𝘽𝙤𝙟𝙖𝙣𝙖'𝙨 𝙬𝙤𝙣𝙙𝙚𝙧𝙛𝙪𝙡 𝙬𝙤𝙧𝙡𝙙

Pisma i hedonizam u mirisu hartije

Miris stare hartije, naliv pero i pisaću mašinu zamenile su elektronske forme pisama. Nekada su se važne vesti i emocije prenosili na beli papir po kome se razlivalo mastilo i pisma su bila jedini način komunikacije. Pismo govori više od reči. Jer kada cveće, koje dobijamo od svojih ljubljenih, uvene i dalje ostaju pisma kao svedoci nekadašnjih ljubavi, zaboravljena u fijokama stolova čuvajući uspomene od zaborava.

Svetski dan pisanja pisama se obeležava 11. Maja. Obeležite ovaj dan tako što ćete uputiti par lepih reči dragim osobama. Nekada su to redovno radili Mozart, Betoven, Oscar Wilde, Mark Twain i mnogi njihovi savremenici, pa zašto se ne bismo i mi priključili ovim velikanima bar jednom godišnje?!

Pisanje ljubavnih pisama dostiglo je svoj vrhunac u 18.veku a zatim počelo da izumire sa aristokratijom. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak kada je prepiska putem pisama u pitanju, svakako su strastvena pisma Tatjane i Onjegina iz romana EVGENIJE ONJEGIN . Ukoliko niste, obavezno pročitajte pomenuti Puškinov roman.Pisma su nekada imala pečat koji je potvrđivao autentičnost. Gravurom pečata se ostavljao otisak preko svežeg voska i to je osiguravalo da se pismo ne može otvoriti a da se pri tom ne naruši otisak. Ovakve pečate na pismima uglavnom su koristili vladari, grofovi i crkva. Kasnije počinju da se koriste poštanske marke; a prva srpska poštanska marka, izdata je 1866.godine. Svako pismo je moralo imati i poštansku markicu. U mom rodnom Zrenjaninu, tadašnjem Velikom Bečkereku, otvorena je prva Pošta, 22.06.1737.

Stara, nepravedno zaboravljena pisma…Nedavno sam poželela da napišem pismo svojoj baba teti koja je je u domu staraca u Hrvatskoj. Obilazila sam knjižare ali uzalud jer sam u svakoj dobila isti odgovor- to je zastarelo!Kako zastarelo?! I zašto smo to dopustili?! Prvo je što sam pomislila. A onda se setih da mozda ima još nas koji ne misle tako. I koji bi želeli da vratimo stare dobre vrednosti u opticaj.

Sećam se kada smo seka i ja našle kutiju punu pisama koje su naši roditelji razmenjivali dok je tata služio vojsku u Ćupriji a mama za to vreme bila u Zrenjaninu. Sećam se kako smo ih vidjali da ponekada uzmu da pisma pa čitaju uz kaficu i smeše se stvarima koje su tada pisale njihove mlade duše. A onda razmene poglede od kojih ti se istopi srce. Tada sam zavolela pisma. Zbog mame i tate i njihove ljubavi. I onda sam počela da sakupljam razna pisma za dane kada ću i ja nekome pisati.Svoja prva pisma počela sam da pišem drugarici koju sam upoznala na letovanju davnih 90-ih. Kako tada nije bilo drugog načina komunikacije, razmenile smo adrese i brojeve fiksnih telefona. Jednom nedeljno bismo jedna drugoj pisale šta nam se to zanimljivo desilo, o novim simpatijama, sitnim i krupnim dečijim problemima u školi.

Sećam se s kakvim žarom sam odlazila u knjižare i birala pismo,uvek drugačije, usklađivala boje sa raspoloženjem ili godišnjim dobima.A onda uzbuđenje kada trčiš do poštanskog sandučeta i proveravaš da li je stiglo pismo. Pa ga otvoriš pažljivo, sedneš i uživaš čitajući svaku napisanu reč dok u pozadini svira lagana jazz muzika. I tako godinama…Onda odrasteš, dese se prve ljubavi. Pa umesto drugarici, sve češće počneš pa pišeš momku koji je u vojsci u drugom gradu. Raduješ se svakom slovu, zamišljaš nečiju sreću dok čita slatke reči…

Nedostaju takva uzbuđenja i radosti. Bilo bi lepo i danas umesto poruke na viberu ponekada dobiti ili poslati pismo. Osetiti miris hartije. Bilo bi lepo za promenu otvoriti poštansko sanduče i umesto računa ili daleko bilo, plave sudske koverte, naći neko lepo šareno pismo koje će vam ulepšati dan dok ga budete čitali.Zato, ako imate nekoga daleko ili blizu, skuvajte kaficu, pustite laganu muziku, uzmite papir i olovku i započnite magiju. Podarite nekome trenutak radosti. A znam sigurno da će radost biti obostrana. I onome koji piše i onome ko čita… A onda u laganu šetnju do prve pošte po markicu, zalepite i ubacite u sanduče. Zdravije je i emotivnije nego pritisnuti SEND…A i SEEN će biti uzbudljiviji…Ni ovoga puta vam neću ostati dužna za preporuku knjige na istu tematiku. Čeka vas jedna lagana letnja ljubavma priča u gostionici i promene na svim poljima. Uživajte u čitanju.

Knjigu možete kupiti u knjižarama Vulkan.

Pored ove, verovatno je mnogo vas pročitalo i knjigu naše spisateljice, Jelene Bačić Alimpić- Pismo gospođe Vilme.

P.S.pismo i dalje nisam našla pa sam sama improvizovala. Ako znate gde se mogu kupiti pisma- javljajte! Biću vam veoma zahvalna!

Srdačno vaša, Bojana Hedonista.

