Priča o jazz muzici počela je u 19.veku, u Nju Orleansu kada afrički narod dolazi na prinudni rad u Južnu Ameriku. U doba ropstva, daleko od svoje kolevke, ovaj narod želeo je da sačuva bar mali deo svoje tradicije. Počeli su da sviraju benžo, jedini afrički instrument koji je i danas prisutan u jazz muzici. Ta muzika bila je mešavina crnačke folklorne muzike i lokalnog zvuka. U početku su svirali po zabačenim barovima, daleko od ušiju javnosti, ali jazz muzika počinje da se širi sa juga na sever Amerike a tokom Prvog svetskog rata, ovaj neodoljivi ritam stiže i na tlo Evrope, i to najpre u Francusku.
Prva ploča na kojoj je snimljen jazz nastala je 26. Februara 1917. godine. U pitanju su momci koji su činili bend po imenu THE ORIGINAL DIXIELAND JASS. Njihova kompozicija LIVERY STABLE BLUSS predstavlja prvi jazz singl ikada izdat. Prodat je u preko milion primeraka. Bend ubrzo menja naziv JASS u JAZZ. Jedna od anegdota je da su ljudi često u šali precrtavali slovo J (JASS-ASS ).
Jazz se izvodi na različitim duvačkim instrumentima, gitari, klaviru, udaraljkama. Ova muzika improvizuje i meša ritmove. Izvođači često u dogovoru uportrebljavaju instrumente na šaljiv način. Najpoznatiji jazz muzičari u istoriji bili su Dželi Rol Morton ( koji je tokom svog života tvrdio da je on izmislio jazz 1902.godine i privlačio veliku pažnju svojim prednjim dijamantskim zubima ), Luj Armstrong, Djuk Elington, Beni Gudmen, Bili Holidej, Ela Ficdžerald, Čet Bejker i drugi…
Prvi srpski džez orkestar „Studentski Micky Jazz“ osnovao je Rafael Blam 1927. godine. Srbija takođe može da se pohvali i velikim internacionalnim džez festivalima. Najstariji i najpoznatiji je BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL , koji traje od 1971. godine (sa prekidom od 1990. do 2005. godine), a značajni su i NIŠVIL na kome je 2011. Miša Blam ,poznati jazz muzičar i publicista dobio nagradu za životno delo ) i Novosadski Jazz festival.
Pre četiri godine, na inicijativu kompozitora i pijaniste Herbija Henkoka, na UNESCO konferenciji, doneta je odluka da se poslednji dan Aprila proglasi za međunarodni dan jazz-a. Naša prestonica ne zaostaje za svetom kada je u pitanju obeležavanje ovog datuma. U pitanju je JAZZ CRAWL FESTIVAL koji se održava četvrtu godinu za redom, Ovaj festival podrazumeva “ šetanje“ izvođača i publike od mesta do mesta i komunikaciju izvođača i publike u klubskom ambijentu.
Jedna od lokacija održavanja JAZZ CRAWL FESTIVALA je JAZZ BAŠTA, u kojoj jazz muzika diše i živi svakoga dana. Uz zvuke ove muzike hedonizma, građani a i stranci, traže svoj mir upravo u ovoj bašti, skrivenoj od očiju javnosti. U Karađorđevoj 43, nalazi se ovaj raj koji se krije na vrhu stepenica koje vode sa Brankovog mosta. Sama izgradnja zgrade, počela je davne 1870. godine. a ovo zdanje i dalje se čuva od zuba vremena. Stalno se održavaju nastupi uživo sa akcenton na jazz muziku. Predivno, bajkovito uređen prostor bašte, zvuci jazz-a koji se šire vazduhom, nateraće vas da se zaljubite i iznova vraćate ovom mestu. Pokušaću da vam dočaram ovaj skriveni dragulj u nekoliko slika, a vama savetujem da odete u posetu prvom prilikom.
Ne znam za vas, ali meni je jazz više od muzike. To je ritam slobode, borba jednog naroda za ljudsku ravnopravnost, ali i muzika koju ćemo čuti u restoranima, salonima. Jazz je muzika koja mi redovno pravi društvo uz knjigu, dok kuvam ručak, pa čak i sada dok vam pišem… Jazz je uvek sa mnom i u meni… I zamislite, udala sam se baš 30. Aprila, na Međunarodni dan Jazz-a…
Srdačno vaša, Bojana
𝘽𝙤𝙟𝙖𝙣𝙖'𝙨 𝙬𝙤𝙣𝙙𝙚𝙧𝙛𝙪𝙡 𝙬𝙤𝙧𝙡𝙙 