Održiva moda u Norveškoj zvana Fretex

Jeste li znali da je modna i tekstilna industrija jedna od industrija koja najviše zagađuje na svetu? Mnogo je razloga za dobro razmišljanje kada osećate potrebu da kupite nešto novo. Da li vam se često dogodi da nemate šta da obučete, iako vam je ormar pun odeće? Mislim da ne postoji žena kojoj se to bar jednom nije desilo. Ili da pronađete odeću na kojoj je i dalje etiketa kada sređujete ormar? Niste sami u ovome. Zapravo, Norvežani su radili istraživanje i otkrili da u ormaru u proseku imaju čak 360 odevnih predmeta, a svaki peti od njih se retko ili nikad ne koristi. Svako od nas kupuje između 13 i 16 kilograma odeće svake godine, a jedan od razloga zašto neprestano tražimo nešto novo može biti i taj što su se cene odeće više nego prepolovile poslednjih godina. Što više odeće kupimo, to se proizvodnja povećava a samim tim i uticaj na okolinu.

Kontejner za odlaganje tekstila

Održiva moda je nešto sve popularnije u poslednje vreme. Lično nisam kupovala u „second hand“ radnjama dok mi mama jednom prilikom nije pokazala par super komada koje je kupila. Rado sam ponela neke od njih i ukombinovala sa postojećom garderobom.

Košulja kupljena u second hand radnji
Kombinezon kupljen u second hand radnji

Dolaskom u Norvešku, saznala sam za koncept Fretex. Norvežani su kao nacija veoma opsednuti zaštitom životne sredine i reciklažom su svakom pogledu. Tako da osim plastike, stakla, kartona, recikliraju i tekstil. Odlučila sam da se malo bolje informišem i posetim jednu od radnji pomenutog koncepta Fretex. Istorija Fretexa započela je industrijskih modnom kućom “ ELEVATOR“ u Oslu 1905. godine. Od tada je u središtu njihove industrije, davanje razloga ljudima da veruju u budućnost. Prva prodavnica Fretex, otvorena je u Bergenu 1971. Tekstil „Vojske spasa“ bio je polazna tačka za odabir Fretexa kao imena fabrike. Fretex nije skraćenica, ali pozadina imena je nešto kao tekstil Vojske spasa. Grupa Fretex, koja je u vlasništvu Vojske spasa, organizovana je kao skupina.

Vojska spasa je globalni pokret s opsežnim društvenim opredeljenjem. U preko 130 zemalja, tako reći nude „supu , sapun i spas“ kako bi zadovoljili fizičke, mentalne i duhovne potrebe ljudi. Fretex doprinosi da ljudi dobiju i zadrže posao i doprinose boljoj životnoj sredini , između ostalog, ponovnom upotrebom i recikliranjem. Vizija Fretexa je dati ljudima razlog da veruju u budućnost. Njihove glavne temeljne vrednosti su otvorenost, ljubav, predanost i profitabilnost. U jednoj od njihovih radnji, našla sam zaista pravo blago. To je za mene bio vremeplov! Od muzičkih ploča i gramofona, preko porcelanskih šoljica za kafu i servisa za ručavanje, satova, šešira, obuće, knjiga na raznim jezicima, do odlično očuvanih komada mnogih svetskih brendova. Prosto vas mami da ostanete što duže i istražujete! Primetila sam jednu veliku razliku od odlaska u butike korišćene robe u Srbiji i u Norveškoj , a to je da kod nas ljudi ulaze u radnje pomalo sramežljivo dok je ovde to potpuno normalno i veoma popularno! Ispred radnje se nalazi i kontejner u koji možete ubaciti stvari koje vam više ne trebaju.

Niko ne može sve, ali svako može učiniti nešto!

*Velike kuće koje se zalažu za ponovnu upotrebu stvari mogu stvoriti osećaj da se životni stil mora potpuno promeniti kako bi se moglo živeti održivije. Medjutim, vaš put do ponovne upotrebe stvari može biti malo drugačiji. Najvažnije je da imate svestan odnos prema onom što kupujete. Pre kupovine razmislite je li to nešto što vam treba i hoćete li dugo uživati u tom komadu. Ako su odgovori na ta pitanja ne, tada možete uštedeti i novac i okolinu ne kupujući. Dobre ponude i popusti mogu biti primamljivi, ali kupovinu nečega što se retko koristi, dobro je izbegavati. Iako se Fretex zalaže za ponovnu upotrebu, prvenstveno se brinu za našu planetu i tu se možemo uključiti i mi, između ostalog, kupujući manje novih stvari.

Dobro pazite na ono što posedujete

*Najbolja stvar za životnu sredinu je što duže upotrebljavati odeću i stvari.
Pratite šta imate u ormarima. Mnogi se ljudi iznenade kada očiste i srede svoje ormare, jer pronađu odeću koju su „zaboravili“ da imaju. Tu je Fretex naišao ne veliki problem tokom pandemije Korona virusa jer su mnogi ljudi tokom slobodnog vremena sredjivali svoje ormare a Fretex kontejneri za garderobu bili su prepuni!

Odaberite ponovnu upotrebu kada vam treba nešto novo!

Fretex i druge radnje ovog tipa takozvane “ second hand“ prodavnice su pravi kovčeg s blagom. Možda ćete potrošiti neko vreme tražeći tačno ono što želite, ali možete pronaći jedinstvene stvari o kojima niste ni sanjali. Plaćate manje nego za novu garderobu, a istovremeno znate da je ponovna upotreba dobra za okolinu.

Recite drugima da ste odabrali ponovnu upotrebu!

*Što više ljudi treba da govori o odeći koju su pronašli u Fretex ili second hand radnji. Pridružite se i pokažite drugima da je ponovna upotreba stvari pametna, lepa i dobar ekološki izbor! Čak šta više, svi smo svedoci da se moda stalno vraća.

U jednoj od mnogobrojnih Fretex radnji, kojih je čak 42 u Norveškoj, pronašla sam divan retro novčanik. A ono što je posebno privuklo moju pažnju su naslovi koji stoje na svim etiketama prikačenim za stvari. To je rečenica koja glasi – ONAJ KOJI TRAŽI, NAĆI ĆE.

Karpatos – netaknuto srce Dodekaneza

U jugoistočnom delu Grčke postoji mali raj, jedinstveno ostrvo, kombinacija čistog prirodnog okruženja s autentičnom tradicijom izgubljenom u vekovima. To je Karpatos. Nalazi se u južnom Egejskom moru, između Krita i Rodosa. To je drugo po veličini ostrvo Dodekaneza, nakon Rodosa, koji se još nije predao masovnom turizmu i stoga još uvek zadržava izvornu, prirodnu i autentičnu lepotu.

Pigadia

Stanovnici Karpatosa s poštovanjem i ponosom održavaju navike i tradicije svojih predaka. Održavanje ove tradicije prolazi kroz njihov svakodnevni život, impresionirajući goste koji se osećaju kao da se vraćaju u prošlost. Festivali na Karpatosu su najpoznatiji i pravi, na kojima dominiraju tradicionalna muzika i lokalni plesovi te tradicionalna hrana. Karpathos ima 160 km obale koja ima bezbroj plaža, neke su uredjene, a druge namenjene onima koji traže samoću. Dvanaest sela Karpatosa smešteno je na planinama, a druga uz more. Kafići i živahne konobe malih sela nude istinsko gostoprimstvo i autentične recepte sa Karpatosa. Goste uglavnom impresioniraju neprestani krajolici koji oduzimaju dah i razlikuju se od regije do regije.

