SmeΕ‘ten u bujnoj dolini narandΕΎi izmeΔu planina i mora, Soller je veΔ neko vreme popularan meΔu zaljubljenicama Mallorce. Grad Soller obogatio se zbog obilnog bogatstva citrusa. U 19. veku kada su to podruΔje planine izolovale od ostatka Majorke, narandΕΎe su isporuΔene u Francusku s obliΕΎnje obale Port de SΓ³ller. Mnogi su meΕ‘tani potom otiΕ‘li da rade u Francusku i vratili se dobro obezbeΔeni kako bi izgradili neka od lepih imanja koja danas krase ovaj grad.
Turisti i stanovnici obiΔno stiΕΎu starinskim vozom iz Palme i sede ispred kafiΔa na PlaΓ§a ConstituciΓ³ upijajuΔi atmosferu i sunce. TipiΔni stari mediteranski grad, Soller Δine uske ulice poredjanih stambenih gradskih kuΔa u tradicionalnom stilu sa poznatim zelenim Ε‘alukatrama na Majorci. Glavni trg, PlaΓ§a ConstituciΓ³, ima puno tapas barova, poslastiΔarnica sa lokalnim sladoledom, kafiΔima u kojima moΕΎete i morate uΕΎivati u sveΕΎe ceΔenjom soku od narandΕΎi ili kafi, a podruΔje oΕΎivljava subotom kada se odvija lokalna pijaca. Ljubitelji kulture dolaze izdaleka u Soller jer je to mesto bogato istorijom, prepuno prekrasne arhitekture i muzeja. To je takoΔe grad koji tokom cele godine ugosti brojne tradicionalne sajmove i festivale.
Soller leΕΎi nedaleko od kopna, od svoje luke Port de Soller. Iz grada do luke vozi staromodni tramvaj, koji je jedna od najpoznatijih turistiΔkih atrakcija na tom podruΔju. TakoΔe je vrlo lako putovati izmeΔu Sollera i Palme, zahvaljujuΔi vintage vlaku iz 1912. godine, koji povezuje ta dva mesta i putuje nekoliko puta tokom dana. Putovanje vozom samo je po sebi iskustvo dok prolazi kroz nekoliko predivnih slikovitih sela.
Glavni trg – Plaza de la ConstituciΓ³n je srce je koje kuca Sollerom, okruΕΎen je brojnim barovima i kafiΔima, a dominira prepoznatljivim crkvom Sant Bartomeu. Soller se obogatio narandΕΎama i rezultati se mogu videti u njegovoj ekstravagantnoj i modernoj arhitekturi. Impresivna crkva Sant Bartomeu dominira gradskim trgom i prvi put je sagraΔena u 13. veku. Tramvaj koji povezuje grad i luku redovno se probija kroz ovaj prekrasan trg. U SΓ³lleru, u simpatiΔno obnovljenoj zgradi Can Prunera nalazi se fina stalna zbirka slika (ukljuΔujuΔi Kandinkog, Picasso, Warhol, domaΔe umetnike Miquel BarcelΓ³ i Francesca MartΓ) i privremene izloΕΎbe. Balearski muzej prirodnih nauka (Museu Balear de CiΓ¨ncies Naturals) i vrt JardΓ BotΓ nic, vrt s mnogim balearskim biljnim sortama, nalaze se na samo nekoliko minuta hoda od centra, na putu prema luci. Δitava oblast Soller i Port de Soller pripada impresivnom planinskom lancu Serra de Tramuntana koji je pod zaΕ‘titom UNESKO-A. Takodje u ovom planinskom lancu smeΕ‘tena je i Deia i Valldemossa o kojoj Δe kasnije biti reΔi
Deia
Prilikom putovanja ka Solleru i Port de Solleru, proΕ‘li smo kroz malo primorsko selo DeiΓ , na severozapadnoj obali Majorke , jedno je od najlepΕ‘ih sela na ostrvu. SmeΕ‘tena u provaliji u podnoΕΎju planine Teix, s pogledom na Mediteran dole , DeiΓ je veΔ dugo magnet za poznate umetnike , knjiΕΎevnike i druge kreativne. Kao jedna od najnaseljenijih zona Serra de Tramuntana, DeiΓ je deo krajolika kojem je dodeljen status Svetske baΕ‘tine zbog naΔina na koji se priroda, kultura i tradicija trijumfalno spajaju. Kreativne osobe i dalje privlaΔi Deiina slikovita lepota, a ovde umetnici ΕΎive tokom cele godine. Selo je takoΔe poznato mesto za slavne osobe, ukljuΔujuΔi princezu Dianu, Gwyneth Paltrow, Harrisona Forda i Stinga. Upravo ovde, princeza Diana je boravila neposredno pre tragiΔnog dogaΔaja. JoΕ‘ uvek ne bila na prodaju tokom naΕ‘e posete.
Za kraj posete smo uΕΎivali u predivnom restoranu na samoj obali sa pogledom na more dok sunce zalazi i ostavlja za sobom Δarobne obrise po povrΕ‘ini mora. U pitanju je mesto Sa Foradada sa predivnim pogledom i jednim od onih ugostiteljskih objekata kojih se seΔate dugo nakon Ε‘to je letnja a preplanula boja izbledela. Poznati po tradicionalnim paeljama ( koje morate probati dok ste na Majorci) , pripremljenim na roΕ‘tilju na drva, jedinstveno okruΕΎenje uz Δasu dobrog vina, ambijent Δine jednim od trenutka za pamΔenje. Mediteranski pogled je magiΔan i nezaboravan!
Jeste li znali da je modna i tekstilna industrija jedna od industrija koja najviΕ‘e zagaΔuje na svetu? Mnogo je razloga za dobro razmiΕ‘ljanje kada oseΔate potrebu da kupite neΕ‘to novo. Da li vam se Δesto dogodi da nemate Ε‘ta da obuΔete, iako vam je ormar pun odeΔe? Mislim da ne postoji ΕΎena kojoj se to bar jednom nije desilo. Ili da pronaΔete odeΔu na kojoj je i dalje etiketa kada sreΔujete ormar? Niste sami u ovome. Zapravo, NorveΕΎani su radili istraΕΎivanje i otkrili da u ormaru u proseku imaju Δak 360 odevnih predmeta, a svaki peti od njih se retko ili nikad ne koristi. Svako od nas kupuje izmeΔu 13 i 16 kilograma odeΔe svake godine, a jedan od razloga zaΕ‘to neprestano traΕΎimo neΕ‘to novo moΕΎe biti i taj Ε‘to su se cene odeΔe viΕ‘e nego prepolovile poslednjih godina. Ε to viΕ‘e odeΔe kupimo, to se proizvodnja poveΔava a samim tim i uticaj na okolinu.
Kontejner za odlaganje tekstila
OdrΕΎiva moda je neΕ‘to sve popularnije u poslednje vreme. LiΔno nisam kupovala u „second hand“ radnjama dok mi mama jednom prilikom nije pokazala par super komada koje je kupila. Rado sam ponela neke od njih i ukombinovala sa postojeΔom garderobom.
KoΕ‘ulja kupljena u second hand radnji Kombinezon kupljen u second hand radnji
Dolaskom u NorveΕ‘ku, saznala sam za koncept Fretex. NorveΕΎani su kao nacija veoma opsednuti zaΕ‘titom ΕΎivotne sredine i reciklaΕΎom su svakom pogledu. Tako da osim plastike, stakla, kartona, recikliraju i tekstil. OdluΔila sam da se malo bolje informiΕ‘em i posetim jednu od radnji pomenutog koncepta Fretex. Istorija Fretexa zapoΔela je industrijskih modnom kuΔom “ ELEVATOR“ u Oslu 1905. godine. Od tada je u srediΕ‘tu njihove industrije, davanje razloga ljudima da veruju u buduΔnost. Prva prodavnica Fretex, otvorena je u Bergenu 1971. Tekstil „Vojske spasa“ bio je polazna taΔka za odabir Fretexa kao imena fabrike. Fretex nije skraΔenica, ali pozadina imena je neΕ‘to kao tekstil Vojske spasa. Grupa Fretex, koja je u vlasniΕ‘tvu Vojske spasa, organizovana je kao skupina.
Vojska spasa je globalni pokret s opseΕΎnim druΕ‘tvenim opredeljenjem. U preko 130 zemalja, tako reΔi nude „supu , sapun i spas“ kako bi zadovoljili fiziΔke, mentalne i duhovne potrebe ljudi. Fretex doprinosi da ljudi dobiju i zadrΕΎe posao i doprinose boljoj ΕΎivotnoj sredini , izmeΔu ostalog, ponovnom upotrebom i recikliranjem. Vizija Fretexa je dati ljudima razlog da veruju u buduΔnost. Njihove glavne temeljne vrednosti su otvorenost, ljubav, predanost i profitabilnost. U jednoj od njihovih radnji, naΕ‘la sam zaista pravo blago. To je za mene bio vremeplov! Od muziΔkih ploΔa i gramofona, preko porcelanskih Ε‘oljica za kafu i servisa za ruΔavanje, satova, Ε‘eΕ‘ira, obuΔe, knjiga na raznim jezicima, do odliΔno oΔuvanih komada mnogih svetskih brendova. Prosto vas mami da ostanete Ε‘to duΕΎe i istraΕΎujete! Primetila sam jednu veliku razliku od odlaska u butike koriΕ‘Δene robe u Srbiji i u NorveΕ‘koj , a to je da kod nas ljudi ulaze u radnje pomalo srameΕΎljivo dok je ovde to potpuno normalno i veoma popularno! Ispred radnje se nalazi i kontejner u koji moΕΎete ubaciti stvari koje vam viΕ‘e ne trebaju.
Niko ne moΕΎe sve, ali svako moΕΎe uΔiniti neΕ‘to!Velike kuΔe koje se zalaΕΎu za ponovnu upotrebu stvari mogu stvoriti oseΔaj da se ΕΎivotni stil mora potpuno promeniti kako bi se moglo ΕΎiveti odrΕΎivije. Medjutim, vaΕ‘ put do ponovne upotrebe stvari moΕΎe biti malo drugaΔiji. NajvaΕΎnije je da imate svestan odnos prema onom Ε‘to kupujete. Pre kupovine razmislite je li to neΕ‘to Ε‘to vam treba i hoΔete li dugo uΕΎivati u tom komadu. Ako su odgovori na ta pitanja ne, tada moΕΎete uΕ‘tedeti i novac i okolinu ne kupujuΔi. Dobre ponude i popusti mogu biti primamljivi, ali kupovinu neΔega Ε‘to se retko koristi, dobro je izbegavati. Iako se Fretex zalaΕΎe za ponovnu upotrebu, prvenstveno se brinu za naΕ‘u planetu i tu se moΕΎemo ukljuΔiti i mi, izmeΔu ostalog, kupujuΔi manje novih stvari.
Dobro pazite na ono Ε‘to posedujete
*Najbolja stvar za ΕΎivotnu sredinu je Ε‘to duΕΎe upotrebljavati odeΔu i stvari. Pratite Ε‘ta imate u ormarima. Mnogi se ljudi iznenade kada oΔiste i srede svoje ormare, jer pronaΔu odeΔu koju su „zaboravili“ da imaju. Tu je Fretex naiΕ‘ao ne veliki problem tokom pandemije Korona virusa jer su mnogi ljudi tokom slobodnog vremena sredjivali svoje ormare a Fretex kontejneri za garderobu bili su prepuni!
Odaberite ponovnu upotrebu kada vam treba neΕ‘to novo!
Fretex i druge radnje ovog tipa takozvane “ second hand“ prodavnice su pravi kovΔeg s blagom. MoΕΎda Δete potroΕ‘iti neko vreme traΕΎeΔi taΔno ono Ε‘to ΕΎelite, ali moΕΎete pronaΔi jedinstvene stvari o kojima niste ni sanjali. PlaΔate manje nego za novu garderobu, a istovremeno znate da je ponovna upotreba dobra za okolinu.
Recite drugima da ste odabrali ponovnu upotrebu!
*Ε to viΕ‘e ljudi treba da govori o odeΔi koju su pronaΕ‘li u Fretex ili second hand radnji. PridruΕΎite se i pokaΕΎite drugima da je ponovna upotreba stvari pametna, lepa i dobar ekoloΕ‘ki izbor! Δak Ε‘ta viΕ‘e, svi smo svedoci da se moda stalno vraΔa.
U jednoj od mnogobrojnih Fretex radnji, kojih je Δak 42 u NorveΕ‘koj, pronaΕ‘la sam divan retro novΔanik. A ono Ε‘to je posebno privuklo moju paΕΎnju su naslovi koji stoje na svim etiketama prikaΔenim za stvari. To je reΔenica koja glasi – ONAJ KOJI TRAΕ½I, NAΔI ΔE.
U jugoistoΔnom delu GrΔke postoji mali raj, jedinstveno ostrvo, kombinacija Δistog prirodnog okruΕΎenja s autentiΔnom tradicijom izgubljenom u vekovima. To je Karpatos. Nalazi se u juΕΎnom Egejskom moru, izmeΔu Krita i Rodosa. To je drugo po veliΔini ostrvo Dodekaneza, nakon Rodosa, koji se joΕ‘ nije predao masovnom turizmu i stoga joΕ‘ uvek zadrΕΎava izvornu, prirodnu i autentiΔnu lepotu.
Pigadia
Stanovnici Karpatosa s poΕ‘tovanjem i ponosom odrΕΎavaju navike i tradicije svojih predaka. OdrΕΎavanje ove tradicije prolazi kroz njihov svakodnevni ΕΎivot, impresionirajuΔi goste koji se oseΔaju kao da se vraΔaju u proΕ‘lost. Festivali na Karpatosu su najpoznatiji i pravi, na kojima dominiraju tradicionalna muzika i lokalni plesovi te tradicionalna hrana. Karpathos ima 160 km obale koja ima bezbroj plaΕΎa, neke su uredjene, a druge namenjene onima koji traΕΎe samoΔu. Dvanaest sela Karpatosa smeΕ‘teno je na planinama, a druga uz more. KafiΔi i ΕΎivahne konobe malih sela nude istinsko gostoprimstvo i autentiΔne recepte sa Karpatosa. Goste uglavnom impresioniraju neprestani krajolici koji oduzimaju dah i razlikuju se od regije do regije.
Pigadia
Pigadia je glavni grad Karpatosa i mesto u kome smo bili smeΕ‘teni. O tome koliko ovde ima Skandinavaca, preteΕΎno NorveΕΎana, dokazuje Δinjenica da se na svakom spratu nalazio kutak za Δitanje sa knjigama na norveΕ‘kom. Hotel na plaΕΎi, pogled na more uz jutarnju kaficu. Ovde je bio jedan od drevnih gradova Karpathos, Poseidio ili Posi, u Δast Boga mora, Posejdona. JoΕ‘ uvek postoje delovi drevne akropole i kiklopski zidovi koji su je Ε‘titili. Danas grad Pigadia ima sve pogodnosti glavnog grada za svoje stanovnike i posetioce. KafiΔi i restorani, koji su uz samo more, pruΕΎaju vam priliku da uΕΎivate u jedinstvenoj kuhinji, s pogledom na ribarske brodove. U Pigadiji smo naΕ‘li na predivan kafiΔ, ne toliko zbog pogleda na luku koliko zbog divnih vlasnika. Stariji braΔni par, domaΔinski raspoloΕΎen, debela maΔka koja vam se umiljava, najbolja kafa koju sam ikada popila. Sve to skupa po povratku sa plaΕΎe je idealna kombinacija. Ovaj Ε‘armantni kafiΔ zove se Angolo Italijano.
