Spinalonga – ostrvo patnje i nade

Spinalonga je malo ostrvo pored Krita koje je postalo čuveno po gubavcima koji su tamo živeli. Mi kao turisti, odlazimo čamcima do ostrva da doživimo jedan deo istorije izgnanih,obolelih od lepre. Ali za njih tada odlazak na Spinalongu nije bio izlet. Bila je to karta u jednom pravcu, početak puta i života na ostrvu gubavaca gde su mnogi oboleli dočekali kraj svog života… Grčko ostrvo ,nikada manje površine a nikada veće patnje na njemu, nalazi se kod mesta Elunda, na istočnom delu Krita . Ovaj deo Krita naziva se Lasiti, a glavni grad je bajkoviti gradić u kome smo i bili smešteni, Agios Nikolaos. Upravo iz luke Agios Nikolaos kreću brodovi koji vas vode da doživite sami istoriju i koračate istim putem kao i oboleli nekada. Druga opcija da dodjete je iz mesta Plaka, koje se nalazi tačno preko puta Spinalonge i upravo iz Plake brodovi su prevozili zaražene. U Plaki se nalazi restoran, koji gleda na Spinalongu u kome smo ručali. Predivan pogled, predivna priroda,more, muzika… A na samo par stotina metara od vas je ostrvo patnje… Kada se iskrcate na ostrvo, prvo ćete proći kroz tunel, koji je simbolično nazvan Danteova kapija, kao simbolika Pakla, jer oboleli nisu znali kada i da li će se ikada vratiti, niti kakav ih život čeka na Spinalongi.

Grčka je 1903. godine odlučila da se svi oboleli od lepre smeste na Spinalongu. Tokom 54 godine, 730 osoba je preveženo na ostrvo a 36 je rođeno tamo. Da! Na Spinalongi su se rađale i ljubavi. Na žalost sva deca koja su rođena zdrava, odvožena su sa Spinalonge i odvajana od roditelja. Deca su odnošena rođacima, ili na usvajanje kako bi im se dala šansa da prežive. To je bio momenat kada sam zaplakala dok je vodič pričao o životu na ostrvu patnje. Zapamtite da je lepra bila strašna bolest. Oboleli su proterivani i bili su prinuđeni da žive i skrivaju se po pećinama, potpuno odbačeni i napušteni. Zato je Spinalonga u neku ruku bila i ostrvo nade za životom . Tamo su svi bili isti, prihvaćeni i svaćeni.

ŽIVOT GUBAVACA NA SPINALONGI

Leprozni koji su smeštani na Spinalongu, dobijali su novac od države i gradili sopstvene zajednice a Crveni krst im je davao lekove i odeću, hranu su dobijali sa ostrva a zatim i sami uzgajali . Ostrvljani su živeli najbolje što su mogli u datim uslovima, Imali su školu, bolnicu, crkvu, kafice i groblje. Zahvaljujući Englezima, na Spinalongu je dopremljen prvi generator te je ostrvo bilo prvo na tom području sa strujom. Održavane su i predstave i radio je bioskop. Gubavci koji su živeli ovde ,bili su bogatiji od mnogih na ostrvu ali nisu imali zdravlje ni slobodu. Svoje domove su izgradili u Mletačkom utvrđenju iz 16. veka.

View this post on Instagram

Nikada mi nije bilo toliko pomešanih emocija posle obilaska nekog mesta. Niti toliko teško da napišem svoje utiske, Možda sam zato čekala skoro dve godine sa ovom objavom. Spinalongu smo posetili 2018. godine i mislim da će dugo taj osećaj ostati u meni i svima koji jesu ili planiraju da odu. Vi koji upravo čitate knjigu,ovaj post će vam izuzetno doneti sam svet Spinalonge na još bolji način. A vi koji niste, od srca vam preporučujem da pročitate knjigu "Ostrvo" možda baš na Kritu kao što sam ja… Detaljno pročitajte na blogu. #spinalonga #hellas #creta #reiseblog #reisefotografie #reise #travelblogger #travelphotography #travellife

A post shared by 𝕍𝕠𝕛𝕧𝕠𝕥𝕜𝕚𝕟𝕛𝕒 (@bojanahedonista) on Jun 28, 2020 at 12:37pm PDT

Danas dok šetate Spinalongom koliko osećate bol i tugu, toliko im se i divite jer su napravili svoj mali svet! Danas su kamene kućice napuštne, boju sa krovova i okvira prozora izbrisao je vetar vremena. Zdravima nije bilo zabranjeno da dodju na ostrvo ali nisu smeli da dodiruju obolele niti da jedu za istim stolom. 27. Jula svake godine na Spinalongi održavan je verski festival na koji su bili pozivani žitelji obližnjih ostrva. Zdravi i oboleli stajali su ili sedeli odvojeno pored crkve a zatim bi usledila muzika, dobra hrana i druženje. Spinalonga je bila kolonija leproznih od 1903-1957.godine kada je otkriven antibiotik protiv uzročnika ove bolesti. Poslednji stanovnik je napustio ostrvo 1962. Trenutno postoji 6 preživelih koji su nekada živeli na Spinalongi…

KNJIGA OSTRVO – VIKTORIJA HISLOP

Viktorija Hislop napisala je knjigu Ostrvo koja opisuje baš Spinalongu i dešavanja. Istoriju , kritsku kulturu, porodične odnose, lepru i ljubav. Sve je to fantastično spojila ,upakovala i donela nezaboravno delo ! Želela sam tu knjigu da čitam baš tada, da bolje razumem i doživim samu priču. Mnogo sam se namučila da dodjem do knjige jer su svi primerci bili rasprodati! Zvala sam redom knjižare po Beogradu , nisam odustajala i uspela sam konačno da dodjem do jednog primerka neposredno pred put. Upravo po ovoj knjizi snimljena je čuvena serija Ostrvo koja je ujedno i najskupja Grčka serija ikada snimljena sa budžetom od 4 miliona evra.

Nakon obilaska Spinalonge, puni utisaka, suza ili divljenja prema tim ljudima, brod će vas odvesti na divnu plažu da se okupate i razbistrite glavu i verujte mi, prijaće vam!

Nikada mi nije bilo toliko pomešanih emocija posle obilaska nekog mesta. Niti toliko teško da napišem svoje utiske, Možda sam zato čekala skoro dve godine sa ovom objavom. Spinalongu smo posetili 2018. godine i mislim da će dugo taj osećaj ostati u meni i svima koji jesu ili planiraju da odu. Vi koji upravo čitate knjigu,ovaj post će vam izuzetno doneti sam svet Spinalonge na još bolji način. A vi koji niste, od srca vam preporučujem da pročitate knjigu „Ostrvo“ možda baš na Kritu kao što sam ja.