Pigadia

Pigadia je glavni grad Karpatosa i mesto u kome smo bili smešteni. O tome koliko ovde ima Skandinavaca, pretežno Norvežana, dokazuje činjenica da se na svakom spratu nalazio kutak za čitanje sa knjigama na norveškom. Hotel na plaži, pogled na more uz jutarnju kaficu. Ovde je bio jedan od drevnih gradova Karpathos, Poseidio ili Posi, u čast Boga mora, Posejdona. Još uvek postoje delovi drevne akropole i kiklopski zidovi koji su je štitili. Danas grad Pigadia ima sve pogodnosti glavnog grada za svoje stanovnike i posetioce. Kafići i restorani, koji su uz samo more, pružaju vam priliku da uživate u jedinstvenoj kuhinji, s pogledom na ribarske brodove. U Pigadiji smo našli na predivan kafić, ne toliko zbog pogleda na luku koliko zbog divnih vlasnika. Stariji bračni par, domaćinski raspoložen, debela mačka koja vam se umiljava, najbolja kafa koju sam ikada popila. Sve to skupa po povratku sa plaže je idealna kombinacija. Ovaj šarmantni kafić zove se Angolo Italijano.

Nedaleko od centra su čiste i organizovane plaže poput nepregledne plaže „Vronti“, Kyra Panagia, Agios Nikolaos i Ammoopi smještene oko 6 km južno od Pigadije. Tokom obilaska grada možete uživati u slikama i kuhinji autentičnog egejskog ostrva.  Svakog jutra iz luke u Pigadiji isplovljavaju mali izletnički brodovi koji idu do jedinstvenih plaža „Kato Lakos“, „Kyra Panagia“ „Apella“ „Chai“ itd. Od restorana toplo preporučujem da isprobate Sofia’s Place, Maxim Tavernu i Orea Karpathos za koje smo i sami dobili preporuku od vodiča i nismo zažalili. Obavezno prošetajte preko dana gradom. Ima posebne čari i nema gužve.

Pigadia
Pigadia
Pigadia
Pigadia

Plaže na ostrvu Karpatos

Nekoliko plaža na Karpatosu će zadovoljiti i najzahtevnijeg putnika.  Planirajte dnevne izlete oko ostrva i otkrijte prekrasne plaže, od izolovanih ili organizovanih do peščanih ili šljunkovitih, ali uvek sa smaragdnim morem koje je odlika Karpatosa.  Diakoftis, Lefkos i Apella smatraju se najpopularnijim plažama na Karpatosu, s tim da je Apella dva puta proglašena najboljom plažom u Evropi! Do nje se dolazi brodom a može i kolima. Mi više volimo krstarenje tako da smo se odlučili da obidjemo obalu i posetimo još neke od plaža koje su nedostupne s kopna. Pa da započnemo krstarenje oko ovog predivnog ostrva! Ukrcavanje na brod, kapetan spreman, muzika, vetrić koji pirka i pogled na 50 nijansi plave oko vas tokom pustolovine. Dok se budete odmarali i kupali na plaži, vredna posada broda sprema vam ručak. Ukusni suvlaki u hladu koji pravi ogromna stena. Nezaboravno iskustvo!

Nakon ručka krstarenje smo nastavili dalje prema čuvenoj Apelli. Voda je kristalno čista i kupanje je bilo sjajno ali opet nama nije omiljena plaža na Karpatosu.

Apella

Kyra Panagia

Malo selo Kyra Panagia razvijeno je zbog plaže, jedne od najpoznatijih i najdražih na ostrvu.  Njeno glavno obeležje je crkva s crvenom kupolom i zvonom pokraj drveta. Potpuno je organizovana, sa predivnim pogledom sa taverni koja oduzima dah u kojima možete ručati.

Kira Panagia
Kira Panagia

Medjutim, naše srce definitivno je uzela plaža Ammoopi. Skrivena od pogleda, okružena borovima, kristalno čistim morem i tavernom sa najdivnijim pogledom. Naše mesto redovno je bilo izmedju dva bora gde sam svakodnevno čitala knjige u hladu. Nikada nisam toliko plivala kao na Ammoopiju. Zašto je to tako teško je objasniti, prozirno čista voda i idealna temperatura, pogledi na brodiće, taverne, stene, borove. Prosto nisam imala želju da izladjem iz vode. Turisti u Amoopiju su 90 % Italijani. Na trenutke smo se osećali da smo u Italiji. Pozadina toga je da je Karpatos pripadao Italiji sve do 1948. godine kada je vraćen Grčkoj. Veliki deo meštana odlično govori italijanski. Inače, veliki delovi vegetacije na Karpathosu nestali su u velikom šumskom požaru koji je izbio 1989. godine.

Amoopi
Amoopi
Amoopi

Olympos

Kada ste na Karpatosu, nezaobilazna stanica je svakako selo Olympos. Na izlet smo se uputili sa vodičem uz pratnju vetra koji je na nekim deonicama mrdao autobus. Srećom dolaskom u samo selo bili smo zaklonjeni u uskim ulicama. U selu su 700-ih živeli ljudi koji su bežali od pirata. Izolovani od spoljašnjeg sveta, sačuvali su ne samo staromodni dorski dijalekt, već i umetnost , kulturu i običaje. Mesto se nalazi na obali, zaštićeno od pogleda velikom planinom. Ovde na Olymposu su šarene kuće razbacane po planinskom vrhu. Ne zadovoljavajte se samo slikom iz daljine – ovde su stanovnici uspeli da sačuvaju mnoge posebne lokalne tradicije, možete čuti grčki dijalekt i videti mnoštvo živopisnih, uzbudljivih narodnih nošnji u malom selu, koje se često opisuje kao živi narodni muzej.

Najtradicionalnije grčko selo je upravo Olympos. Selo ostavlja zapanjujući utisak od prvog trenutka kad ga vidite.  Smešten je na vrhu brda koje je okruženo većim planinama i ide prema zapadu do nepristupačnih obala.  Zbog svog fenomenalnog položaja, kuće imaju jedinstveni pogled na Egejsko more i stoga ih mnogi nazivaju ‘Egejskim balkonom’. Jedna od najslikanijih kuća je upravo ova koju vidite. Sa punim i zasluženim pravom. Rado se izgubite u ulicama, obidjite radnje gde prave sandale i čizme od kože po porudžbini. Veoma su skupe i uglavnom ih kupuju skandinavci koji su inače najbrojniji posetioci Karpatosa. Ali je lepo videti samu radnju i proces izrade. Upravo te čizme žene na Karpatosu nose cele sezone. One im štite noge od kamenja i šiblja dok silaze po vodu ili da uberu povrće za ručak. Ne zaboravite da je u pitanju teško pristupačan predeo u kome žive.