Nedaleko od centra su Δiste i organizovane plaΕΎe poput nepregledne plaΕΎe „Vronti“, Kyra Panagia, Agios Nikolaos i Ammoopi smjeΕ‘tene oko 6 km juΕΎno od Pigadije. Tokom obilaska grada moΕΎete uΕΎivati u slikama i kuhinji autentiΔnog egejskog ostrva. Svakog jutra iz luke u Pigadiji isplovljavaju mali izletniΔki brodovi koji idu do jedinstvenih plaΕΎa βKato Lakosβ, βKyra Panagiaβ βApellaβ βChaiβ itd. Od restorana toplo preporuΔujem da isprobate Sofia’s Place, Maxim Tavernu i Orea Karpathos za koje smo i sami dobili preporuku od vodiΔa i nismo zaΕΎalili. Obavezno proΕ‘etajte preko dana gradom. Ima posebne Δari i nema guΕΎve.
Pigadia Pigadia Pigadia Pigadia
PlaΕΎe na ostrvu Karpatos
Nekoliko plaΕΎa na Karpatosu Δe zadovoljiti i najzahtevnijeg putnika. Planirajte dnevne izlete oko ostrva i otkrijte prekrasne plaΕΎe, od izolovanih ili organizovanih do peΕ‘Δanih ili Ε‘ljunkovitih, ali uvek sa smaragdnim morem koje je odlika Karpatosa. Diakoftis, Lefkos i Apella smatraju se najpopularnijim plaΕΎama na Karpatosu, s tim da je Apella dva puta proglaΕ‘ena najboljom plaΕΎom u Evropi! Do nje se dolazi brodom a moΕΎe i kolima. Mi viΕ‘e volimo krstarenje tako da smo se odluΔili da obidjemo obalu i posetimo joΕ‘ neke od plaΕΎa koje su nedostupne s kopna. Pa da zapoΔnemo krstarenje oko ovog predivnog ostrva! Ukrcavanje na brod, kapetan spreman, muzika, vetriΔ koji pirka i pogled na 50 nijansi plave oko vas tokom pustolovine. Dok se budete odmarali i kupali na plaΕΎi, vredna posada broda sprema vam ruΔak. Ukusni suvlaki u hladu koji pravi ogromna stena. Nezaboravno iskustvo!
Nakon ruΔka krstarenje smo nastavili dalje prema Δuvenoj Apelli. Voda je kristalno Δista i kupanje je bilo sjajno ali opet nama nije omiljena plaΕΎa na Karpatosu.
Apella
Kyra Panagia
Malo selo Kyra Panagia razvijeno je zbog plaΕΎe, jedne od najpoznatijih i najdraΕΎih na ostrvu. Njeno glavno obeleΕΎje je crkva s crvenom kupolom i zvonom pokraj drveta. Potpuno je organizovana, sa predivnim pogledom sa taverni koja oduzima dah u kojima moΕΎete ruΔati.
Kira Panagia Kira Panagia
Medjutim, naΕ‘e srce definitivno je uzela plaΕΎa Ammoopi. Skrivena od pogleda, okruΕΎena borovima, kristalno Δistim morem i tavernom sa najdivnijim pogledom. NaΕ‘e mesto redovno je bilo izmedju dva bora gde sam svakodnevno Δitala knjige u hladu. Nikada nisam toliko plivala kao na Ammoopiju. ZaΕ‘to je to tako teΕ‘ko je objasniti, prozirno Δista voda i idealna temperatura, pogledi na brodiΔe, taverne, stene, borove. Prosto nisam imala ΕΎelju da izladjem iz vode. Turisti u Amoopiju su 90 % Italijani. Na trenutke smo se oseΔali da smo u Italiji. Pozadina toga je da je Karpatos pripadao Italiji sve do 1948. godine kada je vraΔen GrΔkoj. Veliki deo meΕ‘tana odliΔno govori italijanski. InaΔe, veliki delovi vegetacije na Karpathosu nestali su u velikom Ε‘umskom poΕΎaru koji je izbio 1989. godine.
Kada ste na Karpatosu, nezaobilazna stanica je svakako selo Olympos. Na izlet smo se uputili sa vodiΔem uz pratnju vetra koji je na nekim deonicama mrdao autobus. SreΔom dolaskom u samo selo bili smo zaklonjeni u uskim ulicama. U selu su 700-ih ΕΎiveli ljudi koji su beΕΎali od pirata. Izolovani od spoljaΕ‘njeg sveta, saΔuvali su ne samo staromodni dorski dijalekt, veΔ i umetnost , kulturu i obiΔaje. Mesto se nalazi na obali, zaΕ‘tiΔeno od pogleda velikom planinom. Ovde na Olymposu su Ε‘arene kuΔe razbacane po planinskom vrhu. Ne zadovoljavajte se samo slikom iz daljine – ovde su stanovnici uspeli da saΔuvaju mnoge posebne lokalne tradicije, moΕΎete Δuti grΔki dijalekt i videti mnoΕ‘tvo ΕΎivopisnih, uzbudljivih narodnih noΕ‘nji u malom selu, koje se Δesto opisuje kao ΕΎivi narodni muzej.
Najtradicionalnije grΔko selo je upravo Olympos. Selo ostavlja zapanjujuΔi utisak od prvog trenutka kad ga vidite. SmeΕ‘ten je na vrhu brda koje je okruΕΎeno veΔim planinama i ide prema zapadu do nepristupaΔnih obala. Zbog svog fenomenalnog poloΕΎaja, kuΔe imaju jedinstveni pogled na Egejsko more i stoga ih mnogi nazivaju ‘Egejskim balkonom’. Jedna od najslikanijih kuΔa je upravo ova koju vidite. Sa punim i zasluΕΎenim pravom. Rado se izgubite u ulicama, obidjite radnje gde prave sandale i Δizme od koΕΎe po porudΕΎbini. Veoma su skupe i uglavnom ih kupuju skandinavci koji su inaΔe najbrojniji posetioci Karpatosa. Ali je lepo videti samu radnju i proces izrade. Upravo te Δizme ΕΎene na Karpatosu nose cele sezone. One im Ε‘tite noge od kamenja i Ε‘iblja dok silaze po vodu ili da uberu povrΔe za ruΔak. Ne zaboravite da je u pitanju teΕ‘ko pristupaΔan predeo u kome ΕΎive.
Tradicionalne Ε‘arene kuΔe koje se penju uz dve strme padine, vetrenjaΔe i zvonik crkve, daju jedinstvenu i neviΔenu sliku. Normalno je da Δete tokom svog boravka ovde videti i ljude koji nastavljaju nositi svoje lokalne noΕ‘nje i zadrΕΎali su svoj jezik i izraze. To su ljubazne bake koje vas doΔekuju veΔ na samom ulasku u selo gde smo se zaustavili da popijemo kaficu pre obilaska. DoΔekaji vas ljubazno uz iskren osmeh i toplinu. Kafa koju smo popili imala je poseban ukus. Ε½ene su te koje su ovde glavne i vode domaΔinstvo. Vrednim rukama spremaju hranu od toga Ε‘to mogu da same uzgaje na Olymposu. Istu hranu prodaju turistima sa prozora svojih kuΔa, a neke imaju i baΕ‘tu, tavernu gde moΕΎete sesti da ruΔate. Obavezno probajte makarunjes. To su posebno pravljene testenine sa prΕΎenim lukom od gore. Fenomenalnog su ukusa! Takodje sarmice od zelja sa povrΔem i pohovane tikvice su neΕ‘to Ε‘to nas je posebno oduΕ‘evilo. Direktno sveΕΎe iz baΕ‘te u vaΕ‘ tanjir.