Jazz muzika i hedonizam

Priča o jazz muzici počela je u 19.veku, u Nju Orleansu kada afrički narod dolazi na prinudni rad u Južnu Ameriku. U doba ropstva, daleko od svoje kolevke, ovaj narod želeo je da sačuva bar mali deo svoje tradicije. Počeli su da sviraju benžo, jedini afrički instrument koji je i danas prisutan u jazz muzici. Ta muzika bila je mešavina crnačke folklorne muzike i lokalnog zvuka. U početku su svirali po zabačenim barovima, daleko od ušiju javnosti, ali jazz muzika počinje da se širi sa juga na sever Amerike a tokom Prvog svetskog rata, ovaj neodoljivi ritam stiže i na tlo Evrope, i to najpre u Francusku.

Prva ploča na kojoj je snimljen jazz nastala je 26. Februara 1917. godine. U pitanju su momci koji su činili bend po imenu THE ORIGINAL DIXIELAND JASS. Njihova kompozicija LIVERY STABLE BLUSS predstavlja prvi jazz singl ikada izdat. Prodat je u preko milion primeraka. Bend ubrzo menja naziv JASS u JAZZ. Jedna od anegdota je da su ljudi često u šali precrtavali slovo J (JASS-ASS ).

Jazz se izvodi na različitim duvačkim instrumentima, gitari, klaviru, udaraljkama. Ova muzika improvizuje i meša ritmove. Izvođači često u dogovoru uportrebljavaju instrumente na šaljiv način. Najpoznatiji jazz muzičari u istoriji bili su Dželi Rol Morton ( koji je tokom svog života tvrdio da je on izmislio jazz 1902.godine i privlačio veliku pažnju svojim prednjim dijamantskim zubima ), Luj Armstrong, Djuk Elington, Beni Gudmen, Bili Holidej, Ela Ficdžerald, Čet Bejker i drugi…

Prvi srpski džez orkestar „Studentski Micky Jazz“ osnovao je Rafael Blam 1927. godine. Srbija takođe može da se pohvali i velikim internacionalnim džez festivalima. Najstariji i najpoznatiji je BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL , koji traje od 1971. godine (sa prekidom od 1990. do 2005. godine), a značajni su i NIŠVIL na kome je 2011. Miša Blam ,poznati jazz muzičar i publicista dobio nagradu za životno delo ) i Novosadski Jazz festival.

Pre četiri godine, na inicijativu kompozitora i pijaniste Herbija Henkoka, na UNESCO konferenciji, doneta je odluka da se poslednji dan Aprila proglasi za međunarodni dan jazz-a. Naša prestonica ne zaostaje za svetom kada je u pitanju obeležavanje ovog datuma. U pitanju je JAZZ CRAWL FESTIVAL koji se održava četvrtu godinu za redom, Ovaj festival podrazumeva “ šetanje“ izvođača i publike od mesta do mesta i komunikaciju izvođača i publike u klubskom ambijentu.

Jedna od lokacija održavanja JAZZ CRAWL FESTIVALA je JAZZ BAŠTA, u kojoj jazz muzika diše i živi svakoga dana. Uz zvuke ove muzike hedonizma, građani a i stranci, traže svoj mir upravo u ovoj bašti, skrivenoj od očiju javnosti. U Karađorđevoj 43, nalazi se ovaj raj koji se krije na vrhu stepenica koje vode sa Brankovog mosta. Sama izgradnja zgrade, počela je davne 1870. godine. a ovo zdanje i dalje se čuva od zuba vremena. Stalno se održavaju nastupi uživo sa akcenton na jazz muziku. Predivno, bajkovito uređen prostor bašte, zvuci jazz-a koji se šire vazduhom, nateraće vas da se zaljubite i iznova vraćate ovom mestu. Pokušaću da vam dočaram ovaj skriveni dragulj u nekoliko slika, a vama savetujem da odete u posetu prvom prilikom.

Ne znam za vas, ali meni je jazz više od muzike. To je ritam slobode, borba jednog naroda za ljudsku ravnopravnost, ali i muzika koju ćemo čuti u restoranima, salonima. Jazz je muzika koja mi redovno pravi društvo uz knjigu, dok kuvam ručak, pa čak i sada dok vam pišem… Jazz je uvek sa mnom i u meni… I zamislite, udala sam se baš 30. Aprila, na Međunarodni dan Jazz-a…

Srdačno vaša, Bojana

Korejski hedonizam- Mediheal maske za lice

Dok sam još pod utiskom korejskog performansa o kome sam vam pisala u prethodnom postu, htela bih da se osvrnem na maske za lice koje nam dolaze upravo iz Koreje.

Svima nam je poznata činjenica da Koreanke imaju najlepšu kožu i svoje jedinstvene tehnike nege. Proizvodi iz ove zemlje postali su veoma popularni poslednjih godina i to najviše zahvaljujuću svom kvalitetu. Od proizvoda zaista dobijete ono što vam je obećano.

Revitalizujuća maska sa placentom intenzivno hrani kožu, obezbeđuje joj negu, štiti od dehidratacije i dajr dodatnu energiju i sjaj
Aquaring N.M.F. maska je prava infuzija za kožu! Izuzetna hidriranost i zategnutost su vidljive nakon korišćenja.
Collagen essential maska sa lifting efektom i zatezanjem daje dugotrajan osećaj svežine i sprečava isušivanje kože
Mediheal E.G.T timedetox maska je moj apsolutni favorit! Protiv bora, sa velikim brojem aktivnih sastojaka, dobitnik je Nobelove nagrade za faktore stimulacije rasta epitelnih ćelija.

Mediheal maske za lice su za jednokratnu upotrebu. U pitanju su sheet maske koje su od čistog pamuka sa prorezima za oči, nos i usta a sama maska je bogato natopljena raznim serumima, voćnim koncentratima, ekstraktima i slično, što zavisi od toga koju masku odaberete.

