Život u Norveškoj – zanimljive činjenice

Ja sam Bojana, većini sa Instagrama i Facebooka poznatija kao Bojana hedonista. Farmaceut po zanimanju, a hedonista i avanturista u duši. Realno, morate imati avanturistički duh da bi se upustili u proces imigracije u drugu zemlju. 😊

Odlučila sam da se preselim iz Srbije za Norvešku jer sam znala da imaju potrebu za farmaceutima i da neće biti teško naći posao, plus imaju predivne prirodne lepote . Još tokom školovanja sam se zaljubila u norveške fjordove i svakako sam jedom želela da ih posetim. Tako da sam dolaskom u Norvešku spojila lepo I korisno.

U Norveškoj živim od Septembra 2019. godine , u gradu Orkangeru, na samo nekih pola sata vožnje od Trondheima, trećeg po veličini grada u Norveškoj. Tu se nalazi aerodrom tako da nam mnogo znači kada putujemo. Kada kažem nama, mislim na supruga koje se zajedno sa mnom upustio u ovu avanturu. 😊 Ono što mi je najteže palo, pored odvajanja od porodice i prijatelja , je naviknuti se na norveške dijalekte kojih ima preko 800! Dobro ste videli, nije greška. 😊 Na početku sam se pitala da li sam učila pravi jezik. 😊

Ono što mi se najviše dopada u Norveškoj je mogućnost da živite i radite u malom mestu a da pri tom imate sve što vam je neophodno. Naš gradić ima svega 15 000 stanovnika i glavni je grad u našoj komuni. Zvuči smešno, i meni je nakon života u Zrenjaninu, Novom Sadu i Beogradu. Ali ovde imamo reku, more, kamp naselje, 2 tržna centra, bazen sa toboganima, olimpijski bazen, djakuzi, saune, salone lepote, restorane, hotel, bioskop, bolnicu, škole, vrtiće… Iz našeg malog grada krenuo je prvi električni voz u Norveškoj. To je turistička atrakcija koju sam naravno isprobala jer voz i dalje saobraća tokom letnjih meseci. Što se tiče kulturološkog šoka, naravno da sam ga doživela! Od jednom dođete u državu gde žive ljudi sa svih kontinenata i različitih religija. Ali vremenom se naviknete, svako gleda svoja posla. 😊

Pozitivne strane življenja ovde su što ljudi imaju poverenje jedni u druge, ovde policija ne nosi oružje, nemaju stresa ni blizu onom našem sa Balkana, što se osećate sigurno u svakom smislu. Ja nisam tipična srpkinja pa ni moj odgovor neće biti očekivan. 😊 Ne mislim da su norvežani hladan narod, samo nakon posla idu svojoj kući, porodici, treniraju, prave kasni ručak/ večeru i gledaju u svoj tanjir. Ovde dvorišta nemaju ogradu, prozori nemaju zavese, a opet možete šetati goli i niko vas neće pogledati. Oni žive svoj život i puštaju druge da žive. Meni se dopadaju. Nakon nekoliko sati provedenih na poslu sa divnim kolegama, i meni treba mir, vožnja biciklom i setnja pored reke, mora, malo da ćutim i napunim baterije.

Negativne stvari su velike razlike u zdravstvu. Ovde se za skoro sve mora imati recept, babica vam vodi trudnoću, i oni imaju liste čekanja, pogotovo za psihologa. Nedostaje im medicinskih sestara, ne zato što nemaju novca da zaposle neophodni kadar,nego nemaju ljude. Tako da mi Balkanci onda u tome treba da vidimo pozitivnu stranu, krenemo da učimo jezik, i eto šanse za poslom. 

View this post on Instagram

A post shared by BOJANA (@bojanahedonista)

Proces sređivanja papira kao i svaki drugi koji ima veze sa papirima je naporan, komplikovan i dosadan. Mnogo prevođenja i overavanja papira, što sa vas, što za članove porodice. Ali to je neophodno ako želite da se preselite u drugu zemlju. Uvek je dobro znati jezik zemlje u koju dolazite da živite, za neke poslove je i neophodan. Ali opet uvek postoji mogućnost da radite i na engleskom ako je u pitanju neki restoran, ili IT sektor. Norvežani inače odlično pričaju engleski jezik,  Čuvena stranica za nalaženje posla u Norveškoj je Finn.no . Mislim da uvek postoji šansa i da vas neko nađe preko Linkdina.  Ja sam lično bila regrutovana od strane svog poslodavca i mnoge stvari su mi pomogli da sredim. 😊 Ako dolazite iz zemalja EU, imate veliku sreću jer možete samo doći i  raditi bilo šta, možete živeti kod nekoga i čuvati decu a pri tom učiti jezik. Nama van EU je ovo nemoguće. Da bi došli , neophodne je da nam daju ugovor za stalno i minimalno 80 % a često i 100 % . Ne žalim se, jer inače nije uopšte lako dobiti posao za stalno iz prve.