Tradicionalne šarene kuće koje se penju uz dve strme padine, vetrenjače i zvonik crkve, daju jedinstvenu i neviđenu sliku.  Normalno je da ćete tokom svog boravka ovde videti i ljude koji nastavljaju nositi svoje lokalne nošnje i zadržali su svoj jezik i izraze. To su ljubazne bake koje vas dočekuju već na samom ulasku u selo gde smo se zaustavili da popijemo kaficu pre obilaska. Dočekaji vas ljubazno uz iskren osmeh i toplinu. Kafa koju smo popili imala je poseban ukus. Žene su te koje su ovde glavne i vode domaćinstvo. Vrednim rukama spremaju hranu od toga što mogu da same uzgaje na Olymposu. Istu hranu prodaju turistima sa prozora svojih kuća, a neke imaju i baštu, tavernu gde možete sesti da ručate. Obavezno probajte makarunjes. To su posebno pravljene testenine sa prženim lukom od gore. Fenomenalnog su ukusa! Takodje sarmice od zelja sa povrćem i pohovane tikvice su nešto što nas je posebno oduševilo. Direktno sveže iz bašte u vaš tanjir.

Selo Olympus opisano je kao živi narodni muzej u kojem posetioci, uz neusporedivu lepotu , mogu doživeti pravo grčko gostoprimstvo.  Među najznačajnijim znamenitostima sela je crkva Panagia iz 16. veka isklesanim hramom i freskama u drvetu. Takođe, možete posetiti tradicionalni mlin za brašno, narodni muzej umetnika Vasilisa Hadjivassilija, samostan Chrisovalantou, smešten na ulazu u selo.  Obavezno posetite i antički Vrykous s ruševinama iz 4. veka. Taverna Mylos za restorane je najtradicionalnija taverna u selu ili Drosia Taverna (pastirska kuća), za probanje lokalnih sireva i mlečnih proizvoda.

Dosta meštana prodaje med koji možete probati, neopisivog ukusa! Takodje nude maslinovo ulje, slike, magnetne i veoma su darezljivi. Kupili smo maslinovo ulje i med a na poklon dobili da izaberemo magnet po želji. Mali gest koji mnogo znači jer je od srca. Sa Olymposa dolazite prepuni utisaka!

Karpatos je definitifno najlepše grko ostrvo koje smo posetili do sada. Ono što nam se najviše dopalo je divljina, mir ,nestvarne boje mora, i to što još uvek nije prepuno turista. Mi ćemo se vratiti sigurno na Karpatos, a vama od srca želim da ga i sami istražite.

Jesen i hygge u Norveskoj

Danas je 22. Septembar, prvi dan jeseni i vreme je za hygge! Popularan danski izraz HYGGE, je izvorno poreklom iz Norveške, ali Danci su ga usavršili i koriste ga kao izraz. A sada je zapravo postalo moderno praktikovati HYGGE i zabaviti se. Na međunarodnom nivou, reč HYGE uvrštena je u Oxford English Dictionary kao reč „coziness“. Poslednjih godina Engleska koristi izraz HYGGE, zbog velikog zanimanja za nordijsku kulturu. To je osećaj koji tražite, osećaj koji pruža uživanje – to je nešto neverovatno lepo i pozitivno.


Ovde u Norveškoj, i nordijskim zemljama generalno, živimo s različitim godišnjim dobima i velikim varijacijama u temperaturi. To karakteriše nordijsku kulturu i imamo veću potrebu za promenama u dizajnu enterijera. Kad dođe jesen, osetimo potrebu da napravimo neke promene u kući , učinimo je ugodnom, toplom i da uživamo. Koncept ugodnosti uključuje raspoloženje u kojem atmosfera igra glavnu ulogu. Kamini , sveće , lampice, šolje sa divnim motivima, topla hrana i porodična atmosfera – celina je koju mnogi doživljavaju kao sreću. Naravno da je u trendu zabaviti se! To je hygge!

Ako želite iskusiti nešto ugodno, morate uneti malo promena u svakodnevnom životu, nešto malo drugačije i što se doživljava ugodno, toplo i pozitivno. Jesen je ovde magična. U roku od nedelju dana možete uočiti kako priroda slika i boji lišće u nestvarne boje i poziva na zabavu i mnogi ljudi osećaju potrebu učiniti nešto s enterijerom. Nisu potrebni veliki potezi da biste postigli malu promenu u dnevnoj sobi gde provodite najviše vremena. Samo nekoliko promena je dovoljno da opet stvorite malo svakodnevne sreće, ne trebate nužno bojiti zidove ili kupiti novi nameštaj da bi bilo malo ugodnije kod kuće sada kada je jesen.



Dovoljno je da zamenite neke jastuke na sofi s jesenjim bojama i detaljima i možda ih iskombinujete s nekima od onih koje već imate, osetićete razliku. Dodajte tome neko lepo i toplo ćebe. To je meni omiljeno. Kada dodjem sa posla, popodnevnu kafu pijem u svojoj žutoj fotelji, pokrijem se ćebetom, sedim pored prozora i uživam u pogledu. Zapalim sveće, čitam knjigu, slušam jazz muziku. Sve je to hygge. Ovde takođe možete koristiti velike šalove umesto pokrivača. Oni su vuneni, topli i tada je izbor boja i deneza još veći. Ukrašeni su resama i možete ih koristiti i kao modni detalj i da se utoplite dok gledate film, jedete kokice, čitate knjigu ili izadjete na verandu da udahnete svež vazduh. Hygge su tople papuče, mirisna kupka, hygge je ono što vas čini srećnim, hygge je čist hedonizam. HYGGE je čak i na ulicama Norveške. Bicikli su raznim bojama, korpice sa vunicom, bundeve na svakom koraku, ukrašeni zidovi i klupe.

Prodavnice sada pršte od prekrasnih džempera. Rafovi su puni vunice i dugmadi, iglica i svega što je potrebno za štrikanje koje je u Norveskoj izuzetno popularno! Tikve raznih vrsta i boja, suvo cveće i šišarke, neizostavni su jesenji detalji. Ja sam već polako počela sa dekorisanjem. I sama sam poželela malo promene kod kuće kad je jesen zakucala na vrata i prilažem vam par slika da vidite te vesele boje. Nadam se da i vi polako pravite svoju hygge magiju.

Srdačno, vaša Bojana.