Postupak je vrlo jednostavan. Na čisto lice nanesete masku i ostavite da stoji 15-20 minuta. Za to vreme možete pročitati par stranica knjige, pogledati seriju ili šta vas već uveseljava. Nakon tog vremena na maski će se pojaviti logo MEDIHEAL i to je znak da masku možete skinuti sa lica. S obzirom da su maske zaista dobro natopljene, prepuručujem da nakon skidanja, preostali sadržaj maske natopite na vrat i dekolte. I uživajte narednog jutra kada se pogledate u ogledalo, jer svežina i blistavost su ono što ćete videti u svom odrazu.

Logo Mediheal koji se pojavljuje na maski

Široku paletu ponude možete pogledati na njihovom sajtu ili instagram profilu. https://www.onlinekozmetika.com/proizvodi/mediheal ili @mediheal_rs

Hedonizam iz Koreje -Miris mastila

Imala sam zadovoljstvo da prisustvujem performansu nacionalnog plesnog ansambla Republike Koreje, pod nazivom “ Miris mastila “ koji se održao 22.Aprila 2019. u Sava Centru, povodom tridesetogodišnjice diplomatskih odnosa naše dve države.

Tematski fokus plesa baziran je na simbolici četiri cveta. U pitanju su cvet šljive, orhideje, hrizanteme i bambusa. Ples povezuje godišnja doba kojima ovi cvetovi pripadaju. Svojim elegantnim i gracioznim pokretima, umetnici dočaravaju pisanje crnim mastilom na papiru.

Snimanje i fotografisanje je bilo strogo zabranjeno, ali ću vam priložiti slike iz kataloga koji smo dobili kako bih vam bar malo dočarala ovaj magični ples koji svakako nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Performans se zapravo sastojao iz šest delova : prologa, zatim četiri vrste plesa za četiri godisnja doba i epiloga. Ples je bio propraćen muzikom i svetlosnim efektima koji su posebno dali draž scenskom efektu.

Savršena harmonija tradicionalnog i modernog svakako je spoj koji je osvojio srca publike.

Pasent – oaza hedonizma na obali Dunava

U više navrata srce me je vodilo u Sremske Karlovce, o kojima ću vam svakako detaljnije pisati sledeći put. Ni manjeg mesta ni veće lepote! Vinski put i pogled dok se vozite uvek me ostavi bez reči. A to je zaista retko u mom slučaju. Tada zanemim pred lepotama vinograda i vikendica i odlutam daleko od svakodnevne gužve, buke i rutine. U potrazi za mirom i hedonizmom odlazim u sktivene kutke i prenosim vam svoje utiske.

Ovog puta lagana šetnja nas je odvela kraj Dunava i divnog restorana Pasent ( po meri ) . I to dva puta, u različitim godišnjim dobima ali sa istim oduševljenjem! Toliko mi se dopao restoran! Ljubazno osoblje čak i u najvećoj gužvi potrudiće se da nadje mesta za vas. Ali svakako moj topli savet je da rezervišete svoje mesto na vreme. I to obavezno uz reku. Jer pogled je magija!

Razlog zbog koga sam odabrala Pasent je svakako to što u ponudi imaju riblji paprikaš i moje omiljene desertno vino- crveni Bermet vinarije Kiš. Dodajte na to da u ponudi imaju i slatkih đakonija kao što su štrudla sa makom, krempita, palačinke, kuglof, baklava i nećete moći da odolite. Bar ja nisam mogla. Em sam gurman em hedonista.

Restoran ima divnu baštu u kojoj svi rado potraže svoje parče hedonizma, ali ni lepota unutašnjeg dela restorana ni po čemu ne zaostaje. Čak šta više, odiše prijatnom atmosferom i skladno uklopljenim elementima rustičnog i modernog.

Pogledajte te boje! Te detalje! Pravi odmor za oči! Ono što me još fascinira je muzika koja je prisutna u pozadini- jazz ili louge! Apsolutno pun pogodak! Savršeno se uklapa u ceo koncept restorana. Na ovom divnom mestu, osim što možete uživati u ručku ili kafici, takođe možete i organizovati vama bitne proslave. Vašu tajnu možete doživeti na adresi Dunavska 7 u Sremskim Karlovcima.

Nakon što smo zadovoljili potrebe svojih apetita, prošetali smo uz reku gde vas čekaju magični pogledi, zalasci sunca a nekada i društvo veličanstvenih labudova koji plove Dunavom…

Možda su tajne zaista u modi, ali ova tajna zaslužuje da bude otkrivena svim hedonistima. Ja sam istinski uživala u ovoj oazi hedonizma, a vama od srca preporučujem da posetite ovo mesto ako vas put navede.

Do sledećeg posta, srdačno vaša Bojana Hedonista😉

Put oko sveta u šoljici kafe

Danas vas vodim na put oko sveta sa šoljicom kafe. Meni je prva asocijacija na zrna kafe, moja baka kako sedi, drži mlin u ruci i uz večernju seriju okreće dršku mlina u krug pripremajući svežu kafu za naredni dan. Druga asocijacije je miris sveže pržene kafe koji se širi ulicom u kojoj sam rođena. Moj stric bio je vlasnik iste pržionice i glavni krivac za opojni miris kafe rano ujutru…

Napitak bez koga ne možemo da zamislimo jutro, prema jednoj od legendi otkriven je tako što je etiopijski pastir primetio da su njegove koze odjednom postale živahnije. Ubrzo je shvatio da je za njihovu hiperaktivnost odgovoran žbun kafe koji su brstile. Okusivši i sam plodove ove biljke, primetio je identičnu reakciju.

Domovina kafe je Etiopija i njeni stanovnici kažu da je ona njihov hleb.
Istorijski podaci govore da se kafa prvi put počela gajiti i koristiti kao topli napitak na Arapskom poluostrvu, a narednih nekoliko vekova Jemen je bio glavni svetski snabdevač kafe . Najpoznatije vrste kafe koje se konzumiraju su Arabica i Robusta.
Zahtevi za kafom na Bliskom Istoku bili su veoma veliki, a način transportovanja kafe iz luke Moka ( danas poznate kafe ) u Jemenu bio je dobro čuvana tajna. Godine 1555. dvojica Sirijaca, prvi put donose kafu u Carigrad. Tada nastaje kafana, kao uslužni objekat u kome se prvobitno pripremala i služila samo kafa, a vremenom postaje centar socijalne kulture – u njima su se okupljali ljudi, baš kao što mi to danas činimo, igrale su se razne igre, pio alkohol, pušilo se i odmaralo. Kako se kaže- svi poslovi i poznanstva obavlaju se u kafani.

