Hedonizam u šoljici kafe

Danas vas vodim na put oko sveta sa šoljicom kafe. Meni je prva asocijacija na zrna kafe, moja baka kako sedi, drži mlin u ruci i uz večernju seriju okreće dršku mlina u krug pripremajući svežu kafu za naredni dan. Napitak bez koga ne možemo da zamislimo jutro, prema jednoj od legendi otkriven je tako što je etiopijski pastir primetio da su njegove koze odjednom postale živahnije. Ubrzo je shvatio da je za njihovu hiperaktivnost odgovoran žbun kafe koji su brstile. Okusivši i sam plodove ove biljke, primetio je identičnu reakciju.

Žbun kafe

Domovina kafe je Etiopija i njeni stanovnici kažu da je ona njihov hleb.
Istorijski podaci govore da se kafa prvi put počela gajiti i koristiti kao topli napitak na Arapskom poluostrvu, a narednih nekoliko vekova Jemen je bio glavni svetski snabdevač kafe . Najpoznatije vrste kafe koje se konzumiraju su Arabica i Robusta.
Zahtevi za kafom na Bliskom Istoku bili su veoma veliki, a način transportovanja kafe iz luke Moka ( danas poznate kafe ) u Jemenu bio je dobro čuvana tajna.  Godine 1555. dvojica Sirijaca, prvi put donose kafu u Carigrad. Tada nastaje kafana, kao uslužni objekat u kome se prvobitno pripremala i služila samo kafa, a vremenom postaje centar socijalne kulture – u njima su se okupljali ljudi, baš kao što mi to danas činimo, igrale su se razne igre, pio alkohol, pušilo se i odmaralo. Kako se kaže- svi poslovi i poznanstva obavlaju se u kafani.

Kafa je značila predah i nekada i sada. Od početka 18, veka plantaže kafe zahvaljujuću Holanđanima počinju da niču najpre na Javi, Baliju i Sumatri, a zatim 1714. godine jedno stablo kafe stiže u parisku botaničku baštu, odakle će krenuti na Antile i tada nastaje čuvena jamajkanske sorta po imenu „Plava planina“ (Blue Mountain). Francuski kapetan Gabrijel de Klije 1723. zasadio je prvi žbun kafe na Martiniku- teritorija današnje Dominikanske Republike, odakle se ona širi po celoj Latinskoj Americi, a prva stabla kafe u Brazilu zasađena su 1727.

Kafa se dobro primila na brazilsko tle, a kada je sredinom 19, veka retka biljna bolest napala plantaže kafe u Severnoj i Istočnoj Americi, Brazil je izbio na prvo mesto kao najpoznatiji svetski proizvođač kafe i tu titulu Brazil je zadržao do danas i proizvodi čak 85 % kafe na svetskom tržištu.

Prva kafedžinica u Evropi,otvorena je u Italiji, u Rimu 1645, godine. Ako u Italiji u kafiću poručite kafu konobar će vam doneti izvrstan, jak kratki espresso koji se služi u malim, belim šoljicama. Ovaj koncentrovani napitak je pravi energetski šamar za budjenje. Italijani kafu uglavnom piju s nogu, u dva srka, držeći šoljicu sa dva prsta.

Irci pak vole da kafu malo začine dodajući joj viski. Kažu da ih alkohol greje tokom zime, ili je to samo izgovor. U svakom slučaju svi ste sigurno probali Irish cream kafu.

Svima nam je dobro poznata čuvena Grčka hladna kafa- frape, koju svi rado pijemo na svojim letovanjima dok uživamo na ležaljci uz dobru knjigu, ili šetamo pored mora čekajući magične zalaske sunca.


Nakon poraza Turske vojske, legenda kaže, da je jedan dovitljiv Srbin otkupio celokupne zalihe kafe, koje su ostale iza pobeđenih Turaka i otvorio kafanu u elitnom delu Beča. Kafa se svidela Bečkim damama i nakon toga postala najpopularniji napitak u Evropi. Bečki kafei odigrali su važnu ulogu u formiranju kulturnog miljea Beča i upravo u tom čudesnom gradu prepunom istorije, emocija i života poezija dobilja na snazi. Julius Meinl, 2015. godine počela je da organizuje globalni pesnički događaj, 21. Marta, pod sloganom “ PLATITE KAFU STIHOM „, kada se obeležava Svetski dan poezije, U kafićima širom sveta u kojima se služi Julius Meinl kafa, možete napisati stih ili pesmu i umesto novcem tako platiti svoju kafu. Kako kreativno, zar ne?!

Turci imaju poseban odnos prema kafi, za koju kažu da treba da bude jaka, crna i slatka. Kafu kuvaju u džezvama- fildžanima i služe je sa rahatlukom. Ovaj običaj srećemo i u Bosni pa i u nekim našim kafićima ili restoranima koji neguju tradiciju.

