Kako izgleda prvi radni dan?
Zamislite da ulazite u ogromnu apoteku, kao svemirski brod u odnosu na apoteke u Srbiji. Sve same šifre i dugmići, lekovi imaju svoje lokacije, vrteće police, svaka receptura ima svoju stolicu na podešavanje, receptura koja se podešava po vašoj visini, pacijenti uzimaju redni broj, sede i čekaju svoj red. Bez stresa, bez panike, bez požurivanja. Nasmejana lica, 17 novih kolega me dočekalo a ja sam doživela šok! Zašto? Svi pričaju svojim dijalektom! Nisam ih skoro ništa razumela, pitala sam se da li sam učila dobar jezik.
Bila sam uplašena kako ću sada naučiti reči koje ni malo ne liče na “ Bokmål“ koji smo učili, plus stručne reči. Ovde svako mesto ima neki svoj dijalekat. To mi je iskreno najteže palo. Sreća pa su imali razumevanja kada su pričali sa mnom pa su pričali sporije. Ja sam Norvešku doživela kao mešavinu Dzejms Bond filma i FBI. Sve sami zakoni i procedure,šifre, sve on line, morate priznati ogromna promena za nas sa Balkana. Ali jedno po jedno. Savladala sam korake uz pomoć svojih kolega i večno ću im biti zahvalna na tome. Imamo posebnu sobu za pauzu opremljenu kao da ste kod kuće sa svim mogućim aparatima uključujući i mašinu za suđe. Na pauzi imate priliku da bolje upoznate kolege, a i oni vas. Njima je recimo bio zanimljiv moj stil oblačenja, s obzirom da oni nose odeću za kišu, sneg i ranac, nema mode, to mi malo nedostaje. 🤣Oni su vrlo praktični. Želeli su da čuju kako je kod nas, zašto sam odlučila da dodjem, kako mi se čini promena života iz korena. Neke koleginice koriste pauzu da čitaju, štrikaju, rešavaju ukrštene reči, neke da obave kupovinu, odu do lekara, ili banke jer sve radi do 3h. Nije lako, druga je kultura, ali budite ono što jeste i probajte da se uklopite. Ja sam se vodila time da sam ovde došla svojom voljom, nije moja zemlja i trudim se da poštujem sve ovde kao i šansu koju sam sebi izgradila.
𝘽𝙤𝙟𝙖𝙣𝙖'𝙨 𝙬𝙤𝙣𝙙𝙚𝙧𝙛𝙪𝙡 𝙬𝙤𝙧𝙡𝙙 