Nedaleko od BeΔeja u sred ravnice naΕ‘e divne Vojvodine uzdiΕΎe se dvorac iz bajke. Mami uzdahe i zove vas da priΔete bliΕΎe i doΕΎivite malo magije, malo istorije, da Δujete priΔu o ljubavi i prijateljstvu . Dvorac Fantast je jedan od najlepΕ‘ih vojvoΔanskih dvoraca a sagraΔen je 1925.godine kao meΕ‘avina viΕ‘e stilova. Dvorac Δine divne kupole i toranj a prepliΔu se barokni, neoklasiΔni i romantiΔni stil. Fantast je raskoΕ‘an, bogat i moΔan, baΕ‘ kao i njegov graditelj Bogdan DunΔerski.
Bogdan je bio nemirnog duha, boem, patriota,hedonista. Svoje bogatskvo nasledio je od oca a godinama ga je samo uveΔavao. Nije se nikada ΕΎenio ali je celog ΕΎivota bio zaljubljen i ΕΎiveo sa Marom DinjaΕ‘ki, ΕΎenom lokalnog kovaΔa. PriΔe kaΕΎu da je kovaΔu poklonio desetak jutara zemlje i odreΔenu sumu novca da bi Maru prepustio njemu. Njegova ljubav prema Mari bila je toliko snaΕΎna da je svog velikog prijatelja, poznatog srpskog slikara UroΕ‘a PrediΔa, zamolio da njen lik stavi u ikonu Bogorodice na ikonostasu njegove kapele Svetog ΔorΔa koja se nalazi u sastavu imanja. Prema predanjima, bazen ispred dvorca Bogdan je punio mlekom kako bi se Mara kupala. Na ΕΎalost,Mara je rano preminula a njena bolest i umiranje bili su jedan od potresnijih trenutaka u Bogdanovom ΕΎivotu.
Svoj patriotizam Bogdan je dokazao testamentom koji je napisao 1940. godine ostavivΕ‘i celokupnu imovinu Matici srpskoj. Bogdan DunΔerski je preminuo 1943. u 82. godini ΕΎivota. Sahranjen je u kapeli Sveti ΔorΔe koju je sagradio pored dvorca. U ovoj kapeli danas se odrΕΎavaju romantiΔna venΔanja.
Sam dvorac nosi nazi Fantast a ime potiΔe od najlepΕ‘eg grla na imanju koji je 1932. godine na beogradskom hipodromu odneo sve tri titule. Kada je uginuo, Fantast je sahranjen u sklopu imanja. Ovo je odliΔna destinacija za sve ljubitelje konja i jahanja. Na imanju se uzgajaju i treniraju Δuvena grla “ Remedy for love“ .
Dvorac Fantast je inspirisao Vanju Δobanov da napiΕ‘e roman koji nosi naziv “ Remedy for love“. Ovo je istorijsko poetiΔni i ljubavni roman u kome se prepliΔu proΕ‘lost i sadaΕ‘njost. Junakinja Ana je izmorena od braΔnog ΕΎivota i dok bude tumarala ovim predivnim imanjem ,sreΕ‘Δe novu ljubav…
Dok Ε‘etate imanjem oko dvorca Fantast, osetiΔete deo Ε‘arma tadaΕ‘njeg vremena. Popnite se na vrh kule uskim kruΕΎnim stepenicama i zagledajte se u lepote koje okruΕΎuju dvorac, odakle puca pogled na predivnu vojvoΔansku ravnicu. Ovaj dvorac krije priΔu iz proΕ‘log veka kada su konji slobodno trΔali gazdinstvima, kada su druΕ‘tvo pravili pesnici i slikari. Bilo je to vreme boema, sanjara, konja i vina…
Ostrvo Symi u GrΔkoj nesumnjivo je jedan od najlepΕ‘ih ostrva Dodekaneza, a mnogi se odluΔuju vratiti ovde iz godine u godinu. Δesto ga zovu „Ostrvo iz bajke“, a zaista je slikovito, kao da se u luci kuΔe pastelnih boja penju na obronke. Na Symiju se nalaze kuΔe pod zaΕ‘titom drΕΎave i fasade se moraju osveΕΎiti farbom na svakih nekoliko godina. I upravo to doprinosi autentiΔnosti ostva. KuΔice iz bajke pastelnih boja, ukraΕ‘ene cveΔem , brojni kaktusi u uliΔicama, mali manastiri i fantastiΔni pogledi nateraΔe vas da se zaljubite u Symi na prvi pogled.
Nekada se na Symiju ΕΎivelo od izronjavanja sunΔera, ali je navodno Δernobiljska katastrofa dovela do razreΔenja populacije sunΔera. Upravo na Symiju je napravljeno prvo ronilaΔko odelo koje je znatno olakΕ‘alo potragu za sunΔerima jer se to tada ronilo na dah i naΕΎalost mnogo ljudi nikada nije izronilo na povrΕ‘inu. Jedan takav primerak odela moΕΎete videti u Δuvenoj prodavnici sunΔera. Upravo ovo odelo koriΕ‘Δeno je prilikom snimanja Δuvenog filma “ Veliko plavetnilo“.
Stanovnici Symiju oduvek su bili veΕ‘ti pregovaraΔi Δime su uspeli da izbegnu razaranja ostrva. MoΕΎete primetiti da ostrvo dosta izgledom podseΔa na Amalfi a za to je zasluΕΎeno prisustvo Italijana sve do 1948.godine kada je Symi vraΔen GrΔkoj.
Prilikom iskrcavanja na Symi paΕΎnju Δe vam privuΔi toranj iz 1890.godine koji predstavlja imitaciju Big Bena. Ovaj toranj “ Clock Tower“ je poklon Symiju od porodice Petridres koja je prilikom posete Londonu bila toliko impresionirana da je poΕΎelela isti ma svom ostrvu.
