Mala Norveška bajka

Nedeljno jutro, sedim u fotelji i padne mi na pamet da vam ukratko kažem kakav je bio moj put do Norveške. ZNAM koliko je teško odlučiti se na ovaj korak, da spakujete sve u par kofera i zaplovite u nepoznatom pravcu. O Norveškoj sam znala da je zemlja fjordova i da je naša Isidora Sekulić pisala “ Pisma iz Norveške“. Doduše nekadašnja i sadašnja Norveška mnogo se razlikuju. Možda moje iskustva pomogne nekome jer sam se i sama dvoumila 3 godine. Nikada neću zaboraviti dan kada sam dobila ponudu za posao i bila regrutovana kao farmaceut da dodjem i radim ovde. Sreća, plač, tuga, sve vam se emocije pomešaju. Jer taj dan ste čekali, želeli promenu jer vam je čaša bila puna od borbi sa vetrenjačama u matičnoj zemlji. Onda vas čeka sređivanje papira, dosta toga agencija i poslodavac su sredili za mene, ali naravno da ste vi ti koji morate prikupiti i prevesti papire. Kako se bližio dan dolaska u Norvešu, nervoza je rasla. Prvi put trebate otići od porodice i prijatelja u drugu državu. Nema više viđanja vikendima, ispijanja kafe, izlazaka, roštiljanja sa njima. Već tada smo znali da će se to svesti na 2,3 puta godišnje. Stigli smo u Norvešku u Trondheim 29.avgusta 2019. godine a pre toga otišli na more kao relax- priprema za život u drugoj i nepoznatoj zemlji. Prvu noć smo prespavali i hotelu jer smo kasno sleteli u Trondheim a jutro nakon doručka iskoristiti da malo upoznamo grad pre nego se uputimo u kuću koja nam je sada dom. Evo par slika prvog susreta sa Norveškom.

Kada ste regrutovani, dodele vam mesto u Norveškoj gde je njima potrebno. Na intervjuu su me pitali šta volim, kakva sam osoba kako bi našli što bolje mesto za vas, verovatno znajući da nama strancima iz toplijih krajeve nije lako živeti ovde. Bila sam iskrena, rekla sam da mi je veoma bitna blizina reke. Bilo bi super i more ali voda je nešto bez čije blizine ne mogu da živim. Kada mi je stigao mail sa ugovorom i mestom gde sam rasporedjena, prvo sam otišla da Google-am gde je. Bila sam srećna! Dobila sam prvu trećinu Norveške, znači nije ništa preterano hladnije nego u Srbiji kada je zima, a letos smo imali 32 stepena. Dobila sam mesto u malom gradu po imenu Orkanger, na samo pola sata vožnje od Trondheima. Šefica je išla da vidi i iznajmi kuću za mene koju sam našla preko neta. Zamislite kuća je na 300 metara od reke i na 15 minuta od mora. Apoteka u kojoj radim je na 200 metara od mora. Jednom rečju, da sam sama birala bolje ne bih izabrala. Grad je mali, ali ima sve što mi treba za život! Park prirode, reku, more, bazen za toboganima, 2 tržna centra, restorane, mali bioskop, galeriju, vrtiće, škole, teretane, kuglanu, kamp naselje gde dolaze iz cele Evrope kada je sezona lososa, kafiće, restorane, festival svetla, muzički festival i bogatu istoriju. Baš u ovom gradu krenuo je prvi električni voz u Norveškoj kojim ćemo se uputiti u divnu pustolovinu. Ali o tome nešto kasnije.

Srdačan pozdrav do sledeće posta

Vaša, Bojana hedonista.🥰

Objavio/la: Miris hedonizma

Ja sam stara duša, zaljubljena u putovanja, retro stil i hedonizam. To je moj " lifestyle ".

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: