Rodos smo posetili u drugoj polovini septembra 2015. godine. Davno beše… 😊

Kada danas gledam fotografije sa tog putovanja, prvo primetim koliko su drugačije od onih koje pravimo danas. Neke su malo mutne, a kvalitet je daleko od današnjih telefona.Ali vrlo brzo prestanem da gledam piksele.Vidim more.Vidim bele kućice Lindosa.

Vidim kamene ulice Starog grada, vetar na Prasonisiju, tirkiznu vodu Anthony Quinn Baya, večernja svetla i nas kako sedimo uz piće dok ispod nas prolaze ljudi.

I shvatim da fotografije možda stare, ali uspomene u njima ne stare baš tako lako.

Rodos je za mene bio upravo ono što volim od jednog putovanja: dovoljno istorije da svakoga dana mogu da naučim nešto novo, dovoljno različitih plaža da poželim da vidim još jednu, dovoljno grada za večernju šetnju, a opet dovoljno mora i mira da mogu samo da otvorim knjigu i ne radim ništa.

A druga polovina septembra?

Nama je bila pun pogodak.

More, kupaći, sunce, izleti, šetnje, večere napolju… Leto je još uvek bilo tu sa oko 35 stepeni, samo bez potrebe da svaku znamenitost obilazimo pod najjačim letnjim suncem.

Za mene putovanje nije samo da vidim – volim i da znam šta gledam

Mi gotovo uvek putujemo preko agencije, a kada želimo da istražujemo destinaciju, posebno volim organizovane ekskurzije sa vodičem.Meni postoji poseban šarm u tome da mogu potpuno da se opustim.

Sednem u autobus, gledam kroz prozor, posmatram pejzaž… i slušam.

Dok vodič priča gde idemo, ko je tu nekada živeo, šta se dogodilo na mestu kraj kojeg upravo prolazimo i zašto je građevina ispred nas važna, ono što gledam dobije sasvim drugu dimenziju.

Volim da znam šta gledam.

Kamen tada više nije samo kamen. Tvrđava nije samo zgodna kulisa za fotografiju. Ulica više nije samo lepa stara ulica.

Dobije priču.

A Rodos je jedno od onih ostrva na kojima vodič zaista ima šta da priča. 😄

Vitezovi, Osmanlije, antički gradovi, Akropolj Lindosa, Kolos sa Rodosa, stara svetilišta, legende…

Mi samo hodamo, slušamo i upijamo.

I za mene je upravo to jedan od najlepših oblika hedonizma na putovanju: neko drugi vodi računa o organizaciji, a ja mogu da gledam, slušam i uživam. A ako nesto sto zelim da vidimo nemaju u ponudi, iznajmimo auto i odemo sami ali uvek pitam vodica za savete.

🏰 Stari grad Rodos – kada kroz kapiju uđete u neko drugo vreme

Ako bih nekome ko prvi put dolazi na Rodos rekla samo jedno mesto koje mora da vidi, srednjovekovni Stari grad Rodosa bio bi ozbiljan kandidat.

Ogromne kamene zidine, kaldrmisane ulice, prolazi, lukovi, trgovi, prodavnice, taverne…

I ono što posebno volim – nije to istorijski lokalitet u kojem je sve ograđeno i mrtvo.

Grad živi.

Ljudi večeraju, kupuju, razgovaraju, šetaju, a vi se između svega toga krećete kroz nekoliko vekova istorije.

Vitezovi reda Svetog Jovana stigli su na Rodos početkom 14. veka i od grada napravili jedno od najimpresivnijih utvrđenja istočnog Mediterana. Upravo je zahvaljujući izuzetno očuvanom istorijskom jezgru srednjovekovni grad Rodosa danas na UNESCO listi svetske baštine.

Ali priznajem da ja nisam osoba koja može samo da stane ispred neke građevine, pročita tablu, fotografiše je i nastavi dalje.

Hoću priču.

Ko je prošao ovom ulicom?

Zašto su zidovi ovako masivni?

Ko se od koga branio?

Šta se sve ovde dogodilo?

I onda odjednom šetnja više nije samo šetnja.

⛲ Hipokratov trg – mesto na kojem smo zastali jer je lepo

Na jednoj od mojih fotografija stojim pored velike kamene fontane.

To je Ippokratous Square, odnosno Hipokratov trg, jedan od najživljih trgova Starog grada.

I baš mi je simpatično kada danas gledam stare fotografije.

Nismo tada imali potrebu da za svako mesto prvo pogledamo dvadeset Reelsa i saznamo iz kog ugla treba napraviti „onu“ fotografiju.

Videli smo nešto lepo.