Mi Balkanci se ovde lako upoznamo i družimo. Imamo 3 porodice iz Hrvatske koje smo upoznali i sa kojima smo proslavili Novu Godinu zajedno, imamo ljude iz Srbije i Bosne. Nekada se organizuju okupljanja, uglavnom žena, da odmore od dece. 😊 Lično sam se veoma brzo uklopila, imam i prijatelje norvežane, i divne koleginice na poslu. Za rođendane se posećujemo i pravimo hranu iz svoje zemlje. Tako sam ja imala priliku da jedem filipinsku hranu , dok su moje koleginice probale pitu sa mesom ( burek za Bosance, da se ne uvrede 😃 ), pitu sa sirom i ajvar. Meni lično više leže Norvežani, jer sam neko ko inače ne voli goste. 😊 Rekoh,nisam tipična predstavnica sa Balkana. Socijalni život zavisi da li ste sami došli ili sa partnerom. Meni sa suprugom nikada nije dosadno, uvek nađemo nešto da radimo, obilazimo.

Ono što meni dodatno ide u prilog je što sam ateista, baš kao i većina Norvežana. Ono što je ovde super, a mnogima čudno je što slave 15. rođendan kao veliki, i tada imaju takozvanu konfirmaciju. To znači da ako su vas roditelji krstili kada ste bili mali, sada se možete toga odreći, i suprotno. Meni je to sjajno jer imaju priliku sami da biraju religiju. 😊 Ono što se još razlikuje od Balkana je da su ovde istopolne zajednice potpuno prihavćene, čak šta više prvi istopolni brak sklopljen je baš u Trondheimu. Tako da morate biti širokih shvatanja jer će vaša deca iću u školu sa nekim ko ima dve mame, ili dvojicu tata. A možda ćete i imati kolegu ili koleginicu koji su gej. Kada vaša deca slave rođendane u vrtiću ili školi, ne možete birati koga ćete pozvati kao kod nas. Morate pozvati sve ili nikoga, u suprotnom se smatra diskiminisanjem. Takođe oni slave Noć veštica, radnje su prepune rekvizita i danima vlada euforija.

Smešnih anegdota imam mnogo jer se mnoge reči u Norveškoj slično izgovaraju a imaju potpuno drugačije značenje, pa se može desiti da nekoga pitate za bore na licu, a u stvari ste rekli muški polni organ. 😊 Ili da je naziv za lanac  ( restorana, apoteka ili nakit ) skoro isti kao deo ženskog polnog organa. 😊

Što se tiče cena smeštaja u Norveškoj, one variraju dosta od mesta do mesta i od vaših potreba naravno. Mi smo prvu kuću, koja je imala 3 sobe plaćali 1000e, sada živimo u kući sa 4 sobe i plaćamo 1300e. Struja je oko 100 – 200 eura. Internet oko 100 eura, hleb je od nekih 2,5 – 4, 5 eura, kafa oko 5 eura, sendvič oko 8-10 eura, kutijica jagoda između 5- 9 eura, borovnice koje se ovde jedu tokom cele godine su uglavnom 4 eura, muslim na male kutije od 200 grama na primer.. Ako odlazite u restoran, ručak za dvoje je minimum 50 eura. Odeća je sličnih cena kao kod nas a kozmetika jeftinija jer stalno imaju odlične popuste. Alkohol je dosta skup i može se kupiti samo u prodavnicama koje se zovu Vinmolopolet , u posedu su države i broj takvih ranji  se otvara u odnosu na broj stanovnika. Kod nas se na primer nalazi jedna takva radnja. Samo se pivo može kupiti u svakoj radnji, ali ne ceo dan. Radnim danima do 20h, a vikendom do 18h.

Norvežani dosta jedu polugotovu hranu. Ne vole da provode vreme u kuhinji i sve što se sprema duže od pola sata ne dolati u obzir. Radije će to vreme provesti sa decom ili trenirati, šetati. Vole dosta polugotove ćufte, grilovane viršle, salate koje prave već od iseckane i pečene piletine, vole ribu, riblji puding, jedu dosta sira i škampe, paste i pice. Njihov najveći specijalitet je «pinnekjøtt». U pitanju su jagnjeća rebra koja se spremaju na posebnim drvcima u šerpi i jedu se za Božić sa krompirom i kupusom. Imala sam priliku da probam i oduševljena sam.  Hrana se dosta razlikuje od naše, ukusi su drugačiji, koriste manje aditiva, manje soli i šećera. Pašteta je pravljena od čiste džigerice i nikako mi se ne dopada iako znam da je mnogo zdravija. Nemaju jogurt u tečnom stanju. Ali vremenom se naviknete. Srećom postoje neke naše radnje gde možete kupiti plazma keks, ajvar, smoki, kore za pitu, napolitanke i tome slično.