Kafa je značila predah i nekada i sada. Od početka 18, veka plantaže kafe zahvaljujuću Holanđanima počinju da niču najpre na Javi, Baliju i Sumatri, a zatim 1714. godine jedno stablo kafe stiže u parisku botaničku baštu, odakle će krenuti na Antile i tada nastaje čuvena jamajkanske sorta po imenu „Plava planina“ (Blue Mountain). Francuski kapetan Gabrijel de Klije 1723. zasadio je prvi žbun kafe na Martiniku- teritorija današnje Dominikanske Republike, odakle se ona širi po celoj Latinskoj Americi, a prva stabla kafe u Brazilu zasađena su 1727.

Kafa se dobro primila na brazilsko tle, a kada je sredinom 19, veka retka biljna bolest napala plantaže kafe u Severnoj i Istočnoj Americi, Brazil je izbio na prvo mesto kao najpoznatiji svetski proizvođač kafe i tu titulu Brazil je zadržao do danas i proizvodi čak 85 % kafe na svetskom tržištu.

Prva kafedžinica u Evropi,otvorena je u Italiji, u Rimu 1645, godine. Ako u Italiji u kafiću poručite kafu konobar će vam doneti izvrstan, jak kratki espresso koji se služi u malim, belim šoljicama. Ovaj koncentrovani napitak je pravi energetski šamar za budjenje. Italijani kafu uglavnom piju s nogu, u dva srka, držeći šoljicu sa dva prsta.

Irci pak vole da kafu malo začine dodajući joj viski. Kažu da ih alkohol greje tokom zime, ili je to samo izgovor. U svakom slučaju svi ste sigurno probali Irish cream kafu.

Svima nam je dobro poznata čuvena Grčka hladna kafa- frape, koju svi rado pijemo na svojim letovanjima dok uživamo na ležaljci uz dobru knjigu, ili šetamo pored mora čekajući magične zalaske sunca.

Nakon poraza Turske vojske, legenda kaže, da je jedan dovitljiv Srbin otkupio celokupne zalihe kafe, koje su ostale iza pobeđenih Turaka i otvorio kafanu u elitnom delu Beča. Kafa se svidela Bečkim damama i nakon toga postala najpopularniji napitak u Evropi. Bečki kafei odigrali su važnu ulogu u formiranju kulturnog miljea Beča i upravo u tom čudesnom gradu prepunom istorije, emocija i života poezija dobilja na snazi. Julius Meinl, 2015. godine počela je da organizuje globalni pesnički događaj, 21. Marta, pod sloganom “ PLATITE KAFU STIHOM „, kada se obeležava Svetski dan poezije, U kafićima širom sveta u kojima se služi Julius Meinl kafa, možete napisati stih ili pesmu i umesto novcem tako platiti svoju kafu. Kako kreativno, zar ne?!

Turci imaju poseban odnos prema kafi, za koju kažu da treba da bude jaka, crna i slatka. Kafu kuvaju u džezvama- fildžanima i služe je sa rahatlukom. Ovaj običaj srećemo i u Bosni pa i u nekim našim kafićima ili restoranima koji neguju tradiciju.

U Beogradu na Dorćolu je tokom vladavine Sulejmana Veličanstvenog otvoren prvi kafić 1521. godine. Međutim, nema pouzdanih podataka kako se zvao i gde se nalazio. Ali naša nacija veoma voli da ispija kafu i kafići su nam prepuni i u sred radnog vremena, što izaziva opravdano čuđenje među turistima. Ali eto, mi Srbi uvek nađemo vreme za kafu, kako sa komšijama, tako i sa prijateljima u kafiću, ili pak meni najdraža, solo kafa kod kuće kraj prozora ili na terasi uz zvuke moje omiljene jazz muzike.

Skandinvske zemlje su vodeće u svetu po količini popijene kafe. Oni su hladne dane koji traju i tokom proletnjih meseci, odlučili da ulepšaju ispajanjem kafe. Norvežani imaju jedan zanimljiv običaj, s obzirom da dosta vremena provode u prirodi, a to je da svoju kafu ponesu sa sobom u termosu i popiju je za vreme predaha tokom planinarenja. “Turkaffe” ( planinarska kafa )je jedna od najstarijih kafe tradicija koju Norvežani neguju.

Pošto je Ikea konačno stigla, obavezno treba naučiti i šta je fika, švedski recept za predah uz kafu, pecivo i druženje. Sastavni je deo i radnog dana u Švedskoj, kada zaposleni odlaze na pauzu, bez svojih telefona, lap-topa, samo uživaju u šoljici kafe i pričaju o vremenu. Fika koncept možemo primenjivati u kafiću ili u toplini svog doma, na vama je da odaberete, ali kafe predah svakako treba uvrstiti u svoj mali ritual.

Lično sam zaljubljenik u skandinavski način uživanja u kafi. Pažljivo biram šolju iz koje ću piti kafu, kako boju, tako i oblik. Nekada biram u skladu sa bojom noktiju, ili sa garderobom. Zvuči smešno i ludo, ali to je moje vreme, moj ritual i način opuštanja. Kafu pijem sa dosta mleka. Što bi moja drugarica rekla- Ti ne piješ kafu, nego benko. Ali volim da je pijem, laganu i slabu. Ujutru kada ustanem , otvorim vrata od terase, ukljucim aparat za kafu da lagano kaplje dok se umivam i našminkam, a onda je u pidžamici popijem sa užitkom uz cvrkut ptica. Prvo kafa pa sve ostalo.