Selo Olympus opisano je kao ΕΎivi narodni muzej u kojem posetioci, uz neusporedivu lepotu , mogu doΕΎiveti pravo grΔko gostoprimstvo. MeΔu najznaΔajnijim znamenitostima sela je crkva Panagia iz 16. veka isklesanim hramom i freskama u drvetu. TakoΔe, moΕΎete posetiti tradicionalni mlin za braΕ‘no, narodni muzej umetnika Vasilisa Hadjivassilija, samostan Chrisovalantou, smeΕ‘ten na ulazu u selo. Obavezno posetite i antiΔki Vrykous s ruΕ‘evinama iz 4. veka. Taverna Mylos za restorane je najtradicionalnija taverna u selu ili Drosia Taverna (pastirska kuΔa), za probanje lokalnih sireva i mleΔnih proizvoda.
Dosta meΕ‘tana prodaje med koji moΕΎete probati, neopisivog ukusa! Takodje nude maslinovo ulje, slike, magnetne i veoma su darezljivi. Kupili smo maslinovo ulje i med a na poklon dobili da izaberemo magnet po ΕΎelji. Mali gest koji mnogo znaΔi jer je od srca. Sa Olymposa dolazite prepuni utisaka!
Karpatos je definitifno najlepΕ‘e grko ostrvo koje smo posetili do sada. Ono Ε‘to nam se najviΕ‘e dopalo je divljina, mir ,nestvarne boje mora, i to Ε‘to joΕ‘ uvek nije prepuno turista. Mi Δemo se vratiti sigurno na Karpatos, a vama od srca ΕΎelim da ga i sami istraΕΎite.
Danas je 22. Septembar, prvi dan jeseni i vreme je za hygge! Popularan danski izraz HYGGE, je izvorno poreklom iz NorveΕ‘ke, ali Danci su ga usavrΕ‘ili i koriste ga kao izraz. A sada je zapravo postalo moderno praktikovati HYGGE i zabaviti se. Na meΔunarodnom nivou, reΔ HYGE uvrΕ‘tena je u Oxford English Dictionary kao reΔ βcozinessβ. Poslednjih godina Engleska koristi izraz HYGGE, zbog velikog zanimanja za nordijsku kulturu. To je oseΔaj koji traΕΎite, oseΔaj koji pruΕΎa uΕΎivanje – to je neΕ‘to neverovatno lepo i pozitivno.
Ovde u NorveΕ‘koj, i nordijskim zemljama generalno, ΕΎivimo s razliΔitim godiΕ‘njim dobima i velikim varijacijama u temperaturi. To karakteriΕ‘e nordijsku kulturu i imamo veΔu potrebu za promenama u dizajnu enterijera. Kad doΔe jesen, osetimo potrebu da napravimo neke promene u kuΔi , uΔinimo je ugodnom, toplom i da uΕΎivamo. Koncept ugodnosti ukljuΔuje raspoloΕΎenje u kojem atmosfera igra glavnu ulogu. Kamini , sveΔe , lampice, Ε‘olje sa divnim motivima, topla hrana i porodiΔna atmosfera – celina je koju mnogi doΕΎivljavaju kao sreΔu. Naravno da je u trendu zabaviti se! To je hygge!
Ako ΕΎelite iskusiti neΕ‘to ugodno, morate uneti malo promena u svakodnevnom ΕΎivotu, neΕ‘to malo drugaΔije i Ε‘to se doΕΎivljava ugodno, toplo i pozitivno. Jesen je ovde magiΔna. U roku od nedelju dana moΕΎete uoΔiti kako priroda slika i boji liΕ‘Δe u nestvarne boje i poziva na zabavu i mnogi ljudi oseΔaju potrebu uΔiniti neΕ‘to s enterijerom. Nisu potrebni veliki potezi da biste postigli malu promenu u dnevnoj sobi gde provodite najviΕ‘e vremena. Samo nekoliko promena je dovoljno da opet stvorite malo svakodnevne sreΔe, ne trebate nuΕΎno bojiti zidove ili kupiti novi nameΕ‘taj da bi bilo malo ugodnije kod kuΔe sada kada je jesen.
Dovoljno je da zamenite neke jastuke na sofi s jesenjim bojama i detaljima i moΕΎda ih iskombinujete s nekima od onih koje veΔ imate, osetiΔete razliku. Dodajte tome neko lepo i toplo Δebe. To je meni omiljeno. Kada dodjem sa posla, popodnevnu kafu pijem u svojoj ΕΎutoj fotelji, pokrijem se Δebetom, sedim pored prozora i uΕΎivam u pogledu. Zapalim sveΔe, Δitam knjigu, sluΕ‘am jazz muziku. Sve je to hygge. Ovde takoΔe moΕΎete koristiti velike Ε‘alove umesto pokrivaΔa. Oni su vuneni, topli i tada je izbor boja i deneza joΕ‘ veΔi. UkraΕ‘eni su resama i moΕΎete ih koristiti i kao modni detalj i da se utoplite dok gledate film, jedete kokice, Δitate knjigu ili izadjete na verandu da udahnete sveΕΎ vazduh. Hygge su tople papuΔe, mirisna kupka, hygge je ono Ε‘to vas Δini sreΔnim, hygge je Δist hedonizam. HYGGE je Δak i na ulicama NorveΕ‘ke. Bicikli su raznim bojama, korpice sa vunicom, bundeve na svakom koraku, ukraΕ‘eni zidovi i klupe.
Prodavnice sada prΕ‘te od prekrasnih dΕΎempera. Rafovi su puni vunice i dugmadi, iglica i svega Ε‘to je potrebno za Ε‘trikanje koje je u Norveskoj izuzetno popularno! Tikve raznih vrsta i boja, suvo cveΔe i Ε‘iΕ‘arke, neizostavni su jesenji detalji. Ja sam veΔ polako poΔela sa dekorisanjem. I sama sam poΕΎelela malo promene kod kuΔe kad je jesen zakucala na vrata i prilaΕΎem vam par slika da vidite te vesele boje. Nadam se da i vi polako pravite svoju hygge magiju.
Majorka je ostrvo s tirkizno plavim morem , tajnim uvalama, mekim zlatnim peskom, bujnim zelenilom borove Ε‘ume, predivnim planinama, slikovitim selima i ΕΎivopisnim glavnim gradom. Ostrvo i njegova prestonica Palma de Majorka, prepuni su istorijskih i kulturnih obeleΕΎja, dok su njene predivne plaΕΎe poznate Ε‘irom sveta, Ε‘to Δini Majorku jednom od najtraΕΎenijih letnjih odrediΕ‘ta. Bogati i luksuzni hoteli i vile, dominiraju Majorkom a ona je ujedno i jedna od sveΕΎih destinacija za jedrenje. DomaΔa vina, tapasi, paelja, tradicionalna kuhinja i vrhunski restorani s Michelinovim zvjezdicama samo su dodali privlaΔnost veΔ njenom postojeΔem Ε‘armu. Ali to nije sve.