„Stani, da se slikamo.“

I nastavili dalje. 😄

Mislim da je u putovanjima nekada bilo malo više slučajnih otkrića.

🌙 Rodos noću – kada Stari grad dobije sasvim drugu energiju

A onda dođe veče.

E, tu mi je Rodos dobio još jedan veliki plus.

Jer ja volim more i plažu, ali volim i ono posle plaže.

Tuširanje. Malo odmora. Obući nešto lepo. Krenuti lagano u grad. Šetati bez žurbe. Pogledati radnje sa suvenirima. Pronaći neki lep restoran ili terasu.

Na jednoj fotografiji sedim za stolom iznad trga, dok se ispod mene vide svetla, fontana i ljudi koji šetaju.

To je moj idealan kraj jednog dana na moru.

Ne želim da mi se destinacija ugasi sa zalaskom sunca.

Volim da dan ima dva života.

Jedan u kupaćem.

Drugi u gradu. 🍹✨

A Rodos ih ima oba.

⚓ Mandraki – jelen, jedrilice i priča o čuvenom Kolosu

Iz potpuno srednjovekovne atmosfere izlazite prema moru i Mandraki luci.

Jedrilice, brodovi, dugačko šetalište i visoki stubovi sa jelenom i košutom, simbolima Rodosa.

A onda, naravno, dolazimo do priče koju gotovo svi znamo:

Kolos sa Rodosa.

Ogromna statua boga Heliosa bila je jedno od sedam čuda antičkog sveta.

Godinama se ponavljala romantična slika Kolosa koji raširenih nogu stoji iznad ulaza u luku dok brodovi prolaze ispod njega.

Problem je samo što za takav položaj statue nema pouzdanih istorijskih dokaza. 😄

Ali priznajem – legenda je toliko dobra da je nemoguće posetiti Mandraki i makar na trenutak ne pokušati da zamislite kako je nekada izgledao Rodos sa ogromnim Kolosom.

A ja bih danas?

Verovatno mnogo manje jurila dalje, a mnogo duže sedela kraj luke i gledala brodove.

Godine očigledno samo usavrše čovekov hedonizam. ☕⚓

✨ Kallithea Springs – elegantna, filmska strana Rodosa

Kallithea Springs je potpuno druga priča.

Palme, fontane, kupole, lukovi, mozaici i more.

Kada gledam fotografiju kraj velike fontane, i dalje mi deluje kao da smo zalutali u neki stari mediteranski film.

I za to postoji razlog.

Kompleks je otvoren 1929. godine, tokom italijanske uprave nad Rodosom, kao banjsko i rekreativno mesto. Arhitektura zato ima sasvim drugačiji karakter od klasičnih belih grčkih sela.

Elegantno.

Pomalo retro.

Pomalo mondenski.

Mesto gde bih danas bez problema provela nekoliko sati uz kafu, razgledanje i more.

Jer ne mora svaka znamenitost da se obiđe za petnaest minuta.

Neke treba malo i odsedeti. 😄

💗 Anthony Quinn Bay – roze kupaći i filmska uvala

Da zabeležimo istorijski podatak i za porodičnu arhivu:

roze kupaći = Anthony Quinn Bay. 😂💗

Ovo je jedna od najpoznatijih uvala na Rodosu, ali nije tipična velika peščana plaža.

Stene, zelenilo i neverovatno prozirno more koje menja nijanse od zelene do tirkizne.

Uvala nosi ime glumca Anthonyja Quinna, koji je postao snažno povezan sa Rodosom nakon snimanja filma The Guns of Navarone na ostrvu.

Ali kada uđete u tu vodu, filmska priča vrlo brzo padne u drugi plan.

More pobedi.

Naša fotografija nije savršeno stilizovana razglednica. Ja sam u vodi, ljudi se kupaju iza mene, stena je pored…

I baš zato mi je draga.

To je naš Anthony Quinn Bay.

Onakav kakav je bio tog dana.

🌿 Seven Springs – jedno sasvim drugačije lice Rodosa

A onda nas je izlet odveo na mesto na kojem gotovo zaboravite da ste na vreloj grčkoj destinaciji.

Ali Symi neću da uguram u nekoliko rečenica na kraju ovog teksta.

Epta Piges – Seven Springs, Sedam izvora.

Drveće, hlad, voda, potoci, patke…

Posle mora, kamena i jakog sunca – potpuno druga atmosfera.

Jedna od zanimljivosti ovog mesta je i uski, mračni tunel kojim voda prolazi prema malom jezeru. Nije baš za svakoga ko ne voli zatvoren prostor, ali je upravo takav detalj ono što mesto čini drugačijim od klasičnog „još jednog vidikovca“. Za mene nije bila opcija proći kroz mračan tunel.🤣

A moja fotografija?

Naravno da sam ja završila pored pataka. 🦆😂 Ja volim sigurnost.

I danas mi je upravo ona mnogo draža od neke savršeno profesionalne fotografije izvora.

🏖️ Tsambika – nekoliko sati u kojima ništa nije potrebno

Nakon istorije, tvrđava, legendi i izleta potrebno je praktikovati još jednu veoma važnu putničku aktivnost:

ne raditi ništa.

I za to je odlična Tsambika Beach.

Duga peščana obala, brda oko nje, more i dovoljno prostora da samo spustite stvari i odlučite da je za taj dan program završen.

Na fotografiji šetam uz more sa šeširom na glavi.

Bez plana.

Bez rasporeda.

Bez „moramo još samo ovo“.

E, to je isto putovanje. 🤍

Iznad plaže nalazi se poznata Panagia Tsambika, svetilište Bogorodice povezano sa posebnom lokalnom tradicijom. Žene koje žele decu vekovima dolaze da se mole, a imena Tsambika i Tsambikos posebno su karakteristična upravo za Rodos.

Volim takve priče.

Jedna obična plaža tada odjednom postane deo mnogo starije priče ostrva.

🤍 Lindos – ona Grčka koju zamišljamo dok planiramo leto

A onda — Lindos.

Belo selo koje se spušta prema plavom moru, uske ulice i visoko iznad svega Akropolj.

Mislim da je to jedan od onih prizora za koje čak i fotografija teško prenese osećaj.

Na jednoj od mojih fotografija sedim u hladu, a iza mene je čitav beli Lindos.

To je trenutak kada pomislite:

Dobro… vredelo je popeti se. 😄 Iako smo dušu ispustili. Ipak smo mi iz ravnog Banata.

Lindos je bio jedan od najznačajnijih  antičkih gradova na Rodosu, važan trgovački i pomorski centar mnogo pre nego što je postao jedna od najfotografisanijih destinacija Grčke.

I upravo mi se to kod njega dopada.

Nije samo lepo belo selo.

Ispod lepote postoji ogromna istorija.

🏛️ Akropolj Lindosa – pokušavate da gledate istoriju, a pogled stalno beži prema moru

Na vrhu Lindosa nalazi se Akropolj, mesto na kojem su različite civilizacije vekovima ostavljale svoje tragove.

Jedan od njegovih najvažnijih spomenika je svetilište Atine Lindije, a kroz istoriju su se ovde smenjivali antički Grci, Rimljani, Vizantinci i vitezovi.

I zato je vodič ovde posebno zlata vredan.

Jer bez priče biste možda samo videli:

stub.

zid.

kamen.

još jedan zid.

A kada vam neko objasni šta se nekada nalazilo pred vama, kako je kompleks izgledao i koliko je star – počnete da ga zamišljate živog.

Mada, priznajem…

Postoji problem sa slušanjem ozbiljne istorije na Akropolju Lindosa.

Pogled.

More je svuda.

Stene.

Uvale.

Belo selo.

I taman pokušavate da budete veoma obrazovan turista, a onda se okrenete prema Egeju i istorija mora malo da sačeka. 😂

💙 St Paul’s Bay – mala uvala ispod velike istorije

Sa visine se vidi St Paul’s Bay, gotovo potpuno zatvorena uvala ispod Lindosa.

Odozgo izgleda kao da je neko među stene prosuo malu količinu tirkizne boje.

Prema lokalnoj tradiciji, apostol Pavle pristao je upravo ovde prilikom dolaska na Rodos. Istorijski izvori potvrđuju njegovo putovanje preko Rodosa, dok je veza baš sa ovom uvalom deo lokalne tradicije.

Volim kada mesto ima takvu priču.

Ne morate nužno da znate šta je legenda, a šta dokumentovana istorija da biste uživali u tome što ljudi vekovima prenose priču vezanu za isti mali zaliv.

🏖️ Lindos Beach – istorija gore, hedonizam dole

A onda sa Akropolja siđemo na plažu.

I na fotografiji iza mene:

belo selo.

Akropolj.

more.

Ja u kupaćem.

To bi zapravo mogao biti slogan Rodosa:

Istorija gore. Hedonizam dole. 😂

I upravo zbog toga mi se Rodos toliko dopao.

Ne morate da odlučite da li želite kulturno putovanje ili letovanje.

Možete imati oba.

Istog dana.

🌬️ Prasonisi – gde vetar preuzima režiju

A onda sasvim drugačiji kraj ostrva.

Prasonisi, na samom jugu Rodosa.

Široko.

Otvoreno.

Vetrovito.