Ovog puta želim da vam preporučim dve knjige vezane za kafu : Srećni ljudi čitaju i piju kafu i Kradljivac kafe.

SREĆNI LJUDI ČITAJU I PIJU KAFU

Dijan, glavna junakinja ima savršen život. Supruga je, majka, i vlasnica pariske kafe-knjižare Srećni ljudi čitaju i piju kafu. Ali kad izgubi supruga i ćerku u tragičnoj saobraćajnoj nesreći, sve u njenom životu iznenada staje i ona ne zna kako da nastavi da živi…Godinu dana kasnije iznenada donosi odluku da se preseli u gradić na irskoj obali. Konačno odlučna da ponovo izgradi svoj život, sama. Tamo upoznaje Edvarda, privlačnog i suzdržanog fotografa i komšiju. Počine njena borba sa osećanima koji se javljaju i prepliću se sa osećajem krivice prema porodici koje više nema…Dirljiva priča, ispunjena nadom, probudiće u vama mnogo emocija. Ne možete ostati ravnodušni prema ovoj ženi čije je putovanje toliko dramatično koliko i neobično, kojoj je život sve pružio a onda sve uzeo, i koja nema drugog izbora sem da se bori.

2. KRADLJIVAC KAFE

Roman čiji je glavni junak-KAFA, možda najomiljenija namirnica na svetu. Godina je 1683. Evropa je preplavljena novom drogom. Svuda je tražena – iako je izuzetno skupa jer je monopol na nju drži Osmanlijsko carstvo. Međutim, jedan mlad Englez smislio je plan kako da od Turaka izmami ta dragoceno zrna… Londonski filozofi, amsterdamski trgovci začinima i pariski pesnici ,svi oni okupljaju se u kafedžinicama kako bi uživali u ovom prosvetiteljskom napitku. Međutim, kafa je skupo zadovoljstvo . I svakome ko želi da je prokrijumčari iz jemenske Moke sleduje smrtna kazna. Jedan mladić, želi da okuša sreću jer nema šta da izgubi pošto je već propao na berzi. Zato je odlučio da igra na sve ili ništa i uz novčanu podršku Istočnoindijske kompanije, okuplja tim stručnjaka iz raznih zemalja s namerom da Turcima ukrade kafu. Ispočetka se čini kao da sve ide glatko, ali vremenom će shvatiti da se opustio u ozbiljnu avanturu.

Skuvajte svoju omiljenu kafu, uzmite jednu od preporučenih knjiga i uzivajte! Nećete se pokajati jer ipak se radnja vrti oko omiljenog pića-njenog veličanstva KAFE!

Srdačno, vaša Bojana

NAPOMENA :Tekst se ne može koristiti bez saglasnosti.

Dr.Hauschka, kozmetika za hedoniste

Kozmetika koja prati ritam prirode i usklađuje ga sa ritmom naše kože, nastala je 1967. godine saradnjom dr Rudolfa Hauschke (Rudolf Hauschka), biologa i farmaceuta i kozmetološkinje iz Beča, Elizabet Sigmund. Ujedinila ih je ljubav i zajednička strast za pronalaženjem prirodnih načina ulepšavanja. Kozmetika koja se prvobitno zvala “ Lekovitom kozmetikom Elizabet Sigmund „, uskoro je promenila ime u ono koje i danas ponosno nosi – „Dr.Hauschka“ kozmetika.

Ideju za čuvenu kremu za čišćenje od badema, Elizabet je našla u sećanjima na svoju majku koja je u Beču imala pastu od badema u porcelanskoj kutijici. Time je čistila i negovala svoju kožu. Suština je u tome što bademovo brašno vezuje za sebe nečistoće i dubinski čisti pore . Tako je Elizabet razvila recepturu kojoj je osim mlevenih badema dodala i bademovo ulje, zečju detelinu, kamilicu, neven i pšenične klice. Bio je to pun pogodak i razvila je magiju koja nam je i danas dostupna.

Kozmetiku uvek biram po osećaju koji u meni izazove miris dok nanosim preparate na lice. Kozmetika za mene znači uživanje i relaksaciju. Divim se prirodnoj kozmetici jer je ona tu kao podrska našoj koži i prati njeno stanje.

Smtram da je ovo kozmetika za samouverene žene. Za žene koje vole svoje godine i lepo se osećaju u svojoj koži i samo žele da joj pruže podršku u skladu sa stanjem kože. Nikada neću zaboraviti momenat kada sam se prvi put susrela sa Dr.Hausckinom kremom za čišćenje sa mlevenim bademom. Nakon što sam je nanela na lice i krenula sa ispiranjem, već posle prvog dodira koža je postala svilenkasta i meka. Bila je to ljubav na prvi dodir! Od tada je moja Dr.Hauschka familija počela da se širi.

Otkriću vam moju negu, prirodnu, autentičnu sa dozom hedonizma. Dnevna nega podrazumeva: čišćenje, toniziranje i negu koja se postiže sa kremom koja odgovara vašem stanju kože ( normalna, suva, dehidrirana, masna, mešovita, zrela koža ) .

Čišćenjem omogućavamo koži da diše

Krema za čišćenje se koristi dva puta dnevno- ujutru i uveče. Lice se navlaži toplom vodom, istisne se oko 1cm kreme za čišćenje na vlažne dlanove, protrlja kako bi se dobila kremasta emulzija, a zatim se nanosi na lice prislanjanjem dlanova najpre na čelo, obraze i bradu. Zatim se krema lagano utiskuje a ne trlja- jer nije u pitanju piling krema. Poslednji korak je ispiranje toplom a zatim hladnom vodom.

Tonik za lice pruža dodatnu podršku

Tonik za lice održava odnos vlage i masnoće u ravnoteži a sadrži zečju detelinu i hamamelis. Koža se nakon čiščenja poprska ujutru i uveče. Tonik podržava regeneraciju kože, vraća joj tonus i elastičnost a pore su manje vidljive.