Majorka se moΕΎe pohvaliti Ε‘armantnim selima, koridom, istorijskim znamenitostima, zanatlijskim i kulturnim scenama te popularnim dogaΔajima koji se odrΕΎavaju tokom cele godine. UΕΎivaΔete na predivnim uvalama, takozvanim“ Calama“ po kojima je Majorka nadaleko poznata. Ako niste preterali s dnevnim uΕΎivanjem, uvek postoji uΕΎurban noΔni ΕΎivot koji vas moΕΎe dokrajΔiti.
Majorku smo izabrali kao destinaciju za medeni mesec. Bilo je to nezaboravno i naporno putovanje. Od 10 dana koliko smo boravili na ostrvu, uplatili sam nam 7 izleta. Suprug je bio blago reΔeno oduΕ‘evljen. π Smestili smo se u hotele na granici podruΔja Magalug i Palma Nova. Tako da smo dobili malo Δari od obe oblasti. Hotel bio na samoj plaΕΎi, imali smo mir i divan pogled a pritom se nije Δula buka iz klubova Δuvenog Magalufa. O ovom puteΕ‘estviju po Majorci moraΔu da piΕ‘em iz viΕ‘e delova, a za poΔetak sam odabrala glavni grad, Palmu de Majorku.
Palma de Majorka
Glavni grad Palma je jedini pravi grad Majorke i zasluΕΎuje vaΕ‘ punu paΕΎnju bar na jedan dan. Ima mnogo karakteristika i sliΔnosti sa starijom sestrom Barselonom. Glavno obeleΕΎje Majorke je gotiΔka katedrala koja je primila dodir Gaudija, zatim obnovljene stare zgrade, maΕ‘tovita mesta i trgovaΔke ulice, vrtovi s fontanama, muzejima umetnosti i impresivnom gradskom plaΕΎom.
Najbolja polazna taΔka za obilazak Palminih krovova, beskonaΔnih marina i Ε‘armantnih ulica, svakako je Castell de Bellver. Na Ε‘umovitom breΕΎuljku, zapadno od grada, ponosno stoji tvrΔava iz 14.veka, besprekorno oΔuvana i izgraΔena kruΕΎno. Popnite se na krov za najatraktivnije poglede i krenite u nedelju – besplatno je.
Katedrala Majorka, najveΔa graΔevina grada, sagraΔena izmeΔu 14. i 16. veka predstavlja dragulj u kruni marokanske gotiΔke arhitekture. U njoj su vaΕΎna umetniΔka obeleΕΎja iz razliΔitih razdoblja (gotike, renesanse, baroke i moderne). Katedrala Palma de Mallorca, najambiciozniji je spomenik na Majorci jer je savrΕ‘en saΕΎetak poslednjih osam vekova njegove istorije. PotiΔe iz hriΕ‘Δanskog osvajanja Jaimea I (1229.). Ovo ime smo tokom letovanja Δuli nebrojano puta. Godine 1902. postalo je potrebno prilagoditi prostor katedrale za nove liturgijske potrebe, pa je posao poveren arhitekti Antoniju GaudΓju da obnovi ceo hram. IzmeΔu 1904. i 1914. GaudΓ je radio na ureΔenje unutrΕ‘njosti katedrale.
Ε panija se bavi tematskim parkom u ovom ‘selu’ na periferiji Palme, gde se reprodukuju poznate graΔevine iz Kordobe, Toleda i Madrida, zajedno s tipiΔnim kuΔama iz Ε‘panskih regija.Pueblo EspaΓ±ol posetiocima Palme nudi ukuse drugih delova Ε panije. Muzej na otvorenom, ima reprodukcije niza poznatih graΔevina. Postoji 18 zgrada, 15 ulica i 12 trgova. Posetioci Δe moΔi kupiti suvenire, osveΕΎenja i pogledati kontroverznu izloΕΎbu o poreklu Christophera Colomba.
Imali smo zadovoljstvo da gledamo sjajnu Karmen u izvoΔenju Flemenka, Δuvenog Ε‘panskog plesa uΕΎivo dok isprobavamo vina sa Majorke i jedemo Δuvene tapase. Muzika i ples, kostimi sve je je to upakovano u savrΕ‘enom stilu.
Ovaj veliki prostor koristi se za javne i privatne dogaΔaje, ukljuΔujuΔi gastronomske i kulturne festivale. Ovo je kao selo iz bajke sa divnim zgradama, ulicama posebnog Ε‘arma. Palma de Majorka je svakako ostavila veliki utisak na mene i sigurno Δu se vratiti ponovo. Uskoro vam piΕ‘em o drugim avanturama na Majorci koja je biser Baleara. Za sada se nadam da ste uΕΎivali u fotografijama.
Alanja predstavlja najveΔi turistiΔki grad na juΕΎnoj obali Turske s dugim i predivnim peΕ‘Δanim plaΕΎama, najboljim zabavnim ΕΎivotom Turske, dobre moguΔnosti kupovine i veliki izbor all innclusiv hotela. Nije ni Δudo Ε‘to sve viΕ‘e i viΕ‘e ljudi odluΔuje provesti svoj odmor u popularnoj Alanji. Ovaj grad koji brzo raste, potiΔe iz 4.veka pre nove ere. Ima sjajnu strateΕ‘ku poziciju. Nalazi se ispod planine Taurus koju krase borove Ε‘ume, na poluostrvu u Mediteranskom moru. Grad je dobio ime po seldΕΎuΔkom sultanu koji se zvao Aldin Kejkubad Prvi. Odseli smo u hotelu sa 5 zvezdica i nismo se pokajali jer se nije mogla naΔi ni jedna zamerka. Dok su ljudi koji su odsedali u hotele sa 4 ili 3 zvezdice bili nezadovoljni. KaΕΎu da je razlika bila samo 100e a hrana i plaΕΎa su bile loΕ‘ije. Tako da mislim da je prava odluka uzeti najbolje za malu razliku u ceni.
Svakog dana na plaΕΎi naΕ‘eg hotela ova bakica je pekla najlepΕ‘e pite koje sam ikada probala. OboΕΎavam hranu i uΕΎivam u njoj posebno u kolaΔima i tortama koje su bile u ponudi za sva tri obroka. Sa ovog putovanja vratila sam se sa 4 kg viΕ‘ka ali ne ΕΎalim. π€£
Odlazak u Alanju je putovanje u pravu Tursku za vas koji ΕΎelite doΕΎiveti neΕ‘to viΕ‘e od hotela i plaΕΎa. U velikom gradu Alanje doΕΎivljavate svakodnevicu, s decom na putu za Ε‘kolu, starim damama koje se glasno raspravljaju na ulici i Ε‘arenim pijacama s hranom. VoziΔete se dolmuΕ‘ zelenim autobusima. Veoma su neodgovorni vozaΔi, tako da se pazite. ViΕ‘e od 50% vozaΔa vozi bez vozaΔke dozvole kako nam je vodiΔ objasnio. Budite spremni da dok Ε‘etate ulicama prepunih butika, stalno neko ΕΎeli da vam neΕ‘to proda, da se cenjka. Cenaknje je njihova kultura. Tako da Δete da male pare dobiti mnogo toga ako ste veΕ‘ti u cenkanju. Iskreno to je neΕ‘to Ε‘to je nas najviΕ‘e nerviralo. Jer na potovanja ne odlazimo zbog kupovine nego da upoznamo znamenitosti regije. BiΔete dobro zbrinuti, jer u Alanji izbor restorana je velik, zabavni ΕΎivot je raznolik, a na ureΔenim plaΕΎama Δete uΕΎivati. Ε etajte gradom i brzo Δete pronaΔi lokalni kafiΔ u kojem nemaju jelovnik na engleskom ili njemaΔkom jeziku. Usput, nije sigurno da imaju jelovnik – jer svi uvek znaju Ε‘to se posluΕΎuje. πZaustavite se na pijaci hrane i uΕΎivajte u pogledu na sveΕΎe povrΔe i sveΕΎu ribu, ili posetite najbliΕΎi hamam ako ste pravi hedonista i upoznajte viΕ‘evekovnu tradiciju turskih kupatila. Alanya ima neΕ‘to za svakoga, ima moΕΎda najbolji noΔni ΕΎivot na obali ako vam je to bitno. Mi smo uveΔe odlazili na veΔeru i koktel i dobru zabavu koju su u centru Alanje u velikom kaficu konobari priredjivali posetiocima igrajuΔi oko stolova uz svoju nacionalnu muziku.
