Bombondžija – stari slatki zanat

Svilene bombone, žele bombone, lizalice i ostale slatke, šarene đakonije, obavezno me podsećaju na detinjstvo i na vašare gde sam redovno odlazila sa dedom. Glava mi je sezala tačno do tezge kako bih svojim okicama mogla da ošacujem koju vrstu želim da mi deda kupi. Bukvalno je bilo nezamislivo vratiti se kući sa vašara bez par papirnih kesica sa različitim vrstama bombona.

Moj deda je iz Čuruga, sela u Bačkoj gde se već 120 godina prave svilene bombone, kretoš, ćeten alva, krompir šećer i liciderska srca sa ogledalcima. Često mi je pričao kako je nekad dinar bio veliki jer si za 1 dinar koji dobiješ mogao da kupis kesu bombona. Taj isti bombondžija i danas radi u Čurugu i njihove svilene bombone su zaštićeni brend. Kažu da niste bili u Vojvodini ako niste koštali Čuruške bombone. Danas njihova zanatska radnja nosi naziv Bombonica.

Bombondžija Bosiljčić

Posljednja preostala bombondžinica u Beogradu koja prodaje ručno izrađene slatkiše i dalje čuva od zaborava ovaj slatki zanat. Porodica Bosiljčić, koja je vlasnik iste, održala je tradiciju živom prenoseći svoje znanje i recepte na tri generacije. Poslastice koje ćete zateći uključuju lizalice, sve ručno rađene do 1930-ih, ali specijalitet je tursko oduševljenje ratluk , obično se proizvodi isti dan i ima ih čak 14 sorti u ponudi. Sve seku ručno, recepti su strogo čuvana tajna i prenose se usmenim putem. A aparature koje koriste datiraju od doba Austrougarske.

Da se zasladimo za kraj uz jednu sjajnu knjigu za opuštanje. Glavna junakinja Rouzi odlazi kod svoje tetke u Liptonu u provinciju. Njena tetka radnju sa slatkišima nije zatvarala ni za vreme rata ni tokom seoskih ili porodičnih svađa. Dok pomišlja da je možda vreme da proda radnju, iza tegli sa predivno bojenim slatkišima isplivavaju razne tajne iz prošlosti.