Nebo puno kajtova.

Surferi svuda oko vas.

Prasonisi je jedno od najpoznatijih mesta na Rodosu za windsurfing i kitesurfing, upravo zbog vetrova i posebnih uslova na ovom delu ostrva.

I postoji fotografija mene na dasci.

Da odmah razjasnimo jednu stvar za buduće generacije:

Nisam surfovala. 😂

Pozirala sam.

I to veoma uspešno.

Ali fotografija savršeno čuva atmosferu mesta – vetar, daske i kajtove koji lete iznad plaže.

📖 I onda – knjiga kraj mora

A možda mi je danas najzanimljivija jedna sasvim obična fotografija.

Sedim kraj mora.

Čitam knjigu.

Imam nešto hladno da pijem.

U daljini prolazi brod.

Nema velike znamenitosti.

Nema arheološkog lokaliteta.

Nema spiska stvari koje treba videti.

Samo trenutak.

I kada je danas gledam, pomislim kako je zanimljivo da sam očigledno bila Bojana hedonista mnogo pre nego što je Bojana hedonista dobila ime. 😄📖🌊

Jer to je za mene idealno putovanje.

Hoću da vidim.

Hoću da saznam.

Hoću vodiča koji će mi objasniti istoriju Akropolja.

Ali posle svega toga hoću i da sednem kraj mora, otvorim knjigu i neko vreme ne radim apsolutno ništa.

Jedno bez drugog meni nije pravi odmor.

🍹 Septembarske večeri – kada dan počne drugi put

I tu se vraćamo na naše fotografije iz restorana.

Posle plaže i izleta, meni je večernji ritual jedan od najlepših delova letovanja.

Malo odmora.

Tuširanje.

Obući nešto lepo.

I izaći.

Bez trčanja.

Bez plana od pet tačaka.

Možda večera.

Možda koktel.

Možda samo šetnja.

Na fotografiji sedimo uz piće, a na drugoj sedim iznad osvetljenog trga Starog grada.

Takve večeri nećete pronaći na listi „Top 10 sights of Rhodes“.

Ali upravo njih pamtim.

Jer putovanje nije samo zbir mesta koja smo obišli.

Putovanje je i:

gde smo sedeli, šta smo gledali dok smo pili piće, koliko nam se nije žurilo i koliko nam je bilo lepo.

☀️ Rodos u drugoj polovini septembra – bih li ga ponovo izabrala?

Da.

I upravo bih septembar ponovo uzela u obzir.

Mi smo bili u drugoj polovini meseca i imali smo pravi letnji odmor.

Kupali smo se.

Sunčali.

Išli na izlete.

Obilazili Lindos.

Šetali Starim gradom.

Sedeli uveče napolju.

A meni je velika prednost bila upravo to što Rodos nije destinacija na kojoj morate čitav dan provesti samo na ležaljci.

Ako volite da istražujete, septembar vam daje divnu kombinaciju mora i aktivnog odmora.

Naravno, vreme na konkretnom putovanju nikada niko ne može garantovati.

Ali Rodos je poznat po dugoj sezoni, a nama je iskustvo iz druge polovine septembra bilo pravo produženo leto.

I to baš ono koje ja volim.

Rodos 2015. – jedanaest godina kasnije

Kada sam počela da tražim ove fotografije, pomislila sam:

Šteta što su lošeg kvaliteta.

A sada više uopšte ne mislim tako.

Jer kvalitet fotografije nije razlog zbog kojeg je čuvamo jedanaest godina.

Čuvamo je zato što jedan pogled vrati sve.

Roze kupaći – Anthony Quinn Bay.

Šešir – Lindos.

Daska – Prasonisi.

Patke – Seven Springs.

Fontana – Stari grad.

Knjiga – more.

Piće uveče – nas dvoje na letovanju.

Možda danas pravimo mnogo lepše fotografije.

Ali ove stare imaju nešto što nijedna nova kamera ne može da doda naknadno.

Vreme.

One čuvaju nas kakvi smo tada bili.

Jedno grčko leto.

Jedan Rodos.

I uspomene za koje tada nismo znali da ćemo ih, jedanaest godina kasnije, ponovo ovako pažljivo slagati. 🤍

A sa Rodosa smo jednog dana krenuli i na još jedno putovanje.

Ukrcali smo se na brod i zaplovili prema ostrvcetu Symi, sa njegovim šarenim kućama koje se spuštaju prema luci.

Symi zaslužuje svoju posebnu priču. 💙

A sada me baš zanima: da li ste bili na Rodosu? A ako niste – šta bi vas prvo privuklo: srednjovekovni Stari grad, beli Lindos ili tirkizne plaže?

---