Symi nema peΕ‘Δane plaΕΎe, uglavnom samo Ε‘ljunkovite plaΕΎe i stene. Najbolje uvale za kupanje su Gialos, Marathounda, Nanou i Disalonas. Svi se nalaze na istoΔnoj obali, a do njih se moΕΎe doΔi brodom iz luke Yialis. Nanou je najpopularniji. PlaΕΎa Emborio leΕΎi u uvali kristalno Δistog plavog mora. PlaΕΎa nije niΕ‘ta posebno, ali tamo je konoba i vlada tiΕ‘ina.
Na ostrvu Symi nalazi se poznati manastir Panoramitis, posveΔen Arhangelu Mihajlu i ovo je drugi po vaΕΎnosti manastir u Δitavoj grupi Dodekaneza. Na ulazu u manastir dele marame za sve koji nisu propisno odeveni, pa se moΕΎete ogrnuti. Manastir takoΔe ima bogatu biblioteku vizantijskih rukopisa koji datiraju iz 16. ili 18. veka.
KaΕΎe se da ΕΎene na Symiju imaju najlepΕ‘e noge, a na tome mogu da zahvale mnogobrojnim stepenicama koje Δete videti na ostrvu. Na ostrvu se tradicionalno odrΕΎava festival od 1995.tokom letnjih meseci koji zapravo slavi grΔku kulturu i predstavlja spoj moderne i klasiΔne muzike i mnogo plesa. Kalistrata je naziv za 375 kamenih stepenica Koje vode od Jalosa, donjeg dela sela, do njegovog gornjeg dela – Horio.
Brojni kafiΔi zarobljeni u hladu bogatih nadstreΕ‘nica, iznenaΔenja koja Δekaju iza svakog ugla, bezbroj ΕΎivopisnih uskih ulica kojima vijugate istraΕΎujuΔi grad, lica nasmejanih meΕ‘tana je samo deo onoga Ε‘to vas Δeka iskrcavanjem na ovo bajkovito ostrvo na kome su kuΔice izgraΔene u neoklasiΔnom stilu . Na Symiju vas Δekaju kristalno Δiste Ε‘ljunkovite plaΕΎe i mnogo mira,tiΕ‘ine i uΕΎivanja u Δarima kojima ovo ostrvo obiluje.
Ono Ε‘to svakako izdvaja ovo skriveno ostrvo je spokoj. Imate oseΔaj kao da izranja iz njega i Δeka da ga upiju radoznali turisti koji zalutaju u potrazi za rajem.Ko jednom krene na potovanje do ostrva Symi koje zraΔi hedonizmom, neminovno ΕΎeli da se vrati. Symi vam se prosto uvuΔe pod koΕΎu i ureΕΎe u srce.
Dom Jevrema GrujiΔa predstavlja spomenik kulture u duhu neorenesanse i neobaroka. Prolaskom kroz vrata ove kuΔe, zakoraΔili ste u proΕ‘lost,avangardu i tradiciju. U prostranim salonima tokom 19. i 20. veka organizovani su brojni balovi koji su okupljali elitu tadaΕ‘njeg vremena. Neki od redovnih posetilaca Doma Jevreme GrujiΔa, bili su kraljica Marija KaraΔorΔeviΔ, Paja JovanoviΔ, Jovan DuΔiΔ, Milan RakiΔ i drugi.
Upravo ovde, pod ovim krovom potpisan je tajni ugovor izmeΔu Srbije i Bugarske 1912.godine koji se ticao oslobaΔanja JuΕΎnih Slovena a na kome je kasnije zasnovan Balkanski savez. Dom Jevrema GrujiΔa nalazi se u Svetogorskoj ulici 17 u Beogradu a sagraΔen je 1896. godine po projektu poznatog beogradskog arhitekte Milana KapetanoviΔa. Ujedno predstavlja i prvu zgradu koju je zaΕ‘titio Zavod za zaΕ‘titu spomenika kulture Beograda, odmah po osnivanju 1961. godine i jedinu Δlanicu Evropskog udruΕΎenja istorijskih kuΔa. Ova jedinstvena kuΔa-muzej Δuva umetniΔku kolekciju sakupljanu tokom dva i po veka tradicije jedne diplomatske porodice.
U Martu 2019.godine imala sam priliku da posetim ovo predivno kulturno i istorijsko zdanje u okviru Δajanke koju je odrΕΎala naΕ‘a uvaΕΎena novinarka i blogerka, Branislava AntoviΔ . IzloΕΎba je organizovana u Δast proslave 109 godina od roΔenja ove srpske ali i svetske umetnice. Uz struΔno voΔenu izloΕΎbu, imali smo zadovoljstvo da se upoznamo sa radom naΕ‘e Δuvene slikarke Milene PavloviΔ Barili. RoΔena je u PoΕΎarevcu 5. novembra 1909. godine kao dete umetnika (otac Bruno Barilli bio je poznati italijanski pesnik i kompozitor, a majka Danica PavloviΔ studirala je umetnost). Milena je joΕ‘ u svojoj ranoj mladosti izraΕΎavala zainteresovanost i talenat za umetnost. Studirala je slikarstvo u Beogradu i Minhenu a zatim usavrΕ‘ava i nastavlja svoju slikarsku karijeru u evropskim prestonicama poput Londona, Pariza i Rima.