Majorka – biserne plaže Baleara

Baleari se sastoje od četiri veća ostrva : Majorka, Menorka, Ibiza i Formentera. Mnoga manja ostrva nalaze su u blizini većih uključujući ostrvo Cabrera, Dragonera i S’Espalmador. Ostrva imaju tipičnu mediteransku klimu, a četiri glavna ostrva popularna su turistička odredišta. Ibiza je posebno poznata kao međunarodna destinacija za zabave, koja privlači mnoga popularna imena DJ scene u svoje noćne klubove. Kultura i kuhinja ostrva slična su onima u ostatku Španije, ali imaju svoja posebna obelježja.Arhipelag stvara autonomnu zajednicu i provinciju Španije, a glavni grad je Palma de Mallorca. Statutom autonomije iz 2007. Balearska ostrva proglašavaju se španskim. Službeni jezici na Balearskim ostrvima su katalonski i španski.Majorku sam doživela kao mediteranski dom. Zamislite da dolazite kući,skidate cipele i osećate se bolje nego bilo gde drugde. Odmah osetite udobnost svojih soba i ukusnu aromu dobre gastronomije vaše kuhinje. Jedinstveno svetlo ulazi u vaš dom kroz prozore, osećate mir, negujete živopisne i neponovljive trenutke poput onih s Ibize osećate se ispunjeno i srećno kao na Majorci. Dolazak na Balearske ostrva je poput osećaja kao kod kuće. U svakoj sobi, iskustvo u kojem želite živeti dugo , a u svima njima je i vaš dom.PLAŽE NA MAJORCIPalma Nova / MagalufPalma Nova i Magaluf su mesto gde smo suprug i ja bili smešteni i jedno je od najpopularnijih letovališta na Sredozemlju, kako za mlade tako i za starije osobe. U jeku sezone, to je pre svega veliko igralište za mlade. Tada se ovamo sjate iz cele Evrope kako bi se sunčali, kupali i zabavljali.S uređenim plažama u uvali Playa Magaluf uz šetalište na plaži bez automobila, nalaze se restorani, kafići i barovi, a ovdje se susreću gosti odmora iz cele Evrope kako bi se zabavili tokom letnjih meseci. Magaluf je posebno popularan kod Britanaca.AlcudiaAlcudia ima 15 kilometara dugu sitnozrnastu i plitku peščanu plažu koja se proteže od Alcudije do Ca’n Picaforta. Palma Nova, Torrenova i Magaluf imaju četiri sitnozrnaste peščane plaže. Puerto de Sóller ima dve peščane plaže, a Puerto de Pollensa finu peščanu plažu dugu pola kilometra. Duga, bela i peščana plaža prilagođena deci u Ca’n Pastilli, s dobrim mogućnostima za vodene sportove. U Cala d’Or postoje male uvale za kupanje koje nisu plitke. Postoje dobre mogućnosti za razne vodene sportove.Alcudia je najpopularnije odredište na Majorci. Duž 15 km peščane plaže nalaze se restorani, šoping i sportske aktivnosti. Najbolji izbor za porodice jer je plaža prilagođena deci široka je i plitka, a šetalište se proteže sve do luke Puerto de Alcudia. Ovdje ujutro možete krenuti na trčanje ili se šetati s porodicom jer je potpuno bez automobila. Nude se brojne aktivnosti kao što su vodeni sportovi, golf i tenis. Jednako je impresivan izbor restorana, šopinga i barova.Alcudia se sastoji od nekoliko zasebnih okruga s vlastitim malim središtem, ali još uvijek je većina ljudi, i najbolji restorani s tapasima, u starijim delovima blizu luke. Nekoliko kilometara od luke, nalazi se istorijski dvorac Alcudia iz 14.veka opasan zidinama grada. Postoje srednjevekovne crkve i rimske ruševine okružene ugodnim uličicama. Ne propustite pijacu koje se ovdje održava nekoliko puta nedeljno.

Ca’n Pastilla

U dugom zalivu Palma oko glavnog grada Majorke, plaže i odredišta su blizu. U C’an Pastilli ćete boraviti u ugodnom okruženju s ugodnom plažom, velikom ponudom za odmor i s gradom Palmom de Mallorcom na manje od pola sata vožnje.Ca’n Pastilla ima svoju plažu, ali je takođe u blizini susedne destinacije Playa de Palma koja ima jednu od najboljih peščanih plaža na ostrvu. U Playa de Palma je zabavni život za mlade , dok je u Ca’s Pastilli poslednjih godina porastao trendni faktor, a šetališta na plaži i pešačke ulice prepune su elegantno dizajniranih kafića i butika.Can PicafortCan Picafort nalazi se u srcu zaliva Alcudia severno od Majorke i nalazi se pored velikog porodičnog odredišta Alcudia. Tempo je sporiji i sve je u manjem opsegu. Duga je plaža i prilično velik izbor restorana, šopinga i večernje zabave.Kafići i plažni barovi nalaze se prvenstveno uz ugodnu šetačku zonu bez automobila, dok se većina radnji nalazi jedan blok više na glavnoj ulici, Paseo Colón. Plaža je duga, ali ne baš plitka kao u Alcudiji. Mnogi surferi pronalaze svoj put do plaže Can Picafort kako bi iskoristili talase.Cala MayorCala Mayor pogodna je za vas koji želite kombinovati sunce i kupanje u ugodnom okruženju s velikim gradskim životom, shoppingom i kulturom. Cala Mayor nalazi se samo pet kilometara zapadno od grada Palme sa svojom lepom peščanom plažom i jednim od najpoznatijih umjetničkih muzeja na ostrvu . Nekoliko hotela nalazi se na samoj plaži i pogodni su za one koji putuju sa decom.
U blago brdovitom odmaralištu, fina mala peščana plaža je srce, dok glavna ulica Joan Miró pulsira. Ljubitelji umetnosti mogu provesti ceo dan u muzeju Joan Miró, koji sadrži slike, skulpture i lične predmete iz njegovog ateljea.Na brdu iznad penušavih voda zaliva Palma, nalazi se palata Marivent u kojoj se odmara španska kraljevska porodica. U blizini je prvoklasni italijanski restoran Il Paradiso s fantastičnim pogledom na more s terase. Među desetak drugih restorana preporučuju se popularni restorani La Rueda i Can Pedro, kao i lokalni restorani s čuvenom španskom paellom i tapasima. Puerto de SóllerPuerto de Sóller je miran grad s lepom, malom plažom i prekrasnim zalascima sunca. Puerto de Sóller nalazi se u prekrasnim planinskim područjima zapadne obale Majorke. To je miran, šarmantan gradić s slikovitim okruženjem, lepom plažom i prekrasnim zalascima sunca. Savršeno je odredište ako želite opuštajući odmor i želite samostalno istražiti Majorku. Okolna planinska područja savršena su za planinarenje, a uz najam automobila lako možete pronaći put do susednih gradova kao što su Fornalux – najljepše špansko selo – i Deía, još jedno lijepo i prilično ekskluzivno selo, gde slikovita okolina privlači umetnike. U ovom mestu nalazi se tramvaj do Sóllera.U luci i na ulicama iznad šetališta pore plaže nalaze se brojni mali lokalni restorani s ugodnim kafićima na otvorenom i prekrasnom atmosferom. Ako želite više odabrati ili želite videti nešto drugo, samo je nekoliko kilometara do susednog grada Sóllera. Tamo možete putovati šarmantnim starim tramvajem. Ako želite, možete voziti vlakom dalje u Palmu i stići za manje od sat vremena.
Dobra je veza s Palmom preko tunela Sóller. Tada se ne morate voziti vijugavom, ali nevjerojatno lepom planinskom cestom sa svojih 36 zavoja. Ako odaberete tunel, treba vam otprilike. 30 minuta vožnje do Palme.Cala MesquidaCala Mesquida je miran i opuštajući gradić na severoistočnoj strani Majorke. Fina peščana plaža s kristalno čistom vodom savršena je za ronjenje.Grad se sastoji od privatnih vila, nekoliko hotela i nekoliko prodavnica , inače postoje samo male farme i zelene planine. Ovde ćete dobiti odmor daleko od svakodnevne gužve. Najbliže mjesto je šarena Cala Ratjada, koja se nalazi osam kilometara južno.Cala MillorCala Millor je u neposrednoj blizini mora i plaže, kao i planinarske staze, shopping, sport, restorani. Peščana plaža jedna je od najzanimljivijih na ostrvu s uređenim šetalištem na plaži s palmama i borovima te savršenim mestom za trčanje ili šetnju uz more pri zalasku sunca.U pešačkoj zoni, naći ćete prodavnice sladoleda, restorane i barove. Cala Millor nije samo letovalište na moru, već i živahni gradić sa oko 8000 stanovnika. Nedaleko od naselja nalaze se prekrasna, zelena brda s malim vilama, a odavde nije daleko do nekoliko lepih izletničkih odredišta po uvalama za kupanje, ugodnim malim gradovima i Zmajevom pećinom o kojoj će biti više reči sledeći put. Šarmantno ribarsko mesto Cala Bona i živopisna pijaca u Son Servera takođe su blizu.IlletasIlletas se nalazi samo nekoliko kilometara zapadno od Palme i savršen je ako želite nešto dobro, a da ne budete previše daleko od Palminih mnogih iskušenja.Illetas je jedno od najlepših mesta na tom području, a ako tražite malo posebnu i drugačiju destinaciju, došli ste na pravo mesto. Illetas je savršen za one koji žele miran odmor u blizini Palme. Samo mesto je starijeg, ekskluzivnog stambenog prostora u kojem se stambene kuće i hoteli penju na malo brdo uz more. Ovdje ima samo nekoliko ekskluzivnih hotela, a ostatak zgrada čine privatni apartmani i vile. Ovdje ćete pronaći prvoklasne barove i restorane. Ako želite veći izbor prodavnica i restorana, treba vam samo je šest kilometara do grada Palme. Postoje dobre autobuske veze, a treba oko 15 minuta taksijem.Illetas ima dve male i fine peščane plaže, Platja d’Illetas i manju Platja Cala Comptessa. Prilično su zaklonjene, pa su stoga savršenime i u proleće i u jesen. Na glavnoj plaži postoje jednostavni barovi na plaži i najam ležaljki, suncobrana i pedalina. Ako ne volite pesak , možete ležati na steni.
Druga je plaža pre svega popularno utočište ljudima Palme. U nedjelju je ovdje nemoguće parkirati i automobil i naći mesto za peškire. S druge strane, atmosfera je opuštena i ugodna.Krstarenje Majorkom i čuvene CaleMajorka je nadaleko poznata po svojim uvalama takozvanim Calama. Jedne od najlepših su Cala de Mondrago, Cala de Muro, Cala D’or.Ono što mi je ostalo u najlepšem sećanju je svakako krstarenje tokom koga možete videti sve one predivne plaže i gradove iz druge perspektive. Takođe, delfini su nam bili saputnici na ovom divnom putovanju. Na brodu možete uzeti sangriju koja je jedna od najboljih do sada koje sam probala. Suprug je uzeo pivo. Kao neko ko retko pije alkohol, uhvatila me lepota Majorke, alkohol proradio pa smo se greškom iskrcali sa broda u pogrešnu luku. Uživali kupali se, dok nismo shvatili da našeg broda više nema. 🤣 Srećom, uspeli smo da se snadjemo i dovezemo do našeg hotela. Posle tog dana više nisam pila sangriju. 🤣 Toliko od mene sa utiscima sa prelepe Majorke za ovaj put, nastavak sledi uskoro.Do sledećeg posta, srdačno vaša Bojana.

Čudesna Palma de Majorka

Majorka je ostrvo s tirkizno plavim morem , tajnim uvalama, mekim zlatnim peskom, bujnim zelenilom borove šume, predivnim planinama, slikovitim selima i živopisnim glavnim gradom. Ostrvo i njegova prestonica Palma de Majorka, prepuni su istorijskih i kulturnih obeležja, dok su njene predivne plaže poznate širom sveta, što čini Majorku jednom od najtraženijih letnjih odredišta. Bogati i luksuzni hoteli i vile, dominiraju Majorkom a ona je ujedno i jedna od svežih destinacija za jedrenje. Domaća vina, tapasi, paelja, tradicionalna kuhinja i vrhunski restorani s Michelinovim zvjezdicama samo su dodali privlačnost već njenom postojećem šarmu. Ali to nije sve.



Majorka se može pohvaliti šarmantnim selima, koridom, istorijskim znamenitostima, zanatlijskim i kulturnim scenama te popularnim događajima koji se održavaju tokom cele godine. Uživaćete na predivnim uvalama, takozvanim“ Calama“ po kojima je Majorka nadaleko poznata. Ako niste preterali s dnevnim uživanjem, uvek postoji užurban noćni život koji vas može dokrajčiti.

Majorku smo izabrali kao destinaciju za medeni mesec. Bilo je to nezaboravno i naporno putovanje. Od 10 dana koliko smo boravili na ostrvu, uplatili sam nam 7 izleta. Suprug je bio blago rečeno oduševljen. 🙂 Smestili smo se u hotele na granici područja Magalug i Palma Nova. Tako da smo dobili malo čari od obe oblasti. Hotel bio na samoj plaži, imali smo mir i divan pogled a pritom se nije čula buka iz klubova čuvenog Magalufa. O ovom putešestviju po Majorci moraću da pišem iz više delova, a za početak sam odabrala glavni grad, Palmu de Majorku.



Palma de Majorka

Glavni grad Palma je jedini pravi grad Majorke i zaslužuje vaš punu pažnju bar na jedan dan. Ima mnogo karakteristika i sličnosti sa starijom sestrom Barselonom. Glavno obeležje Majorke je gotička katedrala koja je primila dodir Gaudija, zatim obnovljene stare zgrade, maštovita mesta i trgovačke ulice, vrtovi s fontanama, muzejima umetnosti i impresivnom gradskom plažom.


Najbolja polazna tačka za obilazak Palminih krovova, beskonačnih marina i šarmantnih ulica, svakako je Castell de Bellver. Na šumovitom brežuljku, zapadno od grada, ponosno stoji tvrđava iz 14.veka, besprekorno očuvana i izgrađena kružno. Popnite se na krov za najatraktivnije poglede i krenite u nedelju – besplatno je.



Katedrala Majorka, najveća građevina grada, sagrađena između 14. i 16. veka predstavlja dragulj u kruni marokanske gotičke arhitekture. U njoj su važna umetnička obeležja iz različitih razdoblja (gotike, renesanse, baroke i moderne). Katedrala Palma de Mallorca, najambiciozniji je spomenik na Majorci jer je savršen sažetak poslednjih osam vekova njegove istorije. Potiče iz hrišćanskog osvajanja Jaimea I (1229.). Ovo ime smo tokom letovanja čuli nebrojano puta. Godine 1902. postalo je potrebno prilagoditi prostor katedrale za nove liturgijske potrebe, pa je posao poveren arhitekti Antoniju Gaudíju da obnovi ceo hram. Između 1904. i 1914. Gaudí je radio na uređenje unutršnjosti katedrale.

Pueblo Español

Španija se bavi tematskim parkom u ovom ‘selu’ na periferiji Palme, gde se reprodukuju poznate građevine iz Kordobe, Toleda i Madrida, zajedno s tipičnim kućama iz španskih regija.Pueblo Español posetiocima Palme nudi ukuse drugih delova Španije. Muzej na otvorenom, ima reprodukcije niza poznatih građevina. Postoji 18 zgrada, 15 ulica i 12 trgova. Posetioci će moći kupiti suvenire, osveženja i pogledati kontroverznu izložbu o poreklu Christophera Colomba.

Imali smo zadovoljstvo da gledamo sjajnu Karmen u izvođenju Flemenka, čuvenog španskog plesa uživo dok isprobavamo vina sa Majorke i jedemo čuvene tapase. Muzika i ples, kostimi sve je je to upakovano u savršenom stilu.

Ovaj veliki prostor koristi se za javne i privatne događaje, uključujući gastronomske i kulturne festivale. Ovo je kao selo iz bajke sa divnim zgradama, ulicama posebnog šarma. Palma de Majorka je svakako ostavila veliki utisak na mene i sigurno ću se vratiti ponovo. Uskoro vam pišem o drugim avanturama na Majorci koja je biser Baleara. Za sada se nadam da ste uživali u fotografijama.

Alanja- turska lepotica

Alanja predstavlja najveći turistički grad na južnoj obali Turske s dugim i predivnim peščanim plažama, najboljim zabavnim životom Turske, dobre mogućnosti kupovine i veliki izbor all innclusiv hotela. Nije ni čudo što sve više i više ljudi odlučuje provesti svoj odmor u popularnoj Alanji. Ovaj grad koji brzo raste, potiče iz 4.veka pre nove ere. Ima sjajnu stratešku poziciju. Nalazi se ispod planine Taurus koju krase borove šume, na poluostrvu u Mediteranskom moru. Grad je dobio ime po seldžučkom sultanu koji se zvao Aldin Kejkubad Prvi. Odseli smo u hotelu sa 5 zvezdica i nismo se pokajali jer se nije mogla naći ni jedna zamerka. Dok su ljudi koji su odsedali u hotele sa 4 ili 3 zvezdice bili nezadovoljni. Kažu da je razlika bila samo 100e a hrana i plaža su bile lošije. Tako da mislim da je prava odluka uzeti najbolje za malu razliku u ceni.

Svakog dana na plaži našeg hotela ova bakica je pekla najlepše pite koje sam ikada probala. Obožavam hranu i uživam u njoj posebno u kolačima i tortama koje su bile u ponudi za sva tri obroka. Sa ovog putovanja vratila sam se sa 4 kg viška ali ne žalim. 🤣

Odlazak u Alanju je putovanje u pravu Tursku za vas koji želite doživeti nešto više od hotela i plaža. U velikom gradu Alanje doživljavate svakodnevicu, s decom na putu za školu, starim damama koje se glasno raspravljaju na ulici i šarenim pijacama s hranom. Vozićete se dolmuš zelenim autobusima. Veoma su neodgovorni vozači, tako da se pazite. Više od 50% vozača vozi bez vozačke dozvole kako nam je vodič objasnio. Budite spremni da dok šetate ulicama prepunih butika, stalno neko želi da vam nešto proda, da se cenjka. Cenaknje je njihova kultura. Tako da ćete da male pare dobiti mnogo toga ako ste vešti u cenkanju. Iskreno to je nešto što je nas najviše nerviralo. Jer na potovanja ne odlazimo zbog kupovine nego da upoznamo znamenitosti regije. Bićete dobro zbrinuti, jer u Alanji izbor restorana je velik, zabavni život je raznolik, a na uređenim plažama ćete uživati.
Šetajte gradom i brzo ćete pronaći lokalni kafić u kojem nemaju jelovnik na engleskom ili njemačkom jeziku. Usput, nije sigurno da imaju jelovnik – jer svi uvek znaju što se poslužuje. 😊Zaustavite se na pijaci hrane i uživajte u pogledu na sveže povrće i svežu ribu, ili posetite najbliži hamam ako ste pravi hedonista i upoznajte viševekovnu tradiciju turskih kupatila. Alanya ima nešto za svakoga, ima možda najbolji noćni život na obali ako vam je to bitno. Mi smo uveče odlazili na večeru i koktel i dobru zabavu koju su u centru Alanje u velikom kaficu konobari priredjivali posetiocima igrajući oko stolova uz svoju nacionalnu muziku.

Moje omiljene morske životinje su delfini i uvek koristim krstarenja na kojima se oni mogu videti. Ali u ovom slučaju bio je u pitanju delfin šou. Igrala sam oko bazena sa trenerima jer su pozvali nekoliko nas iz publike da se pridružimo zabavi. A to se ne propušta! Pomaziti delfina bio je nezaboravan trenutak. Još uvek osećam tu divnu kožu pod prstima. Rečima je teško opisati, morate doživeti. I uz doplatu možete se slikati, ali je broj ljudi ograničen. Tako da sam zahvalna što smo uspeli da se fotografišemo.

Plaža Kleopatra

Plaža Kleopatra, smeštena zapadno od karakterističnih litica Alanye, prostire se na 3 kilometra. U pitanju je predivna peščana plaža, najlepša u ovom letovalištu. Alanya je mesto koje je Marko Antonije poklonio Kleopatri kao svadbeni poklon. Prema pričama njih svoje su baš na ovoj plaži proveli medeni mesec. S druge strane je istočna plaža duga osam kilometara i delom plitka. Ovo je prekrasna plaža s peskom , stenama i liticama. Duž plaža ima obilje vodenih sportova, skijanje na vodi, veslanje na pedalinama , paragliding i ronjenjeU centru grada se nalazi i vodeni park.

Krstarenje obalom Alanje

Omiljeni deo svakog putovanja mi je definitivno krstarenje. Imali smo priliku da uživamo na sjajnom brodu. Zanimljivo je videti mnogobrojne pećine, Crvenu tvrdjavu i čitav grad sa mora iz druge perspektive.

Dim čaj piknik

Stara turska tradicija dnevnih izleta, niski drveni autentični stolovi i sedenje na jastucima na terasama kraj reke sa malim vodopadima svakako je nezaboravno iskustvo i pravi raj za hedoniste.

Damlatas pećina

Misteriozni svet pećina u Alanji oduzima dah. Neki Alanju nazivaju gradom pećina, što morskih što kopnenih i kažu da se ovde nalazi oko 40 000 pećina! Damlatas pećina je nešto što ne smete propustiti! Svedočite istoriji formiranja hiljadama godina starih stalaktita i stalagmita. Pronašli su je inženjeri tokom minerskih radova 1948.godine, a već nakon 2 godine postaje turistička atrakcija. Temperatura je ovde konstantno 22,23 stepena a vlaga je izuzetno visoka, čak 90%!

Još impresivnija je Dim pećina stara milion godina, koja nazvana po istoimenoj reci Dim čaj. Čaj je više iz šale jer je reka zaista toliko mala! Čeka vas duga staza i pešačenje brojnim stepenicama ali sve vreme uz osvetljenje. Na kraju se nalazi podzemno jezero.

Alanya nudi fantastičnu prirodu! Tik uz tirkizno plavo more diže se litica visoka 250 metara. Poluostrvo koje zaranja u more a na vrhu je gradski ponos, impresivna srednjevekovna tvrđava, podignuta u 13. veku . Nećete požaliti jer odavde imate prekrasan pogled na grad. Crvena kula izgradjena je u vreme Aldina Kejkubada ( 1188-1237). Tvrdjava je proglašena za kulturno blago i nalazi se na listi UNESKO-a. Dobila je naziv po boji cigle od koje je sazidana. Sa tvrdjave se pruža predivan pogled uz šetnju ulicama kojima se širi miris pomorandži. Najlepši deo tvrdjave je osmougaona osnova.

Alanya je ostavila divan utisak na mene. Dobila sam od svega po malo. Alanja ima bogatu istoriju , peščane plaže, drevne ruševine ali i moderne hotele i barove. Mnogi je nazivaju Majorkom turske obale. Ona je fantastičan spoj Orijenta i moderne Evrope sa savršenom temperaturom tokom cele godine.

Bombondžija – stari slatki zanat

Svilene bombone, žele bombone, lizalice i ostale slatke, šarene đakonije, obavezno me podsećaju na detinjstvo i na vašare gde sam redovno odlazila sa dedom. Glava mi je sezala tačno do tezge kako bih svojim okicama mogla da ošacujem koju vrstu želim da mi deda kupi. Bukvalno je bilo nezamislivo vratiti se kući sa vašara bez par papirnih kesica sa različitim vrstama bombona.

