovova i okvira prozora izbrisao je vetar vremena. Zdravima nije bilo zabranjeno da dodju na ostrvo ali nisu smeli da dodiruju obolele niti da jedu za istim stolom. 27. Jula svake godine na Spinalongi održavan je verski festival na koji su bili pozivani žitelji obližnjih ostrva. Zdravi i oboleli stajali su ili sedeli odvojeno pored crkve a zatim bi usledila muzika, dobra hrana i druženje. Spinalonga je bila kolonija leproznih od 1903-1957.godine kada je otkriven antibiotik protiv uzročnika ove bolesti. Poslednji stanovnik je napustio ostrvo 1962. Trenutno postoji 6 preživelih koji su nekada živeli na Spinalongi…

KNJIGA OSTRVO – VIKTORIJA HISLOP

Viktorija Hislop napisala je knjigu Ostrvo koja opisuje baš Spinalongu i dešavanja. Istoriju , kritsku kulturu, porodične odnose, lepru i ljubav. Sve je to fantastično spojila ,upakovala i donela nezaboravno delo ! Želela sam tu knjigu da čitam baš tada, da bolje razumem i doživim samu priču. Mnogo sam se namučila da dodjem do knjige jer su svi primerci bili rasprodati! Zvala sam redom knjižare po Beogradu , nisam odustajala i uspela sam konačno da dodjem do jednog primerka neposredno pred put. Upravo po ovoj knjizi snimljena je čuvena serija Ostrvo koja je ujedno i najskupja Grčka serija ikada snimljena sa budžetom od 4 miliona evra.

Nakon obilaska Spinalonge, puni utisaka, suza ili divljenja prema tim ljudima, brod će vas odvesti na divnu plažu da se okupate i razbistrite glavu i verujte mi, prijaće vam!

Nikada mi nije bilo toliko pomešanih emocija posle obilaska nekog mesta. Niti toliko teško da napišem svoje utiske, Možda sam zato čekala skoro dve godine sa ovom objavom. Spinalongu smo posetili 2018. godine i mislim da će dugo taj osećaj ostati u meni i svima koji jesu ili planiraju da odu. Vi koji upravo čitate knjigu,ovaj post će vam izuzetno doneti sam svet Spinalonge na još bolji način. A vi koji niste, od srca vam preporučujem da pročitate knjigu „Ostrvo“ možda baš na Kritu kao što sam ja.

Vozovi – čarobno putovanje kroz istoriju

Voz je u Veliki Bečkerek, danas Zrenjanin, stigao davne 1883. godine, kada je otvorena železnička linija Velika Kikinda – Veliki Bečkerek. Tom prilikom je izgrađena prva železnička stanica u gradu koja i danas postoji sa izmenjenom funkcijom. Tada je vojvođanskim prugama započela jedna nova era putovanja. Tada su započele priče o onima koji odlaze, onima koji ostaju i čekaju… Moja prabaka živela je pored železničke pruge. Seka i ja smo svake Subote odlazile u posetu i čekale omiljeni deo dana, trenutak kada prolazi voz, ili Ćira, kako smo ga zvale. Popele bi se na klupu i mahale mašinovođi i putnicima. Uvek smo bile pozdravljene, jer ko može odoleti deci koja razdragano mašu sa širokim osmehom na licu.

Tako je sasvim slučajno počela ljubav prema vozovima. U blizini se nalazila stanica gde su ljudi čekali svoje drage osobe, sa osmehom ili suzama. To se oduvek dešavalo na stanicama.Ljudi se ispraćuju i dočekuju, grle, mašu, nose ili odnose poklone. Zapitala sam se kako je to izgledalo nekada davno. Kada su dame sa šeširima i koferima lupkale svojim potpeticama i žurile da se ukrcaju na voz. Dok su ih na drugim stanicama dočekivali muškarci sa šeširima, u elegantim odelima noseći buket poljskog sveća ili kesu bombona. Na jednoj takvoj stanici upoznali su se baka i deka mog supruga. Uvek kada prolazim pored železničke stanice setim se njihove priče. Kako je deka rekao da će štrajkovati glađu ako baka ne želi sa njim na sastanak. Ljubav je počela i trajala godinama.

Na nekoj drugoj železničkoj stanici, moja baka je želela da konačno ukrca mene i seku na voz i da nas tri zajedno krenemo u avanturu. Išle smo u posetu kod bakine sestre, na slavu sela. Mislim da nikada nismo bile toliko srećne! Konačno smo mi bile te koje ponosno sede u vagonu voza i mašu, konačno smo mi bile sa druge strane.

Sada sam odrasla i prošlo je 25 ili više godina od tada, ali mi je sećanje ostalo sveže kao da je juče bilo. Taj jedan dan učino je da me železniča stanica zauvek podseća na detinjstvo i avanturu. Jednog dana poželela sam da oživim lepotu davnih vremena, koja nisam doživela ali ih rado i sa velikom pažnjom pratim ako vidim neku scenu u filmu. Moja duša živi u nekom prošlom vremenu, kada su živele dame. Bilo je divno uzeti stari kofer, damsku torbicu, rukavice i haljinu od pre 40 godina, jedan šešir i dobro raspoloženje. Šetala sam ushićena peronom, šinama, zamišljala da zaista putujem ponovo. I znate šta? Bilo je fenomenalno i uskoro se spremam za jednu novu avanturu i vožnju vozom. Iako obožavam Herkula Poara i Ubistvo u Orijent Ekspresu, ne želim takvu vožnju. Želim samo da sednem kraj prozora, naslonim se i gledam predivne predele koji se skivaju iza krivine ili brda, da upijam sunce, gledam reke i sanjam neke nove pustolovine. Želim da osetim na kratko taj hedonizam, taj duh prošlosti. Dok ja maštam kako pijem kaficu ili čaj u vozu, vas ostavljam da uživate u nekoliko predivnih fotografija koje su nastale tom prilikom. I ko zna, možda i sami dobijete želju za jednom vožnjom vozom.