Prva izloΕΎba Milene PavloviΔ Barili odrΕΎana je u Beogradu, da bi zatim usledile izloΕΎbe u PoΕΎarevcu, Londonu, Parizu, Rimu i Njujorku. Na izloΕΎbi u VaΕ‘ingtonu upoznaje Roberta Tomasa Astora Goslina i udaje se za njega. Svoj stil menjala je nekoliko puta tokom svoje kratke ali bogate karijere. Njeni poΔetni radovi odisali su senzibilitetom i realnoΕ‘Δu dok se poslednja faza njenog stvaralaΕ‘tva vezuje za njen boravak u Americi, kada se u njenim radovima moΕΎe osetiti prisustvo nostalgije za Srbijom. Milena je takoΔe pisala pesme na italijanskom i francuskom jeziku a radila je i ilustracije za poznate Δasopise kao Ε‘to su Vogue, Glamur, Harpers Bazar itd. Milena je 1944. pala sa konja i tom prilikom je povredila kiΔmu usled Δega je nekoliko meseci provela u gipsu. Smatra se da je uzrok njene smrti iznenadni srΔani udar. Umrla je 6. marta 1945. godine u Njujorku, sa samo 36 godina, ostavljajuΔi iza sebe bogatu karijeru. Nakon 4 godine od njene smrti, urna je poloΕΎena 1949. godine na groblju za strance u Rimu.
Nakon odliΔne izloΕΎbe napravili smo predah uz Δaj i zasladili se Δuvenom tortom kraljice Natalije. Kad god bi kraljica doΕ‘la u posetu Domu Jevrema GrujiΔa, spremala se njena omiljena Δokoladna torta, po originalnom receptu iz 1885.godine. Natalija ObrenoviΔ smatrana je najlepΕ‘om ΕΎenom svog vremena, bila je omiljena u narodu i bila je rusko-moldavsko-rumunskog porekla.
U svom kratkom i tragiΔno okonΔanom ΕΎivotu, Milena je uradila mnogo i ostavila iza sebe bogatu zbirku svojih slika. U rodnom PoΕΎarevcu nalazi se galerija koja nosi njeno ime, Δuva preko 900 njenih dela kao i liΔne predmete i fotografije. Milena je osvojila i osvaja mnoga srca. Milena je bila i ostala Δarobna.
Dobro doΕ‘li u jedan od 5 ovakvih kafica u svetu! Nalazi se baΕ‘ u mom rodnom Zrenjaninu!
GledajuΔi Δuvenu seriju PRIJATELJI nisam ni sanjala da Δu jednog dana bar na trenutak osetiti kako je to srkati kafu zavaljen u Δuvenoj sofi. Ali eto, neki snovi mogu postati stvarnost! Sobe iz Δuvene serije PRIJATELJI su nam skoro svima toliko poznate da se osecΜamo kao kod kucΜe Δak iako nikada ranije nismo boravili u istim.
Koliko smo samo puta, gledajuΔi seriju koja je obeleΕΎila dobar deo naΕ‘eg ΕΎivota, poΕΎeleli da popijemo kafu u Central Perk kafeu, dodirnemo ΕΎice gitare presmeΕ‘ne Fibi dok zamiΕ‘ljamo zvuke Δuvene pesme Smelly cat, da osetimo atmosferu Monikine kuhinje, da boravimo u njihovoj dnevnoj sobi ili da odigramo partiju stonog fudbala kao DΕΎoi i Δendler?! Sada je to moguΔe u mom rodnom gradu! Ugostitelj iz Zrenjanina napravio je u ulici Kralja Petra I vernu repliku Δuvenog Central Perka. Ideju je dobio prilikom boravka u Singapuru gde se takoΔe nalazi jedan ovakav kafic. Skoro sam potpuno sigurna da Δe mu biti zahvalni svi posetioci koji nogom kroΔe u Central Perk.
Nadam se da sam van bar pribliΕΎno doΔarala CENTRAL PERK jer moja sreΔa nije se mogla opisati reΔima. Jednog lepog dana ako vas put navede u Zrenjanin, nemojte propustiti da poΔastite sebe jednom kafom u kafiΔu prijatelja naΕ‘e mladosti. A dok uΕΎivate u kafi moΕΎete i gledati seriju na tv, potpuni ugodjaj, zaista!
JAZZ BaΕ‘ta je mesto u kojoj jazz muzika diΕ‘e i ΕΎivi svakoga dana. Uz zvuke ove muzike hedonizma, graΔani a i stranci, traΕΎe svoj mir upravo u ovoj baΕ‘ti, skrivenoj od oΔiju javnosti. U KaraΔorΔevoj 43, nalazi se ovaj raj koji se krije na vrhu stepenica koje vode sa Brankovog mosta. Sama izgradnja zgrade, poΔela je davne 1870. godine. a ovo zdanje i dalje se Δuva od zuba vremena.
Stalno se odrΕΎavaju nastupi uΕΎivo sa akcenton na jazz muziku. Predivno, bajkovito ureΔen prostor baΕ‘te, zvuci jazz-a koji se Ε‘ire vazduhom, nateraΔe vas da se zaljubite i iznova vraΔate ovom mestu. PokuΕ‘aΔu da vam doΔaram ovaj skriveni dragulj u nekoliko slika, a vama savetujem da odete u posetu prvom prilikom. Obrisi starog gramofona, ramovi starih slika, tanjiri iz doba naΕ‘ih baka, stare komode svuda naokolo priΔaju nam priΔe nekih drugih vremena i Ε‘apatom pozivaju da osluΕ‘nete Δarobne zvuke koji se Ε‘ire vazduhom ove skrivene baΕ‘te.
Najbolji slikoviti prikaz gradova i njihovih znamenitosti kroz istoriju naΔi Δemo upravo na razglednici. One na neki naΔin predstavljaju liΔnu kartu grada.
Prva Ε‘tampana razglednica u istoriji vezana je za grad Sombor. Ovu dopisnici objavio je Δasopis “ Zmaj“ Δiji je osnivaΔ i urednik bio naΕ‘ pesnik, Jovan JovanoviΔ koji je svoj Δuveni nadimak dobio upravo po ovom Δasopisu. Redakcija Δasopisa nalazila se u BeΔu a 1870.g doΕ‘li su na ideju da prepisku sa svojim Δitaocima odrΕΎavaju preko dopisnica.
Petar ManojloviΔ, geodetski oficir iz Srbobrana bio je zaduΕΎen za nastanak prve razglednice. On je joj je dao izgled oslikavΕ‘i zmaja raΕ‘irenih krila, simbole Carigrada i Moskve a izmeΔu njih parobrod pod srpskom zastavom. PoΔetkom 1871.g Ε‘tampan je ceo tiraΕΎ u BeΔu. A zatim kreΔe istorija i put razglednica kroz istoriju. Prva razglednica poslata je 6/18. maja 1871. iz BeΔa u Sombor. Razglednicu je napisao i poslao izdavaΔ „Zmaja“ Jovan Joca ManojloviΔ svom stricu Dimitriju ManojloviΔu koji je bio somborski advokat.
Pomenuta razglednica je bila u posedu Δerke Joce ManojloviΔa sve do tridesetih godina proΕ‘log veka a kasnije je prodata belgijskom kolekcionaru na aukciji u Salzburgu za 11 000 evra.
PoΕ‘tanske marke
Nezamislivo je poslati razglednicu bez poΕ‘tanske marke. Prva poΕ‘tanska marka izdata je 1.maja 1840. g u Velikoj Britaniji. Na njoj je bio lik kraljice Viktorije. OsnivaΔem poΕ‘tanske marke smatra se Vilijem Dokvra, britanski trgovac. Tako je ovo malo ali znaΔajno parΔe papira sa sliΔicom postalo deo istorije.
Razglednica je uvek predstavljala liΔnu kartu grada. Fotografi su beleΕΎili znamenitosti svog grada koje su Ε‘tampali u odreΔenom formatu a kasnije prodavane turistima. Ne postoji Δovek koji bar jednom za svog ΕΎivota nije poslao razglednicu svojoj porodici ili prijateljima. Gde god da otputujete, one krase tezge uliΔnih prodavaca. LiΔno sam veliki oboΕΎavalac razglednica i iste sakupljam veΔ godinama. Mislim da ima neΕ‘to posebno u njima. One svedoΔe o vremenu kada su nastale, o arhitekturi koja je tada dominirala, one su veΔni istorijski izvor.
Moji hedonisti nikako ne smeju propustiti priliku da posete CAFE NEW YORK u BudimpeΕ‘ti , koji vaΕΎi za najlepΕ‘i kafiΔ na svetu. Ovaj raskoΕ‘ni kafe je bio glavno mesto okupljanja umetnika, pisaca, filozofa i politiΔara poΔetkom 20. veka. New York Cafe je preΕΎivio nekoliko razliΔitih era i turbulente istorijske dogaΔaje, ali je do danas ljubomorno saΔuvao svoj luksuz, sofisticiranost i ostao omiljeno mesto okupljanja umetnika . U pitanju je jedan od najstarijih kafiΔa u BudimpeΕ‘ti, a nalazi se u New York Palace hotelu, impozantnom zdanju iz 1894. godine.
Posebno popularan je bio u krugu pesnika , pisaca i urednika novina koji su svoja dela dovrΕ‘avali upravo na galeriji ovog cafea. Nakon Drugog svetskog rata bio je zatvoren, a u novom izdanju osvanuo je 1954. godine pod nazivom HungΓ‘ria. Renoviran je 2006. godine poΕ‘tujuΔi originalni stil. New York Palace je danas hotel, u Δijem se sklopu nalazi ovaj Δuveni kafiΔ . Interijer je ureΔen po uzoru na doba italijanske renesanse.
Njega krase veliΔanstvene slike na plafonu, dizajnerski nameΕ‘taj, raskoΕ‘ne lampe, sluΕΎi se tradicionala i italijanska kuhinja, dezerti, kafe i vina. Posetioci imaju priliku da se opuste uΕΎivaju u zvucima klasiΔne muzike koji proizvode veΕ‘te ruke pijanista. Jednostavno kafe NJUJORK zadovoljava potrebe Δak i onih najizbirljivijih. Najbolji izgled ovog nesvakidaΕ‘njeg kafea doΔaraΔe vam fotografije koje sam napravila. Ono Ε‘to joΕ‘ posebno vaΕΎno je da rezerviΕ‘ete mesta inaΔe se moΕΎe desiti da Δekate u redu da neko ode kako bi ste imali mesto.
BeΔ je pravi Ε‘armer sa bogatom istorijom koji leΕΎi na obali Dunava. Jedan je od najposeΔenijih gradova u Evropi, sa obiljem znamenitosti u stilu baroka i rokokoa. Zlatno doba, BeΔ je doΕΎiveo za vreme vladavine Franca JoΕΎefa i Elizabete u drugoj polovini 19. veka kada je postao moderan grad u kome se razvijala umetnost mada nikako ne smemo zaboraviti procvat BeΔa i u doba Marije Terezije. U BeΔu su ΕΎiveli i stvarali veliki ljudi iz sveta muzike, Mocart, Betoven, Ε ubert i Hajdn. Grad valcera, dvoraca, muzeja, Zaher torte i mnoge druge zanimljivosti koje ovaj grad nudi, uΔiniΔe nezaboravnim vaΕ‘ boravak u BeΔu.