Zaštitna dnevna nega i hidratacija

Kao poslednji korak dnevne nege, koristim naizmenično revitalizujuću dnevnu kremu i kremu od dunje. Tokom proleća i leta, moja dehidrirana koža blista uz dnevnu revitalizujuću kremu, dok se u jesenjem i zimskom periodu, zbog predivnog mirisa odlučujem za kraljicu jeseni- njeno veličanstvo- krema od dunje. Osvežava i štiti, zadržavajući pri tom vlagu u koži. Ako je koži potrebna podrška i dodatna nega, tu su Dr Hauschkine maske za lice. Moj favorit je maska za regeneraciju.

Ne zaboravite da negujete područje oko očiju. Hidrantna dnevna krema za zonu oko oka ublažava sitne bore, ima hidrantno i revitalizujuće dejstvo. Nanosi se nakon čišćenja i toniziranja. Stavi se na jagodice prstiju i nežnim tapkanjem nanese od unutrašnjeg ugla oka ka spoljašnjem.

Osmeh je važan za lepotu i zdravlje, osmehom izražavamo emocije i ulepšamo nekome dan. Zato posebno moramo negovati naše usne, vratiti im mekoću i živost. Naše usne se brzo suše i pucaju i ponekada im je potrebna čarolija u vidu balzama ili stika za usne koji su uvek uz mene jer su pogodni za nošenje u torbi.

Noćna nega

Noć je vreme kada se koža odmara i regeneriše. Tokom noći nije joj potrebna zaštita od spoljašnjih uticaja već sloboda! Sloboda da naša koža diše i puni se energijom. Noćne kreme samo bi usporile proces i poremetili prirodni ritam. Tako da nakon čišćenja i toniziranja lica može se eventualno naneti noćni ili regenerativni serum koji stimuliše regeneraciju.

https://www.metropoliten.rs/proizvodi/brand/kozmetika-brand/dr-hauschka/

Nagon što legnem u krevet i ušuškam se, nanesem kremu za ruke koja pruža negu i zaštitu, a sobu ispuni divnim mirisima. Ugasim lampu i pustim Dr.Hauschka negu da me iznova iznenadjuje magijom koju stvara.

http://www.dr.hauschka.com

Hyde Park – magični kutak za hedoniste

Nedavno sam otkrila skriveni kutak i odlučila da ga posetim i doživim na svoj način. U pitanju je Hyde Park restoran sa predivnom baštom. Nalazi se na Dedinju u Bulevaru Kneza Aleksandra Karađorđevića br.6. Od momenta kada predjete prag, osetićete prijatnost.

Pogled će vam lutati od poda do plafona, iz prostorije u prostoriju. Zaljubićete se u šarene tapete koje krase brojni ramovi sa slikama. U prvi mah čovek bi pomislio da zvuči kič i pretrpano, ali ne- nije! Savršeno uklopljene vesele boje, zelena koja dominira, poznata je kao boja za odmor naših očiju. Imaćete osećaj da ste u Engleskoj, u kraljevskoj palati kada ugledate zastakljenu baštu sa pogledom na vrt. Pomislićete na tren da ste na čajanci ili na nekom važnom prijemu, a opet zbuniće vas tišina. O da, samo mir i tišina, daleko od gradske buke. Samo cvrkut ptica i miris cveća. Pravi raj za hedoniste!

Takođe, imaćete osećaj da ste došli u obilazak galerije nesvakidašnje lepih slika. Toliko vedrih boja, čist serotonin izvire iz njih i sam pogled na iste, izmamiće vam osmeh, obuzeće vas toplina i neka smirenost. Ako vam pak bude previše tiho, a ljubitelj ste klavira, sedite i odsvirajte nešto za svoju dušu. Stari beli pijanino krasi prostorije skivenog kutka. Uvek kada ugledam nešto iz prošlosti, zapitam ko je nekada sedeo i svirao za tim instrumentom i zabavljao goste u salonu.

Sa dolaskom proleća i prvim zracima sunca, svi volimo da odmor potražimo u nekoj bašti. A ova je zaista posebna! Zastakljena bašta u vrtu, sa pokretnim krovom ako nas kojim slučajem iznenadi kiša, i pogledom od koga zastaje dah.

Ako ste ljubitelj vina, imaju odličnu vinsku kartu i ponudu koja prati jelovnik. Ako ste ljubitelj kolača i došli ste da se zasladite i to imaju. A možda samo želite da napravite kafe pauzu ili se osvežite sveže ceđenim sokom, sami ili u društvu drage osobe. Ako ste čak imali i loš dan, nakon posete ovoj skrivenoj bašti iz mašte, sigurno će vam se popraviti raspoloženje.

Sa velikim zadovoljstvom i uživanjem prenosim vam delić atmosfere koji sam zabeležila. A vi prvom prilikom posetite i sami ovaj raj i uverite se u hedonizam koji ovo mesto nudi. Sigurna sam da nećete biti ravnodušni!

Kao što ste već navikli, u svakom postu preporučim vam knjigu sa istom tematikom. Ovoga puta sam se opredelila za knjigu “ KUĆA ORHIDEJA“. Čuvena pijanistkinja Džulija, u detinjstvu je provodila dosta vremena u staklenoj bašti vlastelinskog imanja Vorton park, gde su orhideje-egzotični cvetovi sa Tajlanda, koje je uzgajao njen deda cvetali i venuli sa smenom godišnjih doba… Dok se oporavlja od porodične tragedije, Džulija ponovo traži utehu u Vorton parku, koji je nedavno nasledio Kit, čiji je život takođe ispunjen tugom. Prilikom renoviranja kuće, pronalaze decenijama star dnevnik i njih dvoje se upuštaju u avanturu kako bi otkrili tajnu koja je promenila sudbinu Vorton parka.