Moje omiljene morske ΕΎivotinje su delfini i uvek koristim krstarenja na kojima se oni mogu videti. Ali u ovom sluΔaju bio je u pitanju delfin Ε‘ou. Igrala sam oko bazena sa trenerima jer su pozvali nekoliko nas iz publike da se pridruΕΎimo zabavi. A to se ne propuΕ‘ta! Pomaziti delfina bio je nezaboravan trenutak. JoΕ‘ uvek oseΔam tu divnu koΕΎu pod prstima. ReΔima je teΕ‘ko opisati, morate doΕΎiveti. I uz doplatu moΕΎete se slikati, ali je broj ljudi ograniΔen. Tako da sam zahvalna Ε‘to smo uspeli da se fotografiΕ‘emo.
PlaΕΎa Kleopatra
PlaΕΎa Kleopatra, smeΕ‘tena zapadno od karakteristiΔnih litica Alanye, prostire se na 3 kilometra. U pitanju je predivna peΕ‘Δana plaΕΎa, najlepΕ‘a u ovom letovaliΕ‘tu. Alanya je mesto koje je Marko Antonije poklonio Kleopatri kao svadbeni poklon. Prema priΔama njih svoje su baΕ‘ na ovoj plaΕΎi proveli medeni mesec. S druge strane je istoΔna plaΕΎa duga osam kilometara i delom plitka. Ovo je prekrasna plaΕΎa s peskom , stenama i liticama. DuΕΎ plaΕΎa ima obilje vodenih sportova, skijanje na vodi, veslanje na pedalinama , paragliding i ronjenjeU centru grada se nalazi i vodeni park.
Krstarenje obalom Alanje
Omiljeni deo svakog putovanja mi je definitivno krstarenje. Imali smo priliku da uΕΎivamo na sjajnom brodu. Zanimljivo je videti mnogobrojne peΔine, Crvenu tvrdjavu i Δitav grad sa mora iz druge perspektive.
Dim Δaj piknik
Stara turska tradicija dnevnih izleta, niski drveni autentiΔni stolovi i sedenje na jastucima na terasama kraj reke sa malim vodopadima svakako je nezaboravno iskustvo i pravi raj za hedoniste.
Damlatas peΔina
Misteriozni svet peΔina u Alanji oduzima dah. Neki Alanju nazivaju gradom peΔina, Ε‘to morskih Ε‘to kopnenih i kaΕΎu da se ovde nalazi oko 40 000 peΔina! Damlatas peΔina je neΕ‘to Ε‘to ne smete propustiti! SvedoΔite istoriji formiranja hiljadama godina starih stalaktita i stalagmita. PronaΕ‘li su je inΕΎenjeri tokom minerskih radova 1948.godine, a veΔ nakon 2 godine postaje turistiΔka atrakcija. Temperatura je ovde konstantno 22,23 stepena a vlaga je izuzetno visoka, Δak 90%!
JoΕ‘ impresivnija je Dim peΔina stara milion godina, koja nazvana po istoimenoj reci Dim Δaj. Δaj je viΕ‘e iz Ε‘ale jer je reka zaista toliko mala! Δeka vas duga staza i peΕ‘aΔenje brojnim stepenicama ali sve vreme uz osvetljenje. Na kraju se nalazi podzemno jezero.
Alanya nudi fantastiΔnu prirodu! Tik uz tirkizno plavo more diΕΎe se litica visoka 250 metara. Poluostrvo koje zaranja u more a na vrhu je gradski ponos, impresivna srednjevekovna tvrΔava, podignuta u 13. veku . NeΔete poΕΎaliti jer odavde imate prekrasan pogled na grad. Crvena kula izgradjena je u vreme Aldina Kejkubada ( 1188-1237). Tvrdjava je proglaΕ‘ena za kulturno blago i nalazi se na listi UNESKO-a. Dobila je naziv po boji cigle od koje je sazidana. Sa tvrdjave se pruΕΎa predivan pogled uz Ε‘etnju ulicama kojima se Ε‘iri miris pomorandΕΎi. NajlepΕ‘i deo tvrdjave je osmougaona osnova.
Alanya je ostavila divan utisak na mene. Dobila sam od svega po malo. Alanja ima bogatu istoriju , peΕ‘Δane plaΕΎe, drevne ruΕ‘evine ali i moderne hotele i barove. Mnogi je nazivaju Majorkom turske obale. Ona je fantastiΔan spoj Orijenta i moderne Evrope sa savrΕ‘enom temperaturom tokom cele godine.
Spinalonga je malo ostrvo pored Krita koje je postalo Δuveno po gubavcima koji su tamo ΕΎiveli. Mi kao turisti, odlazimo Δamcima do ostrva da doΕΎivimo jedan deo istorije izgnanih,obolelih od lepre. Ali za njih tada odlazak na Spinalongu nije bio izlet. Bila je to karta u jednom pravcu, poΔetak puta i ΕΎivota na ostrvu gubavaca gde su mnogi oboleli doΔekali kraj svog ΕΎivota… GrΔko ostrvo ,nikada manje povrΕ‘ine a nikada veΔe patnje na njemu, nalazi se kod mesta Elunda, na istoΔnom delu Krita . Ovaj deo Krita naziva se Lasiti, a glavni grad je bajkoviti gradiΔ u kome smo i bili smeΕ‘teni, Agios Nikolaos. Upravo iz luke Agios Nikolaos kreΔu brodovi koji vas vode da doΕΎivite sami istoriju i koraΔate istim putem kao i oboleli nekada. Druga opcija da dodjete je iz mesta Plaka, koje se nalazi taΔno preko puta Spinalonge i upravo iz Plake brodovi su prevozili zaraΕΎene. U Plaki se nalazi restoran, koji gleda na Spinalongu u kome smo ruΔali. Predivan pogled, predivna priroda,more, muzika… A na samo par stotina metara od vas je ostrvo patnje… Kada se iskrcate na ostrvo, prvo Δete proΔi kroz tunel, koji je simboliΔno nazvan Danteova kapija, kao simbolika Pakla, jer oboleli nisu znali kada i da li Δe se ikada vratiti, niti kakav ih ΕΎivot Δeka na Spinalongi.
Danteova kapija
GrΔka je 1903. godine odluΔila da se svi oboleli od lepre smeste na Spinalongu. Tokom 54 godine, 730 osoba je preveΕΎeno na ostrvo a 36 je roΔeno tamo. Da! Na Spinalongi su se raΔale i ljubavi. Na ΕΎalost sva deca koja su roΔena zdrava, odvoΕΎena su sa Spinalonge i odvajana od roditelja. Deca su odnoΕ‘ena roΔacima, ili na usvajanje kako bi im se dala Ε‘ansa da preΕΎive. To je bio momenat kada sam zaplakala dok je vodiΔ priΔao o ΕΎivotu na ostrvu patnje. Zapamtite da je lepra bila straΕ‘na bolest. Oboleli su proterivani i bili su prinuΔeni da ΕΎive i skrivaju se po peΔinama, potpuno odbaΔeni i napuΕ‘teni. Zato je Spinalonga u neku ruku bila i ostrvo nade za ΕΎivotom . Tamo su svi bili isti, prihvaΔeni i svaΔeni.