Katedrala svetog Stefana
Ova velelepna katedrala, izgraΔena 1147. godine u gotiΔkom stilu, predstavlja sediΕ‘te beΔke nadbiskupije. Nekoliko puta je ruΕ‘ena kroz istoriju a konaΔno je rekonstruisana nakon bombardovanja 1945. Katedrala ima prepoznatljiv krov saΔinjen od 200 000 crepova i toranj u kome se nalazi treΔe po veliΔini zvono u Evropi. MoΕΎete se popeti na toranj i videti BeΔ kao na dlanu. Zanimljivo je da je upravo u ovoj katedrali odrΕΎana ceremonija venΔanja „Salzburgovca“ W. A. Mozarta, kao i njegova sahrana.
Hofburgpalata
Palata je bila sediΕ‘te Habzburgovaca sve od 1275. do 1918, a danas je rezidencija predsednika. Carska palata predstavlja ogroman kompleks a biser Hofburga je carska kruna svetog rimskog carstva stara viΕ‘e od 1000 godina. Hofburg palata obuhvata Muzej istorije umetnosti, PrirodnjaΔki muzej i Albertinu koja je najposeΔeniji beΔki muzej. Deo ove palate je i Austrijska nacionalna biblioteka. Hofburg vam pruΕΎa moguΔnost da posetite Muzej papirusa, Muzej globusa i Austrijski muzej pozoriΕ‘ta. Ono Ε‘to je veoma posebno i nadaleko Δuveno je Ε panska Ε‘kola jahanja koja postoji od 1562. godine a nastala je na zahtev cara Maksimilijana II i to je jedino mesto na svetu koje neguje klasiΔni stil jahanja. Poznata je po baletu lipicanera a predstave na kojima dΕΎokeji i konji posetiocima pokazuju svoje sposobnosti rasprodaju se rekordnom brzinom.
Dvorac Ε enbrun
NekadaΕ‘nja letnja rezidencija Habzburgovaca predstavlja baroknu palatu pod zaΕ‘titom UNESCO-a. Gradnju veliΔanstvene palate je zapoΔeo Leopold I. Svojevremeno je u njemu ΕΎivela Marija Terezija i Franjo Josip koji se tamo rodio i kasnije veΔao sa Elizabetom, poznatom kao Sisi. Dvorac okruzuju bajkovito ureΔeni vrtovi, fontane i park u Δijem se sklopu nalazi i Zoovrt. U skopu dvorca nalaze se i Δuveni lavirinti. Sveke godine ovde se odrΕΎavaju BoΕΎiΔni sajmovi i letnji koncert BeΔke filharmonije. U sklopu Senbruna nalazi se Δuveni BeΔki Zoovrt Tiergarten, najstariji zoovrt na svetu Δija istorija seΕΎe do 1452. godine, iako je zvaniΔno osnovan 1752. Ono Ε‘to posebno istiΔe ovaj zoovrt je Δinjenica da je upravo ovde okoΔen prvi slon zaΔet u vrtu 1906. godine a zatim je 2007. okoΔena prva panda zaΔeta u zoovrtu. TrebaΔe vam dobra kondicija za obilazak, zato se naoruΕΎajte hranom i kafom kada vam zatreba predah.
Dvorac Belvedere
Sam naziv dvorca Belvedere znaΔi lep pogled i prema miΕ‘ljenju mnogih, predstavlja najlepΕ‘u baroknu graΔevinu na svetu. Ova impozantna graΔevina podignuta je u 18. veku kao letnja rezidencija princa Eugena Savojskog. Ono Ε‘to najviΕ‘e krasi ovu palatu su raskoΕ‘ni vrtovi prepuni fontana i skulptura meΔu kojima se istiΔu dve svinge postavljene kao Δuvari glavnog ulaza. Dvorac je danas pretvoren u muzej a tamo moΕΎete videti najveΔu kolekciju slikara Gustava Klimta na svetu i njegovu Δuvenu sliku “ Poljubac „.
Muzej istorije umetnosti svrstava se meΔu najbolje svetske muzeje. Nalazi se na trgu Marije Terezije, nasuprot PrirodnjaΔkom muzeju. Ovaj muzej krije vredne eksponate iz perioda AntiΔkog Egipta do 18. veka, GrΔko-Rimsku zbirku, Zbirku kovanica i biblioteku. MoΕΎete videti dela Δuvenih slikara Rembranta, Rubensa, KarvaΔa, Tintoreta…
Odmah preko puta, nalazi se PrirodnjaΔki muzej osnovan 1859. Glavno blago muzeja je Venera iz Vilendorfa, kip star oko 29 500 godina pre nove ere. TakoΔe muzej poseduje najstarijiju i najveΔu kolekcija meteora na svetu, retke fosile i kosture dinosaurusa, sobu sa kristalima koji privlaΔe veliku paΕΎnju posetilaca.
Karlova crkva i Karlov trg
Prema miΕ‘ljenju mnogih turistaa Karlova crkva je najlepΕ‘a u BeΔu. Prepoznatljiva je po svojoj velikoj kupoli i dva velika stuba ispred ulaza. Ova barokna graΔevina nastala je u znak zahvalnosti za zaΕ‘titu nakon epidemije kuge 1712. godine a gradnju je pokrenuo Karlo VI. Impresivna crkva je dovrΕ‘ena 1739.
Hundertvaserova kuΔa
Ono Ε‘to je Gaudi u Barseloni, to je Hundertvaser u BeΔu. Ε arena fasada koja izviruje iz zelenila, otvorena je 1986. Umetnik je postao poznat 60-ih godina kao slikar, vajar, skulptor, veliki borac za oΔuvanje prirode koji se isticao po svom neobiΔnom smislu za boje i oblike. Ono Ε‘to je sigurno, da je dao jedan novi peΔat BeΔu.