Moj deda je iz Čuruga, sela u Bačkoj gde se već 120 godina prave svilene bombone, kretoš, ćeten alva, krompir šećer i liciderska srca sa ogledalcima. Često mi je pričao kako je nekad dinar bio veliki jer si za 1 dinar koji dobiješ mogao da kupis kesu bombona. Taj isti bombondžija i danas radi u Čurugu i njihove svilene bombone su zaštićeni brend. Kažu da niste bili u Vojvodini ako niste koštali Čuruške bombone. Danas njihova zanatska radnja nosi naziv Bombonica.

Bombondžija Bosiljčić

Posljednja preostala bombondžinica u Beogradu koja prodaje ručno izrađene slatkiše i dalje čuva od zaborava ovaj slatki zanat. Porodica Bosiljčić, koja je vlasnik iste, održala je tradiciju živom prenoseći svoje znanje i recepte na tri generacije. Poslastice koje ćete zateći uključuju lizalice, sve ručno rađene do 1930-ih, ali specijalitet je tursko oduševljenje ratluk , obično se proizvodi isti dan i ima ih čak 14 sorti u ponudi. Sve seku ručno, recepti su strogo čuvana tajna i prenose se usmenim putem. A aparature koje koriste datiraju od doba Austrougarske.

Da se zasladimo za kraj uz jednu sjajnu knjigu za opuštanje. Glavna junakinja Rouzi odlazi kod svoje tetke u Liptonu u provinciju. Njena tetka radnju sa slatkišima nije zatvarala ni za vreme rata ni tokom seoskih ili porodičnih svađa. Dok pomišlja da je možda vreme da proda radnju, iza tegli sa predivno bojenim slatkišima isplivavaju razne tajne iz prošlosti.

Spinalonga – ostrvo patnje i nade

Spinalonga je malo ostrvo pored Krita koje je postalo čuveno po gubavcima koji su tamo živeli. Mi kao turisti, odlazimo čamcima do ostrva da doživimo jedan deo istorije izgnanih,obolelih od lepre. Ali za njih tada odlazak na Spinalongu nije bio izlet. Bila je to karta u jednom pravcu, početak puta i života na ostrvu gubavaca gde su mnogi oboleli dočekali kraj svog života… Grčko ostrvo ,nikada manje površine a nikada veće patnje na njemu, nalazi se kod mesta Elunda, na istočnom delu Krita . Ovaj deo Krita naziva se Lasiti, a glavni grad je bajkoviti gradić u kome smo i bili smešteni, Agios Nikolaos. Upravo iz luke Agios Nikolaos kreću brodovi koji vas vode da doživite sami istoriju i koračate istim putem kao i oboleli nekada. Druga opcija da dodjete je iz mesta Plaka, koje se nalazi tačno preko puta Spinalonge i upravo iz Plake brodovi su prevozili zaražene. U Plaki se nalazi restoran, koji gleda na Spinalongu u kome smo ručali. Predivan pogled, predivna priroda,more, muzika… A na samo par stotina metara od vas je ostrvo patnje… Kada se iskrcate na ostrvo, prvo ćete proći kroz tunel, koji je simbolično nazvan Danteova kapija, kao simbolika Pakla, jer oboleli nisu znali kada i da li će se ikada vratiti, niti kakav ih život čeka na Spinalongi.

Danteova kapija

Grčka je 1903. godine odlučila da se svi oboleli od lepre smeste na Spinalongu. Tokom 54 godine, 730 osoba je preveženo na ostrvo a 36 je rođeno tamo. Da! Na Spinalongi su se rađale i ljubavi. Na žalost sva deca koja su rođena zdrava, odvožena su sa Spinalonge i odvajana od roditelja. Deca su odnošena rođacima, ili na usvajanje kako bi im se dala šansa da prežive. To je bio momenat kada sam zaplakala dok je vodič pričao o životu na ostrvu patnje. Zapamtite da je lepra bila strašna bolest. Oboleli su proterivani i bili su prinuđeni da žive i skrivaju se po pećinama, potpuno odbačeni i napušteni. Zato je Spinalonga u neku ruku bila i ostrvo nade za životom . Tamo su svi bili isti, prihvaćeni i svaćeni.

ŽIVOT GUBAVACA NA SPINALONGI

Leprozni koji su smeštani na Spinalongu, dobijali su novac od države i gradili sopstvene zajednice a Crveni krst im je davao lekove i odeću, hranu su dobijali sa ostrva a zatim i sami uzgajali . Ostrvljani su živeli najbolje što su mogli u datim uslovima, Imali su školu, bolnicu, crkvu, kafice i groblje. Zahvaljujući Englezima, na Spinalongu je dopremljen prvi generator te je ostrvo bilo prvo na tom području sa strujom. Održavane su i predstave i radio je bioskop. Gubavci koji su živeli ovde ,bili su bogatiji od mnogih na ostrvu ali nisu imali zdravlje ni slobodu. Svoje domove su izgradili u Mletačkom utvrđenju iz 16. veka.

Danas dok šetate Spinalongom koliko osećate bol i tugu, toliko im se i divite jer su napravili svoj mali svet! Danas su kamene kućice napuštne, boju sa krovova i okvira prozora izbrisao je vetar vremena. Zdravima nije bilo zabranjeno da dodju na ostrvo ali nisu smeli da dodiruju obolele niti da jedu za istim stolom. 27. Jula svake godine na Spinalongi održavan je verski festival na koji su bili pozivani žitelji obližnjih ostrva. Zdravi i oboleli stajali su ili sedeli odvojeno pored crkve a zatim bi usledila muzika, dobra hrana i druženje. Spinalonga je bila kolonija leproznih od 1903-1957.godine kada je otkriven antibiotik protiv uzročnika ove bolesti. Poslednji stanovnik je napustio ostrvo 1962. Trenutno postoji 6 preživelih koji su nekada živeli na Spinalongi…

KNJIGA OSTRVO – VIKTORIJA HISLOP

Viktorija Hislop napisala je knjigu Ostrvo koja opisuje baš Spinalongu i dešavanja. Istoriju , kritsku kulturu, porodične odnose, lepru i ljubav. Sve je to fantastično spojila ,upakovala i donela nezaboravno delo ! Želela sam tu knjigu da čitam baš tada, da bolje razumem i doživim samu priču. Mnogo sam se namučila da dodjem do knjige jer su svi primerci bili rasprodati! Zvala sam redom knjižare po Beogradu , nisam odustajala i uspela sam konačno da dodjem do jednog primerka neposredno pred put. Upravo po ovoj knjizi snimljena je čuvena serija Ostrvo koja je ujedno i najskupja Grčka serija ikada snimljena sa budžetom od 4 miliona evra.

Nakon obilaska Spinalonge, puni utisaka, suza ili divljenja prema tim ljudima, brod će vas odvesti na divnu plažu da se okupate i razbistrite glavu i verujte mi, prijaće vam!