U Beogradu na Dorćolu je tokom vladavine Sulejmana Veličanstvenog otvoren prvi kafić 1521. godine. Međutim, nema pouzdanih podataka kako se zvao i gde se nalazio. Ali naša nacija veoma voli da ispija kafu i kafići su nam prepuni i u sred radnog vremena, što izaziva opravdano čuđenje među turistima. Ali eto, mi Srbi uvek nađemo vreme za kafu, kako sa komšijama, tako i sa prijateljima u kafiću, ili pak meni najdraža, solo kafa kod kuće kraj prozora ili na terasi uz zvuke moje omiljene jazz muzike.

Skandinvske zemlje su vodeće u svetu po količini popijene kafe. Oni su hladne dane koji traju i tokom proletnjih meseci, odlučili da ulepšaju ispajanjem kafe. Norvežani imaju jedan zanimljiv običaj, s obzirom da dosta vremena provode u prirodi, a to je da svoju kafu ponesu sa sobom u termosu i popiju je za vreme predaha tokom planinarenja. “Turkaffe” ( planinarska kafa )je jedna od najstarijih kafe tradicija koju Norvežani neguju.

Pošto je Ikea konačno stigla, obavezno treba naučiti i šta je fika, švedski recept za predah uz kafu, pecivo i druženje. Sastavni je deo i radnog dana u Švedskoj, kada zaposleni odlaze na pauzu, bez svojih telefona, lap-topa, samo uživaju u šoljici kafe i pričaju o vremenu. Fika koncept možemo primenjivati u kafiću ili u toplini svog doma, na vama je da odaberete, ali kafe predah svakako treba uvrstiti u svoj mali ritual.

Lično sam zaljubljenik u skandinavski način uživanja u kafi. Pažljivo biram šolju iz koje ću piti kafu, kako boju, tako i oblik. Nekada biram u skladu sa bojom noktiju, ili sa garderobom. Zvuči smešno i ludo, ali to je moje vreme, moj ritual i način opuštanja. Kafu pijem sa dosta mleka. Što bi moja drugarica rekla- Ti ne piješ kafu, nego benko. Ali volim da je pijem, laganu i slabu. Ujutru kada ustanem , otvorim vrata od terase, ukljucim aparat za kafu da lagano kaplje dok se umivam i našminkam, a onda je u pidžamici popijem sa užitkom uz cvrkut ptica. Prvo kafa pa sve ostalo.

Ovog puta želim da vam preporučim dve knjige vezane za kafu : Srećni ljudi čitaju i piju kafu i Kradljivac kafe.

  1. SREĆNI LJUDI ČITAJU I PIJU KAFU

Dijan, glavna junakinja ima savršen život. Supruga je, majka, i vlasnica pariske kafe-knjižare Srećni ljudi čitaju i piju kafu. Ali kad izgubi supruga i ćerku u tragičnoj saobraćajnoj nesreći, sve u njenom životu iznenada staje i ona ne zna kako da nastavi da živi…Godinu dana kasnije iznenada donosi odluku da se preseli u gradić na irskoj obali. Konačno odlučna da ponovo izgradi svoj život, sama. Tamo upoznaje Edvarda, privlačnog i suzdržanog fotografa i komšiju. Počine njena borba sa osećanima koji se javljaju i prepliću se sa osećajem krivice prema porodici koje više nema…Dirljiva priča, ispunjena nadom, probudiće u vama mnogo emocija. Ne možete ostati ravnodušni prema ovoj ženi čije je putovanje toliko dramatično koliko i neobično, kojoj je život sve pružio a onda sve uzeo, i koja nema drugog izbora sem da se bori.

2. KRADLJIVAC KAFE

Roman čiji je glavni junak-KAFA, možda najomiljenija namirnica na svetu. Godina je 1683. Evropa je preplavljena novom drogom. Svuda je tražena – iako je izuzetno skupa jer je monopol na nju drži Osmanlijsko carstvo. Međutim, jedan mlad Englez smislio je plan kako da od Turaka izmami ta dragoceno zrna… Londonski filozofi, amsterdamski trgovci začinima i pariski pesnici ,svi oni okupljaju se u kafedžinicama kako bi uživali u ovom prosvetiteljskom napitku. Međutim, kafa je skupo zadovoljstvo . I svakome ko želi da je prokrijumčari iz jemenske Moke sleduje smrtna kazna. Jedan mladić, želi da okuša sreću jer nema šta da izgubi pošto je već propao na berzi. Zato je odlučio da igra na sve ili ništa i uz novčanu podršku Istočnoindijske kompanije, okuplja tim stručnjaka iz raznih zemalja s namerom da Turcima ukrade kafu. Ispočetka se čini kao da sve ide glatko, ali vremenom će shvatiti da se opustio u ozbiljnu avanturu.

Skuvajte svoju omiljenu kafu, uzmite jednu od preporučenih knjiga i uzivajte! Nećete se pokajati jer ipak se radnja vrti oko omiljenog pića-njenog veličanstva KAFE!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s