Volksgarten park
Gradski park u BeΔu Volksgarten, otvoren je 1862. godine i jedan je od najveΔih i najlepΕ‘ih parkova BeΔa. Predstavlja pravu oazu hedonizma i zelenila u srcu BeΔa. Sa svojim vijugavim stazama, jezerom i livadama idealan je za predah od gradske guΕΎve. NajveΔi ukras ovog parka je statua kralja valcera, Johana Ε uberta iz 1921. godine.
Burggarten park
Jedan od najzanimljivijih parkova Austrijske prestonice sigurno je Burggarten park. IstiΔe se svojom lepotom i zaΕ‘titnim znakom napravljenim od cvetnog tepiha u obliku violinskog kljuΔa koji se nalazi ispred same statue posveΔene jednom od najveΔih kompozitora svih vremena- Mozartu. Ono Ε‘to joΕ‘ posebno privlaΔi paΕΎnju turista u ovom parku je graΔevina Palmenhaus koja predstavlja kuΔu leptira. Veoma neobiΔna i jedinstvena atrakcija je da uΕΎivate u ruΔku ili piΔu dok posmatrate Ε‘arenilo leptirovih krila.
Albertina muzej
Albertina muzej krije jednu od najveΔih i najpoznatijih grafiΔkih zbirki na svetu sa oko 65000 crteΕΎa i preko milion grafika. Muzej Δuva dela poznatih svetskih imena-DΓΌrera, Rafaela, Michelangela, Rubensa, Rembrandta,Goye, Maneta, Renoira, Klimta, Schielea, Picassa. Muzej je smeΕ‘ten u palati nadvojvode Albrehta.
Muzej voΕ‘tanih figura “ Madame Tussaud“
Svetski poznati Muzej voΕ‘tanih figura „Madame Tussaud“ otvoren je 2011. godine i svakakoje jedan od glavnih atrakcija u beΔkom zabavnom parku βPraterβ. Za pravljenje jedne voΕ‘tane figure potrebno je od 3-6 meseci.
Donau City
Najmoderniji deo BeΔa koji totalno kontrira starom BeΔkom Ε‘armu, sediΕ‘te je mnogih svetskih kompanija gde se nalaze kako poslovni tako i stambeni neboderi.
Opera u BeΔu
BeΔka opera jedna je od najΔuvenijih u svetu izgradjena je u neorenesansnom stilu. SveΔano je otvorena 25. maja 1869. godine izvoΔenjem opere „Don Giovanni“ Wolfganga Amadeusa Mozarta uz prisustvo cara Franje Josipa I i carice Elizabethe – Sisi. Ovo zdanje nije poznato samo po operama i baletima, veΔ i po glamuroznom balu koji se u njoj odrΕΎava svake godine, obiΔno u februaru i koji okuplja krem austrijskog druΕ‘tva i mnoge poznate inostrane liΔnosti iz politiΔkog, kulturnog i druΕ‘tvenog ΕΎivota. BeΔ kao muziΔka i kulturna prestonica Evrope, neguje tradiciju odrΕΎavanja balova. Austrija se smatra zemljom balova jer se nigde na svetu ne organizuje toliko razliΔitih balova. Tako imaju Bal doktora, privrednika, poslastiΔara, azilanata, beskuΔnika,policajaca. Ono Ε‘to je zajedniΔko svim priredbama je svakako sveΔana balska toaleta, muzika i ples.
Probajte Δuvenu Saher tortu
Najpoznatija Δokoladna torta na svetu nastala je sasvim sluΔajno kada je Franc Saher 1832. godine, pomoΔni kuvar na beΔkom dvoru, trebao da osmisliti novi kolaΔ za princa i njegovu posetu, pa je mladi Saher upotrebio maΕ‘tu i sastojke koje je imao na raspolaganju. Tako je sasvim sluΔajno, spletom okolnosti napravio istoriju. Isred Δuvenog Sacher hotela obiΔno su redovi da bi ste uΕ‘li i okusili tortu.
BeΔ je bez sumnje grad maestralne arhitekture, kompozitora, kulture, grad koji je iΕ‘kolovao najviΕ‘e Srba van granice. Ovo je grad koji vas sigurno neΔe ostaviti ravnoduΕ‘nim, grad koji Δe sigurno ispuniti vaΕ‘a oΔekivanja, jer moja jeste. NaΕ‘a poseta BeΔu zavrΕ‘ila se veridbom u koΔiji a to se nikako ne moΕΎe zaboraviti.
Nedavno sam bila u poseti prvoj ΔajdΕΎinici u srcu Beograda, Smalltree Salon de the na VraΔaru nedaleko od Hrama Svetog Save. Jedinstveno mesto , rodjeno iz puno ljubavi prema Δaju, privuklo je moju paznju jer je u salonu zabranjeno puΕ‘enje tako da zaista moΕΎete uΕΎivati u mirisima Δaja uz listanje knjiga koja vas vodi kroz istoriju Δaja i neka proΕ‘la vremena.
Pogledajte sve te limenke Δaja, paΕΎljivo birane da oplemene kutak za vaΕ‘u malu Δajanku. Kese Δaja veΔ spremne i upakovane Δekaju na policama da ih ponesete u svoj dom. Takodje moΕΎete kupiti i Δajnik i sami napraviti magiju i uΕΎivati kasnije u toplini svog doma,uz dobar film ili knjigu. Miris Δaja vas svakako neΔe ostaviti ravnoduΕ‘nim.