Matala na Kritu – mesto gde duh hipika i dalje živi

Dolazak proleća i cveća koje je preplavilo i bašte i pijace, podsetio me je na “ DECU CVEĆA „, kako su ih zvali. Hipici su hedonistički omladinski pokret koji je nastao početkom 1960. u SAD-a. u Hejt Ešburiju, jednom delu San Franciska. Izražavali su pobunu protiv američkog potrošačkog društva, protiv rata koji je besneo u Vijetnamu i odnosio mlade živote, protiv rasizma i bilo kakvog vida diskriminacije.Zalagali su se za slobodu, ljubav i mir. Za očuvanje prirode, proizvodnju organske hrane a pokazivali su veliko interesovanje za jogu, budizam i generalno istočnjačku filozofiju. Nisu se uklapali u tadašnju dominantnu kulturu već su zastupali liberalne principe i način života. To su bili mladi ljudi željni temeljnih društvenih promena.Spontano su počeli da se udružuju i obrazuju komune u kojima žive po svojim pravilima. U to vreme okupljali su se revolucionarni mislioci, talentovani pisci i muzičari koji su obeležili hipi pokret. Njihova muzika bila je psihodelični rok čiji su predstavnici bili Jefferson Airplane, Grateful Dead, Janis Joplin, The Doors, Pink Floyd, Džimi Hendriks, Bob Dilan , Bitlsi i drugi.Hipici su nosili dugu kosu, neformalnu odeću, farmerke zvoncare, cvetne košulje, kožne sandale, bedževe, perle. Nakit su pravili od drveta, vune, gline i šarenih kamenčića. Devojke su uglavnom imale cveće u kosi i mahom su živeli u prirodi.Njihov upečatljiv simbol je bilo cveće uz obrazloženje da ono nije neprijatelj nikome. Postojale su dve vodeće struje- jedna koja je bila politički aktivna i revolucionarna i druga koja je okrenuta duhovnosti, unutrašnjoj revoluciji ali i drogama. Posle Vudstoka 1969.godine, na kome se okupilo pola miliona ljudi u okviru festivala “ LETO LJUBAVI “ ili “ 3 DANA MIRA I MUZIKE “ , koji je bio vrhunac pokreta, istovremeno dolazi i do zamora i postepenog gašenja pokreta. Mnogi se vraćaju porodicana, umorni od hipi načina života, a neki se okreću politici ili verskim sektama. Hipici napuštaju velike gradove i povlače se u unutrašnjost u manjim grupama.Mirovni simbol je nastao tokom kampanje za nuklearno razoružanje UK. Letos sam imala priliku da bar malo osetim duh hipika.Plaža MatalaNa jugu Krita, nalazi se mesto Matala- plaža slobode i ljubavi, plaža hedonizma. Sa jedne strane plaže nalaze se praistorijske veštačke pećine koje su hipici 60-ih godina koristili kao sklonište. Na ovoj plaži su bili jedno sa prirodom, čitave ulice ukrasili su divnim slikama, širili su ljubav i mir i skromno živeli u slobodi. Svake godine se na Matali organizuje festival pod sloganom “ Today is life. Tomorrow never comes “ .Na žalost, mnogi su hipike u ovom malom ribarskom mestu doživeli kao kulturološki šok, pa su ih na čelu sa grčkim episkopom proterali.Ali nisu uspeli da unište duh koji su hipici ostavili za sobom. Svaka uličica, svaka staza magično je oslikana. Svakim korakom budi se njihova energija, pogled vam luta na sve strane u želji da upijete svaki detalj. I po koji hipik i dalje živi na Matali, istim mirnim životom kao nekada. Uglavnom prodaju nakit koji sami prave. Ako budete leteli na ostrvo Krit, ne propustite da posetite ovu divnu plažu i doživite hipi atmosferu i dočekate zalazak sunca. Kroz slike koje slede, vam prenosim deo atmosfere i hedonizam sa Matale.Matala je jedna od nešto više od 400 plaža u Grčkoj koje su nagrađene Plavom zastavom. Ova ekskluzivna ekološka oznaka dodjeljuje se plažama koje nude čistoću i sigurna područja za kupanje, a imaju stroge kriterijume koji se odnose na kvalitet vode i očuvanjem okoline.Matala ima za svakoga ponešto. Iako je postala popularna turistička destinacija, ipak zadržava šarm i karakter mirnog ribarskog mesta , započeto već u 20. veku, te opuštenog načina života hipija 60-ih i 70-ih godina. Polovina plaže obrubljena je stablima , sa impresivnim formacijama peščanih stena s njihovim poznatim špiljama koje se čudnim klizanjem uvlače u more, stvarajući jednu od najneobičnijih plaža na ostrvu .Nakon povratka sa Krita, izašla je knjiga “ HIPI “ , čuvenog autora Paula Koelja. On u knjizi priča o mladiću duge kose i brade iz Brazila, Paolu, koji je u potrazi za smislom života. On putuje kroz Boliviju, Peru, Argentinu i stiže u Amsterdam gde zatiče grupu mladih ljudi koji meditiraju, nose šarenu odeću, igraju uz muziku i pričaju o slobodi. U Amsterdamu upoznaje Holanđanku Karlu i postaju saputnici na čuvenom hodočašću hipika u Nepal.Preporučujem da obavezno pogledate i kultni film tj.mjuzikl “ KOSA „. Ovaj film govori o seoskom dečaku koji je regrutovan za rat u Vijetnamu i na putu sreće Hipije i postaje dobar prijatelj sa njima…Uživajte u čitanju i što bi hipici rekli- Vodite ljubav a ne rat!Srdačno vaša, Bojana

Čajanka nekada i sada

Istorija čaja

Istorija čaja vodi nas daleko u prošlost, na Daleki Istok do legende o kineskom caru. Prema legendi, čaj je otkrio car Šen Nong koji je vladao u vreme “ Pet vladara“. Prilikom jednog putovanja seo je ispod drveta gde je zagrevao vodu a par listova je palo sa drveta i upalo u toplu vodu dajući joj karaktetističnu boju i miris.