Nikada mi nije bilo toliko pomešanih emocija posle obilaska nekog mesta. Niti toliko teško da napišem svoje utiske, Možda sam zato čekala skoro dve godine sa ovom objavom. Spinalongu smo posetili 2018. godine i mislim da će dugo taj osećaj ostati u meni i svima koji jesu ili planiraju da odu. Vi koji upravo čitate knjigu,ovaj post će vam izuzetno doneti sam svet Spinalonge na još bolji način. A vi koji niste, od srca vam preporučujem da pročitate knjigu „Ostrvo“ možda baš na Kritu kao što sam ja.

Frida Kahlo

Detinjstvo i porodica

Frida Kahlo , meksička slikarka velike međunarodne popularnosti,rođena je 6.Jula 1907. godine u kući svojih roditelja poznatoj kao LA CASA AZUL ili Plava kuća u Coyoacan, malom gradu na periferiji Meksiko Sitija. Meksička revolucija je počela 1910.godine i Frida je uvek trvdila da je rođena tada zbog čega će je ljudi i povezivati s revolucijom. Sa samo 6 godina, obolela je od dečije paralize zbog čega joj je desna noga bila tanja od leve a Frida je taj nedostatak vešto skrivala noseći duge suknje. Nije podnosila sažaljenje niti je pokazivala svoje slabosti. čak naprotiv, trenirala je boks i plivala brže od svojih vršnjaka.

Karijera slikarke

U sudaru travaja i autobusa 1925. godine, Frida doživljava saobraćajnu nesreću posle koje su usledile 32 operacije i 4 meseca ležanja u krevetu. Iskreno, niko se nije nadao da će preživeti. Kako bi je spasila od vela depresije, njena majka joj donosi slikarsko platno i boje i tako se rađa njena strast prema slikanju. Slikala je koristeći živoposne boje a njen stil uticao je , kako na autohtonu kulturu Meksika,tako i na evropski realizyam,simbolizam i nadrealizam. Mnoga njena dela su autoportreti koji simbolično izražavaju njenu bol i seksualnost. Kako je izjavila “ Slikam sebe jer sam često sama i jer sam oboba koju najbolje poznajem“.Na Fridino slikarstvo duboko je uticala autohtona meksička kultura što se vidi kroz dramatičnu simboliku i jakih boja. Često je na slikama uključivala majmune koji su u mehsičkoj mitologiji simboli požude,ali ih je Frida prikazala kao nežne zaštitne simbole. Spajala je elemente klasične religiozne meksičke tradicije sa nadrealističkim prikazima.

Hajden Herera izdala je Fridinu biografiju koja je postala bestseler. Prema ovoj knjizi snimljen je i film 2002.godine koji je osvojio 2 Oskara a za koji je Selmi Hajek je pripala čast da glumi Fridu Kalo.

Ne zaboravite da pročitate ni knjigu o Fridinom burnom životu natopljenom tugom, o njenom vanvremenskom talentu i umetnosti.

Frida Kahlo, jedna jedina i neponovljiva , svakako je obeležila 20. vek svojom jedinstvenom ličnošću. I svako od nas doživeće njen lik i stvaralaštvo na drugačiji način.

Vozovi – čarobno putovanje kroz istoriju

Voz je u Veliki Bečkerek, danas Zrenjanin, stigao davne 1883. godine, kada je otvorena železnička linija Velika Kikinda – Veliki Bečkerek. Tom prilikom je izgrađena prva železnička stanica u gradu koja i danas postoji sa izmenjenom funkcijom. Tada je vojvođanskim prugama započela jedna nova era putovanja. Tada su započele priče o onima koji odlaze, onima koji ostaju i čekaju… Moja prabaka živela je pored železničke pruge. Seka i ja smo svake Subote odlazile u posetu i čekale omiljeni deo dana, trenutak kada prolazi voz, ili Ćira, kako smo ga zvale. Popele bi se na klupu i mahale mašinovođi i putnicima. Uvek smo bile pozdravljene, jer ko može odoleti deci koja razdragano mašu sa širokim osmehom na licu.

Tako je sasvim slučajno počela ljubav prema vozovima. U blizini se nalazila stanica gde su ljudi čekali svoje drage osobe, sa osmehom ili suzama. To se oduvek dešavalo na stanicama.Ljudi se ispraćuju i dočekuju, grle, mašu, nose ili odnose poklone. Zapitala sam se kako je to izgledalo nekada davno. Kada su dame sa šeširima i koferima lupkale svojim potpeticama i žurile da se ukrcaju na voz. Dok su ih na drugim stanicama dočekivali muškarci sa šeširima, u elegantim odelima noseći buket poljskog sveća ili kesu bombona. Na jednoj takvoj stanici upoznali su se baka i deka mog supruga. Uvek kada prolazim pored železničke stanice setim se njihove priče. Kako je deka rekao da će štrajkovati glađu ako baka ne želi sa njim na sastanak. Ljubav je počela i trajala godinama.

Na nekoj drugoj železničkoj stanici, moja baka je želela da konačno ukrca mene i seku na voz i da nas tri zajedno krenemo u avanturu. Išle smo u posetu kod bakine sestre, na slavu sela. Mislim da nikada nismo bile toliko srećne! Konačno smo mi bile te koje ponosno sede u vagonu voza i mašu, konačno smo mi bile sa druge strane.

Nikako ne mogu a da ne spomenem Plavi voz ili Voz mira izgrađen 1959. godine za potrebe putovanja tadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita. Ovaj voz je prešao preko 600 hiljada kilometrama po raznim prugama Jugoslavije i inostranstva i ugostio mnoge vazne i uticajne ličnosti 20. veka kao što su britanska kraljica Elizabeta, princ Filip, Hruščov , Brežnjeg, Gandi i mnogi drugi. Upravo Plavim vozom, na svoje poslednje putovanje, Josip Broz Tito prevežen je od Ljubljane do Beograda, gde je sahranjen u „Kući cveća“ 1980. godine. Raskošna unutrašnjost predsedničkog apartmana na točkovima,ostala je nepromenjena i posle pola veka i još uvek se mogu rezervisati ture do Užičke Republike i doživeti neko staro, dobro vreme. U vozu se nalazi takozvana gluva soba gde je Tito donosio vazne političke odluke.

Sada sam odrasla i prošlo je 25 ili više godina od tada, ali mi je sećanje ostalo sveže kao da je juče bilo. Taj jedan dan učino je da me železniča stanica zauvek podseća na detinjstvo i avanturu. Jednog dana poželela sam da oživim lepotu davnih vremena, koja nisam doživela ali ih rado i sa velikom pažnjom pratim ako vidim neku scenu u filmu. Moja duša živi u nekom prošlom vremenu, kada su živele dame. Bilo je divno uzeti stari kofer, damsku torbicu, rukavice i haljinu od pre 40 godina, jedan šešir i dobro raspoloženje. Šetala sam ushićena peronom, šinama, zamišljala da zaista putujem ponovo. I znate šta? Bilo je fenomenalno i uskoro se spremam za jednu novu avanturu i vožnju vozom. Iako obožavam Herkula Poara i Ubistvo u Orijent Ekspresu, ne želim takvu vožnju. Želim samo da sednem kraj prozora, naslonim se i gledam predivne predele koji se skivaju iza krivine ili brda, da upijam sunce, gledam reke i sanjam neke nove pustolovine. Želim da osetim na kratko taj hedonizam, taj duh prošlosti. Dok ja maštam kako pijem kaficu ili čaj u vozu, vas ostavljam da uživate u nekoliko predivnih fotografija koje su nastale tom prilikom. I ko zna, možda i sami dobijete želju za jednom vožnjom vozom.