Teško je reći koji deo Norveške je najbolji za život. Zavisi mnogo od vas samih. Recimo ja ne želim da živim u Oslu, ne bih mogla da živim u Bergenu i Stavangeru jer ne podnosim kišu 300 dana godišnje. Meni se sviđa baš ovde gde smo, jer imamo i reku i more i šumu, klima je blaga. Mi smo u 1/3 Norveške. Opet neki naši ljudi vole sever, iako su noći duge i zime, ali je leti ceo dan dan i sunce. Kažu da su ljudi druželjubiviji. Kod nas su leta isto duga, sunce je skoro celu noć i celi dan, tako da imamo maske za spavanje jer ako se tokom noći probudite, niste sigurni da li je 2h ujutru ili kasnite na posao. 😊

Za sve vas koji planirate živeti ili posetiti Norvešku, pripremite se na cenovni šok. Pripremite se da neće kafići i restorani biti puni radnima danima, jer oni tada rade i nakon posla imaju svoje obaveze. Nemojte očekivati da vam neko kuca na vrata da vas pozove na kafu. Znači ne očekujte balkanski život samo sa više novca. Mislim da je Norveška idealna za ljude koji vole i žele mir, pored sigurnosti. Tinejdžerima je najteže definitivno , jer ste ih odveli od svega onog zabavnog. Onima sa 20 takođe može biti dosadno. Ali mi sa 30 i više, nama je idealno. Volimo ovaj mir koji je u vazduhu. Volim mala mesta, iako sam 5 godina živela u Beogradu. Sada kada dođem, stresno mi je sa toliko ljudi i saobraćaja i sirena. Ovde su  uglavnom električni automobili, električne robot kosilice i sve je tiho. Oni ne uznemiravaju druge niti vole da neko to radi.

Što se tiče vrtića, sviđa mi se jer su deca napolju bez obzira na vremenske uslove, po 4h na dan i spavaju napolju, prljalju se, skaču po barama ali ne brinite, imajuvodootpornu odeću i vunenu garderobu ispod zimi. Samo ako temperatura padne ispod -10 ne idu napolje. Retko su bolesni, prosto mi je neverovatno kada uporedim sa Srbijom. U vrtićima imaju kokoške, zečeve, koze, okuženi su prirodom, idu u šetnje šumom, grickaju šargarepe i to  je nešto veoma popularno. Slatkiše dobijaju Subotom. Deca su u krevetu u 19h! 😊 U školi deca nemaju ocene, ne odgovaraju i ne čitaju javno, niko ne za ko je kakav đak osim roditelja te dece. Mnogo istražuju sami i uče ih da misle, rade praktične stvari.

Ja sam do sada posetila Trondheim, Sandefjord i Ålesund.Osim toga želja mi je da idem na safari kitova u Trømso , da vidim polarnu svetlost i da odem na kratarenje Gajranger fjordom.

Ono što bih izdvojila kao „fun facts“ je da Novežani kao ateisti, Uskrs ne povezuju sa farbanjem jaja, nego idu na skijanje 5 dana ili na neku tropsku destinaciju. Zadržali su samo praznike iz hrišćanstva jer žele da imaju slobodne dane da putuju. 😊 Potpuno se slažem sa njima. Takođe imaju zakon koji se zove « Javteloven» i po njemu su svi isti i nema isticanja! Takođe je popolaran naziv « likestilling » jednakost polova «, pa shodno tome postoji porodiljsko odsustvo i za mamu i za tatu od par meseci, kako bi se i tata povezao sa detetom. To je obavezno i meni je slatko kada vidim tate da šetaju bebe dok su mame na poslu. Prisustvo oca na porođaju se podrazumeva. Takođe norvežani su puni poverenja, nikada neće ući u bus da ne plate kartu. Nekada imaju štandove za vafle i kafu , gde sami uzmete i ostavite novac u teglu! Nemojte ni sumnjati da će im pasti na pamet da uzmu i ne plate. Takođe postoji mesto koje se zove Hell. 🤣 Bude smešno kad kažete idem u Hell.Što se mene tiče, divno je živeti u zemlji koja te poštuje bez obzira odakle si došao. 😊 Ali ne zaboravite, da smo mi ti koji imamo odgovornost da učimo jezik i prilagodimo se njihovim zakonima i pravilima. Mi smo odabrali da dođemo ove, niko nas nije terao. 😊