Ε½IVOT GUBAVACA NA SPINALONGI
Leprozni koji su smeΕ‘tani na Spinalongu, dobijali su novac od drΕΎave i gradili sopstvene zajednice a Crveni krst im je davao lekove i odeΔu, hranu su dobijali sa ostrva a zatim i sami uzgajali . Ostrvljani su ΕΎiveli najbolje Ε‘to su mogli u datim uslovima, Imali su Ε‘kolu, bolnicu, crkvu, kafice i groblje. ZahvaljujuΔi Englezima, na Spinalongu je dopremljen prvi generator te je ostrvo bilo prvo na tom podruΔju sa strujom. OdrΕΎavane su i predstave i radio je bioskop. Gubavci koji su ΕΎiveli ovde ,bili su bogatiji od mnogih na ostrvu ali nisu imali zdravlje ni slobodu. Svoje domove su izgradili u MletaΔkom utvrΔenju iz 16. veka.
Danas dok Ε‘etate Spinalongom koliko oseΔate bol i tugu, toliko im se i divite jer su napravili svoj mali svet! Danas su kamene kuΔice napuΕ‘tne, boju sa krovova i okvira prozora izbrisao je vetar vremena. Zdravima nije bilo zabranjeno da dodju na ostrvo ali nisu smeli da dodiruju obolele niti da jedu za istim stolom. 27. Jula svake godine na Spinalongi odrΕΎavan je verski festival na koji su bili pozivani ΕΎitelji obliΕΎnjih ostrva. Zdravi i oboleli stajali su ili sedeli odvojeno pored crkve a zatim bi usledila muzika, dobra hrana i druΕΎenje. Spinalonga je bila kolonija leproznih od 1903-1957.godine kada je otkriven antibiotik protiv uzroΔnika ove bolesti. Poslednji stanovnik je napustio ostrvo 1962. Trenutno postoji 6 preΕΎivelih koji su nekada ΕΎiveli na Spinalongi…
KNJIGA OSTRVO – VIKTORIJA HISLOP
Viktorija Hislop napisala je knjigu Ostrvo koja opisuje baΕ‘ Spinalongu i deΕ‘avanja. Istoriju , kritsku kulturu, porodiΔne odnose, lepru i ljubav. Sve je to fantastiΔno spojila ,upakovala i donela nezaboravno delo ! Ε½elela sam tu knjigu da Δitam baΕ‘ tada, da bolje razumem i doΕΎivim samu priΔu. Mnogo sam se namuΔila da dodjem do knjige jer su svi primerci bili rasprodati! Zvala sam redom knjiΕΎare po Beogradu , nisam odustajala i uspela sam konaΔno da dodjem do jednog primerka neposredno pred put. Upravo po ovoj knjizi snimljena je Δuvena serija Ostrvo koja je ujedno i najskupja GrΔka serija ikada snimljena sa budΕΎetom od 4 miliona evra.
Nakon obilaska Spinalonge, puni utisaka, suza ili divljenja prema tim ljudima, brod Δe vas odvesti na divnu plaΕΎu da se okupate i razbistrite glavu i verujte mi, prijaΔe vam!
Nikada mi nije bilo toliko pomeΕ‘anih emocija posle obilaska nekog mesta. Niti toliko teΕ‘ko da napiΕ‘em svoje utiske, MoΕΎda sam zato Δekala skoro dve godine sa ovom objavom. Spinalongu smo posetili 2018. godine i mislim da Δe dugo taj oseΔaj ostati u meni i svima koji jesu ili planiraju da odu. Vi koji upravo Δitate knjigu,ovaj post Δe vam izuzetno doneti sam svet Spinalonge na joΕ‘ bolji naΔin. A vi koji niste, od srca vam preporuΔujem da proΔitate knjigu „Ostrvo“ moΕΎda baΕ‘ na Kritu kao Ε‘to sam ja.
Frida Kahlo , meksiΔka slikarka velike meΔunarodne popularnosti,roΔena je 6.Jula 1907. godine u kuΔi svojih roditelja poznatoj kao LA CASA AZUL ili Plava kuΔa u Coyoacan, malom gradu na periferiji Meksiko Sitija. MeksiΔka revolucija je poΔela 1910.godine i Frida je uvek trvdila da je roΔena tada zbog Δega Δe je ljudi i povezivati s revolucijom. Sa samo 6 godina, obolela je od deΔije paralize zbog Δega joj je desna noga bila tanja od leve a Frida je taj nedostatak veΕ‘to skrivala noseΔi duge suknje. Nije podnosila saΕΎaljenje niti je pokazivala svoje slabosti. Δak naprotiv, trenirala je boks i plivala brΕΎe od svojih vrΕ‘njaka.
Karijera slikarke
U sudaru travaja i autobusa 1925. godine, Frida doΕΎivljava saobraΔajnu nesreΔu posle koje su usledile 32 operacije i 4 meseca leΕΎanja u krevetu. Iskreno, niko se nije nadao da Δe preΕΎiveti. Kako bi je spasila od vela depresije, njena majka joj donosi slikarsko platno i boje i tako se raΔa njena strast prema slikanju. Slikala je koristeΔi ΕΎivoposne boje a njen stil uticao je , kako na autohtonu kulturu Meksika,tako i na evropski realizyam,simbolizam i nadrealizam. Mnoga njena dela su autoportreti koji simboliΔno izraΕΎavaju njenu bol i seksualnost. Kako je izjavila “ Slikam sebe jer sam Δesto sama i jer sam oboba koju najbolje poznajem“.Na Fridino slikarstvo duboko je uticala autohtona meksiΔka kultura Ε‘to se vidi kroz dramatiΔnu simboliku i jakih boja. Δesto je na slikama ukljuΔivala majmune koji su u mehsiΔkoj mitologiji simboli poΕΎude,ali ih je Frida prikazala kao neΕΎne zaΕ‘titne simbole. Spajala je elemente klasiΔne religiozne meksiΔke tradicije sa nadrealistiΔkim prikazima.
Hajden Herera izdala je Fridinu biografiju koja je postala bestseler. Prema ovoj knjizi snimljen je i film 2002.godine koji je osvojio 2 Oskara a za koji je Selmi Hajek je pripala Δast da glumi Fridu Kalo.
Ne zaboravite da proΔitate ni knjigu o Fridinom burnom ΕΎivotu natopljenom tugom, o njenom vanvremenskom talentu i umetnosti.
Frida Kahlo, jedna jedina i neponovljiva , svakako je obeleΕΎila 20. vek svojom jedinstvenom liΔnoΕ‘Δu. I svako od nas doΕΎiveΔe njen lik i stvaralaΕ‘tvo na drugaΔiji naΔin.
Voz je u Veliki BeΔkerek, danas Zrenjanin, stigao davne 1883. godine, kada je otvorena ΕΎelezniΔka linija Velika Kikinda β Veliki BeΔkerek. Tom prilikom je izgraΔena prva ΕΎelezniΔka stanica u gradu koja i danas postoji sa izmenjenom funkcijom. Tada je vojvoΔanskim prugama zapoΔela jedna nova era putovanja. Tada su zapoΔele priΔe o onima koji odlaze, onima koji ostaju i Δekaju… Moja prabaka ΕΎivela je pored ΕΎelezniΔke pruge. Seka i ja smo svake Subote odlazile u posetu i Δekale omiljeni deo dana, trenutak kada prolazi voz, ili Δira, kako smo ga zvale. Popele bi se na klupu i mahale maΕ‘inovoΔi i putnicima. Uvek smo bile pozdravljene, jer ko moΕΎe odoleti deci koja razdragano maΕ‘u sa Ε‘irokim osmehom na licu.