Small treeSalon de the nudi potpuni ugodjaj svojim ambijentom. OkruΕΎeni ste Δajevima iz celog sveta, koje moΕΎete odabrati po jaΔini ili nameni i u tome Δe vam pomoΔi ljubazno osoblje. Δaj Δe vam biti posluΕΎen kako dolikuje, u razliΔitom priboru koji Δe vam pribliΕΎiti lepotu ispijanja Δaja.Ako volite da putujete i pravi ste hedonista kao ja, pridruΕΎite se maloj Ε‘koli Δaja, koju povremeno organizuje ovaj divan kutak, koja vas vodi na put oko sveta. Dopustite da odete u JuΕΎnu Ameriku sa Ε‘oljicom Mate Δaja. Skoknite do Kine, prestonice Δaja i istraΕΎite regiju Yunnan u potrazi za najkvalitetnijim listovima Δaja dok ispijate Pu Erh Δaj. Upoznajte Δarobnu kombinaciju bambusa, jasmina i hrizanteme. Izgubite se u poljima cimeta i kurkume u Indiji dok u ruci drΕΎite Ayurvedic Δaj. Otplovite do majke Afrike sa omiljenom kombinacijom Rooibos Δaja. I za kraj, zamislite treΕ‘njino drvo u cvetu ispod planine Fiji dok u ruci drΕΎite zeleni Δaj a oko vas su rasuti origami papiri. Ono Ε‘to Δe vas sigurno ostaviti bez daha je Δuveni kineski cvetajuΔi Δaj. Jedna loptica Δaja dovoljna je za pripremu 1l Δaja koji moΕΎete posluΕΎiti svojim gostima, a njihovo oduΕ‘evljenje garantovano neΔe izostati.
U Smalltree Salon de the, takoΔe moΕΎete odabrati i kupiti Δaj po vaΕ‘oj ΕΎelji, ili organizovati seminar uz Δajanku, proslaviti rodjendan ili pak samo odvesti svoje prijateljice na Ε‘olju toplog Δaj uz Ε‘aΔicu ΕΎenskih razgovora. To je ono Ε‘to nam posebno greje duΕ‘u u jesenjim i zimskim mesecima. Dok ispijate omiljenu Ε‘oljicu Δaja, preporuΔujem da vam druΕ‘tvo pravi knjiga β KΔi plantaΕΎera Δaja β . Radnja se odvija izmedju dve zemlje Δaja, Indije i Engleske u periodu pre i za vreme Prvog svetkog rata. Zanimljiv kontrast istorije ove dve zemlje, ljubav koja se raΔa, porodiΔna plantaΕΎa i rivalstvo zadovoljiΔe ukus mnogih Δitalaca. Bujna indijska brda Asame usled tamnih oblaka rata, zameniΔe Engleska u kojoj dve sestre pronalaze utehu kod rodbine nakon oΔeve smrti. Borba sa siromaΕ‘tvom, ljubomornim ljudima i stradanjima koje rat donosi, oteΕΎaΔe Klarisin san da otvori svoju ΔajdΕΎinicu.
Ako joΕ‘ uvek niste, obavezno pogledajte film “ Δaj sa Musolinijem“. Sjajna glumaΔka ekipa, a film prati ΕΎivot starijih dama iz Engleske, Amerike, koje ΕΎive u Italiji dok je rat na pomolu. Radnja filma proΕΎeta je ΕΎivotnim sudbinama,modom, umetnoΕ‘Δu i lepotom prijateljstva.
U skladu sa sajmom venΔanja koji se uvek odrΕΎava nekako u ovom periodu godine , odluΔila sam da se malo prisetim svog venΔanja, da ponovo uΔem u ulogu buduΔe mlade i podelim sa vama neke korisne savete. Ima tu mnogo priprema i stresa, obaveza i slatkih muka. Ono Ε‘to je prvo i najvaΕΎnije, nabaviti planer za venΔanja. Minino planer je bio moj verni vodiΔ i saputnik na ovom slatkom putovanju. Idite sa njim ruku pod ruku i sve paΕΎljivo zapisujte, papir trpi sve.
Kuma nije dugme. A moja je bila prava lavica, zaduΕΎena da organizuje moje devojaΔko veΔe za pamΔenje u dosluhu sa mojom sestrom. Fotografije najbolje opisuju naΕ‘ provod.
Nakon Ε‘to zakaΕΎete venΔanje i odaberete svoje kumove, moΕΎete krenuti sa daljim pripremama. Mi smo se odluΔili samo za opΕ‘tinsko venΔanje jer liΔno ne robujemo tradiciji. Ε ta god da volite, bitno je da udesite da vama bude lepo tog dana. ZakaΕΎite salu u muziku bar 6 meseci unapred pogotovo ako se venΔavate u proleΔnim mesecima. NaΕ‘ datum je bio zakazan, jedini slobodan termin te godine, 30.Apri. Mi smo se odluΔili da naΕ‘e venΔanje proslavimo u sali Lux Events Center. http://www.lux.rs/banket-sala
Ono Ε‘to nam se najviΕ‘e dopalo je menadΕΎer koji je najveΔi perfekcionista koga smo upoznali. Ni jedna stvar nije prepuΕ‘tena sluΔaju. Dobili smo Δak i vodiΔ sa preporukama za bendove, cvetne aranΕΎmane, pozivnice… VozaΔa koji nas je nakon proslave odvezao do kuΔe i koji je vozio goste u obliΕΎnje hotele. Za svaku preporuku briga o bezbednosti. Lux Events Center ima predivnu baΕ‘tu u kome se i odrΕΎalo naΕ‘e venΔanje i parking sa dovoljnim brojem mesta kao i Δuvara koji pomaΕΎe gostima.Bend koji je svirao na naΕ‘oj svadbi je Blah blah bend. Fenomenalan sastav, koji zraΔi energijom, muzika koja je prilagoΔena svima. Mi smo se opredelili za neku disco muziku iz 80-ih i preteΕΎno stranu muziku.VereniΔki prsten i burme poruΔili smo u zlatari AndrejeviΔ. Svaka vaΕ‘a zamisao moΕΎe biti ispunjena. Ako vam se ne svidja niΕ‘ta u ponudi, ne oΔajavajte. Nadji sliku na internetu koja vam se dopada i uvek vam zlatar moΕΎe uraditi ΕΎeljeni dizajn.