Prema drugoj legendi, smatra se da je lišće sa obližnje biljke palo u vodu, i da je u pitanju kamilica. Zatim je probao taj napitak prijatnog ukusa i tako je počeo da se priprema čaj. Ovo je samo jedna od brojnih legendi o istoriji čaja koji je danas izuzetno popularan u Rusiji, Turskoj, Indiji, Velikoj Britaniji, Kini, Japanu i mnogim drugim zemljama u kojima postoji kultura ispijanja čaja. U Japanu postoje čajne škole gde se uče veštine pripremanja i posluživanja čaja.

Za Kineze je čaj simbol života. Pije se da bi se utišala buka sveta koja ometa misao. Umetnost pripremanja čaja nazivaju Cha dao. U Pekingu se, šoljica čaja koju vam pruža domaćin, prihvata obema rukama i tako izražava zahvalnost. U nekim krajevima Kine se gost koji primi čaj zahvali tako što tri puta udari u sto.

Čajanke

Tradiciju ispijanja čaja u 5 sati popodne uvodi Ana, vojvotkinja od Bedforda u Engleskoj. Čajanke su u početku podrazumevale čaj i posluženje -sendviče, kolače a kasnije u 19.veku počinju da se pretvaraju u izdašne obroke čime su domaćini isticali svoj status. Englezi u čaj dodaju kockice šećera ili mleko, a vrlo retko isečeni komad limuna, što Japanci i Kinezi smatraju svetogrđem prema ovom piću.

Čaj je zaista veličanstveni napitak! Ujutru nam budi inpiracije i kreativnost, osvežava duh i telo. Uveče nas opušta pred spavanje, zimi nas greje i otklanja loše raspoloženje. Uz zvuke klasične ili jazz muzike u pozadini čak i ispijanje čaja u domu dobija posebnu notu.

Čak i danas kraljica Elizabeta II priređuje čajanke u bašti Bekingemske palate gde uz prijatne razgovore ugosti više stotina gostiju. A sat vremena kasnije, povlači se u svoje odaje uz pratnju himne.

Na čajanku se stiže na vreme. Ne previše rano a ni sa zakašnjenjem, jer oba postupka mogu uvrediti domaćina. Trudite se da zapamtite imena ljudi sa kojima ispijate čaj i nikada ne diskutujte o politici. Držite se laganih tema. Ako u čaj dodajete šećer, uvek koristite sopstvenu kašičicu da promešate. Kada završite, kašičicu spustite na tanjirić.

Ako su vam uz čaj posluženi kolačici, prelomite ih na pola, džem prvo kašikom stavite na svoj tanjirić a zatim ga nanosite nožem. Na tanjir nikada ne stavljajte previše hrane jer se smatra nepristojnim. Dozvoljeni broj je tri. Salvetu stavite na kolena, nikako oko vrata. Usta brišite papirnim salvetama jer nije lepo ostavljati tragove karmina. Čaj se ispija elegantnim pokretima sa blago podignutim malim prstom, bez srkanja.

Dame, obucite se lepo. Haljine, suknje i košulje, stavite neku ogrlicu, minđuše. Nežno se našminkajte i osmehujte.

Pribor za čajanku

Najpoželjnije je koristiti porcelanski pribor, osim toga od keramike, gline ili gvožđa. Osnovni pribor za čaj su: čajnik, cediljka, mali bokal za mleko, kašičica za mešanje, posuda za šećer i šolja za čaj. Kažu da prilikom pripreme čaja, uvek treba staviti jednu kašiku više nego što ima osoba. To je specijalna kašika za čajnik. I najvažniji deo je dobro raspoloženje.

Ako volite da putujete i pravi ste hedonista kao ja, pridružite se maloj školi čaja koja vas vodi na put oko sveta. Dopustite da odete u Južnu Ameriku sa šoljicom Mate čaja. Skoknite do Kine, prestonice čaja i istražite regiju Yunnan u potrazi za najkvalitetnijim listovima čaja dok ispijate Pu Erh čaj. Upoznajte čarobnu kombinaciju bambusa, jasmina i hrizanteme. Izgubite se u poljima cimeta i kurkume u Indiji dok u ruci držite Ayurvedic čaj. Otplovite do majke Afrike sa omiljenom kombinacijom Rooibos čaja. I za kraj, zamislite trešnjino drvo u cvetu ispod planine Fiji dok u ruci držite zeleni čaj a oko vas su rasuti origami papiri.

Kada pričam o čajevima i čajankama, ne mogu da ne spomenem ludu čajanku iz svima nam poznatog vrtnog filma “ ALISA U ZEMLJI ČUDA “.

Osim ove čajdžinice, imala sam jedinsvenu priliku da prisustvujem čajanci koja se odžala u Domu Jevrema Grujića u prisustvu divne Branislave Antović koja je bila naš domaćin. Nekoliko divnih i nasmejanih žena, uživalo je u stručno vođenoj izložbi slika naše poznate slikarke iz Požarevca- Milene Pavlović Barili. Čajanka je bila začinjena ženskim pričama i ukusnom tortom kraljice Natalije. Izložbu možete posetiti do 31.Marta i uživati u portretima, ilustracijama i šoljici čaja.

Predivna osoba, čovek, domaćica Branislava Antović

Dok ispijate omiljenu šoljicu čaja, preporučujem da vam društvo pravi knjiga “ Kći plantažera čaja “ . Radnja se odvija izmedju dve zemlje čaja, Indije i Engleske u periodu pre i za vreme Prvog svetkog rata. Zanimljiv kontrast istorije ove dve zemlje, ljubav koja se rađa, porodična plantaža i rivalstvo zadovoljiće ukus mnogih čitalaca. Bujna indijska brda Asame usled tamnih oblaka rata, zameniće Engleska u kojoj dve sestre pronalaze utehu kod rodbine nakon očeve smrti. Borba sa siromaštvom, ljubomornim ljudima i stradanjima koje rat donosi, otežaće Klarisin san da otvori svoju čajdžinicu.

Srdačno, vaša Bojana

NAPOMENA : Tekst se ne može koristiti bez saglasnosti.