Tako je sasvim sluΔajno poΔela ljubav prema vozovima. U blizini se nalazila stanica gde su ljudi Δekali svoje drage osobe, sa osmehom ili suzama. To se oduvek deΕ‘avalo na stanicama.Ljudi se ispraΔuju i doΔekuju, grle, maΕ‘u, nose ili odnose poklone. Zapitala sam se kako je to izgledalo nekada davno. Kada su dame sa Ε‘eΕ‘irima i koferima lupkale svojim potpeticama i ΕΎurile da se ukrcaju na voz. Dok su ih na drugim stanicama doΔekivali muΕ‘karci sa Ε‘eΕ‘irima, u elegantim odelima noseΔi buket poljskog sveΔa ili kesu bombona. Na jednoj takvoj stanici upoznali su se baka i deka mog supruga. Uvek kada prolazim pored ΕΎelezniΔke stanice setim se njihove priΔe. Kako je deka rekao da Δe Ε‘trajkovati glaΔu ako baka ne ΕΎeli sa njim na sastanak. Ljubav je poΔela i trajala godinama.
Na nekoj drugoj ΕΎelezniΔkoj stanici, moja baka je ΕΎelela da konaΔno ukrca mene i seku na voz i da nas tri zajedno krenemo u avanturu. IΕ‘le smo u posetu kod bakine sestre, na slavu sela. Mislim da nikada nismo bile toliko sreΔne! KonaΔno smo mi bile te koje ponosno sede u vagonu voza i maΕ‘u, konaΔno smo mi bile sa druge strane.
Sada sam odrasla i proΕ‘lo je 25 ili viΕ‘e godina od tada, ali mi je seΔanje ostalo sveΕΎe kao da je juΔe bilo. Taj jedan dan uΔino je da me ΕΎelezniΔa stanica zauvek podseΔa na detinjstvo i avanturu. Jednog dana poΕΎelela sam da oΕΎivim lepotu davnih vremena, koja nisam doΕΎivela ali ih rado i sa velikom paΕΎnjom pratim ako vidim neku scenu u filmu. Moja duΕ‘a ΕΎivi u nekom proΕ‘lom vremenu, kada su ΕΎivele dame. Bilo je divno uzeti stari kofer, damsku torbicu, rukavice i haljinu od pre 40 godina, jedan Ε‘eΕ‘ir i dobro raspoloΕΎenje. Ε etala sam ushiΔena peronom, Ε‘inama, zamiΕ‘ljala da zaista putujem ponovo. I znate Ε‘ta? Bilo je fenomenalno i uskoro se spremam za jednu novu avanturu i voΕΎnju vozom. Iako oboΕΎavam Herkula Poara i Ubistvo u Orijent Ekspresu, ne ΕΎelim takvu voΕΎnju. Ε½elim samo da sednem kraj prozora, naslonim se i gledam predivne predele koji se skivaju iza krivine ili brda, da upijam sunce, gledam reke i sanjam neke nove pustolovine. Ε½elim da osetim na kratko taj hedonizam, taj duh proΕ‘losti. Dok ja maΕ‘tam kako pijem kaficu ili Δaj u vozu, vas ostavljam da uΕΎivate u nekoliko predivnih fotografija koje su nastale tom prilikom. I ko zna, moΕΎda i sami dobijete ΕΎelju za jednom voΕΎnjom vozom.
Piknik je bila obavezna stvar tokom mog detinjstva. Δuveni 1.Maj oduvek je bio dan kada se ujutru ustaje sa velikim osmehom na licu i sprema se za veliki dan u prirodi sa porodicom. Tata bi bio zaduΕΎen za roΕ‘tilj, mama za hranu, sestra i ja za loptu i badminton. Sa uzbuΔenjem bi seli u auto, pustili muziku i krenuli na izletiΕ‘te pored Tise. Ova reka je veoma posebna, jer osim u Japanu, jedino na njoj je moguΔe videti Δuveni fenomen cvetanja Tise. Tiski cvet je u stvari insekt koji spada u vodene cvetove. Larva ovog insekta provodi tri godine u mulju reke a zatim izlazi na povrΕ‘inu, razmnoΕΎava se, polaΕΎe jaja i do zalaska sunca zavrΕ‘ava svoj ΕΎivotni vek. Ovi insekti zlatnozelenog tela izlaskom na povrΕ‘inu vode u velikim rojevima kreiraju prizor za pamΔenje. Pored ove reke nalazi se takodje spomenik ΕΎrtvama racije gde je nekada bilo izletiΕ‘te a danas je na tom prostoru izgradjen golf teren.
Dolaskom na odrediΕ‘te, trΔali smo da nadjemo svoje mesto pod suncem gde bi raΕ‘irili Δebe i postavili roΕ‘tilj. A zatim je zabava mogla da poΔne. Bili su to nezaboravni dani provedeni sa porodicom. Vremenom sam shvatila da je sve to zamenilo odlazak u restorane. Sve je danas brΕΎe i lakΕ‘e ali nema viΕ‘e onih Δari. Zato sam odliΔila da vratim piknik u rutinu. Datum je nebitan, bitno je ono Ε‘to dobijemo odlaskom na piknik.
VeΔ neko vreme ΕΎivim u Norveskoj i priroda je svuda Δarobna. To je neΕ‘to Ε‘to ovde mnogo volim. Kamperi na sve strane, reke, more, Ε‘ume i mir. Tako da na samo 300 metara od kuΔe imam sve Ε‘to mi treba za resetovanje od svakodnevnice. Sada sam samo loptu zamenila knjigom i dobrim vinom. Zvuke vrabaca zamenio je zvuk galebova ali jedno je isto – priroda koja leΔi. Ε etnjom pored reke ili mora Δesto naiΔem na kuΔice za pecanje, talpe ili kuΔice za izlet i posmatranje ptica. I eto ambijenta. Ono Ε‘to mi se ovde posebno dopada je Ε‘to nema nigde restorana u prirodi a samim tim ni guΕΎvi na jednom mestu. Korpe za piknik su veoma popularne i mogu se naΔi u veΔini prodavnica. Svako pored reke ili mora naΔe malo parΔe raja za sebe i porodicu. Hranu ponesemo od kuΔe i fenomenalno je! Naravno da se nalaze i mesta za roΕ‘tiljanje ako to volite.
Jednom prilikom tokom Ε‘etnje pored reke u potrazi za novim mestom za piknik, lokacija nam se sama nametnula! Reka se povukla a za sobom ostavila Ε‘ljunkovito poluostrvo, osamljeno, osunΔano i neodoljivo! Znali smo da je to ono Ε‘to traΕΎimo za naΕ‘u vikend piknik avanturu. Vetric koji pirka, reka koja ΕΎubori, sunce i predivna priroda. Izula sam sandale i Ε‘etala po pliΔaku, gazeΔi kamenje. To je neΕ‘to Ε‘to uvek radim joΕ‘ od detinjstva. Jednostavno gde god da odemo pored vode, moram da kvasim noge. Vino, jezz muzika sa telefona, slani krekeri je sve od toga Ε‘to smo mi uradili. Za ostali ugoΔaj pobrinula se majka priroda. Ja sam svoje baterije napunila i ponoviΔu ovakav vid izleta bez sumnje, a vas ostavljam da uΕΎivate u par fotografija koje su nastale prilikom piknika. I da! Ne zaboravite da pokupite smeΔe za sobom. Ε½elimo Δistu planetu i svi moramo dati svoj mali doprinos! Pozdravljam vas do sledeΔeg Δitanja.
π½π€πππ£π'π¨ π¬π€π£πππ§ππͺπ‘ π¬π€π§π‘π 