Pozivnice su meni bila veoma bitna stavka . Ε½elela sam retro izgled i divan tekst koji opisuje nas. Pozivnica nam sada stoji uramljena na zidu. NaruΔili smo ih preko interneta, tj poslala sam im tekst i doΕ‘li smo liΔno da vidimo kako izgleda jedan primerak. Ostalih 250 pozivnica bilo je odΕ‘tampano za sat vremena. Svaka Δast za ekspeditivnost. Dok vi popijete kaficu, vaΕ‘e pozivnice Δe biti spremne za preuzimanje. PoruΔili smo ih u Comlabu. http://website.informer.com/visit?domain=comlab.rs
Sala za venΔanja mora imati dobru dekoraciju koja prati vaΕ‘u priΔu, bojama koje vas Δine sretnim. Mi smo se opredelili za sveΔnjake i narandΕΎasto ΕΎutu kombinaciju cveΔa. Nekada mi je smeΕ‘no kada kaΕΎem mi, jer sam Δitavu svadbu ja organizovala. Svi znamo da mi ΕΎene maΕ‘tao o tome od malih nogu i sanjamo savrΕ‘eno venΔanje. CveΔara NaΔin kutak je bila zaduΕΎena da oplemeni naΕ‘u malu bajku. https://www.nadjinkutak.co.rs/
Ε to se tiΔe venΔanice, odabrala sam da je kupim da bude dizajnirana prema meni. Kao mala Δesto sam zajedno sa sestrom kriΕ‘om izvlaΔila iz ormana i oblaΔila maminu venΔanicu i maΕ‘tala da tako jednom radi i moja Δerka ako je budem imala. Moju venΔanicu dizajnirala je Mirjana VuΔiΔ Δiji se salon nalazi u Novom Sadu. Dobra stvar kada kupite venΔanicu je i ta Ε‘to moΕΎete da se slikate kad god poΕΎelite. To je bila moja odluka. Da ne gubimo dragocene sate tog divnog dana lutajuΔi po ulicama Beograda i traΕΎeΔi idealnu lokaciju za slikanje. To smo odradili nekih mesec dana nakon svadbe.
Cipele moraju da budu udobne. I mislite o tome. Ako veΔ ΕΎelite sve da izgleda savrΕ‘eno tog dana, nemojte biti lenje, traΕΎite i mesecima ako treba dok ne naΔete one prave koje vama pristaju baΕ‘ kao Ε‘to je staklena cipelica pristajala Pepeljugi. Ja sam svoje idealne cipelice za plesanje pronaΕ‘la u UΕ‘Δu u prodavnici Via Spiga. Ε minka i frizura, su ono Δemu mi ΕΎene pridajemo mnoga znaΔaja. ZakaΕΎite svoje termine na vreme. Obavezno imajte probnu Ε‘minku i frizuru da vidite kako sve to skupa izgleda. Ε minka treba da odgovara onome Ε‘to inaΔe volite. Nemojte se toliko naΕ‘minkati da vas jedva prepoznaju. NeΕ‘to lagano, neΕΎno i prirodno.
Ε to se tiΔe mladoΕΎenje, red je da ga spomenem, odelo smo pronaΕ‘li u Ranku, a cipele u u Massimo Dutti – ju. Ranko je butik gde Δe vas doΔekati ljubazno i nasmejano lice Δoveka koji godinama radi kao krojaΔ i koji Δe vaΕ‘e odele dovesti do savrΕ‘enstva.Moja ΕΎelja je bila da me tata dovede do baldahina. NajvaΕΎniji Δovek u mom ΕΎivotu, odrastanju,predao me je mom suprugu. VeΔno sam zahvalna svojoj majci Ε‘to je baΕ‘ njega odabrala i Ε‘to su me ceo ΕΎivot svojim primerom uΔili Ε‘ta je ljubav i poΕ‘tovanje. Nakon naΕ‘e kratke ali slatke ceremonije venΔanja, usledilo je slikanje i ΕΎurka. Nismo ΕΎeleli da maltretiramo ni sebe ni goste, ipak smo svi doΕ‘li da se dobro provedemo.
Prvi ples kojim se otvara veselje bio je uz pesmu DΕΎon Legenda, All of me. Ako ΕΎelite dim na plesom podijumu, samo recite. Ε½elje Δe vam biti ispunjene.Tortu koja se iznela u ponoΔ uz pesmu Tine Tarner, Simple the best, za nas su napravile veΕ‘te ruke poslastiΔara iz firme AnΔi kolaΔi iz PanΔeva. https://www.ancikolaci.com/
NaΕ‘a bajka zvana venΔanje je zavrΕ‘ena a onda smo uplovili u braΔne vode. Sve je isto u braku da vam kaΕΎem. Ako ste se udale za partnera, sve Δete deliti, i obaveze i sreΔu i tugu. KoraΔaΔete zajedno ka nekom sledeΔem viΕ‘em cilju. GradiΔete svoju tradiciju, svoju tvrΔavu i svoju ljubav onako kako vi oseΔate da je ispravno.
Za naΕ‘e predivne fotografije zaduΕΎen je Foto video studio Memories by Bata i njegov tim koji sam popriliΔno namuΔila svojim zahtevima. Hvala im na strpljenju i na saradnji. http://www.fotobata.rs/Nadam se da Δe ovaj post koristi svima vama koji uskoro stajete na ludi kamen. SreΔno!SrdaΔno vaΕ‘a Bojana.
π½π€πππ£π'π¨ π¬π€π£πππ§ππͺπ‘ π¬π€π§π‘π 